Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Jedno sveprisutno recimo je ono što upravlja svim polugama Gardijskog potporučnika Ribanca, potirući granicu između stvarnog i nestvarnog, mogućeg i nemogućeg.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dužnosti vodnika su opisane u „Pravilu službe“, a dalja uputstva dobićeš od potporučnika Aleksandra. Jesi li razumeo? — Razumem!... Gospodine kapetane, biću tako slobodan da vas zamolim...
— Da, ali zato imate kaplare, podnarednike, potporučnika, i opet na kraju treba sve ja da vidim — govorio je strogo komandant, otpozdravio kratko i u galopu odjurio susednoj
— Življe, življe!... U zaprežnice! — čuo se glas potporučnika Aleksandra. Seljaci, već premoreni, zastrašeno su odmicali i ostajali pokraj puta...
— Kako je tamo? — Ne pitaj, sve izgibe. Onda opet zastadosmo. Vidimo kako napred jure ordonansi. Pozvaše i potporučnika Aleksandra u izviđanje. Vojnici ćute. Kada za momenat prestanu pucnji topova, jeziva tišina zavlada oko nas...
— Ovam’ te, ’tico, ovam! — začuh glas potporučnika Aleksandra. Pogledao sam u pravcu gde su i ostali vojnici gledali i smeškali se.
susrete doživljavao je Tasa često, zato ustuknu jedan korak i zabaci glavu unazad, da bi povećao odstojanje od ruke potporučnika Aleksandra. — Stani! — grmnu potporučnik.
Pored puta ugledam siluetu konjanika i čujem glas potporučnika Aleksandra. — A, je li, pa... kako ti, snao, bez čoveka? — E, šta ću, kad se mora... Ja se najednom razdremah.
Setismo se tada i potporučnika Aleksandra. I on nam isprekidano, pod uticajem straha, ispriča: — Naređeno mi je da na obalu prenesem municiju za
Spolja čujem bat nečijih nogu i neko pita za potporučnika. — Potporučnik Radojko — veli mi Aleksa. — Pomaže bog... A tobdžija stigao... Sedi, sedi, druže.
A i vreme mi tako prolazi. Ja izvukoh flašu vina i neko meso. Aleksa protrlja veselo ruke i viknu posilnog da zovne i potporučnika Radojka. — Bre, ala ćemo da se počastimo — veli zadovoljan. — Dojadi mi ovaj vojnički griz i pirinač.
Priđosmo im ćuteći. Između njih, na blatnjavoj zemlji, ležalo je telo potporučnika Radojka. Usta su mu bila poluotvorena, kao na osmeh, da su se videli beli zubi...
Tu je prekinuo. Sipila je jesenja kiša, kada vojnici proneše kroz blatnjave rovove opušteno telo potporučnika Radojka. Nosili su da ga bace u rupu neku, a sa njegovim telom zakopaće za večita vremena i sećanje na Radojka Savića,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Obijam zato pragove Komande mesta i molim da me prime, za potporučnika, u ma koji puk, ma kog garnizona. U to doba, srbijanska vojska primila je bila nešto oficira iz bivše austrijske
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
to izvršim što pre hrabrio me je i davao naročitu odlučnost jedan nedavni slučaj samoubistva nekoga mladoga oficira, potporučnika, koga sa krvavom rupicom na srcu nađoše u jednoj od skrivenih aleja parka u Košutnjaku.
Krakov, Stanislav - KRILA
Dobro veče, gospodo. Čujem da imate dobroga konjaka. Na svetlosti se ukazala duga prilika potporučnika Mije. — Oho, pa ovo je dobro. I čuturica se opet nagla.
Iz vrpcom pritegnutih gaća virile su naduvene noge. Na grudima je imao krvave prolome. Potporučnika Miju doneli su polumrtvog na nosilima. Imao je kuk prostreljen. Šmrkao je tiho, i tražio da pije.
Ovde su sada tovarili ranjenike na ćudljive mazge koje se ritale i zvečale gvozdenom spremom na sebi. I potporučnika Duška metnuše na jednu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Baterija potporučnika Đoke htede s aleksinačkog visa da pomogne naše čarkaše oko Glogovice i posla nekoliko metaka. Poslala bi još i više da
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U četi je bilo samo nas dva vodnika, jer nam je komandir poginuo prethodnoga dana. Zatekao sam potporučnika Bojovića gde se naslonio na jednu stenu i spava, a odozgo kaplje voda na njega. Probudio sam ga.
— Ipak — govorio je — to mi manje štete nanosi od haubičkog zrna. I tako se ređalo još četrdeset potporučnika: pešaka, artiljeraca, konjanika i inženjeraca, iz mnogih komandi, sakupljenih iz raznih rovova.
