Obradović, Dositej - BASNE
ljudma koji su, ili za jestestvene ili naravne nedostatke i uzroke i ljutom nuždom, usiljeni ne ženiti se, i tako bez poroda i bez ploda živu i umiru, to po neščastiju i bivalo je i biće.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Često više vredi sreća nego mozak. Mica umre bez poroda. Alka ostavi nakon sebe divan porod. Tako se živelo pre sedamdeset godina. Davno bilo, sad se tek pripoveda.
Afrika
da su takođe sasvim skoro dovedene, jer starost muževljeva ne može biti nikad dokaz nemanju poroda. Kad žena duže vremena ne rodi, muž ode kod bilo kog seoskog mladića i umoli ga da noći sa njegovom ženom.
Teodosije - ŽITIJA
Kao za života, tako se ni posle smrti ne rastaješ od poroda srca tvoga, i mnogopečalnu mi dušu i skrobno mi srce viđenjem tvoga lika u anđelskoj pojavi nasladivši, razveselio jesi.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Nesreća je biti ugasnik, bez muškog poroda. Naprotiv, Bugari ne pamte svoje pretke, nemaju slave i prezivaju se samo po ocu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bez muškog poroda i muških članova porodice, ipak je imao obrađene zemlje, i imao je sve više. Za njega je dolazak gospože Dafine bio
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
KONTRACEPCIJA 27 TRUDNOĆA 30 OLAKŠAVANjE POROĐAJA 31 GATANjE O POLU DETETA 34 MAGIJA ZA DOBIJANjE ZDRAVOG PORODA 37 (I) TABU-PROPISI U TRUDNOĆI („NE VALjA SE“) 38 (2) VRADžBINE U TRUDNOĆI („VALjA SE“) 44 ROĐENjE I NEPOSREDNO PO
Još davno je zapaženo da devojke koje se boje da će ostati neudate i bez poroda sastavljaju basme i izvode različite čudnovate postupke „da bi sreću dobile, — udatisja vozmogle.
zatvoren za vreme venčanja jer, prema široko rasprostranjenom varovanju u Srbiji, u tom slučaju mlada može ostati bez poroda. Iz istog razloga, mlada ne sme da se uhvati za trbuh za vreme venčanja.
U moravskom kraju nerotkinje stavljaju zrnevlje davine u bogojavljensku vodicu i popiju da bi zanele. U Popovcu žena bez poroda „ubere macine trave i cvijeta od kruške, jabuke i trešnje i skupa sve skuha kao čaj i pije triput dnevno po jadnu
U Homolju kada mlada polazi na venčanje, treba da joj drugarice malo podignu suknju naviše da bi imala poroda. Svadbene igre često se izvode iz istog razloga.
Mlada za vreme venčanja malo podigne pojas, te to semenje iz nedara padne na pod. Ovo se radi da mlada ima poroda i da lako rađa.
Pri polasku na venčanje mlada, između ostalog, treba da stavi u nedra još i bosiljak i zdravac, pa će imati poroda, veruju u Homolju. Od voća najčešće se koriste jabuka i višnja.
Mlada kad polazi na venčanje, i kod Srba i kod Vlaha, stavlja u nedra jabuku da bi imala poroda. Od lica koja se uključuju u obrede za plodnost, najčešće se pojavljuju trudnica i porodilja.
³⁹ U Levču i Temniću kažu „valja se“ da svadbeni kolač umesi trudna žena, da bi mladenci imali poroda.⁴⁰ Neke nerotkinje u okolini Šapca odu na grob trudnice i tamo grizući travu zovu umrlu po imenu, moleći je da im
Velika je nesreća biti ugasnik, tj. bez muškog poroda. Imajući ovo u vidu, razumljivo je što mnogi svadbeni običaji i obredi imaju za cilj da obezbede upravo muško potomstvo.
U istom ovom kraju veruje se i to da koliko se dana od porođaja žena ne češlja, toliko godina neće imati poroda.⁶⁹ Posle porođaja, u nekim mestima, ako porodilja ne želi da ima dece više godina, ona mužu, kada ga šalje popu po
pa prilikom venčanja, dok ide s popom oko stola, triput se pred oltarom pokloni i u sebi kaže: „Kako ova tri piljka poroda imala, tako i ja!“ Mlada koja se venča sa nebušenom parom, veruju u Boljevcu, neće imati dece.
Matavulj, Simo - USKOK
Zar ne bi grjehota i šteta bila da takav đetić od takve kuće, a sad još od ovakog brastva, nema poroda? Toga u nas nema, to bi bilo grdilo da čovjek ostane neoženjen. Oženiti se, nego kako.
Otac napija kćeri: „Hajde zbogom, djevojko! Dao ti bog sreću, kako bih ja rad! Dao ti bog poroda, prve kćeri, a potonje sinove, da se dva zla u domu ne sastaju. Najgori ti sinovi bili kao što su ova dva stara svata!
