Radičević, Branko - PESME
Momče iti svojemu konjicu, Udara mu tvrdu potkovicu, Bije, kuje, naokolo s' ori, Ploču kuje a uz potkov zbori: „Tvrdo gvožđe, budi tvrde vere, Nemoj meni učinit nevere!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Debeli slojevi snega prekrili kamen, te se stene uglačale kao staklo. A na konjima letnji potkov. Obazrivo gaze životinje, tapkajući, i tek usitne prednjim nogama, padaju na kolena i sa tovarom polete niza stranu.
Put toliko uzan da točak topa ide samom ivicom. A uz to preko njega zaleđeni sneg. Na konjima letnji potkov... Morali smo ih ispregnuti, pa su se onda ljudi upregli.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
pobro preminuo, no se tebe pobro pozdravio da mu kuješ veresijom dora — da on ide Arapu na mejdan; kad se vrati, da ti potkov plati“.
On ne kuje konja veresijom, no on ište moje oči crne — da ih ljubi dok mu potkov platiš; ja ne mogu nalbante ljubiti ta, Dojčnne, za života tvoga!
Kad je bio pobratimu svome, pobratimu Petru nalbantinu, on dozivlje svoga pobratima: „Iziđ', pobro, da ti potkov platim, što si mene konja potkovao, potkovao veresijom dora!
Njemu veli bolestan Dojčine: „Iziđ' amo, da ti potkov platim!“ On iziđe pred svoga duđana; manu sabljom bolani Dojčine, nalbantinu odsiječe glavu, pa na sablji glavu