Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Lepe, lepe, pa sočne, da i meni matorome naiđe mrak na oči. Razrogačili potporučnici oči, a dah zaustavili i zinuli, kao da gutaju reči. — Hajdmo — povika potporučnik Dragoslav. — E, kuda ćete?...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
(Vodnici ove čete bili su četiri mlada i odlična oficira, potporučnici i to: Ivanko Obradović, Vladimir Joksimović, Dragutin Knežević — sada profesor negde u južnoj Srbiji i Radomir Milać —
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Upravnik bolnice imao je muke s njima. Poneseni ra-zuzdanom mladošću, oslobođeni ratnih opasnosti, potporučnici su larmali, pevali, kartali se i dolazili pijani iz varoši.
Najzad, na savet viših oficira, rešio se upravnik bolnice da u paviljonu gde su potporučnici postavi sobnog starešinu. Toga dana baš prispeo je sa položaja kao rekonvalescent kapetan Voja, komandir mitraljeskog
Brana nam je odmah kazao da mu je nadimak „Fikus“. Naredio je upravnik da ga svi potporučnici sačekaju u paviljonu. U određeno vreme naišao je sa kapetanom „Fikusom“.
I bez komande, potporučnici skaču. „Fikus“ stavlja flaše konjaka na sto, i, povodeći se unazad, veli: — Neka se z-na ko je sobni starešina, sunce
On tužno mahnu glavom i teško prevali preko jezika: — Ostalo nas je malo, pa i to će izginuti. — Živeo! Živeo! Potporučnici podigoše „Fikusa“, poneše ga uz paklenu larmu, i spustiše na jedan krevet. Dajte konjak! — naređuje „Fikus“.
Pukovnici strogi, ozbiljni, zauzeli već krevete u uglovima. Posle datog znaka svi potporučnici ležu, šapću, čisto se plaše da ne poremete svečanu tišinu. Tajac.
U paviljon uveo neko kučku. Iz jednoga ugla dopire glas, kao vapaj: — Nepodnošljivo! Zašuštale su slamarice. Revnosni potporučnici skaču i svi naglas protestuju.