Teodosije - ŽITIJA
Još iz detinjstva veoma krotak dečak, u svemu tiho obličje i narav imađaše, i jednostavnom i bezbolnom, dušom i potonju blagodat božju na njemu u mladom uzrastu ispoljavaše.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Ženske iziđoše po prostirače. Pejo također ode, rukujući se s gostom. Sluga Mita izađe i on. „Šta ono u potonju reče Janko?“ zapita ga Stane, pred svijema, u kući.
Sluga Mita izađe i on. „Šta ono u potonju reče Janko?“ zapita ga Stane, pred svijema, u kući. „U potonju reče“, odgovori Mita, „da nema te ljubavi, pa ni te sile, koja bi ga mogla iz Crne Gore pokrenuti; da će u njoj živjeti
— Valaj, Spaso, nijesi ugonenuo! O tome nemoj dalje. Bilo i prošlo. — Ama, čoče, nijesmo o tome potonju rekli? — Jesmo valaj!“ rekoh ja, pa mi mučna misao proleti kroz glavu.
“ — Riječ po riječ, dođosmo do krupnijeh. Ja mu obrnuh pleći, pa doma! „A šta reče u potonju?“ zapita Joka. „Reče: veliko će ovo zlo biti meni, jali tebi, jali obojici!... A, čuli! da on mene zastraši!
Neka sve to, no sam ja đevojku gotovo obrekla u Primorje...“ „Polako ženo!“ prekide serdar, „najviše mi zape za ovu potonju, ona je najglavnija, pa ću ti s toga odmah na nju odgovoriti. Ja mislim e je red da ja to uglavim, a ne ti.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
U potonju Bakonja snijevaše sve ljepše i ljepše. Baš usni e oni đaci s kojima se bio dobili krila pa lete po „ajeru“ i njega nose, a
Ta je sumnja bila osnovana, jer se i Škeljo u potonju sjetio da je njeko izlazio iz mađupnice, a sve nazočne sluge odricahu da je izlazio koji od njih.
Fra-Tetka okrete talijanski. Zadugo je govorio razmahujući rukama. Brne se više i više vedrio, dokle mu, u potonju, ne zaigra osmijak oko usana. U trijemu nasta tutnjava i graja. Tetka izađe.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Takvu promenu, međutim, koja postaje sastavnim delom književnog stila i znatno utiče na potonju srpsku prozu, nalazimo tek kod Miodraga Bulatovića.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
te bijuć se kroz gomile krvnikah uhvatismo zgodne klance pod Uroševijem stijenjem, đe ne kapetan Đuraško ustavi da i potonju snagu okušamo...