Obradović, Dositej - BASNE
” Naravoučenije Ovo priličestvuje onima koji sve svoje dostojinstvo u vnješnom ukrašeniju polažu. Ovo govore|ći ne pohuždava se svakoga po njegovom činu i sostojaniju pristojno odjejanije i ukrašenije.
dobivati, od sebe i od svojih bez nužde štediti, u vsegdašnjem bespokojstvu živiti, — ovo je zloba koja se ovde pohuždava, i ovo se zove srebroljubije, koje može biti u malomu kako god i u mnogomu, u siromahu kako i u bogatu.
na ovi prekrasni božji svet i na ovi naš (ako će i malovremenan biti) ži|vot viče i darove božje ogovara i bez razloga pohuždava, ili je manit te fantazira, ili je lukav i misli druge da prevari.
” Na više mesta obače to isto bogatstvo pohuždava se i za vredovito i mnogim zlom vinovno izdaje. Za imati, dakle, čisto ponjatije o tome, i ova vidima protivorečija za
sebe svaki dan neumitno sudi, i što u sebi pozna posmjenija dostojno, tom se posmejava, što li nađe za pohuždenije, to pohuždava, i tako se ispravlja. A nerazuman i visokouman hoće u svačemu da ima pravo, i tako sve to luđi i gori postaje.