Dučić, Jovan - PESME
Mir je da se čuje Gde prolazi tiho minut za minutom. Ali s crne kule koban i potmuo Glas ponoćnog zvona odjeknu u tmini — Negde iz dvorane dug se uzdah čuo U mraku, u nemoj studenoj tišini.
Svake godine u iste noći čekao je on da se prolije svetlost tog nepoznatog ponoćnog sunca, koje je slutio, i u koje je samo on verovao, i koje će proći putem kojim je dosad prošla samo njegova uznemirena
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ne bih je rukom za carske dvore mako, za onaj bludnicâ raj. A šta je meni do tih mramornih dvora tučnog ponoćnog sata, što očima slepim odbijati mora, sestri sramnoj od brata? A šta je meni do velmoža u svili, sa sokolom na ruci?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Pre pedeset godina, kada sam kao jedan od pastira, posmatrao zvezde na tamnoj pozadini ponoćnog letnjeg neba, činilo mi se da je svetlost zvezda bila jezik koji oglašava slavu božju.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ĐURĐE: Umir’ se, čedo, I zaboravi Sanova lažnih grozne prizore — Počini, idi, snevaj i dalje — Još može majka sanka ponoćnog Najlepše svoje čedo poslati Da ti sa svojom nežnom ručicom Uobraženja strašne nakaze Sve pojavama najumidnijim Iz