Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Po potesu blista se bistra rosa, miriše svež ju trenji vazduh, preleću velika jata grlica, spremna za odlazak, a dole u trnjaku, ja
svuda ih viđahu seljani usamljene, obično pred veče: i na reci, i u šumici, u potesu po neobranoj kukuruzovini, svi se smeju, prave šalu na račun Gojkov...
I on, obučen i obuven, tresući se od groznice, iziđe iz kuće i požuri niz sokake pravo potesu... Odjednom, na ulici, kod poslednjih kuća, iziđe pred njega nešto šareno i neobično lepo... Gojko se stade pribirati...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Seljani se raziđoše brzo, da jave novost drugima što rade tu u potesu. A Đurica veseo, radosniji no ikad, pođe dalje rekom, zastajući ponegde da razgleda šta se radi po njivama.
— Ne brini, preći ćemo — odgovori Đurica, pa svi troje ubrzaše korak. Kad stigoše potesu, beše već svanulo. Sad se moralo ići čistinom, jer potok, krivudajući kroz njive i livade, ne imađaše ko ritom ni šiblja