Upotreba reči pošto u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Da te bog sačuva!... Čovek se posle toga ućuta malo, a posle se okrete meni, pa, pošto me je još jedanput pogledom premerio, a on će onda reći: — Znaš šta je, brate, hajde da mi u društvu pređemo

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Kucajte se peharima i krunama! Kucajte se i buradima, i zvonima! Kucajte se, ako hoćete, i kulama! A mene, pošto izvedem iz čamca, istimarim i napojim, i nahranim ovim konjskim čičkom ovu ragu, ostavite Beogradu na pragu! 3.

da sam juče imao milijardu, mogo sam da pitam pošto je Valjevo! A danas pitam kolko košta zelje! Nema mesa, a neće biti ni zelja, ni žiške u peći, ni petlje na igli!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Mijuško?’ — Ja kažem da je on prešao i podigao nas u ime carevo, i da je sada i on ovde. Car spusti obrve na oči, i pošto malo poćuti, reče nešto nemački jednom oficiru, koji odma otrča napolje.

što se seje u baštama; na jednu košnicu po oku meda ili naplate pošto je med bio; na kazan 2 groša; najedio matoro krme 6 para — i koji je spa’ija blizu svoji’ sela, doteraju mu po koja

Trgovina bila je slobodna; ko šta ima, kome hoće i pošto može proda. Crkve i manastiri stari počnu se opravljati i iznova graditi davši samo 500 groša veziru za izun

godine i moj otac odma zapopi me i preda mi nuriju. Vladika što me je zapopio bio je prost ali dobar čovek. Pošto me zapopio, govorio je slovo, ali celo njegovo slovo bilo je u dve, u tri reči.

” Potom uzme moj otac jednu veliku čašu punu vina, i pošto otpije za jedno dva prsta, rekne mi: „Prve godine, kad ideš po nuriji, samo ovoliko pij od svake čaše kojom te ponude,

) II Kad su sve age i zli Turci pobegli u Vidin (pošto im je Hadži-Mustafa-paša ubio u Beogradu poglavicu Kara-Smaila), onda nekako se pritaje Bega Novljanin i Ćurt-oglija u

) Odu knezovi veziru i poklone se po običaju, i pošto su malo dvorili, rekne te redom posedaju, i on lepo se s njima razgovarao kao god otac s najboljim sinovima; popiju kafu

” (Baš sam ovo sve slušao, kad mome ocu govori.) Sad one četiri da̓ije iskupe knezove, pošto su Beograd janičari osvojili 1799.

starci s belim bradama morali su svagda pred njim stajati. Pošto su tako neko vreme dvorili, rekne im Aganlija: „E hajdete sada na konake svoje, pak sabaile ujutru vi Turci azur konje;

To je bilo posle na nedelju dana kad su knezovi isečeni u Valjevu. — — Kao što sam gore kazao, pričekam ja strica, i pošto mi kaza da knezovi pogiboše, poteramo konje što brže možemo i dođemo kući.

— Vele Turci: „E moj proto, pošto dođe vojska u kuće, tu se onda neće znati ni pravi ni krivi”. — Ja im kažem da drukčije ne može biti.

Teodor Filipović tiho se razgovara i umereno, Atanasije Stojković dosta vatreno. Pošto odu oni na svoje kvartire, zapita Čardaklija mene i Protića Jovu: „Od ova dva čoveka koga bi voleli da sa sobom

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

zateče Simu, ispsova se opet s njime zbog one potre i reče da će ga tužiti kapetanu ako mu danas ne donese dve vreće. Pošto se već sit navikao i popio čokanj rakije i kavu, pođe opet preko livade, pored Pavića kuće.

— Ono, istina, tako je, ali šta ćemo — kad to nekako neće biti u redu? — I pošto se malo promisli dodade: — Tek, opet, vi možete da ne izgleda ki kao mit, niti da, opet, ode onako prazne ruke.

— Samo je moglo još i bolje biti. Šteta je što je ona rđa otkrnji, a svud bih je mogao dati po tri talira. — A pošto prođe ovako? — Jedva po dukat. — A koliko si ih već zavezao? — Onoliko koliko smo sela obišli.

— E, hoćemo li, Dašo, da mu dreknemo, a? — upita kapetan Uzlovića pošto je već prilično omezetio. — Ta ono, gospodine — poče malo tiše Uzlović, a unese se bliže pred kapetana — ne bi još

Dede, more, reci — pošto? — Lako ćemo, gospodine. Samo da mu iščupamo iz šaka... — E nije nego još!... To je već iščupano.

— Ta iščupao si mu još onda čim si mu pozajmio onih pedeset dukata!... Znam ja to!... Nego, dela ti meni reci — pošto? — Osamdeset, gospodine! — Šta — osamdeset? — upita kapetan, a malo se usturi i nabra obrve. — Osamdeset dukata...

godine, kao sluga kućevni služim, i to s cenom za 14 dukata i slovima za četrnaest dukata cesarskih. No pošto ja umem da sviram u ćemanetu (violinu), to sam dužan ista kući Milunovoj s bubnjem doneti i kad on zahteva da sam dužan

sviranja dobio, dužan sam njemu novce davati — ukratko, što mi god on bude zapovedio da radim, dužan sam mu raditi; a pošto još umem da gradim kace itd.

se opet iskašlja pa nastavi dalje: »Što se tiče naplate ajluka, Milun će mi pare dva dukata svakoga meseca davati, i to pošto ceo mesec oslužim, a ne u napredak.

Obećavam mu se da ću mu konja za jahanje davati kad ga god budem u svatove slao, kao i žicu za ćemane kupovati. No pošto uz ćemane ima i bubanj koji će doneti, to ću ja nabaviti čoveka koji će bubanj u svatove i gde ga pratim da svira nositi.

— 'Oću, 'oću! Mi treba za livada, ona dole u reci. A koliko imate vrliki? — Biće dvaest kola. — E 'oću, 'oću! A pošto? — Po dve rublje kola — reče Vitomir. — Dve rublje! Mnogo, more, ej! Pare nema, pare, pare! — A šta bi ti platio?

Neki ga zapitkuju za vrljike stovarene pred mehanom; šta će mu, od koga ih je kupio, pošto? On im kaže kako hoće da zagradi livadu dole u reci, kako ih je kupio dosta skupo, ali nikako neće da kaže od koga.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Jednom reči: hteo je pošto-poto da se saživi sa Crnobarcima. Ali, kao da od svega toga ne može biti ništa. Ljudi ostaše hladni prema njemu.

Marinko mu ispriča ceo događaj, samo što je i sam mnslio da je Stanko mrtav. Turčin je slušao zadovoljno. Pošto Marinko svrši priču, upita on: — Pa, šta misliš sad? — Ja dobro mislim, čestiti efendija.

– Ja, sine, ja. – Otkud ti? — Tražim tebe. — Moji te poslani?... — Jok. Subaša me poslao da te nađem pošto-poto... Lazara prođe jeza... Tek beše odahnuo od jedne, eto ti mu druge brige!... Šta će subaša s njim?...

Onda Jovica poli Jovanu i Stanku, a Stanko opet njemu. Pošto se umiše, ubrisaše se svojim debelim rukama, pa se okretoše istoku te se bogu pomoliše.

Marinko razvuče lice i maši se pasa tražeći lulu. Pošto zadimiše, Turčin mu se priže: — Pa, Mašo, tebe, kanda oni pas htjede danas zaklati? Marinko mahnu rukom. — Mahni!

Jelica i da je htela nije mogla ništa reći od silnog jecanja. Ali kad suze odneše bol, pošto oduminu onaj silni nastup, ona se podiže pa, držeći glavu na grudima a ruku u nedrima majčinim, poče tiho šaputati: —

— Lijepo — reče Zeko — bog će dati da i mene vidite u okršaju!.. — Dobro, sokole, primam te! — reče harambaša. Pa pošto i on okusi hleba i soli, počeše mu prilaziti hajduci i ljubiti se. Okretoše šale i priče.

Pa ga gledaše okom punim suze i sjaja. — Bratstvo primam, ali osveta je moja! — reče Stanko, pošto ga je neko vreme netrenimice gledao. — Ja mislim da nema veće slasti ni sreće od osvete! — I primaš bratstvo?!

Zatim se okrete Stanku: — A tebi naređujem da Lazara živa uhvatiš, pa da mu ja sudim!... Ubiti ga ne smete pošto je glave na vama!... Ja moram videti toga ugursuza što tako vešto ume podmetnuti krađu čoveku ni krivu ni dužnu!...

— He-he-he!... — smejao se Ivan. — Pravo veliš, popo, — reče kmet, pošto odujmi — ne bi valjalo da je tikva širega grla. — Ne znam, to moj Lazar ujdurisao. On ti je majstor oko toga.

— Ne znam, to moj Lazar ujdurisao. On ti je majstor oko toga. — Pa šta mi radiš? — upita pop, pošto malo poćutaše. — A šta ću raditi? — reče Ivan. — Ova kiša ne da napolje. Nego ti ovde sedim s decom i razgovaram.

— Eto pa traži! — reče Aleksa i mahnu rukom oko sebe. Pandur se vrati iz sobe, pošto je sve preturio, a ništa nije našao. — Šta je, Uso? — Nejma nikog. — Potraži, potraži!... — Ovdje nejma!...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Povrh svega toga bio je još i dan preko svake mere topal, te mi čisto pripade neka muka. Pošto je već bilo o večernju, ja se obučem i odlučim da tražim Jocu, pa da idemo na kupanje. Jest, ali gde sad da ga nađem?

Da je, naposletku, božja volja, ali on se nada od bavljenja u „prirodi” kod brata. A posle, pošto više ne može raditi zanata, da je naumio tražiti službu.

donesi rakije! Ne može više ni da se puši. Već mi srce pocrne od duvana! Pi! Ta ovo nekaka šoma. Parna! Pi, pi! Pošto istrese polić, kao da mu oči malo oživeše, i ceo izgled dobi mirne odsudnosti. — Ala mi je i to lađa!

Od detinjstva naučio samo slušati. Ni drva on ne ume prodati dok mu kod kuće ne kažu: koliko da ište i pošto da dâ. Đeda, kad Arsen uđe kod njega, seđaše sam u sobi. Kako ništa drugo ne može raditi — on komi grah.

Đeda ama baš da je pogleda. Svi ćute. U Radojke bije li srce — bije! A Anoka ništa i ne sanja! Pošto se večera, ljudi se počeše krstiti i čekaju na đedu, pa da ustaju.

očiju navališe čitava brda, a oni se ipak ne mogu da sklope — tada joj bi tako teško, nesnosno i dugo, da bi da joj je pošto-poto, jednim mahom da prevrne svet, da turi glavu pod vodenični kamen, pa da zaspi, ma i mrtvim snom!

”, bilo bi trista čuda! S bojažljivošću prilaze ljudi i žene bunaru, i kao kakva gospoda, svaki, pošto se umije, kaže Anoci: „Hvala!” Arsenu se razvedri pred očima.

— A njoj niko da polije? Svi potrčaše kovi. — Sad pošto ja kažem. Sad volim i sam polivati. Dede, sine, umivaj se! Ne zna se da l' njemu više drkću ruke, il' Anoci srce.

Po ceo dan čita novine kojih su mu puni špagovi. Zaturi se u kanabe i vadi jedne po jedne. Pokatkad, pošto je naišao na nešto važno, odmakne ih držeći ih u levoj ruci i gleda ih iz daljine, onda udari desnom rukom po njima,

5 ili Na-nu!6 ili Donnerwetter noch einmal!7, onda stane revnosno sve podvlačiti crvenim plajvazom i, pošto oduva burmut što mu je iz nosa pao na novine, zavali se opet u kanabe i čita dalje.

— Gospođice, ovaj je prst moj bolesnik (nega je bila oparila ključalom vodom. Ja sam joj, pošto je prsnuo mehur, mazao rastvorom srebrnog nitrata), ja imam pravo da ga u svako doba prihvatim i da vidim kako mu je.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Koje je to selo, nećemo vam kazati, da ne bi selo, ni krivo ni dužno, potrzali i izlagali ga podsmehu, pošto ono nije ni najmanje krivo za sve ovo što će se u ovoj pripoveci pričati.

I pošto bi već poodavno nastala potpuna tišina i pauza u društvu, da se njegovo tik-takanje nije čulo, — to mislim da neće biti n

To kažu, ali niko joj nije to uradio; svaki je više voleo da je uštine za obraz ili čak i poljubi, i pošto se ona nije nikad otimala, pa joj je dosta često i pasiralo.

Dalje ima još nekih slika, starozavetnih i drugih, za koje se vidi da su bez ikakva plana nabavljane; ali pošto je frajla Jula, sva zapurena i rumena, donela čorbu i stavila je na sto, to se g.

— Ti ćeš, Sido, tamo; ja ovde, a Juca tamo bliže vratima; ona će svaki čas ustajati. Posedaše svi pošto se prekrstiše. Pop Spira izvadi iz džepa federmeser i stade ga oštriti ocilom koje mu je uvek metano uz tanjir.

I pošto to nije prvi put bilo, nadali su se da neće ni poslednji put biti; a posle, i jedan i drugi pop bili su posle ručka uvek

Tražite đavola noćom, — nastavlja Nića, pošto se dobro namestio na klupi — a posle vam ča-Nića kriv kad stanu vile da igraju po leći; kriv vam ča-Nića, što ne čuva

— Al’ ti mi ne reče: šta je to sve radila? — Otkad si se ti krenuo na taj prokleti put — otpoče gđa Persa pošto se namesti u staru fotelju — nisam ti ja, Ćiro, ni ja ni Melanija, imali ni mirna dana ni mirna sana.

— Bo’me, potrčao je sve sam prvi nobles u Bečkereku i sve razgrabio. — Juf! Ta nemojte me, gnedige, plašiti! A pošto rif? — Trideset i dve krajcare, al’ treba se umeti i pogađati. — Ta šta govorite! Trideset i...

— Uostalom, — trže se pa nastavi, — sad vam ja baš ne umem kazati otkud mu baš štogla... al’ tako sam čula... pošto sam kupila, po to vam, što kažu, i prodajem... — Otkud samo štogla! — čudi se jednako gđa Gecininca. — Pa onda...

— Pa šta si to k’o smislio? — Pa, eto, to sam smislio. Da se vi morate pošto-poto dočepati onog prokletog zuba, da ga on nipošto ne uzmogne pokazati njegovom preosveštenstvu gospodinu episkopu.

Neke sremačke rage, pa k’o mačke sitni! K’o da šljive tera po vašarima... A što je najgore, nikad ne znate pošto ste pogodili kola.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Ali to je svakoga dana bilo tako sve gore i gore, da ona nije mogla više. I jednog dana, pošto se groblje ispraznilo, svi prosjaci razišli, a pop seo ispred klisarnice da se odmori od prepojavanja, ona stala pred

Više mrtav nego živ. Naza luta, prosi, donese mu a on ni da se okrene na nju, a kamo li osmehne, progovori. Samo pošto se najede, raskreči se posred kolibe da onako go, slobodan, leži, spava. Koliko puta donosila mu odelo.

Tada bi išao na svoje grobove gde, veli, da mu je žena i kći zakopana. Seda tamo. Pošto nema da im zapali sveće, on, ono što je naprosio vadi iz pojasa i ređa po grobovima.

— Dêdo, i ove moje... I ma da pop odmakne daleko od njega, neki put ode i iz groblja pošto sve prepoje, on jednako plače, viče za popom. — Dêdo, i ove moje prepoj!

— Dêdo, i ove moje prepoj! I posle pošto pojede sam ono što je naprosio i nudio drugima, razdavao, poslednji bi se dizao i stenjući odlazio.

Čim upadne u dvorište, on počne da se unosi u kuću i viče: — Sveta Bogorodica poručila... Žene, pošto umire decu, iznose mu hleba.

Ispočetka klisari i popovi bili ga i terali što tako pred vratima crkvenim čini đubre, ali pošto su uvideli koliko on svakog dana donese, navuče: hleba, brašna, pustili ga te oni posle njega to uzimali, čistili.

A obično i ne čeka da mu se dâ, već čim uđe, zaleti se po dvorištu i pošto pokupi sve po njemu krpe, pruće, vraća se. I tako, drhteći, skupljajući, juri iz kuće u kuću, iz maale u maalu.

Kad negde naiđe na mnogo, on izuje čakšire, gaće i pošto uveže nogavice trpa u njih, puni ih i onda nosi. Pa kad tako nakupi, onda sve odvuče i nanese gde je bila crkva.

I tako, svako jutro iziđe više varoši do raskrsnice. Seda tamo u kraj. I, pošto metne ispred sebe kapu, presedi ceo dan onako klateći se, s lulom u ustima i ogrnut tom svojom dugom kolijom.

Ne pamtim ko beše, samo znam da ga mrtvog našli negde u jendeku, u kipti, i poneli ga. Pa, pošto je naša kuća bila prva od ulice a onako visoka, okrečena odudarala od gustog mraka i kiše, to ga doneli k nama.

