Jakšić, Đura - PROZA
“ Jedanput ga je Nikolina snaha videla, a on seo dole, u Turskome Potoku, baš na ono mesto gde se do pre Cveti drekavac derao. Kad ga je videla, ona je sva pretrnula. — Šta li će tu?...
Taj, vidiš, čija je ova kesa, zapalio je kuću Nikole Belića; taj je isti onaj drekavac što se sve do na Cveti derao u potoku niže Nikoline kuće... Razumeš li me sad?... Učitelj nije znao šta će od čuda da progovori... — Zar on?...
Stari Sremac sa učiteljem jahaše dalje, sve kolovozom, a Milisav sa Jelicom pođe stranputicom, dole potoku. Kad se već u lugu izgubiše ispred očiju dobrih staraca, kad već ništa ne čuše, do samo žubor potoka i umiljatu pesmu
Obradović, Dositej - BASNE
| 17 Kurjak i jagnje Kurjak pijaše na jednom izvoru. Jagnje, ne videći ga, daleko niže na potoku dođe napiti se.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Raka se osvrte za njima, pa, smešeći se, upita: — A kamo ti dobro jutro, Marice? — Ostalo u potoku!... — oseče se ona na nj, pa pođe dalje. Gazda Raka mahnu glavom, učini: »Hm, hm! đavo dete!
Ona se čini i ne čula, samo kopa. On poćuta malo, iskašlja se, pa opet poče: — Zar baš ostade u potoku, Maro? — Šta veliš? — upita Marica, pa stade, naslonivši se na motiku, i pogleda ga popreko.
I hođaše zlo proći da ne naiđe čiča Mitar iz donjeg kraja, onaj što plete košnice, s dve košnice što ih je u potoku negde gore opleo, pa jednu natukao na glavu, a drugu nošaše pod pazuhom.
Diže se među decom kikot: otkud sad popova čita u potoku! Šta će s njom — hajde da igraju »vina« (ili, kako to varoška deda zovu, »šorkape«).
Polomi, što se tiče, onu veselju decu na priliku, verući se s njima po brdu i gore po potoku... One, opet, tice jednako puni; ne znam što se tiče da li mu i to stoji u propisu...
Opasna zver!... Gledaćemo! — Da ga potražimo, gospodine! — veli kmet. — Neće biti daleko. — Jamačno je gde tu u potoku — povikaše neki. I tako svi navališe da ga potraže i opet uhvate.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Hiljadama njegovih zraka probi se kroz zeleno lišće, pa je treperilo i prelamalo se kao šareni šljunak u bistrom potoku... Stanko diže glavu i prekrsti se. Hajduci Jovan i Jovica digoše se na noge.
Dučić, Jovan - PESME
Nešto što vapi nama Oduvek i bez moći, Na daljnjim obalama Umreće ove noći. ČEKANjE Dugo se u potoku kupa Jutarnja zvezda; već zâri, A svud još strašna, i glupa, I nema apatija stvari.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
borovu šumu pa izbila u jednu dolinu koju je vijugavo prosecao brz, pun ilovače i crvenog šljunka, potok, ona na tom potoku, zamućenom krvlju, ugleda jedno belo, do pojasa potpuno golo, telo sasvim razmrskane glave.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
i pođe k vodi, on je, ne budeći se, opet podiže natrag, pa se sve čini, da se on to lagano i ustrajno klanja nekom u potoku, (Proleće) ponekad se svede na narodsko poređenje, sa notom obaveznog preterivanja: - Druže, u onije' starinskije'
Radičević, Branko - PESME
Ustavi se, pa nazade. VIII Što običaj, vazda sveto, Ide pravo ka potoku, Veće stiže i već eto Obode ga k lakom skoku, Sinu, skoči, ode preko, Ali samo sa prednjima U potoku osta zeko,
