Jakšić, Đura - PROZA
Čudna rabota!... Kuća mu je, nekako, sama za sebe na pustome brdašcu. S leve strane potok, a desno lužina... U Nikole lepa snaha, još čudnije!
— I on se, nesrećnik, grohotom smejao. Posle se digao sa svoga mesta i kao zmija se vukao uz potok Nikolinoj kući. Kad je već blizu bio, on uze kresivo, stade iza jednoga grma, pa je onde kresao.
Posle se tako isto lagano vratio natrag u Turski Potok, pa je onuda čitav dan lutao, a Stojna mu je svako micanje pratila.
Obradović, Dositej - BASNE
Idi, idi, sluto, ovde ti laži ne prolaze. Ogledaj se gdi u potok, pak ćeš viditi stoji li ti lepo da se činiš dobap.” Naravoučenije Kurjakov sovjet ovde čini se dobar i polezan, ali
„kad god dođem” — kaže — „na koji potok za napiti se, ne mogu dosta da se nagledam moje krasne kože! Veruj mi, seko, da sto očiju imam, imao bih šta gledati.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
cvrkuće drveće, ko senka mleka preko sveta da je pala, magla niz Lužnicu teče brzo ko da je neko pije naiskap, potok, i kruška nad potokom, zažuboriše u mraku, puni žara.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
naiđe pokraj zasede, onaj jedan Turčin opali i Živka ubije, no oni drugi promaše moga oca i ne zgode ga, već pobegnu u potok, pak u Valjevo.
Onaj što je turske konje vodao utekao je u potok, kako je prva puška pukla u kući, a konje je pustio; drukčije Turci bi može biti mogli uteći.
Ja sa ono 60 konjika istrčim na brdo, imamo šta i videti: naši niz jedan potok šumarom begaju, a Turci s obe strane poljem, opkolili konjici, a pešak za našima kroz čestu trče i biju.
Razgovaramo se: kuda đe? da neće Šancu? — i veće zađoše za brdo. Prođe, reci, jedan sat, a oni obišli uz jedan potok, pak jurišiše na Grbovića i na Miloša s leđa, a pešak iz šanca; onda naši nemadu kuda no pravo kroz konjike.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Taman beše okrenuo niz potok, kad eto ti Marice s Janom Srećkovom — idu s vode. Gazda Raka uze već da se smeši onako vragolasto, pa poče: — Nuto,
Ako smo se i sporečkali... ljudi smo! bogami, gazda-Rako, ne brini se ti! Raka udari naviše, sve uz potok kroz trnje da ga ko ne ugleda. Sima ne hte kući, nego okrete naniže mehani. Puna mehana selaka.
ga nekako ružno ispod vrata onim parčetom još zapete kože, dotle Sreja već daleko odmače i nestade ga nekud niz potok. — Ta pušku mi dajte da ubijem psa!
Jedno od njih, čepkajući po šušnjaru i granju kraj obale, što je potok ovda-onda pridolazeći naneo, iščeprka popovu kapu, pa potrči s njom među svoje drugove.
Jedan je, bome, i potkači, te s noge na nogu stade odletati jadna čita niz potok, pa čak pored zida školskog. Deca alaču za njom — čitav urnebes!
nikakim drugim »utvarama« osem popovom kapom, koju je on u vinogradu, bežeći od grada, zaboravio, te je bujica snela u potok a deca našla — što potvrđuje i sam Živadin i Mitar, koji je popa gologlava stigao i nabio mu košnicu na glavu da ga
Dučić, Jovan - PESME
Suv potok kraj kog mrtvo ćuti, Bez glasa i bez prama dima, Seoce; samo zlatom žuti Tikva po vrelim vrtovima. Sve žega mori
Zadnji pram magle negde puši, Kroz močvar vrište luda jata; Žut potok s brega pesak ruši, Sunčevo zlato sja iz blata.
BUKVA Celo je nebo u nju stalo, Senke joj kao provalije; I sve je polje za nju malo, I potok mrava iz nje lije. Prolaze kroz nju sjajne vreže, I jedan crni refren zloći; Jejina jedna tu sad leže Novog i
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
bilo; na onim tronljivim mestima Peri bi drhtao glas, a Melanija briše tankom šnuftiklom nos, da bi predupredila potok suza.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
strane visa, prešla borovu šumu pa izbila u jednu dolinu koju je vijugavo prosecao brz, pun ilovače i crvenog šljunka, potok, ona na tom potoku, zamućenom krvlju, ugleda jedno belo, do pojasa potpuno golo, telo sasvim razmrskane glave.
Afrika
Sledujući primer Libanca, koji tvrdi da voda, samo ako teče, ne može nositi bolest, ja zamačem glavu u svaki potok preko koga prelazimo, i pijem mnogo i slobodno.
Idem na potok koji nije daleko, perem se brižljivo. Uplašim masu crno–belih ptica koje produžavaju da kruže nada mnom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U dubini su se plavele doline. Među šumama i poljima u dolini, krivudala je Ondava, bistra i brza, kao gorski potok. Bio je neobičan mir u zemlji otkuda se popeo do Duklje. Sunce je, sa desna, zalazilo nad tim krajem.
Dete je bilo majušno, sivo, modro, mrtvo. To joj nisu rekli. Bila je izgubila svest i iz nje je krv, kao potok, liptala. Tu krv više niko nije mogao da zadrži.
Život mu je bio, do Kijeva, udovički – bio je čovek usamljen, kurjak, leptir, namćor, potok – a odsad će morati, da se izgubi, u neki zajednički Dnjepar, matore Ševičke.
Teodosije - ŽITIJA
videše kako se mramorni grob svetoga, blagodaću Svetoga Duha, mirom kao vodom navodnio, i kako odasvud ispunjavan kao potok otiče i crkvu obagruje i oblagouhava, i čudom užasnuti odskočiše da jave protu.
videše, besi se stadoše radovati i okupivši se u gomili na svetog napadoše i sa te stene, po božjem popuštenju, u onaj potok mutni stadoše ga vući, i po oštrom kamenju razdirahu telo njegovo, sami sebe podstičući i govoreći: „Požurite, drugovi,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Homolju seljaci obično čuvaju košuljicu dok dete ne napuni godinu dana, a onda je puste niz potok ili reku. Ako, pak, pre ovog vremena košuljicu izgube ili je neko ukrade, veruju da onda dete neće živeti.
⁶ Pre nego što porodilja pređe potok ili reku, ona mora da se napije voda iz potoka, a zatim da malo sipa u nedra, pa će imati mleka koliko joj treba.
