Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Priđoh potporučniku da se javim. — Dobro... Slušaj, kada se svrši konjopoj, uredi stroj za večeru. Prva moja dužnost... Vraćam se šatoru
— Ništa nemaš ti. Samo naredi trubaču da svira „zbor“, onda prebroj vojnike i iziđi potporučniku na raport. On vrši molitvu. A ti posle radi šta ti se naredi.
Pokušavao je Tanasije da se zakopča, prilazeći potporučniku Aleksandru. — Je li, grofe, gde smo mi noćas?... A?... Nama popucaše grbine izvlačeći topove, a gospodina Tase nigde
Jest, ali oni tada podnose izveštaj: „Odbijen neprijateljski napad“ i čekaju ljudi odlikovanje. A kad jednom potporučniku padne na pamet da se malo proveseli, onda svi skaču. Uostalom, baš me briga!... Ja dalje od žice ne mogu!
— Kada sam ja bio mlađi, padao sam, i nisam znao za sebe. — On se okrete svome seizu: — Sjaši i daj konja gospodinu potporučniku, a ti se vrati. Prilikom uzjahivanja osećam kako su mi le đ a zategnuta, a u desnom ramenu laki bol.
— Pazi, molim te, pazi — namiguje potpukovnik Petar — kako se dživdžani svađaju. — Okrete se potporučniku Vojinu: — A to je bilo onda kada sam ga ja uputio.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kažu mu na primer: — Sekula, otidi, boga ti, do mrtve straže numera 1 i odnesi ovu lepinju s kajmakom potporučniku Ćosiću. A on pozdravi po vojnički: — ... Razumem! Ode, i tačno nađe ćuvik, na kome čuči mrtva straža numera 1.
Krakov, Stanislav - KRILA
Spustio je slušalicu. Skinuo je šlem sa glave, provukao rukom kroz svoje bele kose, i okrete se najzad malome potporučniku kraj sebe. — Koga ćemo prvog? — kao da pita ađutanta. Ovaj čeka i ćuti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sa naporom sam zadržavao suze. Gruja snažno uzdahnu i progovori: — Gde je ona torba?... Podaj gospodinu potporučniku. I onda kad su ga ranili, on se prisećao torbe koja mu je ostavljena na čuvanje. — Ah, majku im njinu, ne bih žalio...
— Odmah! — on se okrete jednome vojniku: — Reci potporučniku Ćiriću da naredi pokret. Začu se komanda: — Na svoja mesta!... Jaši! Komandiru privedoše njegovog konja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali to nije bio pucanj topa već kao da je eksplodiralo razorno haubično zrno, pričinilo se u snu potporučniku Jovči. I on se digao, da skoči u rupu gde je eksplodirala granata, jer on zna da topovsko zrno nikada ne udara u isto
“ Nego da vam ja objasnim. Ti si, kažeš, bio na Kožuhu? — Jest. — Ti si Timočanin? — Tako je! On se obrati potporučniku Svetislavu. — Ti si iz Drinske divizije? — Ne, ja sam bio u komitskom odredu. — A... Tako mi kaži.