Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
poćemo na Carevu Ćupriju na Topčider, s tim ugovorom, da uzgred ako nađemo kakvi̓ Turaka uz put, zakačimo, ali da ne počinjemo veliki boj, jerbo u nas nema ni sto pedeset konjanika, a pešaka nimalo; istrčaće Turci iz Beograda gde i̓ mnogo ima.
Afrika
Izdaleka ovi kupasti vrhovi uvijeni u meka isparenja, kao u oblake, izgledaju kao vulkani. Oko deset časova počinjemo ploviti sasvim blizu dugih blagih ostrva, odvojenih valjda samo trakama vode od glavnog kopna.
Na pitanje da li će biti tam–tama, jedan prislanja glavu na zemlju, sluša i zatim pokazuje: „Tamo!“ Malo dale uistinu počinjemo razaznavati potmuo udar u bubanj, nekoliko stotina koračaja dalje pronašli smo Sudance, muslimane, kako igraju neko
Teodosije - ŽITIJA
Nego molitvama njegovim prizivajući u pomoć Boga, prisiljeni smo da počnemo povest, a počinjemo tražeći odakle treba, a treba tražiti izdanak od korena, pa ćemo naći i uzbrati grozd — ne sa trnja nego sa loze.
Zbog toga se mi u Bogu i tvojoj ljubavi povinovasmo, i počinjemo, po tvojoj molbi, pripovedati žitije prepodobnoga, ne da bismo pokušali ovoga pohvaliti, niti pak želimo što sami
a da bi i mi pažljivo gledajući u njega i kao ostanom podsticani ponavljali podvige njegove i na dobrodetelj se pokrenuli, počinjemo povest, Boga u pomoć kazivanju povesti molitvama imajući.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Tada sedamo za sto i počinjemo da pišemo, posle bezbroj tomova sabranih dela slavnih mrtvaca, pišemo kao da je to prvi roman na svetu – najvažniji i
Kornjača se izvlači iz oklopa svoje rezervisanosti i gleda me kao poslednju budalu. I gle, nas dvoje počinjemo da prestižemo ostale automobile, grčke zečeve, smrt, sve — a zatim, duž puta, vence onima što su najdalje stigli, i
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Da bi scena bila potpuna, mi počinjemo da plačemo. Dosta nam je svega! Da smo samo znale, ne bismo se ni mrtve rodile u jednom ovakvom gradu kao što je
jorgana, svojim najdražesnijim osmehom KMTŠ-84, koji čuvam u kolekciji pod rubrikom BROD TONE, NAJPRE ŽENE I DECA! Počinjemo tako da slušamo ploče, od kojih čujem samo odlomke, jer neprestano pretrčavam stazu na relaciji špajz — kuhinja — soba,
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Idi natrag u grad sada po zemlji počinjemo da otvaramo ponore ne znaš kako je kad te ponor uhvati za nogu nudi raskoš i ropstvo i upravlja svoja klešta
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Tako se tu na sto skupi puno novosti i mi počinjemo da ih mesimo. Jedan doda soli, drugi biber, treći dolije malo vode, četvrti pospe još malo brašna da bude gušće, pa
Ćosić, Dobrica - KORENI
Naša su groblja mlada. Tek u ovom poslednjem čovečjem konopcu počinjemo zemlji da vraćamo dug i kosti ostavljamo njivama čija smo zrna zobali.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Dođe vrijeme kad i svoju sopstvenu stvarnost počinjemo osjećati sasvim blijedom i tankom, opipavamo je gotovo s nevjericom.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
je uključimo u mrežu književnih promena, čim je počnemo pažljivije posmatrati u razvoju modernog srpskog pesništva, odmah počinjemo nazirati polaznu tačku ili bar krajičak konca koji će nas povesti u jedno moguće i, možda, korisno tumačenje.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tako u zloj Sofkinoj kobi počinjemo nazirati, pored svega ostalog, i gubitak onog jezgra porodične sreće između četiri kućna zida u koje nas - kao što je
Petrović, Rastko - AFRIKA
Izdaleka ovi kupasti vrhovi uvijeni u meka isparenja, kao u oblake, izgledaju kao vulkani. Oko deset časova počinjemo ploviti sasvim blizu dugih blagih ostrva, odvojenih valjda samo trakama vode od glavnog kopna.
Na pitanje da li će biti tam–tama, jedan prislanja glavu na zemlju, sluša i zatim pokazuje: „Tamo!“ Malo dale uistinu počinjemo razaznavati potmuo udar u bubanj, nekoliko stotina koračaja dalje pronašli smo Sudance, muslimane, kako igraju neko
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prilazi i kapetan Panta. Onda kretoše obali i oficiri marinski odvezoše ih na brod. Ležali smo tako oko dva časa. Počinjemo već da se bunimo, jer nam se muti po glavi od gladi. U neko doba pojaviše se i naši.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Na kraju, po čaša mleka. Šta još? Gladan je bio dečak, pa reče: — Počinjemo, Princezo! Vidiš li kako si bleda? I, gle čuda! Poče da se prazni tanjirić.