“ U Poreču, porodilja zagazi u reku ili potok, pije vodu i sipa je u nedra govoreći: „Kako ova voda ide, tako i meni mleko.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
isterali iskru iz kremena, nisu vodi pomogli da šikne iz stene, nisu gradili kolibu od gline ni od slame, nisu niz potok puštali splava, ni imali barke polomljene, nisu nikada za saputnika imali jedino mrava, koji nikada nisu bili
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
samo njoj poznatom prečicom kroz polja, i taman kad pomisle da su blizu cilja, otvara se novi špil brda, ponovo je tu potok koji treba pregaziti. ponovo uspon i ograde od kolja i šiblja — jedini trag čovekove prisutnosti.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Svet je zanosan zato što je takav kakav je: Onde potok, Onde cvet; Tamo njiva, Ovde sad; Eno sunca, Evo hlad. Tolikom zdravlju, tolikoj radosti i dobrodušnosti, mi danas
u dečjoj svesti, već razgara do ushićenja: Na jednom kraju buginja vatra, a na drugom laje kuja, u tami brblja nevidljiv potok, a jazavci silaze iz prastare šume i šunjaju se prema kukuruzima.
Rečica, potok, voćnjak, šikara, dvorište, proplanak - sve ima moć simbola, sve je prvi put viđeno i doživljeno. Čovek-putnik prepoznaje
ove knjige prvi put su objavile Zmajeve dečje igre, u saradnji sa RU „Radivoj Ćirpanov”, godine 1973, pod naslovom Onde potok , onde cvet.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»Simu hoće ponekad osećanje da uguši. On ne može da dođe do reči. Kad je osećanje na najvišem vrhu, onda obično usahne potok od reči. U nevolji Sima gradi reči, nov jezik; ali taj jezik slabo ko razume.
Radičević, Branko - PESME
družina sa mnome, Mi idemo Stražilovu tome, Pod nogama ona rosna trava, A sa strane brda mirisava, A ovde se potok pošalio Pa nam puta mladim preprečio, Preko njega skačemo lagani, I evo nas na drugojzi strani, A odavde sve još
“ 15. Ovaki bija potok njeni reči, Još meni zvoni u uvu njezin zvuk, Slavuja glasak preumilno zveči Kroz noći kade plovi bajni muk, Umilno
VII Jedan potok tud tec'jaše, Preko njega mostić legâ, Ma za druge on bijaše. A nikada još za njega. Jer je potok, kako posta, S
VII Jedan potok tud tec'jaše, Preko njega mostić legâ, Ma za druge on bijaše. A nikada još za njega. Jer je potok, kako posta, S brega na breg sveđ preskakâ, Pa sad eto preko mosta Žuri svoga konja laka; Mosta prođe, no, gle sade!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
uvijek bili praznični, sjajni i puni šapata, pa me tako povuku i ošamute da ne znam kud bih prije: kroz kukuruze, niz potok, uz brijeg.
— Ej, domaćine, je l tamo Balać? — Otpirio na potok da s curama ašikuje — odvraća neko iz dvorišta. — A mali Gončin? — On otišo da gleda ...da se pouči.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Eno oraha, prelazi mu krošnja preko zida. Pod orahom sedim i vezem, a nogom ljuljam kolevku... Nizvodu cveće... pun potok oblaka... BEG PINTOROVIĆ: Nismo došli da prosjačimo, pa da čekamo da nam se smiluje!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Više bunara bila je vinova loza, a nasred dvorišta stari dud — „šandud“. S leve strane beše odmah potok, a iza njega vaša bašta ograđena zavaljenim i isprekidanim plotem... Je li, pamtim li dobro?
Posle, pošto zatvorimo kuhinjska vrata, držeći se za ruku, smejući se, izletimo napolje, u baštu i potok, te da nas sunce greje, zapljuskuje svežina i miris zelenila...
su rasle i išle u vis, vrbe razgranjavale i krhale; kruške, kajsije, višnje i dudovi sve više debljali i ukrštavali se. Potok se proširi i iskrivuda.
Posle večere odmah se digoh i rekoh materi da ću ići u kafanu, pa polako, krijući se, dođoh iza kuće na potok. Vlaga potoka još više me dirnu. Meka, sočna trava nabujala, a više moje glave sklopilo se granje i lišće.
Čekaš me. Podaješ mi se. Veruješ mi kao svecu i sva se sjaš od sreće. Pevaš celog dana da se ori bašta, potok. A i glas ti doš’o mekši, topliji. I tada sam se zaklinjao da više neću s tobom imati posla.
Kad treće godine dođoh i stigoh uveče, opet beše mesečina, opet ono bujno zelenilo, opet taj potok, topole i vrbe me sretoše. Setih se tebe i uplaših.
Da bih izbegao pozdrave i izjave sažaljenja od žena i ljudi koji počeše dolaziti i donositi joj sveću, zađoh iza kuće, u potok, koji sad beše mučno poznati. Jer on beše usahnuo, drveće isečeno a zemlja gola, trošna i smrznuta.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
“ Zato priđe pećini i vidi pustinjika koji, bolan i žedan, ječi. Onda carev sin brzo otrči na potok i zahvati vode u šake pa pođe uz brdo peštari.
Oni pođu za njim bez reči. Kad dođu na jedan veliki potok, voda teče, sve uji, onda zapita anđeo najstarijega brata: — Šta bi ti da ti je?
Ako teško žive, podaj im bolju hranu. Kad anđeo siđe na zemlju, opet se pretvori u prosjaka, pa otide k onome što mu potok teče vinom i zamoli u njega čašu vina, a on ga odbije govoreći: — Da ja dajem svakome po čašu vina, ne bi toga bilo.
Kad to čuje anđeo, prekrsti štakom, a potok poteče vodom kao i pre, pa onda reče onome bratu: — Nije to za tebe; idi ti pod krušku, pa čuvaj krušku.
Sluga uzme onaj novčić i zahvali gospodaru, pa onda otide na jedan potok gde je voda bila vrlo brza. Kad dođe na potok reče sam u sebi: „Bože milostivi!
Sluga uzme onaj novčić i zahvali gospodaru, pa onda otide na jedan potok gde je voda bila vrlo brza. Kad dođe na potok reče sam u sebi: „Bože milostivi! šta je to da sam zaslužio samo jedan novčić za celu godinu dana?
“ To rekavši baci novčić u potok, a novčić odmah potone na dno. Onda se on sagne te izvadi novčić iz vode, pa ga odnese gospodaru natrag govoreći: —
On uzme novčić i zahvali gospodaru, pa opet otide na onaj potok, prekrsti se i baci novčić u potok govoreći: „Bože milostivi, ako sam ga pravo zaslužio, neka pliva povrh vode, ako li
On uzme novčić i zahvali gospodaru, pa opet otide na onaj potok, prekrsti se i baci novčić u potok govoreći: „Bože milostivi, ako sam ga pravo zaslužio, neka pliva povrh vode, ako li nisam, neka potone na dno“.
