Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U njihovim pobunama, dok su bili u Potisju, bilo je već nekoliko mrtvih, i nekoliko kuća bilo je srušeno. Trifun se, siromah, nadao da će se izbeći još veće zlo,
Trifun se, siromah, nadao da će se izbeći još veće zlo, kad se sa njima preseli u dištrikt militarni, u Potisju, ali su oni, eto, počeli da bivaju, opet, onakvi, kakvi su bili u Sremu.
A te privilegije su oglašene dobošem, i po selima, pa ih i njegova huda siromaš zna. Oglašene su po celom Potisju i po crkvama, pa se smatraju kao svetinja.
Dok su te selidbe bile dozvoljene, dok su bile kao neka groznica, koja je obuzela bila sav dištrikt u Pomorišju i Potisju, i gospoža Kumra bila je za taj odlazak, kojekako.
Te selidbe su, tog proleća, bile učestale, u Pomorišju i Potisju. Za nekoliko talira Marije Terezije, mogla se, kod tih trgovaca, kupiti kuća.
svakom otkucaju srca, da sa njim, u Rosiju, idu mnogi – i bratenci, i seratlije Trifunove, i čitava sela u Pomorišju i Potisju. Sad je osećao da polazi sam samcit. Pred zoru, pred polazak, dugo se prao i pirkao.
je, sem toga, stalno mislio na one, koji za njim idu, a koji još čekaju, tamo, u donjem i gornjem Sremu, Pomorišju i Potisju. Gospodin Georgije nije o tome brinuo. Gospodin Georgije gledao je svoja posla.
Živeti, kako se dotle živelo, u generalatu Temišvara, i Potisju, nije se više moglo. Nije to bilo dosadilo samo njima, Isakovičima, mnogo se hiljada naroda na odselenije u Rosiju
su većinom bili mladi ljudi, lajtnanti, korneti, fenrisi, bez žena, sami, i kad su imali ženu, jer su je ostavljali u Potisju, Pomorišju, dok oni u Vijeni pas dobiju. Ti njegovi zemljaci, o Isakoviču, nisu mislili lepo, a njihove žene, još manje.
Ima kurvi u Potisju, ali ih nema u Pomoršiju, ni jednoga. Svi se sele koji su se Ševiču upisali. A njegova Mahala sad samo peva i viče, a
Dok se to odigravalo u Pomorišju i Potisju, hungarske vlasti i hungarski staleži čak su i likovali. Povratak tih provincija pod vlast hungarsku, po članu br.
Vikao je: „Ljudi crkva jesu, a crkva u kojoj se Bogu služi, zidine!“ Taj urlik su, posle, prihvatili, po svim selima u Potisju, gde su god oni, koji su se selili u Rosiju, bili u većini, pa je bilo belaja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
polazak, a naročito kočije i konje i sluge njegovog brata Aranđela Isakoviča, trgovca poznatog po celom Podunavlju i Potisju, po bogatstvu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Đorđevića, na pitanje kako se dete zove, kaže se: „Sit pevati, gladan plakati.“ Prema pisanju istog autora, u srednjem Potisju, kad se ne drže deca, pa se rodi sin, onda se majci ne kazuje detinje ime, a i ona sama se trudi da ga kroz ceo svoj