Ubrzo zatim počeše da dolaze iz komšiluka ostale stare žene, praćene slugama s fenjerima koji su im osvetljavali put pošto se od silne kiše i mraka ništa nije videlo. Svaka je od njih po nešto nosila.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Dobro nam došli! — Oprostite što sam tako slobodan... — Drago nam je. Pa kako kod vas, pošto rana? — Skače. — Tako i ovde.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Zatim naredi da se skine telefon i dva vojnika pođu zajedno s njim, pošto pronađu jednog meštanina koji će im pokazati najkraći put do crkve.

i zbog onakvog njegovog držanja u poslednje vreme, šalju i određuju na sve rizičnija mesta i da bi on jednoga dana, pošto niko kraja ne može sagledati tom strašnom razračunavanju, najzad morao platiti glavom. To je sigurno.

Sede lepo ljudi u toploj kafani, pošto su se dobro naspavali, napili i najeli i oduševljavaju se onim pobedama, što ih opštinski doboš objavljuje, i tako se

Ponekad, pošto čuju o kojoj većoj pobedi, oni iskupe svirače, pa im ona ciganština po cele noći škripi i drliče, a oni drže zdravice

ti neljudi, jer svaki dan streljaju one nesretne vojnike što dolaze ovamo da vide kuću i familiju pa da se vrate, i pošto pobiju one jadnike tu u nekoj jaruzi više groblja, oni izađu na korzo kao da ništa nije ni bilo, šetkaju, zagledaju u

Te iste noći, po najcrnjoj pomrčini, pošto pokida i pobaca one zavoje s noge i spakova stvari, Hristić, bez zbogom, otputova na front. IV.

— Kapetane, ja ne bih hteo da se vi ludački izlažete... budite vrlo oprezni Ali oficir to i ne ču i malo posle, pošto odabra vojnike, izgubi se u jarugama... Toga dana odred ne krenu ni stope napred.

nastupu, napustio vojnike i bateriju i front i sve poslao do đavola pa na konju pojurio negde ka Solunu, odakle je, pošto je već bio izmakao punih trideset kilometara skoro silom vraćen natrag, stvar je ovako tekla: Jurišić je sedeo u

“ Tako je mislio Jurišić i sedeo na svom krevetu u zemunici, pošto je one mrave iščistio. A na polju grozna omorina i mračno, na oluju natušteno nebo mučilo se nad frontom.

Afrika

Zatim je opet blag i, pošto misli da više volim anegdotu od fakta, priča mi u kakvim je okolnostima našao koju tatuažu, a ne kakav je bio motiv na

Gospođica N. dolazi nam u društvo. Pošto joj je glas vlažan i mutan, a reči nagle, nema sumnje da je zaljubljena. Ne usuđujem se proveriti, jednim prostim

Tu su crnci uvijeni u prostrane bubue, pošto je tu mnogo pomuslimanjenih plemena, koji onda svoje tradicije prkosno čuvaju.

— Jesi li Hrvat? — pitam ga našim jezikom. — A šta bih bio? — odgovara on, uzbuđen, i ide, pošto se Arhanđel udaljuje, ivicom broda da bi mi bio što bliže. Posle ručka akvarel.

Velike priče oko pitanja kad će se šalupa vraćati. Gazda šalupe, crnac, džandrlja dok odgovara da ne zna i, pošto žuri, svršava nuždu tu, sasvim međ nama. Ogroman smeh.

karte kupljene za povratak još na nekoj drugoj šalupi, ali na kojoj im je rečeno da će važiti i za sve ostale šalupe pošto pripadaju istome belcu, te odbijaju da plate nove. Crnac bez ikakvih uvoda pada u histeričan bes muca.

mu da ima obe ruke slobodne, on je zavije samo oko bedara; ako ima da zapne, onda je stavi samo oko vrata kao ešarpu. Pošto golotinja nije sramotna, mnogi je uopšte i nemaju.

Dva mladića koji znaju ponešto francuski hteli bi pošto-poto da posetim baš njihov dom. Sedim na tronošcu u sredini dvorišta koje se lagano puni seljanima, decom i sumrakom.

Ne što bih ih ja poslao u smrt da bih sebe zaštitio, već pošto se i inače sami izlažu. Boj čeka sa večerom. Kroz stabla i kroz granje čuje se podmukli udar u tam–tam.

Molim Vuijea da mi kaže kada bude deset minuta pre no što moradne sići, pošto još imam masu stvari da ga pitam o svome daljem putovanju i da mu saopštim, pa da počnem skraćivati kad zatreba.

Pričam mu kako sam se jednom u Parizu, pošto sam najpre molio prijatelje da me ne prate na stanicu, osetio odjednom tako nesrećan što napuštam taj grad koji volim

Ovaj mladi čovek, koji nosi jedno veliko ime, pošto je svršio tehniku došao je u Afriku tražeći kao Konradovi junaci avantura i egzotičnih doživljaja.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Glediš na baron, glediš na gospoda? Kajmeno! Ne znajš da ći da propadni svet? Nema špekulacija, nema trgovina. Pošto tiftiku? — bađava; pošto pamvuk? — bađava. Sad je došlo vreme da čovek idi bez čizmu. JUCA: I to bi lepo jošt bilo!

Kajmeno! Ne znajš da ći da propadni svet? Nema špekulacija, nema trgovina. Pošto tiftiku? — bađava; pošto pamvuk? — bađava. Sad je došlo vreme da čovek idi bez čizmu. JUCA: I to bi lepo jošt bilo!

“ Je li tako, ugursuz? PETAR: Šta veliš? JANjA: Kerveros! Pošto si pogođen za godina? PETAR: Ja ne znam ni sam, zašto nisam jošt nikada novce primio. JANjA: Kerveros!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

“ Garsuli je bio Grk, sa Krfa, ali je bio veran sin jedinospasavajuće crkve Rima. Pošto ga je feldmaršal‑lajtnant dočekao tako, ni Garsuli nije imao obzira prema njemu i predade mu pisma kao s neba pa u

Adoptiran, Pavel je tobože bio dupli Isakovič i naročito ga treba pomilovati, ako je to moguće. Pošto ih je neko vreme, tako, odmeravao pogledom, Garsuli poče sad da im, izbliza, oči u oči, licem u lice, govori,

Svojim belim zubima, kao nizom bisera, on se cerio, ne bi li se umilio tom strašnom čoveku. Pošto je on bio u vojsci isprednjačio, a najbolje, među njima, znao nemecki, braća su ga izabrala da on, u njihovo ime – ako

“ On je odnekuda, valjda iz Venecije, od nekog admirala, uprtio ogromni durbin, koji skoro i nije skidao s nosa. Pošto se Engelshofen činio nevešt na svu tu dreku, on se obrte jednom drugom oficiru, iz pratnje, koja ga je pratila.

Sunce je bilo odskočilo, ali on je znao da ga neće gledati, kako odskače, još mnogo puta. Pošto je morao da nešto kaže Garsuliju, koji se stalno vrteo oko njega, Engelshofen je izvadio svoj švapski kamiš iz usta i

Odmah zatim, sklopio je oči i proderao se: „Na moju komandu, sve, voljno.“ Pošto je bio digao glas suviše visoko, ispade kao kad kukuriče promukao petao.

A pošto niko u toj familiji nije video lavicu, o tome se dugo govorilo. To se pamtilo. Ćerka kapamadžije Grozdina rado je, kao i

Temišvarski Banat trebao je da popravi carske finansije. Pošto su već šezdeset godina, i više, ratovali uz Nemce, protiv Turaka, Rascijani, s početka, nisu mrzeli te naseljenike.

Pavle se posle sećao, kako su na vidik bili izišli prvi, beli, oblaci, kao neki jaganjci. Pošto su putnici bili, to jutro, rano probuđeni, počeo je da ih hvata neki prijatni dremež, i, kroz taj dremež, putovali su,

Videvši da ima posla sa nekim, razmaženim, devojčetom, Isakovič joj onda, pošto je bila ćerka njegovog saputnika, reče: da će, kad odraste, biti kao Luna, na nebesima, koju živ čovek ne može stiđi,

A ruka joj je bila, u travi, hladna, kao zmija. Reče Isakoviču da joj Sunce svetli u oči, a ničto ne vidit sja! Pošto je Isakovič, u nedoumici, sedeo pored nje, kao skamenjen, ona mu, drsko, prošapta: Serce, što si tako lijen?

Imao je neku čudnu nežnost, prema mlađima, koju nije imao prema starijima. A pošto je, posle smrti ženine – da bi zadovoljio prirodu, i izbegao ženidbu, ponova – imao dve‑tri takve ljubavi, koja se

Teodosije - ŽITIJA

sinovi i kćeri, koje prosvetliše božastvenim krštenjem, i naučivši ih svetim knjigama i vrlinama veseljahu se u Gospodu. Pošto je prošlo mnogo vremena otkako je prestala da pađa pomenuta blagočastiva Ana, jep je Bog zaključa kao u starini Liju

A desi se da je jedan od njih bio rodom Rus. Božastveni mladić sakrivši ovoga nasamo, ispitivaše ga o Svetoj Gori, pošto ga je najpre utvrdio zavetom da neće nikom otkriti njegovu tajnu.

Hteo bih bežati, a puta ne znam. Ako bih kako daleko zalutao, stigao bi me otac moj, pošto mu je moguće, i vratio bi me, pa bih i oca bacio u žalost i sebe u stid velik, a posle toga ne bih ni postigao ono što

Kada je iparh pročitao pismo, veoma se ožalosti zbog toga, jer je veliku ljubav gajio prema njemu. i pošto je vojvodu s blagorodnima ljubazno počastio, odmah napisa pismo protu Svete Gore, govoreći: „Pošto stvar nije obična

i pošto je vojvodu s blagorodnima ljubazno počastio, odmah napisa pismo protu Svete Gore, govoreći: „Pošto stvar nije obična kada se ovo traži, prosim i toplo molim tvoju prepodobnost, nemoj prezreti ove molbe.

Pomišljahu da ga vežu, ali ga se bojahu kao gospodara svojega. Postavivši stražu čuvahu ga što je moguće bolje, da bi, pošto konji i oni sami od napora, sa njime pošli na put.

Uz to, da smo našli u moNaškom obrazu tebe, gospodara moga, kakvo bismo izvinjenje imali zbog toga? A pošto je Bog hteo da se dogodi onako kako žele roditelji tvoji i velmože vaše i braća tvoja, ko sam ja da tako nešto i

se načini veliki pir da iguman počasti vojvodu s blagorodnima, a mladić je ove i sam svojim rukama služio i veselio. Pošto su se na večeri dugo zadržali, zapovedi iguman da se udari u bilo, jer bejaše dan nedelje.

da su zaspali, božastveni mladić, budno oko, ustavši od njih pokloni se pred svetim oltarem i dade svoje obete Gospodu, pošto ga blagoslovi iguman, i uze jednoga starca, odlikovana svešteničkim činom, te uziđe pa veliki pirg u manastiru.

i pošto se ovo tako svršilo, kad se čitanje dovršilo, i kada su svi ustali, potražiše čuvari go spodara svojega, i gle, nigde ga

A sada opet da se vratimo k roditeljima blaženoga. Dobra mi je reč i o njima, i veoma mila, jer su se i oni, pošto su bili dobri, udostojili da budu roditelji takva deteta.

Onaj vojvoda ranije pominjani i blagorodni momci koji u Svetu Goru goneći dostigoše svetoga, a pošto su bili nadmudreni, kao što rekosmo, i ništa ne uspevši, vratiše se k roditeljima blaženoga.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

To je bila zajednička srpsko-hrvatska književnost, pisana štokavskim, hercegovačkim dijalektom, pošto je dubrovačko stanovništvo bilo neprekidno uvećavano doseljenicima iz Hercegovine i Raške.

Naročito se pritiče u pomoć za vreme žetve koju treba brzo svršiti: to je moba. Pošto zadruge nestaju pod uticajem individualizma i moderne civilizacije, ona je sa svojim običajima međusobnog ekonomskog

oblastima: bosanskom Posavinom i Mačvom), dok se drugi prostire od visokih površi do uske dinarsko-primorske zone. Pošto su severne strane dinarske planinske zone mnogo duže od južnih, severni je varijetet nesrazmerno većega prostranstva

srpskim stanovništvom, Šumadija je privlačila slovensko stanovništvo koje je bilo pod upravom Turske i Austro-Ugarske. Pošto je zauzela Bosnu i Hercegovinu Austro-Ugarska je opkolila Srbiju i pokušala je da joj preseče prilaz evropskim

Šumadinci iskazuju vrlo slobodno svoje mišljenje. Ali se ono katkad izvrće u demagogiju. Pošto vekovima nije imao vlastitu državu, narodu je valjalo stvoriti modernu državu, navići se na disciplinu, na mnogobrojne

Ipak, ove osobine izgledaju očigledne, pošto je narod u Srbiji uspeo da stvori nezavisnu državu, da je održi i uveća i pored opasnog geografskog položaja i prilika

Južni Sloveni su nazivali poromanjeno stanovništvo Vlasima. Pošto se ovo stanovništvo dinarskih planina u toku srednjeg veka pretopilo u Srbe, ime Vlah je ostalo i dalje i njime su se

U njoj se razlikuju hercegovačka plemena i plemena „sedmoro Brda“. I jedna i druga nazvaćemo raškim plemenima, pošto je većina od njih u oblasti nekadašnje Raške.

prostranijoj oblasti sa raznovrsnijim sredstvima za život mogli su znatno više povećavati broj svoga stanovništva. Pošto su bila na teritoriji pod turskim suverenitetom i imala neku vrstu autonomije, mogla su proširivati svoj domen,

Pesma priznaje da su među svima Katunjani učinili najviše junačkih dela i podstiče druge da ih dostignu i prevaziđu. Pošto su se oslobodila turskog jarma, crnogorska su plemena stalno osećala potrebu da sačuvaju stvorenu državu.

Crnogorsko junaštvo nije upućeno samo ovim idealnim ciljevima. Pošto u svome karsnom zavičaju nemaju dovoljno sredstava za život, crnogorska su plemena često sastavljala čete za pljačkanje

Ali je ovo narod koji se kraj svih nevolja jako umnožava, i pošto taj priraštaj ne može živeti od ličke zemlje, neprekidno se iseljavao i iseljava u panonske predele naseljene

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

uzeše se kleti da nikad u životu nisu vidjeli džak s mačkom, a da su ga, kažu, i vidjeli, oni bi mu, bogme, pokazali pošto je oka prosa. — Eh, to vam znam i ja — reče čiča.

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

Nikome ništa nije rekla, pošto je bila seoskog porekla. Dokoličeći tako po gradu uvrstila se u paradu. Dok je svečana muzika svirala i aždaja

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ja ne znam... za mene su sva podjednako važna: ima meću njima devojačkih, intimnih... I AGENT (pošto je malo razmislio posmatrajući i jedno i drugo): Ako je po volji, ja mogu povesti zvaničnu istragu, ali, ako dozvolite,

Ja vas molim da me oslobodite. Gospođo, gospodine! (Ode.) IV PAVLE, RINA PAVLE (zadubljen ponovo u knjigu). RINA (Pošto je bacila jedan prezriv pogled na Pavla, polazi u svoju sobu.

uzdržavam se i progovorićemo već! Dajem ti reč da ćemo progovoriti! NOVAKOVIĆ (pošto se malo približio): Pa dobro, Pavle, govorićemo otvoreno o stvari.

NOVAKOVIĆ (polazeći): Divljaštvo, zar ne? PAVLE: Napolje! NOVAKOVIĆ (udaljava se). XIV PAVLE, MARIJA PAVLE (pošto se stiša od uzbuđenja, zvoni). MARIJA (ulazi).

Nađite ga pošto-poto i recite mu neka sve ostavi, sve, i neka žuri kući. ANTA: Ta doći će on u kancelariju, doći će za koji čas...

MILE (ljubi joj ruku): Tako ću učiniti, gospođo. Izvinite! Zbogom! Ode.) H RINA, ANTA RINA (pošto mu je krišom dobacila poljubac, obraća se Anti, kada Mile ode): Ja ne znam zašto postoje kancelarije kad molioci i kod

Jesi li se već odlučila kakvu ćeš venčanu haljinu praviti? VUKICA: Nisam, ali na to neću ni da mislim pošto je svadba odložena. AGNIJA: Pa ako je odložena, odložena je momentalno, ali će je biti. Je li, Spasoje?

SPASOJE (ustežući se): Pa, da! ĐAKOVIĆ: Dakle, pošto smo se načelno sporazumeli, izvolite sad preći na detalje i izložiti mi stvar.

AGNIJA (poljubi je, zatim pruži ruku Spasoju): Pa ne zameri, Spasoje! Zbogom! (Ode.) IX VUKICA, SPASOJE VUKICA (pošto je ispratila Agniju, klone u fotelju umorna): Uh! SPASOJE: Pravo kažeš: uh! VUKICA: Ne mogu da izdržim, pa to ti je.

