Nušić, Branislav - POKOJNIK
Vi patite? PAVLE (trgne se): Ne, ne patim... Pa ipak, zašto se zavaravati, ipak, patnja je to! (Potreseno.) Mladiću, moja žena me vara!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
pre koliko godina, valjda celog života jedan put, valjda još u početku braka, prve bračne noći, ako joj je tako milo i potreseno izletelo to: „Oh, bre, Marko“, pa eto tek sada, posle tolikih godina.
Stanković, Borisav - JOVČA
Eto im tu, kuća, bašta, njivče, pa kako im Bog da! MARIJA (grli pastorke, potreseno, plačno): Hvala, deco moja slatka! (Klone im na ruke.) Oh, crna kućo moja! (Uvode je u kujnu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Eto: sluge, momci, toliki svet. Da je druga na tvome mestu, bila bi srećna, ponosila bi se, a ti... (Potreseno): Bože, čedo! Bože, Tašana!
I zato sam još sinoć naredila, da se to ostavi i spremi za tebe. MIRON (potreseno): Tašana, zašto? TAŠANA (razmaženo, hvata ga za ruku): Ne smeš da mi odbiješ.
MIRON (ustaje, tronuto prilazi Tašani): Ostavi to, Tašana, ja sam kriv. (Potreseno): I mojom krivicom je morala ona toliko da plače, sirota moja i dobra sestra, moja »lala«, moja dobra i mila duša!
I uzmi je, dedo, drži je koliko hoćeš. MIRON (potreseno, posrće držeći se za čelo): Ne to! To ne sme, to neće biti! A tebi za to hvala!
Toliko mi je sada teško! Oh! (Oko vrata se razuzuruje i zadiže šamiju iznad lica da se rashladi.) SAROŠ (potreseno): Zašto, Tašana, zašto nije trebalo da mi ovo kažeš, da mi se izjadaš? A ne znaš koliko si se time podigla.