Ide pravo ka potoku, Veće stiže i već eto Obode ga k lakom skoku, Sinu, skoči, ode preko, Ali samo sa prednjima U potoku osta zeko, Osta jadan, sa prednjima, I mal' što se ne izvrnu, Gospodar mu vas pretrnu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kao da se tom slikom otkupio od svog veselog društva, bradonja se diže i krenu prema potoku (znao sam: ide da gleda ribe u oplićaloj, smirenoj jesenjoj vodi), a začuđena družina ostade da goneta kakvog li to
Lagano, nogu za nogu, prebirali su uskim puteljkom preko njiva u pravcu malog poredovničkog mlina na potoku. Odmicali su krotko i smireno, kao na svečanost sa koje se, možda, ni vratiti neće.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
kroz durbin vidim vidovite daljine tamo gde se rub noći oslanja o klance jedan hrast oblači zlatnu košulju i u potoku se mije to se ni u snu ne sanja devojačka ramena pa zvonik i neki praotac kleči dok jure njegovog sina Đorđa čuje se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bez ijedne reči pojahasmo konje, i pojurismo na razne strane. Silazio sam prema nekoj uvali i baš u potoku ugledah jednu grupu vojnika. Ne više od jednog voda. Među njima je bio i jedan potporučnik, gotovo dečak.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kroz rukave se po sto puta provlače Košulje, učkur luta ko Ulis, Gaće se takmiče u skoku uvis, Pljušti voda, ko u potoku: Mašina uživa u svom obroku.
Ima tu nekakvog reda. PRASKOZORJE Plave se plave se plave se Tri nebeske zavese. Jedna je na istoku, Druga je na potoku, A treća, ona najplavlja, Na jednom egejskom otoku. Plave se plave se plave se Četiri nebeske zavese.
sredu, trećeg juna Jedan čovek, koji se ni u kakvoj ne vodi kartoteci, Kasno popodne, u blizini Požuna, Kupao se u potoku ili u reci. U međuvremenu (a vreme je večni protok!) Presušila je reka i iščezao potok...
A za kraj Ovo znaj: Kraj je u jednoj njivi, Pa u potoku podno te njive — Veliki, crni, vlažan kamen Oko koga rastu bele gljive.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Bisage) 72 — Dok se mati rodi, / sin po kući hodi? (Vatra i dim) 73 — Drvena kučka u potoku laje? (Pratljača za pranje rublja) 74 — Drvena mati, željezna djeca?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
25. Devet baba po ledu se plaza. 26. Dok se otac rodi, sin po kući odi. 27. Drvena kučka u potoku laje. 28. Drveno telo, gvozdeni zubi, kamen pregrize. 29. Drven trbu, kožna leđa, dlakama govori. 30.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ULICA VASE ČARAPIĆA ILI VASINA ULICA Vasu Čarapića, koji se rodio u Belom Potoku, zvali su i Zmaj od Avale. U njemu i jeste bilo nečeg zmajevskog: sav jak, bio je tako lakog hoda kao da ga nose velika
Neprijatelji su mu bili Turci najamnici, janičari, krdžalije; ne i turski živalj. Handžija u Belom Potoku, pod Avalom, Turčin, bio mu je i prijatelj: u jesen 1803. i u zimu 1804.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
(Kad god vidim to cvijeće, uvijek pitam kako se zove, ali to nikad niko ne zna.) Preko drvenog mostića na potoku rustična crkvica usred vijenca starih topola. Lijep, pomalo dopisničast pejzaž. No to mi nikad nije smetalo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Na dva tri koraka pred njim začu se glas: — O-o-o, bato, o! Zagledavši se kroz trnjak, on ugleda pred sobom, u potoku, seljaka koji drži dva vola u porožju i poji ih na jednom viru.
Sutradan kad izgreja sunce, društvo se već odmaralo u potoku, ispod Đorđeve kuće. Tu ih sačeka njihov uhoda iz istoga sela, koji im dade sva potrebna obaveštenja.