Gospodar mu opet da novčić, a on ga uzme i zahvali, pa otide opet na potok da vidi je li ga sad zaslužio. Kad dođe na potok, prekrsti se pa baci novčić u vodu govoreći: „Bože milostivi, ako sam
Gospodar mu opet da novčić, a on ga uzme i zahvali, pa otide opet na potok da vidi je li ga sad zaslužio. Kad dođe na potok, prekrsti se pa baci novčić u vodu govoreći: „Bože milostivi, ako sam zaslužio ovaj novčić, neka pliva povrh vode, ako
Svinja se uplaši pa rukne i skoči te nada u potok; a mačka se prepadne od svinje, pa nada uz krušku, a međed pomisli da je ona već svinju udavila, pa ide sad na njega, pa
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SRETA: Gospodine, pravo ljudi kažu da su žene kao potok: dok su u ljutini; kuću oće čoeku da obore; a kad se utalože, milina i je gledati. SULTANA: Jošt jedno!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Dok biljke sunča točak usijanja, tek rudnu žicu nemir da izludi. U bukov-krošnji guknu Bog i sumrak, a potok tečno progleda na šljunak. A misli gde su, šta su osećanja?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U divljem klancu vjetar svira, i voda buči niz tjesnac strmi, zlaćana zrnca potok spira, a obnoć nešto stravično grmi: bi se zakleo, glavu da daš, vozi se đavo kočijaš.
DEDA TRIŠIN MLIN KOD STAROG MLINA Čim oči sklopim, ja odmah vidim i potok Japru, i vrba red, evo i mlina prepunog lupe i pred njim Triša, starina sed.
U tihom sklopu između brda, ispod javora, u šumu lakom, klobuča izvor, studen i bistar, i potok brza srebrnom trakom. Grgolji voda kroz divlju paprat . . . Tu ti se rađa vesela Japra.
Grgolji voda kroz divlju paprat . . . Tu ti se rađa vesela Japra. Potok-jarence skače i đipa, na miru nije ni jednog trena, po njemu igra senka od vrba, blista i trepti odeća-pena.
“ A deda reče, mereći krov: „Ono je, deco, putnički zov.“ Evo i bure sa Mrazom dedom, okiva potok debelim ledom, eksere oštre pažljivo kuca, smrznuto drvo od studi puca.
“ „Kakav kukuruz, ćuti budalo, to cvrčku puče tanko gudalo!“ Žubori potok srebrnih priča, a Žuća, sav zanesen, u sebi šapće: „Pričaj mi, Tošo, pričaj čitavu jesen.
Očiju sjajnih kroz tamu merka, kad li će čuti lopova Žderka. DEDA TRIŠIN SAN Potok se Japra pod selom peni, virova bezbroj stvara, uvek je nova, nestašna, mlada i večno — Japra stara: huči pod
Nikoga nigde. A Toša ipak: „Osećam opet, miriše riba! Hajdmo na potok, druge nam nema, ribica možda na pesku drema.
Započe šišmiš nečujan lepet, iskri se nebom zvezdani trepet. Uz potok tama, slepa i gluva, zgasnuo svetla poslednji tračak. Niz tihu stazu, šapa za šapom, šulja se Žuća i uza nj mačak.
Ovde će noćas raditi šape, sevati zubi ko sablja britka, ovde će noćas, u mrkloj tami, uz leden potok planuti bitka, ovde će nekom, zadajem veru, uzeti noćas propisnu meru.
“ Dok Vidran Vidrić pred pragom hrče, u mlinu deda, sve brvna ječe, siromah Žuća i mačak Toša pospane oči u potok beče: kad li će najzad, mokar i bos, neznani ribar pokazat nos.
Mačak je oči dremljive utrȏ: „Pobogu Žućo, svanulo jutro!“ Žuća se trže, zaspao beše, u potok zuri ko neka ovca, uzalud straža, uzalud bdenje, nema ni riba, ni čudnog lovca.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
” II VESNIK PROLEĆA Pod zracima toplog sunca Priroda se iz sna kreće; Sa žuborom bujni potok U doline mirne sleće. Samo gore, na visini, Još se bele puste ravni. I gavrani s krikom lete U večernji suton tavni.
Preda mnom potok vije se i krade K'o sjajna pruga, svetao i čist, I baca iskre na grančice mlade, Na šaren cvetak, na zeleni list.
Sumorno graktanje kao krik se hori I gubi se naglo u neme daljine, Niti potok šumi, nit' listak šumori, Počivaju mirno rudničke planine — Al' njegovu dušu crna slutnja para, I Branković dozva
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
žbuna, po zvuku zvonkom, nađoh izvor vode koja se razliva po zemlji, i tek pošto se ukrstila sa ljudskim putem, postaje potok. Voda, bistra i gusta i kao rastopljen metal, kao tela nekih životinja sjajnih i providnih.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Siđosmo jedva tako u jedan potok. Tu napojismo konje. Onda opet uzbrdo, dok ne stigosmo u jedno selo, čini mi se rekoše da se zove Sikot.
Sjurismo se u potok. „Eskilo“ zapljašti po glibu kopitama kao maljevima, onda polete uzbrdo. Vidim ide sigurnim pravcem te mu popustim
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Plašim se, samo, da je blizu vreme kad će nas deliti Ibar i Morava! JELISAVETA: Kakvi smo, nas i Gluvaćki potok može da podeli!... A para, bolje i da ne pitam, nemamo? VASILIJE: Znaš da nemamo.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da zasuzi, zagrli, rukama obema, gola kao potok, sa bedrima kao labudovi. Da me zapita meko, ko kad bi leptir šuško: Što si uvek tužan?
Rastuži li nas kakav bledi lik, što ga izgubismo jedno veče, znamo da, negde, neki potok, mesto njega, rumeno teče! Po jedna ljubav, jutro, u tuđini, dušu nam uvija, sve tešnje, beskrajnim mirom plavih
Poveo sam davno tu pognutu senku, a da sam to hteo, u onoj gori, poznao grožđe, noć, i terevenku, i potok, što sad, mesto nas, žubori. I, tako, bez tuge, oči su mi mutne od neke bolje, duge.
Stali smo bili pred jednim razrivenim tunelom. Hteo sam da sagledam taj potok što je u mraku žuborio i učinilo mi se da se rumeni, i da je veseo.
Ništa ne može da se zadrži. I ja, kud sve nisam išao. A eto, ovde, kako veselo teče ovaj potok. On je rumen, i žubori. Naslonih, dakle, glavu o razbijen prozor.
