Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Magare od magareta! Tako me pripade, a?... A što te vrag nije ponija s njima u splatu, nego i ti čekaš brod kâ gospodin! — pak se opet obrnu i stade dozivati vozare. Bakonja briznu u plač..
Živili! — Živili! — zagrajaše mlađi! — A šta je s Lovrićem? Je li mu ko kavu ponija? — zapitaće gvardijan đakona Čimavicu posred graje. Čimavica smignu ramenima pak izađe.
Srdar okroči boljega pa ga gonjaše u vodu. — Udrite ga! — viče Srdar. — Ne zaboga u vodu! Neka vrag nosi šta je ponija, a čuvaj se ti! — moli gvardijan. — Udrite kad velju, a za mnom ko oće! — viče Srdar.
— Tako je, bome!... Jeto, tako je! A kamoli da će se prikovođani pripasti od Škorance... Lis se vrati. — Ključ je ponija Jerković! — Jeto ti sad! — veli gvardijan... — Ajde u viganj, pa donesi šta triba da razvrnemo mala vrata.