Kakvo iznenađenje! SPASOJE: Baš dobro te si naišao; ja već nemam moći da te branim pred tvojom verenicom. LjUBOMIR (pošto je poljubio Vukicu u ruku i sa Spasojem se rukovao): Zar sam toliko kriv?

RINA: Zamislite da se sretnem, ja ne znam šta bih radila. SPASOJE: Dakle, bićete i jedno i drugo pošteđeni. Pošto sam odložio venčanje, to sam obustavio i sve kupovine... Ima za to uvek vremena.

SPASOJE: Nećete valjda reći da su i cigarete vaše? (Pošto je i sam pripalio i seo.) Hoćete li hteti iskreno da mi otkrijete svoje namere?

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Krečar ne može da govori, nije šala, hiljadu forinti na deset akova, na njega spada pet stotina forinti, a ne zna pošto će se prodati „auspruh”. Mogu ga još na putu lopovi popiti. U srcu proklinju Čamču.

Kad otvore, grof sam sipa u čašu, košta, sve mu miri. Hvali, kaže da je izvrsno. — Pošto? — Poslednja cena akov šest stotina forinti. Grof misli se, opet gleda, košta, dopada mu se. — Dobro, uzeću ga.

— Je l’ taj konj na prodaju? — Za novce je sve na prodaju! — odgovori mu bećar oporno. — A pošto bi ga dao? — Dvesta forinti. — Daću ti sto. — Ni krajcare manje, dvesta. — A gde si ga kupio? — Na vašaru.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

koji je bio potegao zajedno sa njegovim bratom, čak iz srebrobogatoga Zemuna, da isprati sina i da ih sve blagoslovi. Pošto mu je bilo stalo da ih što pre krene, potera konja do užadi i dade naređenje šajkašima da kreću.

duž Dunava i duž Tise, skoro sva veća mesta, trgujući zajedno s bratom, sve dok se nije oženio i vratio u vojsku. Pošto je bio mnogo cenjen u vojsci, dodeljivahu mu važne poslove u narodu.

Začudiše ih prva brda na koja su se uspeli iz ravnice i uznemiriše ih. Tako, pošto su u prvi mah skoro svi polegali, pod šatorima, po rupama, na slami, sve ih je više bilo koji su podizali glave.

I pošto im nisu znali jezik, oni su im govorili mumlanjem, jaukanjem, rikanjem i rzanjem, kalamburima, sastavljenim od svakojakih gl

Rekao im je: neka idu i neka se tuže Bogu. Što se pak tiče onog jednog slučaja silovanja, nije hteo da ga poveruje, pošto je takvih slučajeva predviđao mnogo više.

sa puškom pred prsima, isturenih grudi, uplašen, stajaše ukrućen i nepomičan, to jest ljuljajući se lagano na petama. Pošto mu je u glavi bio neprestano govor koji je imao da održi, jednako je vadio iz džepa veliki omot uputa za odašiljanje

I nikako nije išlo dalje. Pošto je srpski znao samo psovke, on ih je vikao i pred oficirima, dajući naredbe, a raspravljao je noćašnje događaje na

Smatrao je da je puk odličan i, pošto je, dobio uputstva da bude mek, rešio se da zabašuri ono što je noćas bilo. Njegova je manija bila da kažnjava, kroz

Oficiri metnuše klobuke na glavu i pojahaše konje. Isakovič, sav naduven od nemoćnog besa, pošto je naredio da se pozove felčer i da priđu kola na koja će ga posle, kao mrcinu, natovariti, poznade svog vojnika, jer

u dvorcu pečujskog biskupa, koji je znao jezik puka, jer je u okolini imao na hiljade vernih svojih Slavena, katolika. Pošto je Isakovič ceo dan proveo u zgradi Komesara, zapovedništvo preuze najstariji kapetan, Piščevič, iz Šida.

Ćutahu i među sobom ne govorahu ni reči. Prođoše park do osvetljenih stepenica dvorca, kao sablasti, pošto su, jedan za drugim, bili prišli biskupovoj ruci.

Aranđel Isakovič hrabrio se, i po stoti put, mislima da to niko neće saznati. Bio je uveren da će i ona ćutati i, pošto joj je godinama lizao, u snovima, ruke, ponizno kao kuče, goreo je sad od žudi, u sebi, da je smrvi, razgrize, raskida

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

života uzimaju bakarne novčiće sa očiju mrtvaca, operu ih u vinu ili vodi i tečnost daju svojim muževima da popiju. Pošto je popije, muž postaje slep za sve ženine ljubavne pustolovine, kao mrtvac na čije je oči bio stavljen bakarni novčić.

Takođe je veoma poznata i sledeća basma koju nevesta izgovara na venčanju, pošto prvo u sebi zovne muža: „Koliko ti u glavi zubova, onoliko ti rodila sinova.

može, još uoči porođaja za koji želi da bude poslednji, posteljinu da zastre sa paprati, a da po porođaju legne u nju (pošto je, po verovanu, paprat bez roda, onda će i žena, po principu imitativne magije, takođe biti bez roda).

, a ženski su: makaze, usta i slično. MAGIJA ZA DOBIJANjE ZDRAVOG PORODA Pošto se dete već začne, sva magijska pažnja i briga se posvećuje tome da se trudnoća održi i da se ono rodi normalno i

Najzad, nastoji se da se ovim postupcima detetu obezbede još i uspeh i svaka sreća u životu. Pošto se veruje u to da će onako kako je nekom na rođenju, tako isto biti i celog života, velika pažnja se posvećivala upravo

KUPANjE Kupanje je univerzalni postupak za magijsko očišćenje lica koja su privremeno u „nečistom“ ili „grešnom“ stanju. Pošto se dete rodi i pošto mu odrežu pupčanu vrpcu, odmah ga okupaju.

Pošto se dete rodi i pošto mu odrežu pupčanu vrpcu, odmah ga okupaju. To prvo, ritualno kupanje novorođenčeta nije se smelo obaviti pre „molitve“.

“ Pošto sedne pored porodilje, ona umešenu pogaču da prvo nekom detetu da je ono načne, a taj prvi zalogaj uzme porodilja, stavi

turcizam“), Krivoš (pošto je nosilac imena već „kriv“, ne treba ga više dirati niti mu zlo nanositi), Kukolj (demoni bi trebalo da poveruju da je

estetske, imaju i magijsku funkciju da kao izvor svetlosti brane njihovog nosioca od nasrtljivih demona podzemnog sveta. Pošto je crna boja dobar utuk protiv demona, deci se kao opasna daju i sledeća imena: Vranko, Vranča, Vran, Vraneš, Vranoje,

“¹⁴⁶ Kao preventivno sredstvo za odbranu od veštica, u Srbiji se uvek drži u kući glogov kolac ili trn. Pošto su na Poklade i Đurđevdan veštice naročito opasne, to se tada deci stavlja u kolevku krstić od tisovine.

Pop iz Grblja o tome veli: „Kad vidiš kakvu staru ženu a bojeći se da je vještica, treba pošto prođe bacit roge od desne ruke pa pro prsta pljunut i reći: ’Kad se mogla dohvatit zubima za žile ispod kolena, tader

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

O CARSKOM SELU Kuda prođu car i carica ili konji carevi, tim putem sme proći sebar i vlastelin samo pošto se još jednom javi prolećni grom s neba, samo pošto još jednom padne inje i njiva se mraza zaželi.

konji carevi, tim putem sme proći sebar i vlastelin samo pošto se još jednom javi prolećni grom s neba, samo pošto još jednom padne inje i njiva se mraza zaželi.

mu se kao gostu ukazuju časti, da mu se s puta skloni trn i kamen, da se preda nj ne da razbojniku ni guji; pa pošto ruča ili povečera, drugome selu da se poklisar preda i uz put zaklanja kao plamen na oluji.

u sebarskoj potleuši, da se drznik sebar obesi usred dana kad se senke smanje; a oskrnavljena kula da se sruši pošto se preljubnica vlastelinka nagna da joj s prozora posmatra vešanje.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

« Zaboravio sam da kažem i to da su našoj ulici neprestano menjali imena sve to vreme, a pošto smo stanovali na prvom spratu, pri tom su nam uvek ulazili u trpezariju, otvarali prozor i zakucavali svoju tablu.

Tehnika postade opijum za narod. Pošto su predratne »telefunkene« i »blaupunkte« odneli Nemci, a radioaparate »kosmaj 1« i »kosmaj 2« mogli da dobiju samo

Odlučio sam da otkrijem, na primer, radio, ali radio je već bio otkriven. Pošto nisam mogao da otkrijem radio koji je već bio otkriven, sklopio sam i rastavio po ko zna koji put svoj detektor.

Umela je da ćuti i da sluša. Palila je cigaretu na cigaretu, pila barabar s nama, a, što je najvažnije, pošto je jedina imala siguran posao i stalnu platu, često nam je pozajmljivala novac, ne očekujući da joj ga vratimo.

na prstima u njen sobičak kroz neke tamne hodnike i prostrane sobe, u kojima se čulo meškoljenje spavača u snu, i tada, pošto je navukla rezu — pokazala mi kartu trećeg razreda za Pariz.

kada sam pokušavao da sperem sapunicu sa kose posle brijanja i kada sam najzad shvatio da je to prilično bezuspešno, pošto to nisu bili tragovi sapuna, već prve sede.

— To treba proslaviti! Ali ono neprijatno osećanje nije ga napuštalo ni pošto ga preseče prvim viskijem, misleći da je stvar u piću. Ali nije, izgleda, bila stvar u tome.

Ime Sarajeva ispisaše iste večeri pošto su se sreli s nama: SARA-JE-VO! Ta čudna mesta koja nismo nikada videli, sa prvim mlakim prolećnim vetrovima, doneše

Vazduh počinje da ključa od ptičijeg lepeta. – Radi seo njegovoj kući...—prošapće Bel Ami,a zatim, pošto ga od grmljavine jata Pufko ne čuje, on vikne: – O njoj se radi! O kući!

Imala je devedeset i dve godine. a nikako nije htela da umre. Pošto nije mogla da pali sama cigarete, stavljali bi joj u usta već zapaljene. Pušila je i gledala nas nekako već s one strane.

– Gde je ovde hotel? – Nema hotela! – Kako, nema hotela? – Pa, imali smo jedan pre rata, ali pošto nije bilo gostiju, zatvoriše i njega! – Kako stoji sa privatnim prenoćištem? – Ovde ti niko ne izdaje sobe.

To je, dakle, sve što je zaradio za četrdeset pet godina! Pošto je nedelju dana stanovao u hotelu, iznajmio je garsonjeru u novom naselju. U sobi nema ničega.

Matavulj, Simo - USKOK

Na to se i stari Pijero ohrabri, te se primače i zapita: — Pa šta ćete tu, u ovo doba, kad znate da se grad otvara pošto sunce ogrije?

— Fala ti, kneže, to su tvoje lijepe riječi! — reče Marko smjerno, oborenijeh očiju. Pošto dva-tri puta uzdahnu, nastavi: — E, moj bane, pravo reče: e mi se sve čini kao san jedan!

koga stari ban bješe počeo jahati prve godine devetnaestoga soljeća i koji mu dobro posluži za vrijeme dugog ratovanja. Pošto knez uzjaha, pruži čibuk svome ljubimcu Krcunu Serdarevu; ovaj napuni lulu, ukresa i pripali, pa pođoše bez reda, dok

Put se penje i lomi na novet uz kotorske strane; dosta je širok, ali je suviše strmenit, a pošto ga je vijekovima voda lokala, posta krševit i pun rupčaga, sa čega je ostao u pameti mnogim jevropskim putnicima i

Sâm sjede na slamu i podvi noge. Pošto se gost nećkaše, on ga povuče, i nastavi: — Sjedi molim te! Nije običaj da mi Crnogorci na ovi veče sjedamo drukče no

Nadasve Janko se čuđaše njenim malim rukama i stopalima, čim se mahom Crnogorci odlikuju. Pošto Kićun krišom donese i dade knezu jabuku, on započe, utanjivši glasinu: — Hodi mali grdove, hodi k đedu da se pomirimo!

— Hvala, imam — reče Janko, pa izvadi iz špaga svoju lulicu i napuni je svojim duvanom. Pošto pripali, izvadi zlatan časovnik i glednu na nj.

I znaj lijepo, da ne ležah u ranama, ćaše me vladika povesti sa sobom u Rusiju. To mi je rekao poslije, pošto se vratio. Pošto se izvidah, oženih se. E, bratikoviću si mi moj krasni, đe ono ostadoh, dokle ono dođosmo?

To mi je rekao poslije, pošto se vratio. Pošto se izvidah, oženih se. E, bratikoviću si mi moj krasni, đe ono ostadoh, dokle ono dođosmo? — Oženio si se!

Pop zapita Ćora: — A ti, Stijepo, jesi li bivao đe i Mrgud? — Nijesam, brate, svud, nijesam imao kad, pošto je on prije došao na svijet! — To znamo, no kad si stasao, kad si ga već stigao? — E onda mu nijesam stope izostajao!

— Pa ti oprostiše život? — Da. Pošto me izvedoše da me pogube, stade preda me pukovnik, ovaj isti što je sad u Kotoru, pa reče: „Na prvom mjestu, stoga što

Kad Janko završi, ona pruži čašu Mrgudu. Pošto se obrediše, reći će Puro Mijuškov: — Ja, pobogu dijete, tako mlad, a toliko si prepatio i čuda doživio!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Zato su se lepe namere vaspitača u njoj skoro automatski izvrgavale u licemerno, jadno, neduhovito tolkovanje. Pošto su uvideli da dečja knjiga ne poštuje mnoge zahteve „prave” književnosti, nedaroviti pedagoški pisci su se ponadali da

Poeziji: jedan deo njene energije našao se u nevezanom stanju, pošto su moderni oblici odbijali da tu energiju prihvate.

Tim, sporednim odlikama mi, ipak, pridajemo određeni značaj: pošto su neki tonaliteti, sadržaji i iskustva pretežniji, čine nam se i estetski važnijim.

nedostaje, odrasli su još jednom progovorili u ime dece, zabrinuti zbog ustajale, prevaziđene tematike dečje poezije. Pošto živimo u vreme kosmičkih letova i industrijske revolucije, deci bi trebalo ponuditi takve i slične motive.

Može li se pevati bez pritiska kulture, bez svesti koja bi pošto-poto da preobrazi, na viši plan uzdigne prve podsticaje? Jedino dečja pesma na ovo pitanje danas odgovara potvrdno.

Zbog svega izloženog, ne bi se moglo govoriti o razvoju dečje poezije, pošto je ona u stanju stalnoga počinjanja. Postoje tematske promene i osveženja, ali osnovni podsticaj i postupak u biti ostaju

Umetničku lepotu ne treba poučavati istini, moralnosti i plemenitosti, pošto nas ona sama tim načelima i osećanjima duboko nadahnjuje.

u stvari podvaljuje detetu, jer njegovim predstavama i iskustvima priznaje ozbiljnost i sređenost koje one nemaju. Pošto je sazrevanje i odrastanje jedini cilj detinjstva, ova pažnja detetu godi.

Taj estetski obrazac je utvrdio Tvorac, a Pesnik pokušava da ga vaspostavi u rečima; pošto je zec jedno od savršenijih otelotvorenja tog obrasca lepote, pesnici ga rado uzimaju kao temu i model, što je, razume

januara 1987, priču Zečiđ Dugouško. U društvu sa Repićem, Glodačem i Skakačem, Dugouško guli koru mlade jabuke. Pošto se zagledao u neodređenom pravcu, najednom se nađe sam u voćnjaku.

Ispravnomislećem građaninu pokretanje takvih pitanja nikad nije po volji, pošto se time osporavaju upravo one vrednosti koje on smatra neprikosnovenim. Zato on gleda kako da pobegne od te napasti.

Osim onog „krekeću pare”, sve ostalo su opšta mesta leve publicistike. Pošto je, međutim, ta frazeologija očigledno pozajmljena, pošto sebe ne uzima preozbiljno, pošto se iskaz nalazi na samom rubu

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Glavna seoba izvršena je na kraju XVII veka. Pošto su Turci odbijeni od Beča, austrijski car Leopold I, novčano potpomognut od katoličke Evrope, u savezu sa Poljskom,

Odmah pošto je dobio pravo, Kurcbek je otpočeo rad 1771. U njegovoj štampariji su štampani dosta mnogobrojni školski udžbenici kao i

Po povratku opet je stupio na staru dužnost, 1675. postao je erdeljski kapućehaja (poslanik) u Carigradu. Pošto mu je brat svrgnut sa episkopske stolice i bačen u zatvor, on izgubi mesto, napusti Erdelj i 1680.