— nastavi knez. — Janko dobar i stiman, veseo, učevan; Milica srećna, ljubavna — i oboje uz nas! Bog će im dati poroda, nama unučadi, malome Dragiću kolo braće i sestara! Puna kuća života!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Dobar, milosan za nas, veseo, znaven. Naša Stake neće se odvajati od nas. Bog će im dati poroda, promisli: naše unučadi, koji će skakutati oko nas.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Najviši stupanj kletve je prokletstvo („Proklet da je ko je to učinio, da nema ničeg živog od poroda, ni od stoke, ni on ni iko njegov“).
Ni hvali Heraka, Nit’ kudi Petaka, — Oba su jednaka. Od zla roda da nije poroda. Od kako je svijet postanuo, Nekom mati, nekom je maćeha. Od nevolje nema škole bolje. Od šta vreća od tog i zakrpa.
Moja sestrice! Bog ti dao mjesto poroda devet sinovah i desetu kćercu za milost: dva kâ i dva zasjede; dva kâ i dva prvijenca; dva kâ i dva djevera: jedan
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
9. ZMIJA MLADOŽENjA. Bila jedna sirota žena koja nije imala od srca poroda pak se molila Bogu da joj da | da zatrudni makar zmiju rodila. Bog joj da te zatrudni, i kad dođe vreme, rodi zmiju.
Kad iziđe pred cara, reče mu: „Svetli care! Eto tvoje sablje, a evo moje glave. Ja nisam dugo vreme imala od srca poroda, pak sam se molila Bogu da mi da da zatrudnim makar zmi | ju rodila, i on mi da te zatrudnim, a kad dođe vreme, rodi
10. OPET ZMIJA MLADOŽENjA. Bila jedna carica koja nije imala od srca poroda, pa se jednako molila Bogu da joj da da rodi.
Jedno veče moleći se tako uzdahne i reče: „Ta daj mi, Bože, od srca poroda, da bi i ljuta zmija bila!” Posle nekoga vremena ona se oseti trudna, i kad bude na tom doba, rodi zmiju, pa je stane
Ćosić, Dobrica - KORENI
Neće joj Bog dati poroda. Kako sme da pomisli? To je najveći greh. Oprosti mi, Gospode, grešnoj. Oprosti mi, mnogo sam nesrećna.
Već na prvom pa se prekinula. A moraš da imaš čopor sinova. Trojicu unapred odvoji za rat. Nama Srpkinjama pola poroda oduvek bojevi potrošte i turski jatagani požnju.
Grešne žene koje bi nagazile na zlatne žiške ostajale bi bez poroda. Ljudima bi se sušile ruke i oduzimale noge. Deca bi se okamenila i iz njihovih usta vruća voda bi tekla.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Seljak se posle toga opet obogati. ZMIJA MLADOŽENjA Bila jedna carica koja nije imala od srca poroda, pa se jednako molila bogu da joj dâ da rodi.
Jedno veče, moleći se tako, uzdahne i reče: — Ta daj mi, bože, od srca poroda, da bi i ljuta zmija bila! Posle nekoga vremena ona se oseti trudna, i kad bude na tom doba, rodi zmiju, pa je stane
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Obiknu vjetrovima, tišini i suncu i, našavši se zdravo od poroda, ubrzo ojača. Ne bijaše joj no petnaest godina kad se jednom sama ukrcau čamac i preveze na drugi kraj.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
do kraja romana, održana je vremenska uzastopnost: prospektivno se kompozicija razvija od Sofkinih predaka do njenoga poroda.
Petrović, Rastko - AFRIKA
da su takođe sasvim skoro dovedene, jer starost muževljeva ne može biti nikad dokaz nemanju poroda. Kad žena duže vremena ne rodi, muž ode kod bilo kog seoskog mladića i umoli ga da noći sa njegovom ženom.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Oh, bože moj, Da nije on?... STANA: „Nesreća!...“ Ne kidaj srce, dobar čoveče! Kad majka starim gleda očima Poroda bednog glavu klonulu Kako je nad njom dželat svirepi Sa čvrstom rukom pȁlu izdigô; Još trenut samo...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— Mrtvac sam i ja, i men’ ubiše, I meni krvcu svu iscediše, Pa pođoh ranjen, mrtav, bez srca, Da srce vidim svota poroda, Ja sam Orlović! KATUNOVIĆ: Reci: Vuk Branković — reci: izdajnik! Svoga si kneza sramno izdao.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ko se nadao da će se ona toliko zaboraviti, što će on biti »suv«, bez žene, bez poroda. A ona nikako da se uteši. Nekoliko dana trajalo je. Danju i kojekako. Smirila bi se, zaboravila u poslu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 12). Ponekad se prilikom takvog gledanja iskazuje želja za dobijanjem poroda (іb., 92). — Isprošena devojka šalje momku struk b. (GEM, 5, 40; Brastvo, 9—10, 412). B.
živi, i on se u subotu uveče nakiti grančicama drenovim (da mladenci budu zdravi) i jabukovim ili dudovim (da imaju poroda), a na te grančice nabodu se još i jabuke i kravajčići, pa se tako nakićen stavlja sutradan na trpezu ispred kuma i
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Mašo, — trže se — junak si! —Što je korist kad nemam poroda? — odgovori ona, očito tom mišlju zaokupljena. — Ah, nazvati se majkom tvoga djeteta, Rade!