Posle se susretoh sa trešnjom, i, kao u frulu, svirah, u jedan potok plavi. Duh mi je izgubio, tako, snagu. a telo se ispunilo nekom lomnošću.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kola prolaze, a za njima i goveda jure u potes. Širga ostavio junicu, pa trči na potok da stigne pre Divonje, jer posle mora čekati dok se sve krave ne izrede i napiju koje Divonja revnosno čuva...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
jun! jun! ROSA U travi, konci rosne pređe. Biserne kaplje, okca žive. Zvezde su sve hladnije i sve ređe; Potok i smrt u slozi žive. Al u nebu se vide međe Svake šume i svake njive.
Što je na zemlji nikad se potpuno ne odmara; Mirujući, potok se na istom mestu toči. Šumore grane: vetar se s drvećem dogovara Na koju će stranu sveta sutra da kroči.
KAP Kap sjaja ko da sledi se u jarku. Zaustavljen je minut pre isteka. Veče je odvelo potok, i sad čeka Sa isukanim nožem u šumarku.
Skraćen luk popodneva. Proviruje kroz plot bundeva. Prezrela tikva visi s plota Sama sa sobom, gola, sirota. Uz potok, bašta još neobrana, A već tri dana pada slana. Na vršnoj grani jabuka osta: I bez nje, svega bejaše dosta. P.
U međuvremenu (a vreme je večni protok!) Presušila je reka i iščezao potok... Zamišljam taj trenutak: negde se čuje rog, Sunce, na zalasku, prikuplja prlje plamteće, I vidim čoveka — nije mi
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Vidije li suda od dva pića, ali kape za po dvije glave? Manji potok u viši uvire, kod uvora svoje ime gubi, a na brijeg morski obojica.
Što će mene od tebe odbiti? Sto putah sam u mojoj mladosti iz mindera u zoru hitao na tvoj potok bistri i čudesni, nad kojijem ogleduješ lice ljepše sunca, zore i mjeseca.
Pandurović, Sima - PESME
Pa baš tad, kad za nas nema sreće preče No da nam, k’o potok iz prastare šume, Suza teške, gorke istine potèče, — Nit nam kogod pljeska, niti nas razume.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Pustio bih ja njega, ali neće on mene. — Nekakav Turčin svrne s puta u potok da se napije vode, pa ga uhvati hajduk, a on onda, dozvavši svoga druga koji je bio ostao na putu, kaže mu: „Hodi,
Daće bog, rodiće zob, neće biti Ćira bez vodira! — Rekao neki Ćira kad je kosio livadu, te svaki čas morao ići na potok da pokvasi brus, jer vodir nije imao, a uzdao se u zob. Djede Rade, tako ti svijeta i vijeka, je li ti žao umrijeti?
— Pavte, pod pavtama potpavtak i pod potpavtkom potpavtak. — Pasa pol proz potok tri dni pred Petrovdan. — Petar plete Petru plot su tri pruta po triput.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ — Ali dijete pomisli, šta mu je otac rekao, pa iziđe na polje, i pođe uz potok u drugu vodenicu. A ćoso brže bolje uzme malo žita, pa otrči drugim putem prije đeteta, te i u onoj vodenici malo zaspe.
Ero dokopa novce, pa metke u njedra, pa bje- | ži uz potok. Tek što Ero zamkne uz potok, al eto ti Turčina đe vodi konja da napoji, a Turkinja te predanjga: „Da vidiš, moj čoveče!
Ero dokopa novce, pa metke u njedra, pa bje- | ži uz potok. Tek što Ero zamkne uz potok, al eto ti Turčina đe vodi konja da napoji, a Turkinja te predanjga: „Da vidiš, moj čoveče!
“ A Turčin: „Pa kud ode? kud ode?“ A kad mu žena kaže, da je otišao uz potok, onda on brže bolje skoči na gola konja, pa poćeraj uz potok!
kud ode?“ A kad mu žena kaže, da je otišao uz potok, onda on brže bolje skoči na gola konja, pa poćeraj uz potok! Kad se obazre Ero i vidi Turčina, đe trči za njim, a on onda bježi!
Svinja se uplaši, pa rukne i skoči, te nada u potok; a mačka se prepadne od svinje, pa nada uz krušku; a međed pomisli, da je ona već svinju udavila, pa ide sad na njega, pa
” Sluga uzme onaj novčić, i zahvali gospodaru, pa onda otide na jedan potok gde je voda bila vrlo brza. Kad dođe na potok reče sam u sebi: „Bože milostivi!
” Sluga uzme onaj novčić, i zahvali gospodaru, pa onda otide na jedan potok gde je voda bila vrlo brza. Kad dođe na potok reče sam u sebi: „Bože milostivi! šta je to da sam zaslužio samo jedan novčić za celu godinu dana?
ako sam zaslužio ovaj novčić, neka pliva povrh vode, ako li nisam, neka potone na dno.” To rekavši baci novčić u potok, a novčić odmah potone na dno.
” On uzme novčić i zahvali gospodaru, pa opet otide na onaj potok, prekrsti se i baci novčić u potok govoreći: „Bože, milostivi!
” On uzme novčić i zahvali gospodaru, pa opet otide na onaj potok, prekrsti se i baci novčić u potok govoreći: „Bože, milostivi! ako sam ga pravo zaslužio, neka pliva povrh vode, ako li nisam, neka potone na dno.
Gospodar mu opet da novčić, a on ga uzme i zahvali, pa otide opet na potok da vidi jeli ga sad zaslužio. Kad dođe na potok, prekrsti se pa baci novčić u vodu govoreći: „Bože milostivi!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i kao da je jedan svrh drugoga svoju po|nositu glavu pomolio kako će lakše onu krasnovidnu dolinu, sestru svoju, i potok, njena ljubitelja koji je zagrljenu drži, i one koji pokraj njega prolaze, gledati i smatrati, i kako će u isto vreme svak
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Izvan tebe: sunce, miris, smeh i voda, Neki bistri korak, laki potok, lahor. U tvojoj odaji: samo mrak i štakor. Iza sna, ponekad: štrčiš ko sloboda. Oblaci ti kulu oblače u belo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tuđe? Ustaje, bela kaldrma gori na mesečini, Mijat spokojno spava! Njega? Na vrata Mijatove sobice prislanja obraz: kao potok huči disanje goveda, brzo izlazi na put, uska putanjica kroz njive spotiče noge, nepoklani kukuruzi taru se u glavi, ona
Dede, kaži mi sada šta sam ti govorio one noći. — Primače joj se da je bole vidi i čuje. U ušima potok. Jedva je vidi. — Ne znam na koju noć misliš. Nisam samo jednu zlu noć s tobom imala. Zna, vrda, jeste.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ona podiže uvis svoje srebrnasto lišce s ugašenim očima, a dečaku prođe kroz glavu: »Zar ona ne zna da je potok koji protiče kroz pećinu lekovit?« — Umij se vodom iz potoka! — šapnu joj. — Progledaćeš!