On je prvi srpski pisac koji je video istorijsku ulogu Srbije i koji je verovao u nju. I pošto je u svojim delima dao racionalan osnov srpskom nacionalizmu, proširio ga na sve srpske krajeve i na sve tri vere,

je u svojim delima dao racionalan osnov srpskom nacionalizmu, proširio ga na sve srpske krajeve i na sve tri vere, pošto je prvi proklamovao duhovno jedinstvo verom i granicama podeljenog srpskog naroda, on je počeo i praktično političko

Štamparija Pavla Jankovića u Novom Sadu počela je raditi 1831, pošto je u Austriji ukinut monopol štampanja. 1834. otvara se štamparija i na Cetinju, koja je trajala do 1852.

No to je bila samo jedna lepa namera: društvo nije imalo ni materijalnih sredstava ni ludi za rad. Pošto ga mađarska vlada nije odobrila, društvo se 1831. rasturilo.

književan glas, u vezi je sa svim srpskim i mnogim stranim piscima, ali se u manastiru pokazuje kao rđav administrator. Pošto mu je oduzeta uprava nad manastirom, on se oko 1822. našao u teškim prilikama.

septembra 1829. godine. Rođen u jednoj izgubljenoj srpskoj oazi u Mađarskoj, vaspitan u mađarskim školama, i pošto je ceo vek proveo u mađarskom društvu, on je mađarski znao kao srpski, imao izvestan mađarski patriotizam, mađarski

1817, zbog veze sa grčkim heteristima, bude uhapšen i u zatvoru mučen. Pošto se jedva spasao, on se vraća u Srbiju. 1818. je pisar kod Jevrema Obrenovića. 1819.

tukla i protiv krvne osvete, stao centralizovati državnu vlast, počeo dizati škole, puteve, ustanovljavati sudove. Pošto je sa velikim naporima i žrtvama uveo nešto reda u zemlji, 1833. ode u Petrograd, gde bude zavladičen.

Pomoć od kneza Miloša, koju je dobio za pisanje kneževe biografije, bila je nedovoljna. Pošto je neko vreme, 1822, našao skloništa kod svojih prijatelja u selu Panjevi, kod Temišvara, u Banatu, on 1823, preko

Milićević, Vuk - Bespuće

Poslije petnaest dana, pošto je uredio stvari, neraspoložen i nervozan, ne mogući izdržati lelekanje i pisku zakrvavljene matere, Gavre Đaković se

Da se što ne ljutite na mene? — zapitala je ona plašljivo jednog dana, prije nego što će da pođe, pošto je dvaput duže ostala nego što je imala posla; na svaki način, to je već toliko puta mislila da zapita i, ne

Oni se poljubiše i pošto izredaše obična pitanja, zaćutaše oboje. Na ocu se opažaše nešto plašljivo, nešto što ga tišti i smeta. — Šta radi mama?

Sremac, Stevan - PROZA

Pričanje je često prekidao, naročito kad je pred kafanom sedeo, uzvicima: »Pošto, rođače, drva?«, ili: »Pošto, snašo, pilići?«, ili: »Pošto ti vrapci?« — »Kakvi vrapci?!

Pričanje je često prekidao, naročito kad je pred kafanom sedeo, uzvicima: »Pošto, rođače, drva?«, ili: »Pošto, snašo, pilići?«, ili: »Pošto ti vrapci?« — »Kakvi vrapci?!« ljuti se seljanka, pa ga grdi i ne osvrćući se na nj.

«, ili: »Pošto, snašo, pilići?«, ili: »Pošto ti vrapci?« — »Kakvi vrapci?!« ljuti se seljanka, pa ga grdi i ne osvrćući se na nj.

Pitaju jedan drugoga: »Pošto prase?« — i jedan drugom odgovara, svaki kaže pošto je kupio, ali svaki slaže, bar za jedan dinar kaže da je manje

Pitaju jedan drugoga: »Pošto prase?« — i jedan drugom odgovara, svaki kaže pošto je kupio, ali svaki slaže, bar za jedan dinar kaže da je manje platio, a odlazeći jedan na jednu a drugi na drugu

— E, pa, rođače, baš mi je milo. Velim, bolje svome da dam pare nego nekom tuđinu. Pa pošto, veliš, da je to prasence? — Ama... — veli seljak, pa gleda još jedared prase. — Dede, dede, govori!

— U zdravlju da provedeš Božić, rođače, i da ga pojedeš! — veli seljak, pošto izbroja pare i nađe da je sve tačno. Poželevši i Jova seljaku da mu pare budu airli, pođe s prasetom kući.

« Pošto se tako odužio kod svojih starijih, Jova se vrati svojoj kući i posveti sada svoje sile njoj. Živo se radi u Jovanovoj k

dva na desnom obrazu i jedan na levoj strani, ili obratno, sad ću vas slagati, jer baš ne znam kako behu raspoređeni, pošto se to menjalo prilikom svake toalete, pa vam to precizno ne bi mogao kazati ni sam gospodin Pavle, koji je začudo voleo

— Šta si se zamislio? Žao ti valjda što nije ovako svaki dan Božić? A? Šta misliš? — Pa... mislim tako... I, doista, pošto je malo prošlo, g. Paja je morao nešto misliti i razmišljati.

GLAVA DRUGA Maksim među decom, pred školom i izvan sela. Tako je radio i pre i posle podne, pa tako i danas. Pošto je popio kafu, digne se i krene u školu, ali ne istim putem kojim je došao u mehanu.

Pokazivao bi im dalje: šta je selo, dvorište, kuća, vajat, njiva, vinograd i zabran, i pošto ih je preslišao na licu mesta, vraćao ih je natrag site i obogaćene znanjem koje će im u životu trebati.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Osvijesti se tek pošto se Vuk diže da će kući i šupljim glasom objavi: — Ja više nijesam čovjek od ove države. Došlo vrijeme da se umire, pa

neumorni kraci glavna sprema, i, da bi pokazao brigu za djeda, već ga uslužno nudi: — Sjedi, Rade, sjedi, otpočini. Pošto je tako gostoljubivo prihvatio djeda u njegovoj rođenoj kući, pridošlica pođe da provjerava šta se to slučilo sa stricem

MILOŠ LISAC Već danima i nedjeljama brigada se varaka s premoćnim neprijateljem, koji je zapeo, pošto-poto da očiste prostranu teritoriju od partizanskih snaga.

— Jesmo li svi čitavi, a? Alaj gaća, cicvaru mu ljubim! Tek pošto je ustao i otresao se, spazi staru nenu kako tetura i posrće uz ogradu šljivika.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Da eventualno predupredimo. I plus pedeset dukata, u gotovu. Ćuti, znam šta oćeš da kažeš. Ne pita se pošto je glava. U ovom nema štednje. Vezir će me i više koštati. Tako ti je to kad se od nečeg napravi politika...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ubi se on kicošeći i gladeći. Ali sve mu je ispadalo naopako i činilo ga smešnim. Tako, ujutru, pošto se umije i prekrsti, počeo bi da se oblači.

Samo ja i ona živeli smo od moje mase. Otac mi beše umro pošto upropasti goTovo sve imanje na razne poslove koji mu nikad nisu polazili za rukom, a koje je on opet preduzimao više

Pa znaš li — kad dođe zadušnica, dan mrtvih? To je jedini dan kada mati namesti i spremi, kao nikad. Ujutru, pošto se da kokoškama, da one prvo okuse kuvanu pšenicu, ja onda raznosim po komšiluku „zadušnicu“. Prvo donosim vama.

Prvo na nju mećeš poskurice, hleb, pa onda kašike i viljuške (koje će biti sasvim nepotrebne — pošto ćemo prstima jesti). I da bi sve to izgledalo kao ozbiljan ručak, ti mi u čašicu daješ vode mesto rakije.

Ona može i posle, što ostane od njega, da jede. I zatim, pošto ja napunim sve džepove orasima i kestenovima, ti sve onda dižeš. Opereš sahane, da se ne bi poznalo.

Posle, pošto zatvorimo kuhinjska vrata, držeći se za ruku, smejući se, izletimo napolje, u baštu i potok, te da nas sunce greje,

— ’Bro jutro, ’adžike! Radite li? I pošto njoj poljubi ruku, priđe k meni. — A kako si mi ti? — upita me rukujući se. I zatim, idući natraške, sede, kleknu uz

ujutru, pre sunčeva izlaska — okupa, biće cele godine zdrav kô dren, čije lišće, tada nabacano, pliva na vodi... Pošto se okupah, zađoh po bašti i otpočeh da berem cveće, koje će mati, sa svećom, odneti na očev grob.

mladu, vitu, crnomanjastu i Toplu ženu našega komšije, koji je odmah posle svadbe otišao u Tursku da šije čakšire, pošto to kod nas već nestaje. Viču na nju što neće da bere.

Otac, kao uvek, povuče se u sobu da rano spava. Samo majka s njima ostane, a one, pošto dobro pritvore kapiju, zapuše rupe na njoj, počnu da igraju i pevaju. Šta ti ne rade!

I, pošto opere ruke, ode do ikone, i skinuvši šamiju jedan jedini put u godini, počne da čita molitvu za „slatko jelo“.

Kad svrši, metne šamiju i seda za sofru, dahnuvši slobodno pošto još jednom baci pogled po sobi, kao bojeći se da nije štogod još zaboravila, što je trebalo učiniti pre ručka.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kad sjutra dan svane, braća se vrlo zabrinuše šta se učini s njihovijem sestrama. Pošto prođe dosta vremena, stanu se braća jedanput među sobom razgovarati: — Mili bože, da čuda velikoga!

uđe s konjem u avliju, kad tamo a sestra srednja srete ga u avliji, ruke šire, pa se u lica ljube; vodi brata na kulu. Pošto sestra odvede konja u arove, a brata na kulu, pita brata kako je došao, a on njojzi sve po redu kaže, pa je pita: — Za

jer znam da sam ti kazao da ću ti dati tri života, pa sad idi, ama više za ženu nemoj da se vraćaš, jer ćeš poginuti. Pošto to reče, Baš-Čelik odvede ženu sa sobom, a carević opet ostane sam ne znajući što će.

ti kažem da se više ne usudiš da se za ženu vratiš, jer ti neću više da poklanjam život, no ću te na mjestu pogubiti. Pošto to reče, uzme ženu pa je odvede, a carević opet ostane sam misleći sve jednako kako bi ženu svoju izbavio.

Došavši u onaj grad stane raspitivati kome treba pastir. Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave pusti ga car preda se pa ga zapita: — Hoćeš li čuvati ovce? A on odgovori: — Hoću, svetla kruno!

glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu otkuda su oni konjanici gledali čobana, te i on gledao sve što je bilo. Pošto čoban tako dođe glave aždaji, počne se i suton hvatati, i on se lepo umije, uzme sokola na rame a hrte uza se a gajde

Potom se carev sin kaže ko je on i otkud je, a car se onda i sav grad još većma obraduje, pa pošto carev sin navali da ide svojoj kući, car mu da mnoge pratioce i opravi ga na put.

Ljudi otišavši kažu carevome sinu da ga zove njihov car, i on odmah otide. Pošto iziđe pred cara zapita ga car ko je, otkuda je i kuda ide.

Kako on dođe pod grad i galija stane u kraj, car onoga grada pošlje i po njega ljude, da ga zovu preda nj. Pošto iziđe pred cara, i pošto car i njega zapita ko je i otkuda je i kuda ide, i on nepokorno odgovori kao i njegov brat, da

Pošto iziđe pred cara, i pošto car i njega zapita ko je i otkuda je i kuda ide, i on nepokorno odgovori kao i njegov brat, da je on carev sin i da niko

Kako on stane pod grad i galija stane u kraj, car od onoga grada pošlje ljude i po njega; i on odmah otide pred cara, i pošto ga car zapita ko je i otkuda je i kuda ide, stane smerno i žalostivo kazivati sve po redu, kako ima oca stara i slepa

Car se vrlo obraduje pa mu reče: — Daj da vidimo, je li ta voda taka. Pošto se car okupa u onoj vodi, postane zdrav i mlad kao da mu je to dvadeset godina.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MANOJLO: A ti? ISAJLO: Mene ostavlja; da mu čuvam... Ne možeš pogoditi, pošto si Srbin. MANOJLO (ljubošitno): Šta je to? ISAJLO: Ćuti, evo ga gdi dolazi! POZORIJE 2.

doktore, ja samo želim što da Naučim, zato i govorim; a inače, kako su vam reči strašne, ne znam pošto bi i slušao. DOKTOR: Predjel naziva se i podnebije. Ovo može biti vrućo, a može biti i ladno.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Amerikanac, Džordž Bari Vatson, koji je izučavao prateće tonove u srednjebosanskom folkloru, uža specijalnost — diple! Pošto su mi nabacili komplekse da smo strašno mala, mada simpatična zemljica, ispričah im priču o zecu: — Dakle, taj zec —

jedno uvo, i mogu vam se zakleti u šta god oćete da tu nije bio potreban prevodilac pa da čovek razume o čemu se radi! Pošto niko od nas nije imao love, švercovali smo se autobusom, a kada su nas izbacili, tačno na sredini savskog mosta,

Reklo bi se da sam najzaposlenija mlada dama u gradu. Najzad, pošto sam pala s nogu od bazanja, dovučem se nekako do „Ruskog cara“.

tom trenutku vatanje mi uopšte nije padalo na pamet, mada je bilo sasvim neizbežno da se dodirujemo kolenima i svačim, pošto je vreća, kao i svaka druga vreća, bila prilično vrećasta, to jest uska.

On nekako uspeva da živi van opštih mesta i opštih mišljenja. Baš bih volela da uspe u životu, keve mi! Na primer, pošto nema česme u kupoli gde stanuje poluilegalno, jer ga je njegov otac pukovnik isfurao iz kuće još pre godinu dana, on se

Dobro, pitaćete se vi, a klinci? Jao! Najgore od svega je to što se odmah zalepe! Kako zalepe? Lepo. Pošto nemaju ama baš nikakve predstave o tome šta bi trebalo da rade u životu, priflasterišu se istog časa za moj životni

Za početak, u velikoj samoposluzi na Cvetnom trgu maznuli smo dve flaše viskijanovića i konzervu kikirikija. Pošto se setio da u kupoli nema otvarač za flaše, Mišelino se vrati ponovo unutra, kao stari Taras Buljba po svoju lulu, te

Čabar! Pošto se kaznena ekspedicija uspešno završila, vratili smo se u kupolu snabdeveni kao Božić Bata. U četvorku, Mišelino je

mislim, bilo je to da je Mišelino neverovatno drzak, kad se sa tako malo talenta upušta u toliko velike formate. Pošto često nije imao para da kupi novo platno, slikao je na poleđini već završenih slika.

stvar je stajala ovako: šarmirala sam jednog finog tipa iz Finske na mrtvo ime, ali nisam umela s njime ni da beknem pošto ne stojim baš najsjajnije sa stranim jezicima, pa mi je aparat oduzeo čitavih 25 koba! Nepravedno, na časnu reč!

Neuporedivo značajniju od uloge starog Čerčila, starog Josifa i starog Ruzvelta, zajedno. Dakle, pošto bi završio s klopom i ostalim provodom u Golfijani, otmen svet bi plaćao ili potpisivao račune i otfuravao dole, prema

E pa, pošto su svi, izgledi, bili zauzeti pametnijim poslovima, poslali njega, stručnjaka za intermezza, da nam postavlja pitanja šta

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Međutim, uvereni budite da ću ja takav isti načiniti dati, ma pošto bio, kad se takva nesreća dogodila. MARKO: Ja ne znam šta ti govoriš, Batiću. Prsten je kod mene. BATIĆ: Kod vas?...

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Prikane dragi, dosta je šale, najzad je račun sveden, pošto si mačka mučio glađu, ti ćeš biti pojeden. Paragraf prvi, poslednji stav: starog će Trišu smazati lav!

„Tu li si! — čiča zaigra brkom. — Sad ćeš čuti pošto je luk!“ — povika starac, pa štapom —puk! Pričali posle, uz tihu kišu: — Istuklo tele starinu Trišu, vruću mu,

Magarac Njako Njakić kupcima nudi lava. „Pošto ga daješ, kume?“ — pita ga strina krava. Na klupi sedi meda, plećat, kosmat i jak. „Navali narode!“ — viče.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Hteo bih da pređem na Veće. Da li biste me prevezli? — Ne treba ići pošto je počela tramontana. — Ali talasi na jezeru ne izgledaju ništa ozbiljno.

— Ima li opasnosti pri odlasku? — Bili bismo sasvim iskvašeni od talasa. — To bi se već osušilo. Ja mislim da, pošto je opasno za povratak, vi možete piti vina večeras i na ostrvu, a ujutru se vratiti. Ima li dobrog vina tamo?

Možda će sad zažaliti što gube zaradu. — Oni ne vole da idu pošto je tramontana. Dajte im pezetu za vino. — Našli ste nešto za Ostrvo, — kaže starac kad se približio.