Oko mu pade na gospu Pavu, debelu trgovčevu udovicu što je otrag dvije godine umro bez poroda. Gospa Pava vlasnica je lijepe, prostrane kuće, za trgovinu najzgodnije u mjestu, a živi od svoje rente i pozajmljuje
I u blagu, što davaše na polovicu seljacima, bijaše sretne ruke: množila se telac naočigled, ali od njega ne bijaše poroda. Zalud se gospa Pava molila bogu i prilagala zavjete u crkvi, ostade zanavijek štirka, nerotkinja!
Ranije, tužila se gospa Pava na nj i krivila ga što nema poroda. — Rasiplje svoju snagu na svakome gadu, — Veljaše svojim boljim prijateljicama i nabrajaše imena gazdinih jaranica sa
Kakova djeca? Šališ li se? Pa što bi ti djeca? — Neka ih, naša su... a vi i onako nemate drugoga poroda... — A kud su djeca? —Znam ja komu su data na selo. Gazda ućuta.
— pomisli kad mu oko pade na trgovačke knjige i na „vrtajmovicu” . — Šta će mu tolika sila novaca kad nema svoga poroda? Što će njemu, oronulu, staru, toliko blago? A koliko je zdravih, mladih, željnih života uništio on dosada!
Pa po čemu da bude zemlja njegova: je li mu djedovina, je li je svojim znojem igda nakvasio: — Ni svoga poroda nema ... Kome će ostaviti svoje grdno blago, kome podijeliti zemlje?... Zar da sve ostane onome kopiletu...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Pa možda su Jevreji? — Ne, nisu. Obojica su starog čisto kastiljanskog poroda, i užasni katolici. — Ako se sad vratimo na moj slučaj, Branko, stvar ovako stoji: nos mi prilično deblja, ali po
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ne imao poljskog berićeta, ni u domu od srca poroda! Rđom kapô dok mu je kolena! Taj poklič, predavan od veka veku, od kolena kolenu, razlegao se po celoj našoj zemlji kao
Ti nemao groba ni poroda! I da bi ti duša ne ispala dok turskoga cara ne dvorio!“ Kralj, ga kune, car ga blagosilja: „Kume Marko, bog ti pomogao!
da hajduci idu u šumu — sasvim prirodno — ističe se na kraju „janje za zaklanje“; u drugom slučaju stih „ne imao od srca poroda“ prenosi se s početka na kraj — zato što se ponavlja pred ženom koja tim delom kletve treba da bude najviše dirnuta; u
Ne imao poljskog berićeta, ni u domu od srca poroda! Rđom kapô dok mu je kolena! Patriotizam u našim pesmama — u starijim kao i u mlađim — sadrži široku, aktivnu ljubav
Na Marka je vrlo žao kralju, te ga ljuto kune i proklinje: „Sine Marko, da te bog ubije! Ti nemao groba ni poroda! I da bi ti duša ne ispala — dok turskoga cara ne dvorio!“ Kralj ga kune, car ga blagosilja: „Kume Marko, bog ti pomogao!
proklinjao ljuto: „Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, a ne došô na boj na Kosovo, ne imao od srca poroda, ni muškoga ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo: rujno vino ni šenica bela! Rđom kapô dok mu je kolena!
Ne imao poljskog berićeta, ni u domu od srca poroda! Rđom kapô dok mu je kolena!“ Pa ja ne smem nevere činiti gospodaru i mome i tvome.
se štaku naslonio, roni suze niz gospodsko lice, roni suze, i nevolja mu je: sedam žena mijenio bio, a od srca ne imô poroda, pa uzeo k sebe sinovicu, sinovicu, njemu osobnicu, mešte kćeri i mešte sinova, pak se starcu sade ražalilo, el je
slež’ u Bijeljinu, onda Ivan po narodu pođe, niz obraze grozne suze lije, a ovake riječi govori: „Ko ne ima od srca poroda, ev’ sad može srce otvoriti, kupit sina ili milu ćercu, svoju dušu vrći u čistotu: nerođeno j’ bolje neg’ rođeno; a ko
srce otvoriti, kupit sina ili milu ćercu, svoju dušu vrći u čistotu: nerođeno j’ bolje neg’ rođeno; a ko ima od srca poroda, Taj nek kupi danas još jednoga, jednog sina ili milu ćercu, zarad boga i zaradi duše; koji bratac mile seje nema, sad
našom pesmom o Marku i Musi: „Na dvoru asirskoga cara Sinagripa živi mudri Akir, koji nema sa svojom ženom Teodulijom poroda i zato nosinjuje svoga sinovca Nadana.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
dao iskopati za svoju mu kućnu potrebu i radi marve svoje, pak kako prorok znadijaše da će doposle ona zemlja njegova poroda izrailjskoga biti, te ga pokloni svome sinu, prekrasnome Josifu.
Doista rascveljen ugled okorene i ostrižene zemlje motrenje, ne imajući u žetveno dobi svoga poroda na sebi! ... Izarad božija na nas gnjeva satirući mu zemlju i usev ukazivanje bi slatko kano raj, a dočekanje gorko ka