— patuljak se nasmeja, ali tako tiho da se dečaku učini da je vetar prošao kroz trave ili negde u daljini zažuborio potok. — Više nikada nećeš biti gladan! — kao kap rose patuljak skliznu u paprat i nestade. Uzalud ga je dečak tražio.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Milićevića ostalo zapisano da je, prvo, otišao svom pobratimu, handžiji, u Beli Potok i da mu je rekao: — Pobratime! Da se poljubimo; pa otsad niti mogu ja tebe čuvati od Srba, niti ti mene od Turaka.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Mi idemo Stražilovu tome. Pod nogama ona rosna trava, A sa strane brda mirisava, A ovde se potok pošalio, Pa nam puta mladim preprečio; Preko njega skačemo lagani, I evo nas na drugojzi strani.
Tu blizu potok daljinu para, Tu se na cveću cveće odmara, Tu mene čeka ašikovanje O lakše samo kroz gusto granje! Pašću, umreću, duša
I svuda Prosuće se miris plavih jorgovana; I pahulje sn'ježne padaće sa grana U naš bistri potok što baštom krivuda. Uzviće se Ljeljo nad našim Mostarom, I svaki će prozor zasuti beharom, Da probudi srca što ljube i
Negda u take noći, kada otka Pomrlom granju zima pokrov ledan, Ova je soba bila k'o vrt jedan, Gdje je k'o potok tekla sreća krotka. Kao i sada, pred ikonom sjaji Kandila svjetlost. Iz ikonostasa Suh bršljan viri.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
neba otpadnikah, a za njime Flegeton i Mente sa ljutošću ada nesitoga; među dvije protivne stihije tamo teče tajni potok Lete, na njem straže kćeri Gorgonove da pregnusni neba odmetnici od struje mu prijatne ne vkuse.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Dovedite mi tu Ofeliju koja ne skače u potok, tu Dezdemonu koja uspijeva dokazati svoju nevinost, tu Emu koja se ne zagrcava šakom arsena, tu Anu koja se ne baca
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Na putu što vodi k srcu Šumadije, tamo gde se mnogim uvojcima slazi u B. Potok, stoje gusti kupinjaci i pavitine, u koje bi se mogli zakloniti čitavi bataljoni.
junačan, onda je bolje da se vratiš kući, pa da gledaš svoja posla — odgovori mu Radovan ljutito, pa se okrete i ode uz potok.
Kosta već beše izmakao putom, pa će, kad pređe potok, da udari potesom, a Đurica preskoči vrzinu i brzim korakom ode niz potok...
već beše izmakao putom, pa će, kad pređe potok, da udari potesom, a Đurica preskoči vrzinu i brzim korakom ode niz potok... Protrčavši potokom, kroz šiblje i trnjak, za jedan puškomet, Đurica najedared stade kao ukopan.
Seljak napoji volove, saže se k viru, te ih poprska nekoliko puta hladnom vodom, pa onda polako pređe potok i stupi u polje. Đurica skoči iz zasede i, zverajući desno i levo, jurnu napred što brže mogaše.
Hajduci ga prihvatiše i za nekoliko sekunada sjuriše se u potok. Tamo mu pregledaše ranu, i, videvši da je lako ranjen u rame, Pantovac opsova strašno, pa podviknu: — Babetino jedna!
Kad zađe u potok, obuze je neka jeza, i ona se, valjada prvi put u životu, bojažljivo osvrtaše oko sebe. Kad pređe potok i naiđe u gust
Kad zađe u potok, obuze je neka jeza, i ona se, valjada prvi put u životu, bojažljivo osvrtaše oko sebe. Kad pređe potok i naiđe u gust zabran, steže joj se srce od nekoga neobičnoga predosećanja i zebnje...
Našlo dete curu prema sebi, prigrlilo je kô snaša kudelju, pa prede li prede... A ja starac, kukavac, zagreboh niz potok da se ne mučim dalje, pa kad mi prva pljoska pade ruku, ne ostavih je, dok beše kapi u njoj.
Za njim se nije moglo na konjima, i on okrete niz potok običnim korakom. Više nije ni mogao trčati. XIV Đurica nađe dosta novaca, ali mu taj novac ne odnese brige i
Javili su Jovu Dikiću da im spremi ručak. Kad iziđoše na čisto polje, koje preseca potok, ugledaše konjanika, s kojim su se morali sresti. Đurica poznade popa. — Pop!
»Moraš da mećeš glavu u torbu, radi njihove koristi« — seti se on popovih reči i, idući polagano uz potok, stade da misli o tome. »A ja dosad nisam na to mislio, a vidiš kako je to jasno!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ali dijete pomisli šta mu je otac rekao, pa iziđe napolje i pođe uz potok u drugu vodenicu. A ćoso brže-bolje uzme malo žita, pa otrči drugijem putem prije đeteta, te i u onoj vodenici malo
Ero dokopa novce, pa metne u njedra, pa bježi uz potok. Tek što Ero zamakne uz potok, al̓ eto ti Turčina đe vodi konja da napoji, a Turkinja te preda njga: — Da vidiš, moj
Ero dokopa novce, pa metne u njedra, pa bježi uz potok. Tek što Ero zamakne uz potok, al̓ eto ti Turčina đe vodi konja da napoji, a Turkinja te preda njga: — Da vidiš, moj čovječe!
A Turčin: — Pa kud ode? Kud ode? A kad mu žena kaže da je otišao uz potok, onda on brže-bolje skoči na gola konja, pa poćeraj uz potok.
Kud ode? A kad mu žena kaže da je otišao uz potok, onda on brže-bolje skoči na gola konja, pa poćeraj uz potok. Kad se obazre Ero i vidi Turčina đe trči za njim, a on onda bježi!
PUSTIO BIH JA NjEGA, ALI NEĆE ON MENE Nekakav Turčin svrne s puta u potok da se napije vode, pa ga uhvati hajduk, a on onda dozvavši svoga druga, koji je bio ostao na putu, kaže mu: — Hodi,
Petković, Vladislav Dis - PESME
Da se poklonim pred vama, što sada Na svaki korak brižljivo pazite: Tu skoro carstvo zgazili ste, mada Sad mali potok sa mukom gazite.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Skočio sam iz kola i potrčao joj u zagrljaj. Kako je divna snaga suza i kako jasne postaju naše vizije kada potok suza razbistri naša osećanja! Materinska ljubav i ljubav prema majci su najlepše poruke božanstva ljudima na zemlji.
