Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad Isakovič, kao pošašavio, ponovi, da je došao da joj to kaže, ona se sva promeni u licu. Osmehnu se, nekim čudnim osmehom, kojim se žene
U familiji Isakovič se onda poče šaputati, tog dana, da, u Pavlu, nešto kroz glavu duva. Spominjao je, opet kao pošašavio, i neku Črnogorku, lepoticu, sa zelenim očima, i trepavicama boje pepela! Krajem februara zima poče malo da popušta.
“ U familiji Isakoviča se pričalo da je to jednom Joan Tekelija rekao. A čestnjejši Isakovič – pošašavio – bio je uobrazio, ne samo da u sebi nosi dušu Bakičevu, i nerođenog sina Vukovog, nego i jezik, oholi, kojim je
Bibikov, matori, ne pita za godine, nego samo za Anu. Sav je pošašavio. Đurđe je, među bratencima, najlakše, i najveselije, prešao granicu njihovog bivšeg, i njihovog sadašnjeg života.
O Isakoviču se, posle tog saslušavanja, počelo pričati da je pošašavio. Prilikom tog saslušanja, u kancelarijama Vitkoviča, došlo je do nemile scene, između Isakoviča i nekog lajtnanta
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
mačak... bježi... kruška... mjesec ... — Šta to buncaš? — zabrudna Kruškotres. — Da nisi pošašavio od straha? Na svu sreću našeg Šarova, Kruškotres ga dobro protrese, pa mu se svaka koščica, svaka misao i svaka riječ