Oni su ga opazili ranije, to je jasno, jer se jedan odvojio i u najvećem trku juri desno, da mu spreči put k šumovitu potoku, kome se on uputio. Ostala dvojica iđahu pravo na njega, držeći puške na ruci, koje odsjaivahu prema zahodu sunčevu.
Đurica zastade; jednim brzim pogledom razgleda položaj i, ne misleći više ni o čemu, potrča iz sve snage k potoku. Već vidi kako mu se onaj pored potoka naglo približuje, čini mu se da čuje konjski topot iza sebe i on napreže svu
obesi torbu, u koju je još sinoć spremljeno sve što treba gladnim i žednim putnicima, pa se onda svi troje okretoše potoku i požuriše niz brdo. — Samo da pređemo potes pre videla i da se dohvatimo reke — prozbori Pantovac zabrinuto.
Lezi ! Stanka ne pojmi odmah na koga se odnose te reči, pa se u trčanju osvrte i vide da su obojica prilegli po samom potoku.
— Pa šta ćeš ti za to vreme da radiš? — Ništa, čekaću vas negde u potoku ili u šumi. — A, tako bi i moja baba, da je živa, mogla hajdukovati... — Stoj !
Pa onda... šta bude, ne marim !«... Kad odjahaše konje u potoku, ispod Jovove kuće, beše se razredila pomrčina, ali se još nije dobro videlo.
stoj !«... i puče puška... Potrčasmo tamo, i Vidim Dobrosava, gde skače u potok... Pogledam: onaj leži u potoku, a Dobrosav ga drma za ruku. — »Šta je bilo ?« pitam Dobrosava. — »Ja stojim, veli, pod prozorom i čekam...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kad je stari prota uveravao na jednom saboru u Dubokom Potoku da to osvećeno mazivo prodire kroz kožu i na samoj čeonoj kosti urezuje Hristov pečat kao na poskurniku, te da se i na
Gore sam ostavio kerove, raspasao oružje i obesio ga o klin. „Sad otpusti slugu svojega, Gospode!..“ Rekao sam to u potoku ispod kuće, kad sam je napuštao, i tu sam zakopao pređašnjega Deli–Papaza, tvojega staroga i manito– ga protu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Naše mome rano rane, Za pevanja tica; Na potoku, prije zore Umivaju lica, Prije zore, dok je potok Pun zvezdanih zraka: Ne šal’te se momci s okom Naših devojaka!
A pod krovom naše sreće Beše momče, živi plam. On potoku jednom reče „Ja ću s tobom, nećeš sam!“ Pitasmo ga: kud ćeš, brate? A on: „S Bogom!
Zasadimo ovde sloge naše cveće, I vile nas srpske ostaviti neće: Na potoku dole umivaće lice, Na Brankovu grobu paliće kandilce, A to će kandilce kao zvezda sjati I srpskoj će slozi novu
Krakov, Stanislav - KRILA
Poginule su sahranili u jednome potoku. Poručnik Leka žalio se na reumatizam u nogama, i pisao raport da ga upute lekaru.
Vojnici su primili vino i nedeljno sledovanje u duvanu. Celoga se dana šišali, brijali i prali košulje na potoku. Svuda se pomaljale čupave vojničke grudi i leđa mesnata n bela.
I kod Galatišta su bili njihovi logori. Tu su radničke kolone pravile drumove, a oni se kupali u potoku usred bodlji od kupina i veselo vriskali. Sada nije bilo više nikog. I uvek su ljudi nekud odlazili. I umirali.
Kroz njih prosečen put silazio je u dolinu. Srušene kolibe uzdizale su se kraj puta. Na nezaleđenom potoku vodenica nije torokala, ali se iz nje dim dizao. U dolini su bile smeštene komore i svuda se dimilo od vojničkih vatri.
Na potoku se ukazao oficir, i voda je pljuštala uvis oko nogu njegovoga konja. — Evo ađutanta, zavikale su veselo komordžije.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
To Turci opravljaju most na buimirskom potoku, što su ga naši pokvarili pri povlačenju, a pred sobom su upalili selašce Buimir da dimom zaklone svoja kretanja.
