Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
se — počela bi je tada Sofka na sav glas koreti, ne mogući od | žalosti već da je gleda tako izgužvanu, izgubljenu i potonulu u neki strah, trepet. Ali ona bi se jednako vajkala: — A ne, ne, čedo. Leći ću ja, leći. Nego sam sinoć zaboravila.