Jakšić, Đura - PROZA
Ali kad ode i vide, a on se, bled kao krpa, vrati natrag. Mala gomilica gledala ga je, porugljivo smešeći se. — Ljudi, što stojite? Pomagajte! Izbavljajte! Ta eto sam dukata uložio u piće! Sto dukata! Čujete li vi?
— A moje vino? — uzdahnu mehandžija. — Pomagaj! Haj! zaboga! Ah, moje vino! Moje vino! — Popićemo ga, gazda! — porugljivo smejući se, reče gomilica. Reče i ode... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
— He, he! — porugljivo smejući se, dodade Nikola Belić, — ti misliš, prijatelj-Radovane, da on u tim loncima jelo gotovi?...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pored nas prođoše dva pruska narednika. Kad su bili nekoliko koračaja za nama, okrete se jedan i porugljivo reče: — Grand natijong!31 Ja se okretoh da ga vidim. Ona me držaše ispod ruke i povuče napred.
Kostić, Laza - PESME
Al' to je valjda tvoja tragičnost? Što za života htede prezreti, osudili te na to po smrti! Nasmeši se porugljivo: „Ta da, već znam šta misliš; misliš umro sam? Badava, što je zemna površnost! Pa ti da pojmiš poziv čovečji?