Ja obrisah hladan znoj i protrljah čelo, a bataljoni se već izgubiše u prugovačkom potoku... Komarov me pozva da idemo na konjima u »rekognoscirovku« spram bujimirskog visa.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
268 MATIJA BAN 271 MOLBA POTOKU 272 VUKAŠIN RADIŠIĆ 274 PRIČA 275 NIKOLA BOROJEVIĆ 277 SLAVENOSRPSKI JEZIK 278 TVRDICA 280 TERPSIHORI 282 ČUDNOVATI
Gde srce bije, Tu s’ svetlost vije Serbiji. 1839. Miloš Svetić MATIJA BAN MOLBA POTOKU Potočiću, srebrnu Koji valjaš vodicu, Kamičkima klopočuć Kroz nijemu šumicu, Kao da joj šapućeš Neku slatku
bela svila Suvim zlatom izvezena A biserom iskićena, Stakle mu se tanke mestve Da s’ u njima ogledati Kao sunce u potoku. Mlado Momče golobrado Nestašno je i odviše, Kao jagnje umiljato, Al’ tim manje milostivo.
Knjiga I. Pjesne izvorne. Novi Sad, 1885, str. 121—2, sa oznakom da je pesma napisana „u Beogradu 1839”. MOLBA POTOKU (str. 199).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pada mi na pamet da bih taj izdrbljeni kamen mogao korisno upotrebiti ako njime naspem staze prema potoku i izvoru pitke vode koji je Dorotej otkrio stotinu koračaji uzvodno, među nekoliko gorostasnih bukava.
Nasuli smo staze prema Belom potoku i izvoru. Osušili dosta pečuraka, zečjeg mesa i ribe. Na žalost, ništa to za njih nije bilo dovoljno.
Voda je svuda, zmijski hladna i ljigava: u poludelom Belom potoku, u suvarcima koje kupim, u mojim opancima, među prstima, u kosi i nosu i ždrelu, ugnjileo sam, propištao sam kao glib.
Puteljci iz grada vodiće na sve četiri strane sveta. Po potoku će skakutati dečurlija, bokate jedre žene će prati košulje, na trgu, koji će biti na Vilinskom gumnu, smenjivaće se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pošao sam onako mamuran i neispavan. Na šao sam rovovca u jednome potoku. Komandir baterije, neki vedar čovek, zamoli me da ga pričekam četvrt časa, koliko da se obrije.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Jedino je vetar u lišću kukuruza bio budan i smetao potoku da zaspi. BREG SVETLOSTI Na vrhu Staklene Kule dečak, i sam kao od stakla načinjen, boluje, tanji se, nestaje kao
Šantić, Aleksa - PESME
Šantić PESME Sadržaj PRETPRAZNIČKO VEČE 2 MOJ OTAC 9 LjUBAVNE PESME 10 GRIVNA 11 MOJA KOMŠINICA 13 NA POTOKU 16 ČEŽNjA 19 NE VJERUJ 21 PROLjEĆE 22 POD JORGOVANOM 23 PRED MODELOM 25 POD VRBAMA 26 PAHULjE 28 IZ BOLNIČKE
Pa još one oči što svu milost nude! — Blago onom čija vjerenica bude! 1901. NA POTOKU Polako suton prikrada se, slazi U lisnu goru — u zavičaj mio; Rađa se mjesec i po dugoj stazi Padaju sjenke, i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A na Nišu, gradu bijelome, onđe bješe vojvoda Staniša. Na Timoku, zlatnome potoku, tu bijahu dvije vojevode: jedno Bjelić, drugo Zltnokosić. Na Vidinu, gradu bijelome, onđe bješe starac Vladislave.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Spazio je kako ispod jedne veće sive stijene izlijeću grudve zemlje i ruše se prema potoku. — Eno ga! Drekavac kopa jazbinu!