Crnjanski, Miloš - Seobe 1
rukama i stiskajući ih na oči, koje su bile obnevidele, nije više trčao, već je padao, teturao se i bauljao, pun tankih potočića i izvora krvi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ti kao da si, posle teška i umorna puta po sunčanoj pripeci, zašao u hladovito osoje, gde ti miris bučja i žubor potočića dušu razgaljuje i uleva u nju beskrajno, nežno zadovoljstvo.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Ostrvo je šumovito i puno potočića, lepih livada, vinograda i njiva zasađenih duvanom. Njegovo najveće mesto San—Rok, sa 6000 stanovnika, vezano je sa
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Stotinu malijeh čini jedno veliko. — Mnogo zrna gomilu načine. — Svaka voda s potočića jaka. — Pade Pliva u Vrbas pa izgubi svoj glas. — Svaka voda k moru teče (ide). — Od mala malo.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ide se sve pokraj jednog potočića, pored koga stoje nasađeni veliki orasi i druga drevesa koja ga osenjavatu i čuvaju od sunca.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ja pitam: je li otadžbina od tri miliona zaslužila da padne milion njene dece samo zbog njenih mirisnih lugova, bistrih potočića i „božanskih“ zakona?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Narod gospoda, korača, preskače preko potočića, jendeka i vrzina... Đurica to isto čini, ne prestajući zvoniti jednačito i snažno, ali ga taj jednačiti zvon
Samo što pre, samo da se stigne na vreme!... Naišla je na utrven, nasut put, prelazila je preko potočića, preko kamenjara, ubadala se, ubijala nogu nepažljivim gaženjem, ali na to nije obraćala pažnju...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
predelu najprostije prirode šetati eja budut i blaženi čas svojega prvoga sastanka uživajući, pored žuborećih tihih potočića, cvrkutanja ptic i drugih selnih prirodnih krasot, do izumljenja dovedeni pesmu pevaju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Na njima ona je, svakako, dobijala nove, vlastelinske crte, ali su zato i pesme pridvornih pevača imale sudbinu potočića koji padaju u široku reku.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nikolici je bilo najteže, njemu je valjalo ostaviti i kuju da čuva logor. Mališan je otišao do skrivenog potočića-ponornice i donio Žuji vode u olupanoj činiji iz Mačkove radionice.
Okretno je preskakala kamenite krečnjačke škrape, rupe i pukotine. Tako je stigla i nadomak jaruge potočića ponornice kad joj se na nekom glatkom žbunju omače noga i ona kliznu u duboku rupu, skrivenu u gustu paprat.