Njegov sin skida kapu i gleda me smešeći se. On gleda naročito u jezero iza mene, tj. ne gleda ni u šta, pošto teško da tamo ima šta da ga zanima. — Ova se barka vraća na ostrvo; tako ću vama uštedeti trud.

— Je li voda duboka ovde? — Dosta. Teško je gaziti po njoj blizu obale pošto je kamenjar. — Evo sela, — reče žena. Susrećemo prvo jednu, zatim drugu barku sa ribarima koji bacaju mreže.

Otkako kod nas ne ide sasvim dobro, posle smrti moga oca, ona je sasvim usvojila moje dve sestrice. Pošto sama nema dece, male su sasvim kćeri za nju. — Zar... Dopada mi se baš neobično ova soba.

Ove lete širokim krugovima, kao u zanosu, iznad proplanka. Jedna je čudna, sasvim crvena, obojena ko zna čim. Pošto se jedina razlikuje od ostalih izgleda kao umnožena. Gde god pogledam vidim nju. Onda je bar posmatram.

— Šta biste tad činili? — Ne znam. Ovako je moj život završen. „Smešna stvar, mislim za sebe; verovalo se, pošto je poslednji rat bio tako strašan, da drugi više ne sme, ne može doći; bar dok ne izumru svi koji su ga doživeli.

Osvrnuo sam se na tu stranu. Čovek je govorio na rđavom francuskom, ali ubedljivo. Nasmešio se odmah, pošto mi je maločas uzeo novine. — Mislim da ste savršeno u pravu. Ja sam video danas na jednom jezeru nekog mladog ribara..

— Kako se razboleo? — Mi smo se vratili pred zoru sa ribolova, pošto je bila grdna kiša. On je bio do kože mokar. I ja sam mu rekao da se sklonimo, ali on je hteo prvo da uredi sa barkom

— Dobro veče! Pošto niste same, dopustićete mi možda da ostanem koji trenutak sa vama. — Razume se da možete ostati.

— Ne! — Došla sam da vam ovo ispričam. Htela sam baš vama, pošto... kada sam čula da ste... — Nemojte završiti. Setio sam se; i nije trebno da kažete i to. — Kad već niste odavde.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Tako je prestonica najzad bila u mojim rukama nejarosnim i kupole Svete Sofije behu jabuke meni na dar. Pošto se upališe svetla počeh da dajem zapovedi: glasnici u Nerodimlje! brodovi na Turke! i gozba po dvoranam nek počne!

I na tom mestu u polutami žbuna, po zvuku zvonkom, nađoh izvor vode koja se razliva po zemlji, i tek pošto se ukrstila sa ljudskim putem, postaje potok.

a crkve se iza naših leđa dizale uvis, oslanjajući se na more, na pučinu, na ogledala plaveti rasuta po nebu, penjale se pošto su nas presrele, pokazale se.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SIMKA (vuče ga ljubomorno za peš od kaputa te prekida razgovor). DANICA (pošto ih je sve poslužila, odlazi). POJAVA III PREĐAŠNjI, bez DANICE MIĆA (pošto je Danica otišla i on je ispratio

DANICA (pošto ih je sve poslužila, odlazi). POJAVA III PREĐAŠNjI, bez DANICE MIĆA (pošto je Danica otišla i on je ispratio pogledom): Odista, lepuškasta devojčica, to se mora priznati SIMKA (Agatonu): Što

Ostanite zbogom. SIMKA: Zbogom! AGATON i SIMKA (odu). POJAVA H PREĐAŠNjI, bez AGATONA i SIMKE SARKA (pošto su otišli): Ama, vi; ovi nešto šuškali, šuškali, pa odjedanput odoše? GINA: I meni to pade u oči!

Zbogom, Sarka. SARKA: Zbogom pošla! GINA (sa Prokom ode). POJAVA XIV SARKA, DANICA SARKA (pošto ostane sama, pođe u desnu sobu, naviri pa pođe u levu sobu. Usput već skida šešir i mantil).

) POJAVA XI DANICA, ADVOKAT ADVOKAT (dolazeći spolja s Danicom): Gde su, dakle, ti naseljenici? DANICA (obučena je, pošto je došla spolja): Po sobama. ADVOKAT: Po kojim sobama? DANICA: Po svima, zauzeli su celu kuću. ADVOKAT: Hm!

AGATON: E, onda, sedite, pa ću vam sve po redu kazati. PROKA (sedajući): Jesi li razgovarao? AGATON (Pošto su svi posedali, a on ostao na nogama): Razgovarao sam, dabome da sam razgovarao i nisam zavijao onako izdaleka kao

AGATON: Počnem ja, znaš, s njim razgovor o testamentu, ali onako izdaleka i vešto, da se on ne seti. Velim ja njemu: pošto ste vi pisali testament, to sve okolnosti govore da je vama testament donekle poznat. VIŠE NjIH: A on?

GINA: Metnuli ste crninu na sebe samo zbog testamenta, a ovamo nijedan ni suzu ne pusti. SIMKA: Znamo mi, Gino, pošto je litar tvojih suza. GINA: Iju! E, jesi čula! TRIFUN: Agatone, brate, jesi li ti predsednik ovoga zbora ili nisi?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Razvukao sam usne u smeh, verovatno isto onako kao onaj srednji vozar iz prve baterije. — Pošto si položio oficirski ispit, određujem te za vodnika drugog voda. Naredniče, to ćeš staviti u baterijsku zapovest.

On vrši molitvu. A ti posle radi šta ti se naredi. Pošto je Trailo uprostio stvar, to se zavučem u šator da vidim kako izgleda. Za mnom uđe i on.

Zaustavio se preda mnom, primio ravnodušno raport, jer je znao unapred šta ću mu reći. Pošto mi lako otpozdravi, pozdravio je odsečno vojnike. Iz stotinu grla odjeknu složno: — Bog ti pomogo!

Odjaha i komandant diviziona. Kada se vrati, on odazva komandire baterija. Tek pošto se ovi vratiše, puk krete. Naviknuti na nepreglednu ravnicu, gledali smo sa strahom i divljenjem Cer, koji se iz

Kažu da je njihov komandir sam tražio tu čast da on kao najstariji komandir pređe prvi na onu obalu. Pošto most još nije gotov, to su ljude, konje i vozove prevozili splavovima. Bilo je zanimljivo posmatrati.

Mi smo ćutali, da se ne bismo po blesku odali. Ipak, za svaki slučaj, oruđa su bila pripravna za dejstvo. Pošto nas komora nije stigla, vojnici nisu imali ni hleba, ni jela. Zato su pored malih vatrica pekli kukuruze.

Uzalud su starešine saopštavale tu vest pod strogo poverljivim brojem. Vojnici su jasno uviđali, pošto su se kare uvek vraćale prazne. Najveća je opasnost pretila da ta poražavajuća vest dopre i do pešačkog rova.

Aleksandar se beše toliko zaneo slušajući da u usta stavi užareni deo cigarete, pljunu i onda nešto promrmlja. — Pošto smo mi sada najistaknutiji, to ćemo čekati dok četvrta i šesta baterija izbiju na Ostenjak, pa ćemo onda mi, pod

Moj je konj posustao, jer sam gotovo dvanaest časova na njemu a i naramkuje na jednu nogu, pošto mu je potkovica ispala. Ali zapovest je hitna i ja snažno udaram mamuzama sirotu životinju da bismo što pre stigli.

On je odmah naredio da krene četvrta baterija, a mene je odredio za vođu. Pošto sam samo konja promenio, krenuli smo toga časa.

Stigosmo u podnožje Kosmaja. Sa vrha dopire živo puškaranje. Pošto je već pao mrak, komandant pešačkog puka reče komandiru da za noćas ostanemo gde smo a sutra će on videti gde će nas

stiže ordonans iz diviziona, koji donese zapovest da se odmah javim komandantu diviziona za ordonansa izviđača, pošto je toga dana poginuo oficir izviđač. Iako je to bila bliska komanda, činilo mi se da idem negde izvan sveta.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

je novopostavljena učiteljica već prispela, da su odbornici sa kmetom danas kod škole, da određuju učiteljici kvartirinu, pošto ona nema stana u školskoj zgradi. Čuvši to, putnik se diže i požuri k školi, da bi zastao školski odbor na okupu.

Ona vide da je pogrešila, ali oseti da ne vredi sad ispravljati pogrešku, pošto će do podne učiniti još nekoliko, možda i većih; — ona to zna. — Kako se zoveš ti, mali, što se jednako obrćeš?

Gojko stade za pevnicu, ali pošto ne imađaše glasa, morade ćutati. Ljubica je pazila na decu I krstila se pobožno, onako ženski: znajući samo da se tako

Zatim oboje stadoše zapitkivati čas Gojka čas Ljubicu, te ovi moradoše stupiti u razgovor. Sede sa njima i učiteljka, pošto ih posluži, a to je vrlo otresita i razgovorna žena.

Ustala je vesela, spremila se, prikačila časovnik na grudi, pošto ga je prvo dugo obrtala i posmatrala; već mu je proučila i razgledala svaku šaru, zapazila svaku osobinu, ali joj još

Ljubica pogleda va njim, pa se osvrte deci veselo, i otpoče rad. Velja ih zateče na poslu ; uđe u Gojkovu školu i, pošto iziđoše deca, stade slušati zapleteno i nejasno Gojkovo pričanje.

veli, negova žena, koja je spremila ručak, ali mu Vlajko napomenu, da taj spremljeni ručak oni mogu i doveče pojesti, pošto se on rešio da noći kod Velje... »Hm... udovačka posla! ... reče Velja u sebi.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

VASILIJE: Pa to zašta ste pitali, to sa oružjem! Zar ne vidite da je u pitanju drveni mač? MAJCEN (pošto je pogledao mač): S kakvim ja budalama radim! JELISAVETA: Ja vam se divim kako izdržavate!

” Tako nekako! VASILIJE (vrlo zainteresovan): To je bilo pošto su ti odsekli kosu? SOFIJA: Zašto pitaš? VASILIJE (govori za sebe, i kao da se priseća): „Srce moje kukavno i

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Međutim, pošto su se, u ono doba, slali rukopisi redakcijama, i štamparijama, pesnik nema više originale. I one koji su bili ostali

U antologijama takozvane čiste poezije (,,la poèsie pure“) pesnik treba da ostane sen koja nije vidna. Međutim, pošto ova zbirka obuhvata i političke pesme jednog, prošlog, vremena, pesnik je mišljenja da će čitaoca zanimati nešto

Na kolenima. Bila je to velika paćenica celog života i umrla je pre nego što sam mogao da stignem iz inostranstva. Pošto je njen otac bio i neka vrsta cenzora Pančeva, ona je, u mladosti, imala svoju stolicu prvog reda, prilikom gostovanja

One su se zvale: Cernjajski! Pošto me je mati izdržavala i nikad dotle nisam zarađivao hleb, ja sam se naselio, na Rijeci, u pristaništu, iznad riblje

Crne i teške ribarske prilike, kojima sad ne raspoznajem više likove, rade teško, previjaju se, vuku, dripče. Pošto je mreža puna i pošto će uskoro da sviće, brodovi se približuju i mreža počinje da se izvlači. Strašan je to posao.

Pošto je mreža puna i pošto će uskoro da sviće, brodovi se približuju i mreža počinje da se izvlači. Strašan je to posao.

Ona se onda bila rešila, kao Ofelija, da se davi, ali se zatim predomislila i rešila da ide u manastir. A pošto srpskih ženskih manastira u to doba nije bilo, i veru je promenila.

Zatim primam raport, salutiram, i vraćam se, za idućeg, u bolnicu. A pošto u bolnici, kad umru, sve vojnike seciraju, često, dok za sandukom koračam, vidim kako iz sanduka polako krv i voda

Sirote žene i roditelji ipak su dolazili da vide svoje poslednji put, u Komoranu. Pošto je dezertera bilo i pri vagoniranju, bataljon maršira na stanicu, opkoljen stražom, koja je uzela nož na pušku.

mi jedna stara žena kaže o čemu se radi i ja dozvoljavam da mi skinu kapu i odseku monogram cara Karla, toržestveno. Pošto pobunjenici to rade nožem, uz gurnjavu, i operišu i kragnu, žene ciče oko nas, u strahu da nekog ne prekolju.

Da je Matoš rekao da ono „kaj“ izgleda kao suza. Benešić je hteo da izda i zbirku mojih pesama. Pošto se, u ono doba, nisu pravile kopije rukopisa, to mnoge moje rukopise nisam video nikad više, ni od Benešića.

i za člana redakcije časopisa Književni jug, jer smo imali nameru da se redakcija, sad, posle rata, preseli u Beograd. Pošto, kraj svega toga, u svojoj zemlji nisam niko i ništa, a pošto su i prenoćišta skupa, ja sam se rešio da pokušam da uđem

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Na taj bi izvor svako jutro silazio s krčagom po uskoj putanji koju je sebi prokrčio, i, pošto se napio vode, nalio bi i krčag i nosio ga u svoju pećinu da ima vode za ceo dan.

A pekar, kako onda, tako i sad, kad u proleće gora lista, kuka; a narod, po njegovu kukanju, računa pošto će biti žito i hleb te godine.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Pogodim se s njim i sednem u čamac. Ribar dovesla do obale, primi novac po pogodbi i, pošto ja izađoh na obalu, on odvesla natrag.

— Odakle si, pobogu, čoveče?!... — izgovori pošto se pribra od čuda, i raširi ruke, a uze me sa sviju strana posmatrati.

Upravo specijalitet. Juče sam dobio od jednog prijatelja nekoliko komada. Vanredno dobra stvar... Pošto još neko vreme porazgovarasmo tako o važnim stvarima, izvinim se gospodinu ministru što sam ga svojom posetom

Ministar me odmah primi ljubazno i ponudi da sednem, pošto se već pre toga, razume se, kažem ko sam i kako se zovem. Ministar, protegljast, suv čovek, sa grubim, surovim izrazom

Posle duge graje, izabraše toga što otvori zbor za predsednika, a one druge sazivače za ostalo zborsko časništvo. Pošto se, po utvrđenom redu i običaju, časnici odborski zahvališe rodoljubivom skupu na toj retkoj počasti, predsednik lupi u

Jer taj isti kraj, gospodine ministre, šale u vojsku svoje sinove, šalje ih rado, pošto u njima, u vojsci, gleda potporu svoju — rekoh gospodinu ministru dosta ljutito, iako to nisam trebao reći; e, ali dođe

Svi činovnici u Ministarstvu, pošto su književnici, onda, razume se, pišu knjige; samo gospodin ministar ne piše ništa.

Na primer: glavar vere je tražio da pošto poto u udžbenike školske o veri uđe i jedan deo o gajenju ždrebadi, a ministar je tražio da mesto toga uđe članak o

Odmah istog dana raspis: „Pošto se dugom upotrebom pokazao udžbenik (za taj i taj predmet od toga i toga) vrlo nepodesan, to će se, u interesu nastave,

Predsednik se uze objašnjavati s njim nadugačko i naširoko i jedva ga privoli, pošto mu jedan od ministara obeća neku bogatu liferaciju gde se može mnogo zaraditi. — No, hvala bogu!

Najzad, posle dugog objašnjenja, i pošto svakome obećaše po štošta, pristadoše i ona sedmorica da uzmu na se te mučne uloge.

Ovo me jako iznenadi, te naročito nađem jednog od poslanika i povedem s njim razgovor: — Bez sumnje će kabinet pasti, pošto ostaje ista skupština? — upitam. — Ne. — Znam, ali kako će vlada imati puno poverenje ove skupštine? — Izglasaćemo!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Samo starci i babe, pošto ih bardak nebrojeno puta opkruži, dobiju volju da se malko sa vampirima i vešticama pozabave.

A pošto svi događaji zavise od licâ, kao svojeg uzroka, i pošto je cela istorija većinom sastavljena iz događaja, onda i ovi dog

A pošto svi događaji zavise od licâ, kao svojeg uzroka, i pošto je cela istorija većinom sastavljena iz događaja, onda i ovi događaji moraju stajati u »pečalnim« odnosima s njegovom

Dakle i ja?«... Ali mu još beše neverica da se to odistine događa. Pošto njegovo lice i ćutanje jasno kazivaše da on ne može dati nikakva odgovora na ovo pitanje, Čiča zamoli profesora da ga

Jedared Stanko berberin predloži, da molimo vladu i skupštinu, da se naše mesto smatra kao nepristupna tvrđava, pošto ne prijatelj ni s koje strane ne može u njega ući.

Posle neko poče govor o kiši, pa se, pošto o tome progovorismo, saglasismo da bi dobro bilo, kad bi noćas Bog dao dobar pljusak.

— Da, samo nemaju potrebe da kuvaju ručak svi, pošto se država stara o ishrani, odelu i u opšte o svima životnim i domaćim namirnicama svojih profesora. — Ah?