” Skočio sam iz kola i potrčao joj u zagrljaj. Kako je divna snaga suza i kako jasne postaju naše vizije kada potok suza razbistri naša osećanja! Materinska ljubav i ljubav prema majci su najlepše poruke božanstva ljudima na zemlji.
da će tehničko obrazovanje bez originalnih istraživanja “Izgubiti moć da raste i da se razmnožava upravo tako kao što potok presuši kada izvor usahne.” “Originalni istraživač,” - rekao je Tindal, - ”predstavlja izvor saznanja.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Tada sve pojedinosti: oblaci razbacani, drveta oko livade, potok, javljaju se u sasvim novoj važnosti i sa novom karakteristikom.
oblaci razbacani, drveta oko livade, potok, javljaju se u sasvim novoj važnosti i sa novom karakteristikom. Potok tad više ne teče, već puzi kao crv, i to s niže tačke naviše, a i ja makar za trenutak gubim svest nad beskrajnom
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Cvilili i drvo i kamen. A prve nedelje, pomislila na svoje dete, uzela ga za ruku i sišla u Duboki Potok. Tamo se u starinskoj crkvici pomolila Bogu i svecima i za njega i za svoj razum: ispod sudbine nema se kud — bilo bi
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Naše mome rano rane, Za pevanja tica; Na potoku, prije zore Umivaju lica, Prije zore, dok je potok Pun zvezdanih zraka: Ne šal’te se momci s okom Naših devojaka!
»Javor« 1890. ZA POTOKOM (Po nemačkom) U samotnom domu našem Čuje s’ uvek žubor lak: Potok teče, vodenica Odgovara: tikatak! Potok teče dalje, dalje..
ZA POTOKOM (Po nemačkom) U samotnom domu našem Čuje s’ uvek žubor lak: Potok teče, vodenica Odgovara: tikatak! Potok teče dalje, dalje.. Šta je njemu zavičaj Njega more k sebi zove, Mio mu je poziv taj.
A on: „S Bogom!“ — to mu sve; O moru je uvek snevô... Da l’ je živ još ili ne? Godine su prolazile — Potok, suze, uzdisaj: Putnik-patnik, sit daljine, Vrati s’ u svoj zavičaj. Ostala mu duša čista, Srce zdravo, živi plam.
Mirisniji vazduh kroz zeleno granje Kô da vam se nudi sam na uzdisanje. Vidite l’ da potok danas drukče teče, Da je drukča trava, da je drukče cveće?
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
RUŽIČIĆ: Kad se Ružičić Himnu posvjaščava, svo jestestvo pačezemno toržestvuje, zmijevidni potok muziku pravi, a tihoprohladitelni zefir u sodružestvu boginja i gracija kolo vodi, oku neponjatno, umu nepostižno. SARA.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Sledujući primer Libanca, koji tvrdi da voda, samo ako teče, ne može nositi bolest, ja zamačem glavu u svaki potok preko koga prelazimo, i pijem mnogo i slobodno.
Idem na potok koji nije daleko, perem se brižljivo. Uplašim masu crno–belih ptica koje produžavaju da kruže nada mnom.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
top s visa svakih deset minuta šalje po jednu granatu koja uvek preleti visoko nada mnom i udari tamo negde dole u potok.
Ona se pruža u severo-istočnom pravcu skoro sat mesta, pa se onda spušta u prugovačku doljaču i potok. Na samom nagibu, gde se ova kosa spušta u prugovačku doljaču, podignut je prugovački šančić.
padali pogođeni smrtno, mnogi su ranjeni, uhvativši se za ranjeno mesto, jaučući izmicali s poljane i zamicali za šanac u potok. Vika, kuknjava, neopisan urnebes.
Ali xoćy da mi ona baterija bude sačuvana pošto poto. Trčite. Sa jedno dvaestak konjanika potečem niz potok. Jedna turska baterija s Bujimira opazi nas i odmah nam posla nekoliko granata.
Da izdire kosom — ne može izdirati kroz urvine, klade, panjeve i česte šumarice. Da se spusti u potok pada uzmiče drumom — ne sme, jer nema kad — turska će je pešadija pristići. Izgledalo mi je da je cve, sve propalo.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Poljubac, pevat’ zna, A kako ću da ćutim, Zar motu da ćutim ja? XLІІ Ala je lep Ovaj svet, — Onde potok, Ovde cvet; Tamo njiva, Ovde sad; Eno sunca, Evo hlad; Tamo Dunav Zlata pun, Onde trava, Ovde žbun.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Čuturice su nam bile prazne. Niko ne zna gde je izvor. Po karti vidim da odnekuda sa Kajmakčalana izvire neki potok. Pozvao sam dvojicu i objasnio im gde se otprilike nalazi taj potok. Oni pokupiše čuturice i izgubiše se u noći.
Pozvao sam dvojicu i objasnio im gde se otprilike nalazi taj potok. Oni pokupiše čuturice i izgubiše se u noći. Posle dva časa lutanja i spoticanja preko mrtvih i kroz čitav roj od
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Gdi vrbnjaci pre su rasli, Pak tegleći konji pasli, Gazio sam potok plitak, Tud je Dunav izlio se, Vrbnjak barom stvorio se, Ribam dajušč sad užitak.
tok blaženstva Valja se ljupko po grudma m’ mladim, I plodno drvo, laka i travčica Na krilu tvome ljubi me vesela; I potok mali, vižljav zefir S odzivom stvaraju strojne pesme. O, kad bi uvek mladim u prsima Ovako plamen k lepome buktio!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ne pomaže. Puška jednako prašti, ne prestaje. Parteniji pade s glave kamilavka i odvalja se u potok, a jedno mu zrno probi džube na dva mjesta. — Goni, Mićane, poplaćasmo glavama na pravdi Boga! — jauknu Partenija.
Bojić, Milutin - PESME
Avaj, ja u svemu, što nov život kliče, O, ali Saloma nikad, nikad više. Novo lišće šušti, nov se potok miče, Livadama novim novi vetar briše. Snovi, prah i snovi!''... U snu joj se čini Još ljubi nekoga, grli ga i siše.
Jakšić, Đura - PESME
Od zelene trave i svakake šare, Da sebi domami umorne bećare; Pa doklen ti vila lakog sanka bira, Hlađan potok slabe noge ti ispira, Vetrovi ti tihi lepi miris daju, Zaslađene hrane gorkom uzdisaju...
To su uzdisaji... A slavuji tiho uz pesmicu žale, Ne bi li im hladne stene zaplakale. Nemo potok beži — ko zna kuda teži! Možda grobu svome — moru hlađanome? Sve u mrtvom sanu mrka ponoć nađe; Sve je izumrlo.
