Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Dok mi ručasmo, dotle poslasmo Nikolu Karanovčanina da nam pasoš potpiše i na pošti konje uzme. Nikola pasoš potpiše, ali, veli, nema konja na pošti, moraju se čekati.
Nikola pasoš potpiše, ali, veli, nema konja na pošti, moraju se čekati. Uze Protić pasoš pa s Nikolom opet na poštu, kad tamo puna štala konja, a oni kažu da nema konja.
Ode i nađe prosta kočijaša, poskupo ga pogodi, jošte mu toliko obreče, kad nas na prvu poštu odveze, da na pošti kaže da ga je post-majstor pogodio do prve pošte da nas odveze, jerbo u Fokšanu nije bilo konja.
Govore da je Moskva 15 ruski̓ vrsta dugačka, tj. tri sata. Putujemo na pošti, dok dođemo u varoš zovomu Klin na konak. Vas dan nas je gonio vetar i ponešto padao sneg.
Ne imajući konja, na trećoj pošti prenoćim. 12. dekembra, uvoči nedelje, dođem na konak u Peštu. Noćim, ujutru dok pasoš potpisa, dok u Budimu opet konja
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
No, kako? Kao god što je Redić njemu pisao, tako će isto Ljuba Belkiću pisati. Jedno jutro dobije Belkić pismo na pošti i čita ga. Poštenorodni gospodaru! Oprostite što vam sa ovim pismom dosađivati moram.
Afrika
Vraćanje kroz polja puna zrička kraj čopora majušne govedi. Aperitiv, led. Na jutro Badnjeg večera čekam na pošti iza tri duga reda. Mladići s kojima smo govorili juče dovode mi jednoga svog druga koji bi da stupi kao boj.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
je to javljao Generalkomandi, neki, rosijski, kapetan, Isakov, stigao je, iz Oseka, u Grac, desetoga septembra 1752, na pošti, iz varoši Marburg. Odseo je u kući gvožđara, koji se zvao Klajnšteter.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pošaljite mi, molim vas, novaca, jedno dve hiljade, na pošti, i to u dukatima, jer ovde banke ne idu. Rad sam što da nakupujem. Kako dobijem novce, odmah ću se vratiti.
Laže, kaže da jeste. Šamika mu da na vino. kad treći dan, dobije na pošti pismo. Otvori, čita: „Gospodine! Stvar niste dobro udesili. Kao fiškal, mogli ste taj paragraf bolje izvesti.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Ima li servis za kola? – Nema. – Ima li bar kakav automehaničar'? – Nema. – U redu! Gde je telefon'? – U pošti. – Ko će da me odvede tamo? Platiću… – Ne vredi. Pošta radi samo do dva. – Pa, kako da izvučem kola? – Kako?
Matavulj, Simo - USKOK
najveću dobrotu? — Što mogu drage volje! — reče Savo. Janko izjavi želju da piše sestri; kaza mu svoje sumnje o pošti i svoju nasnovu, kako bi mogao doći do odgovora. — Ništa lakše od toga! — povrnu Savo.
Sremac, Stevan - PROZA
Tako on sad, bez oduševljenja i bez poleta, otaljava svoj posao u pošti. Svakoga bi dana otišao ranije u poštu i čitao ukaze u Srpskim novinama, jer se ohladio i razočarao, i nije verovao
moja razna žitija i čudestvija, pa da iziđe knjiga za tri delovodna protokola ili »amanetnika« u beogradskoj centralnoj pošti! — ’Ajde, sedaj već jednom! — oseče se na nj domaćica. — Evo, evo! Tako! — reče Jova i sede. Otpoče ručak.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Šta sve nije radio taj momak da bi se dočepao svoje životne slušalice! Tražio poznanstva, potplaćivao portire u pošti, spavao pored šalteriške, obrađivao drugu pomoćnicu mlađeg zamenika pomoćnika arhivara, izvodio je na viršle u senfu i
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
pa umukao; u selu zagrmi pogdjekad puška, pa opet nastane mrtva tišina, da se lijepo čulo kako iz sirovijeh klada pošti istisnuta vlaga i kako jedan šareni mačak na krevetu prede. Serdareve runjave grudi nadimahu se i slijegahu silovito.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Vraćanje kroz polja puna zrička kraj čopora majušne govedi. Aperitiv, led. Na jutro Badnjeg večera čekam na pošti iza tri duga reda. Mladići s kojima smo govorili juče dovode mi jednoga svog druga koji bi da stupi kao boj.
Bojić, Milutin - PESME
Sav narod kleči u stravičnoj pošti. Care, čuješ li sva crkvena zvona? Na svetu vojnu pozivlju te ona, Da spaseš svete ikone i mošti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Pa u lice perom udario, od obraza krvi natočio, s krvi njemu knjigu zapečati, pa je dade pošti knjigonoši, i dade mu dvanaest dukata; pa je pošti Miloš govorio: „Nosi knjigu bijelu Prilipu, na koljeno Kraljeviću
obraza krvi natočio, s krvi njemu knjigu zapečati, pa je dade pošti knjigonoši, i dade mu dvanaest dukata; pa je pošti Miloš govorio: „Nosi knjigu bijelu Prilipu, na koljeno Kraljeviću Marku“.