U takvim mislima čiča Pera dođe pred opštinsku sudnicu. Pošto beše radni dan i ne beše mnogo naroda, čiča Peru uvedoše odmah u »zasedanje«.

Kmet i sudije rešiše da je usev, koji je na njivi zasejan, čiča Perin, ali on traži da mu se pošto poto izda pismeno rešenje. Izdadoše mu i rešenje, koje on plati, pa odmah ode kući.

— Ima, sad sam pitao. — E servus!... prekide ga Živko, želeći pošto poto, da ostane sam sa svojim mislima. — Znaš, ja imam još da naredim sa šefom — reče on i udalji se brzo.

On imađaše jednog kalfu, koji htede naći ženu sa dobrim mirazom i s njim otvoriti radnju pošto svojih novaca nije imao.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

PAVKA (razumela ga je, pa se okreće Danici): 'Ajde, ocu kafu! JEVREM (posle izvesne pauze, pošto je razmišljao malo): Ovaj... Pavka... imam nešto važno da ti kažem...

DANICA (razgleda dnevne vesti i čita naslove u sebi). VI IVKOVIĆ, PREĐAŠNjI IVKOVIĆ (pošto je kucao): Izvinite! DANICA (hitno ustaje). JEVREM: A ti si, gospodine Ivkoviću? Izvoli!

) IVKOVIĆ: Moraću! JEVREM: Pa jeste! (Maše energičnije Danici, koja ga prvi put nije dovoljno razumela.) DANICA (pošto ga je razumela): Izvinite, ja moram majci; zvala me je još malopre, a ja se zadržala. Klanjam se! (Odlazi.

Klanjam se! (Odlazi.) IVKOVIĆ: Doviđenja, gospođice! VII JEVREM, IVKOVIĆ JEVREM (pošto su ostali sami): A ovaj... šta sam ono hteo da te pitam, gospodine Ivkoviću? A, tako. A... ideš li malo u Beograd, a?

SRETA: Videćeš ti šta vredi Sreta, numera 2436! (Odlazi.) XVIII JEVREM, DANICA JEVREM (pošto ga je ispratio, vraća se zamišljeno). DANICA (ulazi spolja): Ode gospodin Sreta?

SRETA: Jes'! Zbogom! JEVREM: Zbogom! SRETA (odlazi). XVII MARINA, JEVREM MARINA (pošto je Sreta otišao): Ovo meni, prijatelju, liči na agitaciju; čim je taj Sreta tu.

JEVREM: Ako je tvoj izbor, i moj je! IVKOVIĆ: Tebi je lako, gazda-Jevreme, Ti se možeš iseliti, pošto nećeš biti izabran. JEVREM: A ti ćeš biti izabran? IVKOVIĆ: Ja se nadam! JEVREM: Siguran poslanik!

na moje ime, a posle podne, onako predveče, kada bude najveća navala, da dođem i da glasam kao Jova Stojić, rabadžija, pošto je on otišao sa espapom u Beograd, pa da mu ne propadne glas.

Pa pošto sam imao dva glasa, gospođica me okupila pa kaže: jedan daj za oca, a jedan za zeta... JEVREM: Ama, kog zeta; čijeg ze

(Pavki i Spirinici.) Vodite je, vodite odavde. PAVKA I SPIRINICA: 'Ajdemo. (Odlaze sve tri.) IVKOVIĆ (pošto je završio ispravku u govoru odlazi). XVI JEDAN GRAĐANIN, PREĐAŠNjI GRAĐANIN: Dobar dan, gazda-Jevreme!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Oseća svet da je kriv pa bega kud zna, jer od deset poslatih dopisa tek jedan i dva ako se štampaju. Pošto se izlarma u redakciji, on se digne da traži one odbegle.

s vama za stolom povazdan, a tek jednoga dana zebezeknete se kad vidite u novinama pismo na vašu adresu: Pogledate, pošto dođete malo k sebi, da vidite ko vam to piše, i još više se začudite kad vidite da je to Sreta, onaj isti Sreta što je

kako omotavaju zavijutak hartije na kome piše: »Pravda i sloboda u okovima«; ako se, to jest, samo dobro sećam, pošto sam takvu sliku svega dvared video, jedared kod Srete i jedared kod moga šnajdera, koji prosto hoće da gine i u vodu

Zatim izvedi nekoga Lasala, i njega obesi, Svetozara tako isto. I pošto poveša slike zaslužnih ljudi i ukrasi sobu, stade vaditi knjige i ređati ih u prozor.

— Ej, more, jesi li ti pismen? — zapita ga oštro pošto se zaustavi a gleda mu pravo u oči. — Nijesam, gospodine. — Dakle nisi? — Ama ni slovca.

E, moraš i ti, i svaki, da se osvrne za njim kad ga vidi gde ide seljački a govori naučenjački!! Pošto je tako raspakovao i ponameštao uz pripomoć famulusa, sede ili upravo izvali se da se odmori malo.

GLAVA TREĆA U kojoj je opisana mehana ćir-Đorđeva kao zemljište radnje Sretine. Pošto je ovaj događaj istinit, i većim delom se događa u toj mehani, to neće biti naodmet ovo malo geografije radi

Ćir Đorđe se postarao pa ima i lično i mesno pravo. Pa eto i ovo nije trebalo ni spominjati, pošto se samo po sebi razume. Jer to pravo dobijaju i uživaju i Užičani i Cincari u Srbiji od prve reči ili molbe njihove.

GLAVA PETA Koja je iz počasti prema ćir-Đorđu samo njemu posvećena; to jest, samo će o njemu govoriti, pošto je on odmah posle Srete, glavnoga junaka, a uz Miću »Oficira«, jedna od najglavnijih ličnosti u ovoj pripoveci.

Došljak je, istina, ali tu plaća i porez i prirez. Štaviše, u poslednjem našem ratu dao je i komoru, pošto mu se tom prilikom nekako omakla iz ruku grčka bandera za koju se hteo uhvatiti, i on, nemajući kud, reče: »S drage

Jedan užas, da čovek zaplače! I to je Sreta sve ovoga večera saznao i, slušajući to, večera mu je formalno presela, pošto je on bio od onih što jedu da žive.

A kažnjavao ga je počešće, jer je Mića počešće dolazio u sukob s kmetom, pošto čiča Milisav nije mogao očima da gleda levente.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

” A Nemci, pošto ne znaju brđanski, puste ga Kao stručnjaka za dizanje olovnih utega! Brđani, međutim, ne mogu bez nesreće (Naći će

Oni su se nadali da će Nemačka biti Imačka Al pošto dizanje utega nije šala, niti igračka Povremeno se vraćaju u okolinu Pljevalja Gde sve, ko i obično, škripi i gde ništa

Žunja je bio u bioskopu. Sinoć se umio, vrat isprao I na kapiju se malu iskrao: Pa pošto sa brzinom ne kuburi U tri skoka nađe se na Čuburi Gde se, kao što dobro znate, Pleše i peva u sitne sate.

Neki svu noć nisu spavali. „Ko to odjaha ka Avali?” Svi su mislili Dugo i živo, Pa pošto ništa nisu smislili, Otišli su da piju pivo.

Savest je u Sartra, a kod Žan-Pola svratio gost. Istoričar svoga vremena: opet ogrešenje! Treba svoja, pošto vreme ne predstavlja živo stvorenje. Kad ima najmanje sumnje: o, koza i ovaca!

Svi bi oni išli njenim primerom, Pošto vole da trče za himerom, Svi bi džabe da se napiju i nasite I učlane u Gradske parazite!

I opet se, oboje, uspinju U svetlu nebesku pustinju. (Orlu je živeti najmilije U dvorima Gromovnika Ilije.) I pošto nije gladan, On po sto puta na dan Zmiju baca sa neba Da je sačeka tačno gde treba. Sad u nebo, a sad nadole!

Pogleda me odozdo, iskosa: — Kad već nemaš pametnija posla, I pošto smo sami, i udvoje, Reći ću ti osećanje svoje...

Često biva — od ljubavi čiste I neznani da se okoriste; Pošto toliko voli tele, krava Belom kafom planetu čašćava! NAJVAŽNIJI PUT ISTORIJE Ta staza kojom, predveče,

A uokolo, dokle ti oko pogleda, Treba da pasu, da se izležavaju i da muču goveda. I pošto se to dvoje na jednom mestu spojilo, Morate, obavezno, docrtati pojilo — To može biti đeram, ili bara poveća: Đeram

(A pošto mi se majka zove Višnja, ja utoliko više Poštujem njene imenjakinje, i, uopšte, sve višnje!) OGRADA NA KRAJU BEOGRADA Na

Pa pošto je znao da smaže svog bližnjeg, Blizu je pameti (kao što koži blizu uš je) Da ga nije mnogo mučilo grizodušje.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Blato je i elemenat iz koga je ona postala, pošto nigde nema nikakva ni najslabijeg traga o tome kako je ona u njega zapala i šta je tome prethodilo.

jegulje od dotadašnjih mesta njenog prebivanja, rasejanih po celoj kugli zemljinoj, i šta biva sa sitnim jeguljicama pošto izađu iz ikre.

Njegova slaba tonaža i oskudica mesta nisu dopuštali instalacije potrebne za ono što se nameravalo, i on je, pošto je iskorišćen od 1903 do 1911 godine, morao biti napušten i vraćen marini.

Oni su n. pr. usput lovili odrasle jegulje koje su, pošto su obeležene metalnim značkama, puštane sa evropskih obala i odmah se upuštale u prekookeansko putovanje u pravcu

kompanija stavila je Šmitu na raspoloženje svoj brod od 550 tona, koji je nosio ime »Dana«, a docnije »Dana I«, pošto je posle godine dana taj brod zamenjen drugim koji je nosio isto ime. Sa tim brodom Šmit je 1920—1921.

To je bila pomenuta oblast između Bermudskih Ostrva i Sargaskog Mora, jugo-istočno od tih ostrva, koju je Šmit, pošto je to dobro proverio i utvrdio, proglasio za svetsko plodište svih evropskih jegulja.

Proučavanje plodišta u Tihom Okeanu ostavio je za iduću ekspediciju, pošto se on i njegovi saradnici budu dobro odmorili i ponova snabdeli sa svim onim što treba za tako dugo putovanje.

d. IX. Metamorfoza žute jegulje u srebrnastu Pošto je ušla u slatku vodu koja će joj od tada biti prebivalište, i pošto je na njoj dovršena druga metamorfoza, jegulja

d. IX. Metamorfoza žute jegulje u srebrnastu Pošto je ušla u slatku vodu koja će joj od tada biti prebivalište, i pošto je na njoj dovršena druga metamorfoza, jegulja produžava živeti u toj svojoj novoj postojbini.

Oni su smatrani kao jedan od glavnih uzroka što se močvari kod Struge (Struško Blato) nisu mogli isušiti, pošto su usporavali tok vode što protiče Drimom.

I tako putujući, jegulje koje polaze iz srednje Evrope meseca oktobra, stižu na plodište u toku proleća. Pošto su pratili jegulju na tome putovanju, a na pomenuti način, prirodnjaci su joj doterali trag do Azorskih ostrva, pa je

Nađena su mesta u Atlantskom Okeanu iz kojih potiču I evropske i američke jegulje. Pošto su dobro proučene razlike između tih dveju vrsta jegulja, moglo se sa sigurnošću preći na pronalaženje centara iz kojih

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

otkako si ti u nebeskom veselju večnom, mnoge brige i stradanja obuzeše voljena ti čeda i u mnogim mukama život provode, pošto su ovladani Izmailjćanima.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Polu zemlje Turci mu uzeše, no pošto je svu obliše krvlju i pošto mu brata izgubiše, zmaja ljuta vojvodu Uroša, na širokom polju Ćemovskome.

Polu zemlje Turci mu uzeše, no pošto je svu obliše krvlju i pošto mu brata izgubiše, zmaja ljuta vojvodu Uroša, na širokom polju Ćemovskome.

Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, al zube polomi! Nije vino pošto priđe bješe, nije svijet ono što mišljaste. Barjaktaru darivat Evropu — grehota je o tom i misliti!

VOJVODA DRAŠKO Bješe igre, ali drugojače. U jednu se kuću sakupljahu pošto mrkni i pošto večeraj. Kuća bješe sila od svijeta, uždi u njoj hiljadu svijećah; po zidu joj svud bjehu panjege, cijele

VOJVODA DRAŠKO Bješe igre, ali drugojače. U jednu se kuću sakupljahu pošto mrkni i pošto večeraj. Kuća bješe sila od svijeta, uždi u njoj hiljadu svijećah; po zidu joj svud bjehu panjege, cijele se napuni

PRISTUPAJU I PRIČEŠĆUJU SE KOJI NE BJEŠE RUČA. POŠTO SE PRIČESTIŠE, NAVRĆEŠE PECIVA I POČEŠE KOLO VODITI. A VLADIKA ULjEZE U KUĆU I UVELE SA SOBOM PET MARTINOVIĆAH, VUKA

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ali onda, eto mu čivluci i u njima seljanke, čivčike. A što u Turkinje, u neveru? Jer kod njih, bula, pošto po četiri njih samo jednog muža imaju, to im je vrela i meka krv. Piju one čoveka!

ostalih, biti jako zapržavana, masna, preljuta, već uvek blaga, slatka, i pržena samo na maslu; nikako svinjskom mašću, pošto je to teško za stomak; pa onda, u načinu govora, jer usled jednakog druženja sa Grcima, Cin|carima i Turcima, svi su,

Čuvena je bila sa svoje raskoši i „saltanatluka“. Pošto je ostala udovica, nikako se nije udavala. Pola varoši neženjeno ostalo, nadajući se da će se preudati ma za koga od

Pa čuveni deda Sofkin, Kavarola. Mesto da on, kao stariji, jednako sedi kod kuće, pošto je mlađi brat bio večito bolešljiv, i ma da se bio oženio prvom lepoticom iz Skoplja, iz neke upola grčke familije, ipak

Ali nije ostajalo samo na tome. Produžavajući i dalje terevenke Kavarola pod starost, pošto udao kćeri, na sramotu svih, ponovo se oženio. Uzeo devojku.

Docnije, kada je trebalo da se ženi, pošto | već nije bilo u varoši, kao pre, onako bogatih devojaka iz prvih kuća, nego je ostajalo: ili da sa velikim mirazom

U ostalom, ona je jedina i odgovarala na njihove pozdrave, pošto on, efendi Mita, sa Sofkom u krilu, zavaljen, nije gledao ni u koga već jedino u ono svoje ispruženo koleno naročito u

Sve se to tačno zbilo i ispunilo. Jer, kada ne samo što poraste, već pređe i dvadesetu, i, pošto je bilo poznato da se svaki ne sme usuditi nju da zaište, čak pređe i dvadesetpetu i šestu godinu, ona i tada ne samo

I to naravno prodala je „njihovom“ Tonetu, pošto su samo njemu smeli da se povere; pošto samo on ne bi pričao i iznosio svetu da je to njegovo, da je od nih sasvim

I to naravno prodala je „njihovom“ Tonetu, pošto su samo njemu smeli da se povere; pošto samo on ne bi pričao i iznosio svetu da je to njegovo, da je od nih sasvim kupio, nego će, po običaju, pričati kako je

I pošto je još u početku bila uverena da nikada neće biti takvog koji će moći da bude veći od nje, da bi se ona osećala sva sreć

Jer jedino bi takav mogao k njoj prići; jedino takvom bi se ona dala da je ljubi. A pošto je s tim u početku bila izmirena da nikada takvoga neće biti, onda je docnije sve lakše to podnosila.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Gospoda, dišući kao ciganski mjehovi, protiskoše se kroz vojnike. Konte Pjero, pošto prošaputa nešto sa svojima, otisnu se od njih, te se primače k ivici bedema.

Neko iz naroda povika: „Ta otvarajte zaboga. Hoće li ovliki narod vazdan čamati ovdje?“ Zapovjednik i časnici pošto vidješe, počeše se smijati; naredio vojsci da siđe pa i oni odoše. Kotorani ostaše sami na bedemu.

On je uz Praćište išao pred onom četvoricom, pa pošto se podobro pope, pod jednijem sivijem kukom, gdje je uvijek običavao počinuti, sjede da napuni i ukreše, a mlađariju

Ele, u punom smislu riječi, lijep momak. Pošto priložiše badnjake i druge obrede trsiše, sjede serdar i domaćica mu, kći, snaha i soldat — svi posjedaše na slamu

“ „Zdrav mi bio uskok Janko!“ reče serdar, pa nategnu junački. Pošto ispi čašu, nasloni desnu mišku na koljeno, lijevim dlanom otra nekoliko puta brke, pa i lijevu mišicu prevjesi preko

Soldat se snebio od čuda, pa se povuče u nugao i pokri kabanicom po glavi. Serdar pošto cijeliva dijete i utješi, podiže glavu te nabra guste obrve, i taman otvorio usta da brekne ženskima neka prekinu, kad

Polaznici cjelivaše se sa serdarom, pa s malijem i redom sa ženskima. Zatijem onaj prvi potaknu badnjake, pa pošto ostali to učiniše, posjedaše svi oko ognjišta. Milica osta stojeći, držeći visoko luč.