Ovaj samo sleže ramenima i iziđe iz paviljona. — Dede... p-esmu! Flaša konjaka prelazi iz ruke u ruku. Oči mnogih potporučnika su zamagljene i svi pevaju u jedan glas: „Madelon“... — francusku ratnu pesmu.
on, i njegov... upravnik... u... — glava se njegova svali na jastuk i kapetan „Fikus“, sobni starešina nad četrdeset potporučnika, u četvrtom paviljonu rekonvalescentnog logora, zaspa mrtvim snom. — Ovako se više ne može...
Naskoro se paviljon umiri. Čuje se samo uzdah reumatičnoga pukovnika i snažno disanje mladih potporučnika. — Ovo je preko jego! — gunđao je sutradan inženjerski pukovnik.
On se diže i oslonjen rukama o sto viknu: — Mirno! — Oči njegove smejale su se. Glave bi kao i htele, ali noge potporučnika nikako da se sastave. — Avrio! — veli Milan „Kica“, držeći se za platan. „Fikus“ je govorio: — Sergije Nikolajevič..
gospodine potporučniče... Pozdravite mi gospodina potpukovnika, gospodina poručnika Luku, gospodina potporučnika Vojina. I sve drugove. I sećajte se vašeg Gruje... Oprošćavajte... — Grujo, mi ćemo se opet videti...
Dragan uze mačku i poče da je češka ispod vrata. Ona zavali glavu i zažmire. — Donesi šoljicu potporučnika Dragomira — reče komandir posilnom. — U njemu smo izgubili dobrog druga. Ali umro je lakom smrću.
Sila je to jedna... Umirio je on Bugare, da se živi ne čuju... Hajde, Stanko, rode moj, odvedi gospodina potporučnika do našeg rovovca... Njega Bugari da uhvate, odrali bi ga živog. Pozdravite ga s moje strane.
Kada sam predveče otišao da se javim našoj delegaciji, sreo sam tamo jednoga pešadijskoga potporučnika, svoga druga sa univerziteta, koji je bio na službi u delegaciji. Ranjen je, pa mu je jedna noga ukrućena.
— Stanimire, šta bi ti radio ovoj ženskoj? On zauze stav „mirno“ i, snebivajući se nešto, pogleda u potporučnika Dragišu. — Reci, de, slobodno! — reče Mu Dragiša. — Gospodine potporučniče, skrcao bi je na licu mesta.
Nasmejali smo se. Smejao se i Dragiša. — Iz pričanja gospodina potporučnika, kakva ti onako izgleda ta ženska? — pita ga Vojin. — Fina stvar — smeje se Stanimir. — A sad, hajd marš!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Telefonista Bonga, nađi brže prekid. Pred otvorom zaklona neko se kretao. Ugledasmo kako vojnici nose potporučnika Vojina. Bio je gologlav, a lice mu se nije videlo od krvi.
Na veliku radost našu, među ranjenicima nađosmo i našeg potporučnika Vojina sa povezanom glavom, u šinjelu na kojem se još poznaju tragovi krvi. Lutao je da bi nas našao.
Sutradan imali smo za ručak nešto malo pirinča, ali bez hleba. Baš za vreme ručka naiđe posilni potporučnika Dragiše i reče da je njegov konj pao, i ne može više da se digne. Odosmo da vidimo.
— Sigurno po mirisu — reče Luka. Čujemo zvuk nekog zvona... Sretosmo jednog pešadijskog potporučnika, koji nam reče da je dat znak da oficiri idu na večeru. On nam pokaza i izlaz.
Tek kad izvukoše čamac, ugledasmo u njemu jednoga pešačkog potporučnika i pored njega ona dva mornara. Mornari sa broda prihvatiše odmah našega potporučnika i odneše žurno u kabinu.
Mornari sa broda prihvatiše odmah našega potporučnika i odneše žurno u kabinu. Za njima ode i kapetan Dušan. Malo posle vrati se.
Na Katuncu i Požarskoj Kosi krkljalo je. — Saopštio sam — izveštava Luka. — Čiji je to vod? — Potporučnika Vojina... — Uh, bogamu! — učini potpukovnik Petar. — On se jedva oporavio od rana... Oko još nije zalečio.
Održavati što jači tempo vatre.“ Desetkovana treća baterija otpočela je istom žestinom pod komandom mladoga potporučnika. Ovolika upornost ove baterije izgleda da je pokolebala neprijateljske osmatrače.
Ali da je komitski odred osvojio Kajmakčalan... — Gle, gle, šta čujem! — začu se glas potporučnika Predraga, koji je ležao na jednom od kreveta na suprotnoj strani. — Ja, oca mu!... Vi ga osvojili?
— Radojčić skide platnene cipele, jastuke prenese na suprotan kraj kreveta, gde leže da bi gledao u potporučnika Svetislava. — Šta je bilo te noći? — Bilo je ono što ne valja. A najzad, to se moglo i očekivati.