Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Krpi se Vuja, blagodari bogu na tolikom daru, a često pogleda na vrata kućna — kad će se pomoliti pop ili poša da mu zapovede što na uranku.
Pomoli se poša, zvernu tamo-amo ispred kuće, pa kad vide Vuju, upita: — Zar se opet krpiš, jado moj? — Opet, pošo — protunjka Vuja.
— E, na ti ovaj ključ, pa trči časom do crkve te donesi popi petrahilj i trebnik. Treba mu, Pohitaj samo! To reče poša, pa ostavi ključ na klupici pred kućom i vrati se unutra.
— Sad će on, popo — reče poša, pa se osmehnu i dodade: — Siromah! Čisto mi se sažali kad ga videh otoič kako sedi tu pod lipom, pa se krpi kao neko
Ne znam šta ćemo mu, već ako da ga ženimo... — Zar njega? — uzviknu poša i prsnu u smeh. — Bog s tobom, popo! — A što? — upita pop. — Ja, bogami, zbilja velim.
— Okani se, popo, bogati! Ta pogledaj ga samo kakav je! — reče poša i smejući se pokaza rukom pa Vuju koji hitaše u taj mah s petrahiljom i trebnikom ozgo niz voćnjak.
— Ama, pošo, šta čini taj tamo vazdan? — Sad će on, popo — odazva se poša iz kuće. Malo postoja pa iziđe Vuja. Niko ga ne bi poznao.
— Samo se bojim da ne učini kakvu ludoriju... — reče poša vrlo polako. — Ne boj se! Znam ja već kako ću... A šta veliš, Boško će se začuditi kad nas vidi?
Đogat nemiran, a Vuja ne može nikako da preturi nogu do stremena. Pritrča poša i pomože mu, te se jedva posadi u sedlo. — Otvori nam vratnice, pošo!
— Otvori nam vratnice, pošo! — reče pop i okrete vranca napred, smejući se uzjahivanju Vujinom. Poša otrča te propusti na vratnice oba konjanika, i upita: — A kad ćeš kući, popo?
I domaćica priđe popu k ruci i upita kako je na domu, kako poša sa zdravljem. Dođoše i dva brata Boškova, te se zdraviše s popom, pa posedaše tu i zaturiše razgovor.
To reče, pa ljutito ošinu konja. Stigoše i do klinačkog druma. Vidi se već i kuća popova. Sad će dole k Banji. Poša beše uranila, pa izišla nekim poslom pred kuću.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” I bog ga je zajedno s pošom odario zdravljem. Ali kad poša namiri po našem računu tako pedeset i pet godina, počne nešto uditi, svako jutro povraća, a poslije nekoliko mjeseca i
Onda bolovi nanovo učestaše. Dođe i Ikonija, i poša reče popu da iziđe, a sama osta s Ikonijom. Već počinje da sviće prvi dan duhova.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— 'Oćemo mi, al' ti nam kaži ime. — E, Boga mi, to ne znam. — E jes', k'o sanćim, ti nemaš devojke. Kazala je nama poša.... — Šta vi je kazala? — Imaš dvije. — Ene de sad! Pa 'ajd', priznajem, imam.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Danas ovaj David hvali i uznosi carevinu do neba, a sjutra bi se, onako sakat, diga' u bunu i poša' protiv ovog slavnog suda. Znamo se, Davide, znamo. Svi ste vi jednaki. David (unosi se pisarčiću u oči): Ko?!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
stambolija stambulija poša — crni turban, izvezen zlatom, koji su Turci nosili oko glave Stara planina — istočno od Niša, na bugarskoj granici