Hodi, sjedi da piješ!“ reče Ivana ljubazno, povukavši ga za kabanicu. „Ta to je soldat!“ rekoše u glas ona četvorica, pošto se Jan primače i pozdravi. „E pa soldat, uskok, naš brat Crnogorac posad, uskok Janko!

Sve što je dalje govorio sve im je mili postajao. Njegove lijepe crte dođoše opet u sklad. Pošto se obrediše vinom dva puta, serdar se digne te dohvati gusle što visjahu ukraj oružnice, otra prašinu š njih, pa zagudi

Pod je zastrt bio prostim, debelim ćilimom. Pošto se umi studenom vodom i očešlja, navuče čizme, obuče kaluđerske aljine i natače kamilavku.

„Zima je, Vladiko sveti!“ reče đakon klečeći jednako i pošto je plamen raspirio. „A, da, nije leto!“ primjeti starac nasmijavši se.

sitnice, ali to bijahu prevažni podaci za njega, po kojima je on pojimao sveze i prijateljstva među jakijem brastvima. Pošto svaki ispriča, Vladika opet ponovi rasijano: „E žao mi vas je, žao!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Dijaloške poslovice nisu retka pojava (— Što čine deca? — Što vide od oca?; Pošto bi se Marko poturčio? — Za inat; Ko ti je izvadio oko? — Brat. — Zato je tako duboko).

U više prilika njihov je junak i Kraljević Marko (— Pošto bi se poturčio, Marko? — pitao turski car Marka Kraljevića, a on mu odgovorio: — Za inat, čestiti care!).

“ Ili — odgovor popa na pitanje seljana da li zna pisati: — „Znam, ali pošto se osuši ne znam čitati,“ itd. Kroz pitalice je sproveden i neobično dobro dat lik jednog novog nezapaženog narodnog

— Dosta žive ko dobro žive, ali ko dobro umre. — Smrt je lek svemu. — Kome nije vijeka, nije mu ni lijeka. — Pošto čovjek umre, glava ga ne boli. — Svemu je lijek do smrti. — Mrtvoj glavi leka nema. — Po smrti nema kajanja.

Još da ti platim i žvakalicu! — Pripovijeda se da su nekakvi Turci zlikovci, pošto ih ljudi počaste, iskali još da im plate i žvakalicu, tj. što su se trudili i žvatali.

Arhimandrit ne poznavši svoga ždrepca, zafali čoveku, počasti ga lepo i pokloni mu talir. Pošto čovek otide, onda se tek pozna da je ždrebac manastirski, i da je pošteni kradljivac prevario arhimandrita.

— Kazala Sarajevka kad je muž, došavši iz čaršije, našao u postelji bolesnu pa je zapitao što joj je. Pošto, Vlaše, kokoš? — Nekakva se poturčila u subotu pa to kazala u neđelju svome ocu kad ga je viđela đe kosi kokoš da proda.

odsiječe reč; a zmija se rasrdi te njega ujede i zada mu smrt, pa uteče u svoju rupu i prestane više izlaziti na sunce. Pošto čovjek sina svoga s najvećom žalosti više kuće zakopa i pošto mu vrijeme žalost malo utiša, onda dođe jednom zmiji

Pošto čovjek sina svoga s najvećom žalosti više kuće zakopa i pošto mu vrijeme žalost malo utiša, onda dođe jednom zmiji pred rupu, i dozvavši je stane joj govoriti da se pomire i da

— Bogu je svejedno: ili zvonilo na vašu ili na našu crkvu, pošto su obje njegove. 3 Pitali Bošnjaka kad se vratio iz Hercegovine: — Ima li onamo zemlje?

— Kad nijesam imao čime gosta da ugostim. 11 Pitali Drobnjaci vojvodu Šuja: — Pošto bi, vojvoda, prodao dževerdan, boga ti?

7 Pitali seljani popa: — Znaš li pisati? — Znam, ali pošto se osuši ne znam čitati. 8 Pitali kaluđera: — Kakvo ti je najteže breme? — Prazna torbica.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

jednu šivaću iglu, pa je izvadim, te iscijepam, pa navalim vatru i sit se ogrijem, pa legnem pored vatre spavati. Pošto zaspim, a mojom nesrećom skoči varnica, te pregori dlaku, a ja strmoglav na zemlju, te propadnem | do pojasa.

sa sobom ništa, a ne znajući nikaka zanata, nijesu se mogli drukčije raniti, nego se on najmi, da čuva seoska goveda. Pošto tu prežive tako nekolike godine, ugleda sin cara od one zemlje njegovu kćer, koja je bila vrlo lijepa i već dorasla do

Odajući tako po zemlji nji dvojica zajedno, dođu na more i stanu da se kupaju; a đavo udari koplje sa suncem u zemlju. Pošto se malo prokupaju; onda reče sveti Aranđel: „De da ronimo, da gledamo koji može dublje.“ A đavo mu odgovori: „Ajde de.

XII. ĐAVOLSKA SLANINA. Nekakav kradljivac zamotri danju u čoveka slaninu na tavanu, pa dođe u veče, pošto ljudi pospe, te se sastrag popne na somić, i uvuče se na tavan.

danju u čoveka slaninu na tavanu, pa dođe u veče, pošto ljudi pospe, te se sastrag popne na somić, i uvuče se na tavan. Pošto skine slaninu i uprti na leđa, pođe gredom da se vrati natrag, pa se nekako omakne, te padne na sred kuće, đe je

pećinu iz koje iziđe međed te je uhvati i odvede unutra; i onđe živeći s njome, žena zatrudni i rodi muško dijete. Pošto dijete malo poodraste, žena se nekako ukrade i uteče u selo kući svojoj.

” Snahe donesu dva velika gvozdena ražnja, pa pošto on zine, poduvre jedva s jedne druga s druge strane, dok Međedović iskoči iz zuba.

Onda ga se sijač tek opomene, i rekne mu: „A žlje te sakrio! umalo te nijesam prožderao!” Iza toga pošto večeraju i stanu se o svačemu razgovarati, zapita Međedović domaćina šta mu je bilo onome zubu, te je onako mimo sve

ona skine s ruke svoju pletivaču, a mi s kόnjâ svoje vreće, pa puni i mjeri, dok napunimo vreće za sve trideset konja. Pošto se onđe s njome namirimo, vratimo se natrag.

sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke. Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti, što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku

ustaj srce! ustaj dušo!” A on ništa ne zna kao da je mrtav. Paunice pošto se okupaju, odlete sve zajedno. Onda se on odmah probudi pa zapita slugu: „Šta je? jesu li | dolazile?

Kad dođe na vrata, onde ga zaustavi straža i zapita ko je i od kuda je, na pošto se on kaže, otidu te jave carici, a ona kako čuje, kao bez duše dotrči pred njega onako kao devojka, pa uzevši se s njim

Sveti Sava - SABRANA DELA

i Bogu ugodno, sačuvano je i za vašu ne malu korist, u Gospodu Isusu Hristu braćo moja ljubljena i čeda moja duhovna. Pošto, dakle, mnogi počeše povesti stvarati o poznatim ovim stvarima, dogodi se i meni najhuđem od svih, više nego grešnom,

Ko sačuva zapovesti njegove, u njemu prebiva, i ovaj u njemu.“ (І Jn. 3, 22-24) Jer „straha nema u ljubavi, pošto savršena ljubav strah izgoni, a ko se boji ne usavršava se u ljubavi. Mi volimo njega, jer on najpre zavoli nas.

Na njoj treba da čuvate sebe, braćo, tvrdo, jer je sveto i strašno što se na njoj ispunjava, pošto se na njoj više od drugih drži i vrši strašna i prevelika pravoverna tajna, nazvana, kako rekosmo, božastvena i

Potom se treba pričešćivati božastvenim svetinjama pošto od igumana dobijete oproštenje, jer nikom od vas ne priliči da se pričešćuje bez bojazni i bez suda; niti se treba

devetog časa i o večernji i o panihidi i o polunoćnici i o jutrenjici Deveti čas treba pojati kao i prethodne časove, pošto vas udaranje klepalno na to pozove, kao što je običaj.

Praznik, pak, zovemo kada se na jutrenju poje „Bog Gospod“. Kada se pavečernica služi, pošto jerej izrekne uobičajenu molitvu, vi treba da padate na kolena, kao na kraju prvoga časa, i ka igumanu uho

I po okončanju Šestopsalmija po redu završavamo svu jutarnju službu, kao što ukazuje sinaksar. Pošto vam je ukazano o vašoj dnevnoj i noćnoj službi, treba da kažemo i o dušespasnom ispovedanju, a o trpezi reč sada da

No, budući da se ne zna kako će biti i pošto ima nade da će se nekako nekada urazumiti, odustasmo od takve odluke. One koji se ne pričešćuju podvesti pod osudu kao

njegova mogla bi se razumeti sva bogolepna služba u pevanju, a kao telo sam manastir i ono što je potrebno našim telima. Pošto smo već dovoljno s Bogom ovo rekli o duši njegovoj, lepo je da kažemo i o onom što je najbolje za telo njegovo, i o hrani

Odmah se izlazi zajedno sa jerejem koji je liturgisao, i ukazuje klanjanje igumanu. Pošto počne uobičajeni psalam radi slušanja, polazi iguman za trpezu i neizostavno svi koji su ukazani da sede na prvom

Ušavši svi u trpezariju i pošto se okonča rečeni psalam sa malom molitvom, seda se po redu koji je odredio iguman i jede što je postavljeno sa pohvalom

I izišavši otud objavite ga svima. I na ovaj način da postavljate igumana. Pošto svi vi uđete u crkvu, i uzevši ovaj tipik i položivši ga na svetu trpezu, i štap prislonivši uz svetu trpezu, zapoveda

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Strina mu stalno piše da dođe, nema nikoga bližeg da mu ostavi! A on! Ima dilemu pošto je organizovan, a moraće da bude kapitalista!

Noge su nam visile po drveću, kuljala creva iz trbuha, glave raspolućene, Makenzen prodre pošto smo iskrvarili! A ujtru? Ujtru svi ustali zdravi kao dren! Niko ni jedne ogrebotine!

Stanković, Borisav - JOVČA

Ali, ne mogu više. Ubiću je, ubiću je, Boga mi, duše mi! Ubiću je, pošto živu ne smem da je imam, živoj ne smem da pogledam u oči, ni reč da joj kažem...

Nećeš! Tu da sedneš! (Natera ga da se spusti kraj sofre, ispod njenih nogu, pošto opet sedne i zavali se): I eto, kusaj, pij (naliva mu čašu), pa da mi pričaš to: kako to? otkad to? Sve, sve, sve!

Sigurno od suza. Sigurno, kad na vuče na glavu jorgan, on, pošto zna da ga neće niko videti, plače tada, i otuda svako jutro nađem ja onako jastuk, gde su mu oči bile, vlažan od suza..

Naloži, neka se bar zadimi po kući. (Odlazi.) VASKA (diže se. Uzima od drva nekoliko najtanjih i pošto ih o koleno prelomi i usitni, ulazi u kuću). Pauza. Čuje se sve bliže larma, vika: O deda Jovčo! Deda Jovčo!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Malenica, pošto se umije, otare i od kavge i vike utoli, preduzme reč, govoreći: „S moje strane neka bi bilo jošt toliko kaluđera

vrsta pravoslavne crkvene pesme (psalm) Polonija — Poljska polučiti — dobiti, postići pone — bar poneže — jer, pošto ponirljiv — potajan, podmukao ponč — pounč, vrsta pića ponjatan — razumljiv, pojmljiv ponjatije — pojam, razumevanje

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— zato što bijaše veoma rutav, Čagalj — stoga što je bio suh kao kuka, a Šunda — zbog toga što je govorio kroz nos. Pošto je ovoga vijeka sveti čin bio u grani Brzokusa, a Kušmelj bio starješina u bratstvu, mi ćemo o njemu, i njegovoj porodici

Poslije Bakonje najmiliji bješe materi podjevojčar Škembo (ili Roko), djetence od četiri godine. Pošto bi se Kušmelj isplakao, uzela bi ona Škemba preda se, pa mu počne ovako tepati: — Evo, ko će biti naš redovnik, naš

— Tako! — reče fratar i nastavi jesti. Bratstvenici izvadiše lule s kratkim kamišićima, te zakurnjaviše. Pošto se nagledaše „vra-Naćvara“ (to je bio nadimak Brnin) pogledi im se stekoše vrhu ognjišta, gdje višaše njekoliko butina

— Ej, da nije krov popločan, ili bar da je šira badža! — odgovori onaj uzdahnuvši. Pošto ona trojica pojedoše ribu, domaćin dohvati s police jedan zemljani vrč, duhnu u nj i naglo odmahnu glavom, jer milioni

A kao da ni u tome poslu ne bješe pošljednji, jer mu jabučica skakaše kroza dugačko grlo, od kotlaca do podbratka. Pošto preduši, huknu i dodade sud bratu Šundi. — Un zdravljen vran! Donbro donša!

Taj vaš duvan smrdi, vire mi, kâ kuga, i štiplje za oči, te će tribati rastvoriti vrata i badžu pošto izađete! Ljudi božji, ala ste divlji! Na to se uzmigoljiše, ali mudri Čagljina odmah povrne: — A da što smo nego divlji!

svi! svi! Uf! — stenjaše jednako fratar. U zoru, po naredbi fratrovoj, Stipan osedla konja, te se krenuše. Kušmelj, pošto pomože bratu da uzjaše, stade pred konja, pa se češka.

— A jesi li kad bija ovdi? — zapitaće ga jedan mališa, pošto ostaše s njim na trijemu. — A kako te zovu? — pita drugi. — Ime mi je Ive — odgovori Kušmeljić. — Al’ te zovu Bakonja!

— Ali danas mi nećeš pomagati, jer si umoran, nego opet ajde legni na klupu, pošto je stric otišao da se odmara. Posli, ja ću te razbuditi i povesti da vidiš crkvu.

Controna, iako ne govoraše sa knezom, dođe. Pošto pregleda Čmanjka, reći će: — Nagazija jest, to je cigurno, ali se ne zna je li na sugreb ili na čini!

Pa onda knez obrnu Kenja, pa što najbolje mogaše udari ga nogom gdje beše najmekši, tako da Kenjo preskoči preko praga. Pošto se sasvim razdani, Bakonja uzjaha na kulaša, a otac pođe pred njim, te se krenuše ka manastiru.

Evo kako je Bakonja provodio vrijeme prve godine svoga đakovanja. Pošto bi odzvonio budionicu, obuću stricu i doneo mu vode, odastajao jutrenju pospremio stričeve ćelije, onda bi čekao svoga

Ćosić, Dobrica - KORENI

“ Vukašin je samo stisnuo usne i klimnuo glavom. Danas bi, sigurno, sve drukčije bilo. A nekada... Nekada, pošto bi se pozdravili, išli bi na ručak u mehanu „Orač” i jeli uvek isto jelo: gust, postan pasulj.

Nedelju dana je nikome nije pokazao, a sâm je satima gledao, pošto bi namakao rezu na vrata, i uveče prema lampi, kad u kući svi zaspe.

Jok, kapetane. Neću milost. To javi svom gazdi. — Ako Ti je vola, sam javi. A sad idi kući, pošto si takve sreće da za tebe ne postoje ni zakon ni vlast! — Ti čitaj svojim pandurima, ženi ako hoćeš, a meni nemoj!

Možda su se na majku i Tošića izmetnula, zabolelo ga je jače. Tada bi se smračio i, gladeći levom rukom dugu bradu, pošto bi još jednom osmotrio ulicu, strogo upitao: „Čiji si ti, mali?“ Ponekad mu dete ne bi ni odgovaralo, zaneseno igrom.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Zar ne vidiš? Pa, mi smo Tatagina deca, ali nikom ne pričaj! Godinama ona u drvetu urezuje naše ruke i noge, i, pošto voli sve vas u ulici, daje nam vaša lica. Pogledaj onu malu kraj peći! Na koga liči?

»Možda oni i nisu toliko vredni hvale?« —pomišljao je, ali pošto su ih svi hvalili, ni on nije hteo da bude izuzetak. Konačno, zasitivši se njihove svirke, pustio ih je.

Svu noć su svirali dečaci jedva se držeći na nogama. Niko i ne obrati pažnju na njih i njihovu svirku, ali pošto car Žuto Uho nije naredio da prestanu — morali su da sviraju! Ah, kako je otmeno: jegulje i orhideje, muzika i majonez!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

delom prema dunavskoj padini, išao od Stambol-kapije, nekako baš pored Narodnog pozorišta koje će biti podignuto tek pošto šanac bude uklonjen a Kapija razrušena, a onda naniže, malo prav a malo krivudav, današnjom Francuskom ulicom, sve do

već gotovo niko nije sećao gde se tačno nalazio konak dahije Kučuk-Alije, čuven sa udobnosti, koji je u prvom ustanku, pošto je oslobođen Beograd, postao prvo dom sovjetnika Mladena Milovanovića pa posle i ruskog poslanika Rodofinikina.