Tu blizu potok daljinu para, Tu se na cveću cveće odmara, Tu mene čeka ašikovanje; — O, lakše samo kroz gusto granje!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ja sam — poče on jednako zamišljen, — da se primi vladina ponuda. Napokon, oliš ča će nam se uredit' potok, ostaće novac u selu... A vlada daje polovinu, zemaljski odbor jedan dio, a stopru četvrti dil općina ...
Hm, lako je govorit'! — Ma pinezi ostali bi u selu, sirotinja bi se prihranila i zgradija bi se potok, — opazi ubjedljivo Tadić. — Sirotinja bi puno dobila!... Doveli bi dogance... A općinski namet, koliki mi naresta!
! Pa baš sada, kad su ovako lipe godine... Nasta žamor među vijećnicima. — Ča će nam potok, neće uvik kišit'!... — A kako će se selo prihranit'? — opazi žestoko Tadić. — Priživiće se ka i dosada..
glasovanju propala je većinom glasova — osim četvorice — vladina ponuda, a prihvaćen jednoglasno glavarev predlog da se potok gradi, ako će vlada i zemaljski odbor za gradnju nositi sve troškove. Tajnik uvrštavaše zaključke u zapisnik.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kad bi mi bilo dato da sam izaberem mesto i vreme svoje smrti, izabrao bih potok i zoru, rumenilo jutarnjeg sunca na lišću, miris šume, opor i golicav miris satrulog lišća, promuklo gugutanje divljih
Pedesetak koračaji dalje protiče Beli potok, koji tu pravi tanki slap što se obrušava u okrugli penušavi vir s kovitlacem u sredini.
bi me ovako sićušnog ni osetili na svojim leđima, galopirali bi po Saborištu kao pastuvi, preskakali bi vrzine i Beli potok po stotinu puta i nikakvog umora ja na njima ne bih spazio. Opet bih ja bio taj koji ispašta.
Morao sam da zagazim u vodu, pređem potok, uhvatim za ular i snažno cimnem prokletu jogunastu ragu. Dimitrije Svršeno je sa našim blaženim, usamljeničkim
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nit potok teče tuda, nit slavuj pesmice poje, Priroda divlja sumorna krila širi; A lepi cvetak ne svija lisje svoje, Već diže stab
I kopni sneg. Razbivši srdito led, s planinskih visova tavni' Srebrni potok šumno upravlja svetli skok, I burno mumla i vri - i pada u cvetne ravni Blaženi tok Kako je čarobno sve!
Hladnom kišom ovlažene Ćute ravnice I ja sklopih umorene Svoje zenice. Snevao sam premaleće, Snove šarene, Bistar potok, šarno cveće, Ruže rumene. Suri orli uzletaju Gorskom visinom, A potoci belaskaju Cvetnom dolinom. Svet izumro.
Sanjalački gora bruju, A po stranama Narandža se stidno ruji Među granama. Ja zapitah ukraj mene Potok, ružice: „Gde su ljudi? Gde su žene? Kamo dečice?
Preda mnom potok vije se i krade Kô sjajna pruga, svetao i čist, I baca iskre na grančice mlade, Na šaren cvetak, na zeleni list.
1889. POMENAK U tavno zelenom sadu ugodni hladak se širi, Sanljivo žubori potok i ruža prijatno miri I plavi pomenak cveta. Pred gordom caricom cveća Nežno te njegovo lisje na skromnost i tunu seća.
Sumorno graktanje kao krik se hori I gubi se naglo u neme daljine, Niti potok šumi, nit listak šumori, Počivaju mirno rudničke planine Al' njegovu dušu crna slutnja para, I Branković dozva
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sve što živi zahvaljuje svoj život Suncu. I sve što se kreće, pokreće Sunce. Vetrić koji ćarlija, potok što žubori, svaki pokret u prirodi, nisu ništa drugo no izražaj Sunčeve snage.
peskom, malo dalje uhvatila je borovu šišaricu, ovde je zakačila i ponela sa sobom travčicu, a onde suv hrastov listić. Potok ju je okvasio vodom. Ona se kotrlja, raste i nosi u sebi sve utiske svoga puta, istoriju svoga života.
Svaki slap, potok, reka, pa i morski obalin talasi, upotrebiće se za pokret te mašine. Od šuma će preostati geometriski parkovi, a od
Sada vidimo već i jedan potok ili reku koja juri ka dolini. I njen veliki slap. Eno ravnice, pune jezera, ispresecane rečnom mrežom.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
zavičaju, I zatreseš balalajku, Pozdravi nam staru majku Ukrajinu… (1876) O KOSIDBI MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN I potok i reka, I lahor, i zrak, Sve ljubi, sve mazi Svež miris i blag; I ševa Peva, ne spi: Kli, kli, kli!
Volim tice Lepo poje, Volim polje Zeleno je. Volim šumu, Njene vise, Listala je, Zeleni se. Volim potok Kad u gori, Kroz pavite Zažubori. Volim reku, Jezerance, Bele ovce I jaganjce.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Shvatio je odmah. Lupio je nogom u telefon, izleteo i pojurio niz padinu u potok. Ali dok je on izbezumljen trčao na levu stranu sam, svi ostali vojnici bežali su na desnu i sve se više razilazili.
Za deset dana potrošio sam kilogram kafe. — Blago tebi, pobratime. Kod mene u onaj potok neće niko da navrati... — I šta veliš...
Obodoh konja, koji je bio premoren, i sav izubijan. Na kraju nalazio se suv potok. Ne misleći mnogo, vratio sam se. Vozari su već bili sjahali, gotovi da se raspršte na sve strane. — Ima izlaza!
To je široki plato, koji se prema jugu polako spušta. — Zaboravili ste da spomenete i Kajmakčalanski potok, oko kojeg smo se krvili. Kapetan Radojčić pogleda u kartu. — Da. Planinski masiv je u obliku krsta.
— Da. Planinski masiv je u obliku krsta. Iz donjeg levog ugla izvire taj Kajmakčalanski potok. On teče sredinom masiva, koji se nalazi u tom uglu... — Sad mi je donekle jasno — veli poručnik Mišić.
Vrh takođe. Naši su se nalazili na bližem, vertikalnom kraku. Bila je ponoć... Bugari se spuste u Kajmakčalanski potok i naiđu na naše predstraže. Navale ludačkim naletom, koji je svojstven samo njima, udare na vezu naša dva pešačka puka.
Druga sjuri Bugare levo, u Kajmakčalanski potok, i napadne Zupčaste Kamenjare, koji se nalaze na početnom delu leve horizontalne prečage.
