Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sreja to strpa u svoj jandžik, pa čeka dalje. Postaja malo, pa eto ti onog momčića, podnese kapu i gazda-Milunu da mu da bakšiš. — A ne igram ti ja momče!
Sava i Nikola prilegoše za jedan koš i ućutaše se. Malo postaja, a škrinuše vrata. Iziđe Simica, zaturio nekaku vrećetinu i motiku na rame, a za njim Marjan sa Savinim budakom.
Ali brzo odskoči i stade, rekao bi, začudi se. Postaja tako, postaja, pa tek viknu da je sva vodenica odjeknula: — Ej, Sava Savanoviću, devedest godina vampiruješ, i ne
Ali brzo odskoči i stade, rekao bi, začudi se. Postaja tako, postaja, pa tek viknu da je sva vodenica odjeknula: — Ej, Sava Savanoviću, devedest godina vampiruješ, i ne osta bez večere
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Kaži gospodinu nek iziđe u hodnik, ili nek dođe ovamo, reče ona tihim glasom. Malo postaja, pa uđe Gojko u razred. Na licu mu ispisana živa radoznalost, ali se jasno čita na njemu i gorko sažaljenje, prekor...
Sva se predala radosti, koju ne umede ni prikriti, niti se truđaše za to. Pisar postaja samo dva-tri trenutka, pribra se od uzbuđenja, ali ga sad obuze radost.
Gojko se sakri u jedan kraj, a Vlajkov krupan glas zagrme kroz pomrčinu: — Ko to lupa noćas ?... Postaja malo na pragu, pa kad ne ču ništa, zaključa vrata i ode u sobu. Gojko brzo pritrča vrozoru...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Tek počne jesti, al eto ti jednoga petla, koji stane skakati za pogačom, a ona mu stane po malo mrviti. Ne postaja malo dođe i jedna mala vaščica, stane se oko nje umiljavati, a ona joj odlomi parčence pogače pa je uzme na krilo, počne
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bješe se počelo prozirati. Nebo se navunilo; od mora duvaše silna bjelojužina. Bakonja, teškovoljan, postaja malo na trijemu, pa zakuca na gvardijanova vrata da primi ključ od dvorišta, pa kroza vjetruštinu stiže pred crkvu i
Tu sam postaja malo, pa pođem dalje i vidim na jedno dva puškometa čovika da tira natovarena konja menika nasusrit. Kolika je vrućina,
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Ej, ti, trapavko! Sutra pre zore da si došao! — maznim glasom doviknu Simka uvodeći volove u dvorište. Đorđe duže postaja sam na putu, ona je uvek vesela, izvadi iz džepa nisku đinđuva i s gađenjem je baci u sneg. ...
Simka uzdahnu, ćutke pripremi večeru i tiho ga ponudi. Đorđe odmahnu rukom. Još zbunjenija, postaja nagnuta nad šiljkom šubare, pa se saže da mu izuje opanke. On je osorno odgurnu. Petnaest godina mu ona izuva opanke.
— A, zato... zato ti... — iščupa se iz Simke. Postaja još nekoliko trenutaka zagledana u zgrčen gunj; iz nje, oseća, nešto lako i brzo otiče, pa pođe za domaćičkim poslovima.
Neće da ugasi sveću. Nagledajte se. Ja Ti nikad nisam valjao. Eto, eto ti ga tvoj Vukašin! Aćim se naže nad svećom, postaja trenutak pa dunu. Sve potonu. I on. — Ti me izdade, Vukašine. I grob mi opogani! — grmnu u pomračinu.
Kafedžija Ika pritrča, uhvati ga za vrat i, kao mačku, izbaci kroz vrata njegovu vrisku, duže postaja na otvorenim vratima, pa, uplašen, priđe Đorđu: — Prolazi vojska, konjanici! Rat su nekom objavili...
Kapetan ga snuždeno sasluša, prošeta po kancelariji, zagledan u veliku sliku krala Milana, postaja malo, kao da pribira snagu i smišlja šta da kaže, pa reče: — To o prerovskoj nesreći, druga je stvar.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Gospodine, sad, valjda, Vujanovac? — obratih se nekome što je gledao kroz prozor u hodniku. — Jedna postaja, ali brzi ne staje, pa Vujanovac. — Hvala.
Odjedanput nagrnuše sa dve strane Arnauti, naoružani puškama, a među njima i puno nekih žena. Kad, ne postaja dugo, a oni poskidaše puške i počeše pucati.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
se vrletne strane nad selom i, zamakavši, zakloni se iza jedne goleme, ustrmljene stene, s koje čobani paze na stoku. Postaja tu samo čas, pa zatim odšulja se okolnim putem do svoje pojate i odavde vreba na Pavla.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Zato, vidite, na putu ima većih i manjih stanica, takozvanih postaja. Svaka takva velika stanica, gde se recimo ukrštaju vozovi, gde ima i restoracija, te se putnik može i potkrepiti, to
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Opet neće da miruje Rade: kad je tavna noćca nastanula, ide dvoru age Bećir-age, pa postaja malo kod pendžera; istom aga za večeru sio, pa s kadunom svojom besjedio: „Moja kado, moja vjerna ljubo, evo ima devet