Petrović, Rastko - PESME
Zbrisaću sve mutne reči između sebe i boga, pouzdaću se samo u svoje ruke, celivaću goru ili hajduke, komični potok što žubori. Ubiću kakvoga gnusnog sanjalicu, mesto senki zasaditi mu zeleni vrt po licu; to krv iz mene govori!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Trave su stari prijatelji. Ali trave nisu znale tajnu okretanja za suncem: nisu mu mogle pomoći! Tada mališan upita potok šta da radi. Ali, hitri brbljivac i ne pokuša da mu odgovori. Žurio je ka moru.
A trave? Spavale su i trave. Jedino je u noći potok bio budan, ali zauzet sopstvenim brbljanjem nije imao vremena da vidi kako maslačak, srebrn i prozračan sve brže leti ka
Ko zna koliko je tako išao? Sav je već bio u modricama kad se rastvori ulica, bljesnu livada, zašume potok. Izašao dečak iz kamene šume, ali strani mu i livada i potok, čudne mu i strašne ptice i žbunje.
Izašao dečak iz kamene šume, ali strani mu i livada i potok, čudne mu i strašne ptice i žbunje. Vrežu kupine nikada nije ni video, a ona se za list njegove noge zakačila, kožu mu
Na vrhu Srebrne Gore Cvet ga čeka, nema on vremena za priče. Ali, umorile mu se ruke i noge, žedan je: mogao bi potok da popije, a nigde ni čoveka, ni zveri. Čak se i vetar ućutao. Kad, odjednom, kao da odnekud dođe šum vode.
3atim se jednoga jutra diže još pre zore i pođe u svet da nađe leka nevolji. — Šta da radim? — pitala je i drvo, i potok, i zvezdu, i žabu. — Gde da nađem sreću svoga sina?
»Pakosnik me pretvorio u ovcu!« mladić samo što ne zaplaka, kad kraj samog svog uha ču da potok sam sa sobom razgovara kako svaka reka ima obalu, a svaka muka lek! — Zahvati vode i umij se!
Liznu on malo vode, ali kako da se umije nije znao, pa zamoči čitavu glavu u potok. I, gle, samo što se voda dotače njegovih ušiju, njegovih očiju, s njih kao da spade nekakva mrena i on vide nebrojene
»Šta ove o bunaru trućaju!« mladić je gnevno podiže i krete, srećan što mu je potok vratio njegov stari lik. Duboko u sebi činilo mu se da vidi kako u tami neke pećine, na dnu jezera, na obali mora —
Šantić, Aleksa - PESME
Negda u take noći, kada otka Pomrlom granju zima pokrov ledan, Ova je soba bila kô vrt jedan, Gdje je potok tekla sreća krotka: Kao i sada, pred ikonom sjaji Kandila svjetlost. Iz ikonostasa Suh bršljan viri.
Šumore breze, dršće list do lista, Mrmori potok ispod vrba stari'; Odbleskom mekim dijamanta čista Modru mu trsku zlatan crvić zari.
I svuda Prosuće se miris plavih jorgovana; I pahulje snježne padaće sa grana U naš bistri potok što baštom krivuda. Uzviće se Ljeljo nad našim Mostarom, I svaki će prozor zasuti beharom, Da probudi srca što ljube
Slavuj! Šta tražiš, druže? Meseca sedefni sjaj? Proleća zvezde i ruže? Srebrni potok i gaj? O, beži, beži, moj znanče, Jer ovde zime je kut — Sve moje cvetne naranče Vihor je pokidô ljut.
Noć je svijetla, meka i plava; Miriše zemlja, miriše trava. Popale sjenke, a kao srma Planinski potok teče iz grma. Preda mnom doli maleno selo Pod tankim dimom u san se svelo.
Pred njim rijeka poljem krivuda, I zrelo klasje njiha se svuda. Ovdje pod jasen mirno ću leći I san će tiho kô potok teći. Miriši, ropo, mirisom zdravim! Pokri' me, nebo, pokrovom plavim! 1908.
Ja sam plakao u snu, Ja sanjah da sam ti mio. Prenuh se, a uvek jošte Potok se suza lio. 56 Svake te noći snevam, Tvoj blagi pozdrav mi leti; Ja glasno plačući padam Pred slatke nožice ti.
Tad se rane otvoriše, A iz čela i iz grudi Pljusnu potok vrele krvi. Ja se trgoh i probudi'. 65 Stare, pakosne pesme I snove zle i hude Hod'te da sahranimo; No kovčeg
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Da se on možda ne krije baš u ovoj pećini. Mačak odjednom poblijedi i ustade. — Pa drekavac je tamo dolje gdje uvire potok. Tako svi kažu... — Kažu, ali... Je li ga ko vidio baš dolje? — Ih, možda njega i nema — neuvjerljivo poče Mačak.
Poslije sedam-osam koraka naiđoše na bistar potočić, koji im je sjekao put i brzao nekud u tamu. — Da krenemo niz potok? — upita Jovanče. — Hajdemo. Dugo su išli niz tunel gazeći potočić.
Baš iz nje je strujala ona promaja. — Pazi, gledali smo stalno u potok, a ovo nijesmo ni opazili — reče Jovanče. Kako je ona rupa stajala dosta visoko, muke ih je stajalo dok se uspentraše
Nisko ispod njih pružala se uska strma dolina obrasla gustom šikarom. Duboko dolje svetlucao je, izvijugan i tanak potok Ledenica.
— Pazi, pa Ledenica je u stvari ovaj isti pećinski potok niz koji smo mi danas išli — dosjeti se Jovanče. — A pećinski potok isti je onaj koji teče kroz Prokin gaj i tamo
— A pećinski potok isti je onaj koji teče kroz Prokin gaj i tamo ponire — dodade Lazar Mačak. — Vidiš, to si se dobro dosjetio!
Duboko u klancu ispod njih srebrno je bljeskao potok, uokviren u zelenilo. Poslije onoga pećinskog mraka i tjeskobe, čitav taj obasjani predio pred njima učini se dječacima
— Blizu je potok, vode ima dosta, blizu put, a u blizini je i ona čuvena Mačkova pećina. — A zašto je zovu Mačkova? — začudi se
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« I hoće da nas potope te vode. Nego s tvojim predstateljstvom presveta devo, taj će potok preći naša duša. Ovih krvavih vremena, svagdar punih vojske i boja i svakoga nemira, i ne teku tako vode
Viknuše na Mojseja što ih pomori lutajući mu pustinjom. I on baci rukom u potok drvo te zasladi vodu. Nališe se svi ljudi izdovolje.
A i ti sobom ne budi tuđ potok niti drugim pašti se ugodan biti većma nego li svojoj ti ženi.« Eto ovako starozakonito pismo pokriveno sve govori.
Mala zvezdica može li sunce prosvetljati, ili potok izvor napunja? Dva dobra ni dva života nikako čoveku ne mogu biti.