Strani posmatrači opisivali su plač Kneginje Ljubice u trenutku kada je Veliki Miloš, pošto se spustio niz savsku padinu kroz zabezeknutu gomilu koja mu više nije bila privržena, kročio sa srpskog tla u lađu

Najzad su, pošto je još jedno stoleće počelo da izmiče iznad razvalina Pirinčane, u jesen 1930, kako je pisala „Politika“, „ostaci

a ona bi, ta glava, već sledećeg trena, kao neki od smisla otrgnut predmet, letela kroz vazduh pa se kotrljala po tlu. Pošto ljudi, kao što se zna, odvajkada rado prisustvuju predstavama ove vrste, i na Dort-jolu bi se uvek nalazila gomila

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

“ Pošto riječ svemogući svrši i objavi vjernim vojvodama strašnu kaznu i pogibelj vječnu vraga neba i soputnikah mu, arhange

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Postepeno ću vas upoznati sa svim tim zvezdama, a danas ću vam rastumačiti zvezdano jato nebeskih kola“. Pošto je svoje mlade učenike upoznao sa ovim zvezdanim jatom, odvojio ih je u dve podjednake polovine, jednoj od njih je

„Dobro, Satire. A sada mi reci kako stoji sa našim manjim brojem?“ „On je sigurno neparan, pošto, kao što smo utvrdili, nema zajedničkog delitelja sa većim brojem“. „Jesi li siguran da je tako?

verovatno, o proceduri svoje nove misije, ali kad stigoše na pijacu zelja, on se obrati Hipokratu ovim rečima: „Pošto si mi, mudri naučniče i stručnjače naše republike, ukazao veliku čast da primiš moj poziv na večeru u mome skromnom

On sam pođe sa svojom pratnjom onamo. Pošto je onde kupio neke sitnice, jareće meso, goveđa rebra i rep, pa napunio njima donju trećinu druge korpe, pođe dalje, na

„Imaš pravo!“, odgovori mu Hipokrates. „Već puna tri veka otimaju se sedam naših varoši o Homera, pošto su ga za života ostavili da luta kao beskućnik po belom svetu“.

Ti si mi verno i dostojno služio“. I to mu razgali dušu. Sada, pošto sam se upoznao sa tri najslavnija grčka filozofa, nameće mi se, sama od sebe, potreba da se osvrnem još jedanput na

On beše spasen. Dobivši gospodstvo nad samim sobom, nastavi, gledajući netremice u tu tablu, svoje predavanje. „Pošto, kao što smo videli, u ovom trouglu ovaj ugao kod Meseca meri 90 stepena, a ovaj ugao kod Zemlje 87 stepena, to ugao

učenika i naslednika Teofrasta preuzeo upravu njegove peripatičke škole u Ateni oko godine 284 pre naše ere. Pošto Klaudios Ptolemajos napominje i upotrebljava u svom velikom astronomskom delu jedno posmatranje neba, izvršeno godine 280

u svom velikom astronomskom delu jedno posmatranje neba, izvršeno godine 280 pre Hrista od Aristarha u Aleksandriji i, pošto tom prilikom Ptolemajos govori i o školi Aristarhovoj, sigurno je da je te godine Aristarhos kao mlad, valjda jedva

Ubrzo iza ovoga pođe celo društvo u susednu dvoranu da sedne za kraljevsku trpezu. Dan iza toga seđaše Arhimedes, pošto se za svoj izostanak na dvorskim svečanostima na neki način izvinio, u sobi za rad svoga doma.

Ta nova poluga nosaše na svojim krajevima dva jednaka tereta, pretstavljena manjim pravouglima, pošto je svaki od njih samo polovina onoga koji je bio obešen na toj strani prvobitne poluge.

Naredi da mu se spremi kada, napunjena svežom vodom iz izvora krimitskih bregova. Pošto je skinuo svoje odelo, Arhimedes zakroči u kadu da se u njoj ispruži.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

telegram da stižem sutra uveče, ja se uputih u „Moskvu“ da tamo prikupim što više autentičnih vesti iz politike, pošto sam znao, nije mi prvina, da će me tamo svi redom, a naročito propali poslanički kandidati, skoliti da pitaju o

Uđem, dakle, u jedan od vagona, sretnem konduktera, pogledam ga značajno, to jest prosto namignem, a on pošto shvati, odvede me do jednog mračnog kupea koji otključa, prinoseći levom rukom svetlost ručne lampe do ključanice,

I sa izazivačkim držanjem pošto pozva svoju ženu, koja se iza njegovih leđa nešto malo videla, da mu sleduje, procedi kroz zube: — I mi smo, valjda,

nudili se vinom, mi smo ćuteći slušali kako kiša pljuska u prozor i kako ritmično lupa voz odmičući sve dalje i dalje. Pošto je povečerao, izbrisao usta rukavom, pažljivo uvezao zavežljaj sa ostatkom jela i popušio cigaretu, posle koje smo svi

Zato sam ga izneo. Što se mene tiče i čim sam ostao sam posle događaja, odlučih da spavam. Pošto nisam aktivno učestvovao u sukobu, šta mi smeta, mislio sam, da preko njega pređem kao da se ništa nije ni dogodilo.

Kako ja to nikad nisam bio, rado sačekah kraj ovog koncerta u Dobrim zaklonima rezerve, a sutra rano, pre svanuća, pošto teren beše otkriven i neprijatelj blizu, uputih se Nikoli. Tek je svitalo kad sam stigao pred njegovu zemunicu.

On se trže ljutito, zagleda se, poznade me, skoči (spavao je obučen) pa se zagrlismo. Pošto me pusti n izmače se on ponova priskoči pa me pritište na svoje grudi. — O blagi Bože, nisam se nadao, hvala ti.

— A sinoć si imao napad? — Jest, i to je zbog čega sam te zvao. Došao si baš kad treba. Pa pošto sedosmo on otpoče ovako: — Bolestan sam ti; teško spavam, svaki čas budim se. Bolovi u nogama...

Moj otac bio je veliki junak. Ti si ga vrlo malo poznavao. Toga majskoga jutra, pošto se pozdravio s majkom i kad ga povedoše na vešala van varoši, zastao je na pijaci i rekao starešini stražara: ,,Ovde

spazi, skoči hitro na zemlju pa se srdačno izljubismo, dok je svet oko nas brisao oči tronut našim bratskim zagrljajem. Pošto kroz suze i žurno izmenismo nekoliko reči mi se, obojica, uputismo peške kroz varoš sve dok ne stigosmo u kasarnu.

Oka nisam sklopio. I sad se čudim da još živim, da idem, da radim, da jedem i da govorim, i posle svega i pošto je u meni nešto prepuklo, slomilo se, umrlo. Eto, pobratime, ništa od one radosti koju smo zamišljali dole.

Verovatno, opominjali su me da ih ne zaboravim. Čudim se, časti mi, kako sam mogao biti tako nepažljiv. Ali pošto sam zalepio banknotu na čelo jednome što su mu se najviše oči kolutale, oni me ostaviše na miru.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

I moja je dojilja, naravno, bila iz takvog predjela. Još dugo pošto joj je prestala ta mljekovita funkcija, ostala je u našoj krvi da se brine oko mene.

Gledao sam domaćice na tržnici kad izbiraju rajčice ili kajsije. — Pošto su ove?... A ove?... A ove ovdje? ... I sve redom pipaju prstima.

Često se prisjetim legende o Sikstu V, koji se u konklavama grčio star i nemoćan, da bi odmah pošto je izabran za papu odbacio štake i ispravljajući dugo sagibanu figuru zagrmio glasom od koga je podišla jeza one iste

Nisam još znao kako se ta stvar zove, i uzaludno sam se upinjao da joj otkrijem ili smislim ime, ali sam mu još onda, pošto sam već krupnim koracima bio počeo da je gubim, na njoj pozavidio.

A pošto taj osjećaj oslobođenja (pouzdano sam zapazio), porasta uporedo sa stepenom preciznosti izraza, sasvim mi je shvatljivo o

Odjednom im se učini da nešto važno imaju da saopće. A pošto, neuki, valjda i ne znaju za druge umjetničke forme — najčešće upru da pišu testament.

Pa pošto je i uvjerenje samo jedan ocjećaj ili jedno duševno stanje, i ništa drugo (ja, na primjer možete mi se smijati koliko god

desilo da te nešto, samo po sebi skroz neznačajno i neinteresantno, počelo privlačiti i postajati interesantno tek pošto je proanalizirano, tek zahvaljujući skupocjenoj analizatorskoj obradi? Jasno.

Ne, riječ je o momentu fikcije umjetnosti, shvaćene kao autentične liričnosti. A pošto i ovdje, kao i posvuda inače, falsifikat ili kopija imaju tim veću vrijednost čim je manje vrijedan falsificirani ili

Ona slobodno provaljuje iz nas tek pošto je popustio grč našeg htijenja, užagrenost naših ambicija, pošto je prekinuta svaka veza između naše praktične ličnosti

Ona slobodno provaljuje iz nas tek pošto je popustio grč našeg htijenja, užagrenost naših ambicija, pošto je prekinuta svaka veza između naše praktične ličnosti i naše umjetnosti. — Hm!

Ali tačno je i suprotno: gdje prestaje sujeta, prestaje i umjetnost! Jer što bi bila ta umjetnost koja počinje tek pošto je umrlo sve u nama? Nekakva umjetnost „za nas same i ni za koga drugoga”.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— O, ala ovo smrdi užasno! — reče poluglasno, pošto se napi vode iz krčaga. Pogledavši na onu stranu, gde je bio prozor, Đurica opazi da nema više onih zrakova od sunca.

A ovako ni zbog čega!... Jest, ali sutra počinje ispit, a na noć — ono... — Sinovče, govori! — poče Vujo, pošto ga je naročito pustio da malo promisli pod utiscima one plašnje.

— A ja, naposletku, pristajem za oku vina. — Pristajem! — viknu Marko i pruži ruku. Pošto se rukovaše, Marko leže pred rupu, pruži jednu ruku pravo napred i na nju metnu glavu, a drugu ruku pruži niza se.

— Ništa, Đuro... eto malko... vršimo posla — promuca kmet, pošto se pribra od prvog utiska. — Jovane — obrte se Đurica onom siromašku — koliko ste struka našli?

— Ne beri brige — odgovori kmet, praveći tajanstveni izraz na licu. — Sve ću ja njemu javiti za jedan sat, pošto doznam. — E, sad u zdravlju! — reče Đurica, — moram da se žurim. Kaži onima tamo nek idu kud ko hoće.

Đurica, pošto ruča i napi se vode sa izvora, leže u ono šiblje i korov i zadrema... Najedared trže se iz sna; razbudi ga pljuskanje

su određena mesta na vratnicama dvorišta, koja će posesti spolja i čuvati da kroz njih niko ne uđe i ne iziđe. Pošto je dvorište Đorđevo, ograđeno visokom tarabom, imalo samo dvoje vratnice, to su određeni za stražare samo ona dva

U prvi mah je ova zagonetna pojava naljuti, ali pošto se nekoliko puta ponovi, stade da razmišlja o njoj. Dosada je važila među devojkama kao stari ratnik, o kome se priča da

— Dokle ćemo mi ovako, šta veliš? — reče ona, pošto se stiša od prve ljubavne bure. — Ništa ti ja ne znam, niti umem da mislim. Najbolje nam je ovako, pa šta ćemo više!

— Moli se današnjem danu i ovoj devojci, a ti bi sad video pošto je Đuričina glava — reče Đurica tiho, stišavajući se. Marko okrete garabilj kundački i potrča na njega.

Ali pošto mu Vujo prepolovi dobit, opet mu ostade malo, te sad izgledaše gde bi još udario. Jatak mu pokaza trgovačkoga veresijaš

Za to vreme Radovan ispriča Đurici kako je jedva primorao kaluđera da izvrši venčanje, i to pošto mu obeća deset dukata. — Ne boji se ničega; ali moramo sad dobro paziti da nam ne umakne u ćeliju.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Sirota udovica nije mogla ništa raditi, jer je bila sakata, nego je od milostinje živjela i dijete hranila. Pošto se mališa dokopa snage, reći će jedan dan materi: — Vala, mati, sramota je da mi prosimo kada sam ja, hvala bogu,

ama bogme mališa neće da se okani, no saleti otud, saleti odovud, dok jedva mati ukabuli i proda bašču te kupi konja. Pošto se mališa dokopa konja, poče drva goniti i prodavati, te je nekako životario s materom.

Brže-bolje poleti tamo te sjekirom jelena po rogovima klep, klep, dok rogovi otpadoše, te ga aždaha serbez proždrije. Pošto aždaha proždrije jelena, reći će mu: — E, pobratime, ti mene kurtalisa smrti, a sad je red na mene da se odužim.

vrata do vrata, dok je nađe i pozna, pa se odmah vrati caru i pogodi se s njime za veliko blago da mu kćer živu dovede. Pošto to sve lijepo ugovori, uzme baka nekakovu kožu i šipku, pa os-bos opet od vrata do vrata, dok opet dođe pred onaj dvor.

Tu ti se on sada kurisa i namjesti i za nekoliko mjeseci nauči zanat, i postade prvi aščija iza aščibaše. Pošto je bio jabandžija, a ostale aščije iz mjesta, to su sve aščije išle svojim kućama na konak, a on sam ostajao u aščinici.

Robinja se malko osmjehnu pa će: — Znam, bogme. On je dobar i pošten čovjek, pa sam se s njime pobratila, te me je on, pošto sam mu zadala božju vjeru da neću nikome kazati, zamolio da pilav okrenem tako da prsten dođe preda te.

Sada on rahat uze prsten pa dođe blizu Stambola i zanoći u jednoj kahvici. Uveče pošto svi pospu, primače prsten k vatri, a kad Arapi iskočiše, naredi im te ga odmah prenesu k sultaniji u odaju.

sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke. Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti — što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku

Ustaj, srce! Ustaj, dušo! A on ništa ne zna kao da je mrtav. Paunice, pošto se okupaju, odlete sve zajedno. Onda se on odmah probudi, pa zapita slugu: — Šta je? Jesu li dolazile?

Kad dođe na vrata, onde ga zaustavi straža, i zapita ko je i otkuda je, pa pošto se on kaže, otidu te jave carici, a ona, kako čuje, kao bez duše dotrči pred njega onako kao devojka, pa uzevši se s

Došavši u onaj grad, stane raspitivati kome treba pastir. Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave, pusti ga car preda se, pa ga zapita — Hoćeš li čuvati ovce? A on odgovori: — Hoću, svetla kruno!

glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu otkuda su oni konjanici gledali čobana, te i on gledao sve što je bilo. Pošto čoban tako dođe glave aždaji, počne se i suton hvatati, i on se lepo umije, uzme sokola na rame, a hrte uza se, a

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Bije me glas da sam jedan od najvrednijih radnika a možda i jesam, ukoliko je razmišljanje isto što i rad, pošto sam mu posvetio sve moje budne sate.

To je bila sjajna životinja, arapske rase, gotovo ljudske inteligencije, koju je cela porodica mazila i pazila, pošto je jednom prilikom spasao život mome ocu pod neverovatnim okolnostima.

Konj se vratio kući iscrpljen i krvav, ali pošto je podigao uzbunu, ponovo je jurnuo nazad na mesto nezgode i stigao tamo pre ljudi koji su pošli u potragu za ocem i

Jednom, dok me je majka nosila u svom naručju, pitale su me koja je od njih dve lepša. Pošto sam prostudirao pažljivo njihova lica, odgovorio sam zamišljeno pokazujući na jednu od njih: “ Ova nije tako ružna kao ona

Svi članovi porodice, njih petoro, brzo su podlegli jedno za drugim. Ona ih je sama okupala i obukla. Pošto ih je prema običajima svojih predaka ukrasila cvećem, položila ih je na odar.

Izgleda da su oni bili jedinstveni u svom stavu, mada sam ja verovatno bio predodređen za to, pošto sam znao da je i moj brat imao slična iskustva.

One sigurno nisu bile halucinacije koje se javljaju kod bolesnih i namučenih ljudi, pošto sam ja u svakom drugom pogledu bio normalan i staložen.

Ubrzo sam shvatio da sam iskoristio sve one koje su bile pod mojom kontrolom; “prave” slike su bile potrošene, pošto sam video malo od sveta samo predmete u svome domu i neposrednoj okolini.

na vreme javljaju, kao onda kada mi sine nova ideja sa mnoštvom svojih mogućnosti, ali oni nisu više tako uzbudljivi, pošto su relativno slabi.

Bilo je to čarobno osećanje posle koga je sledilo gorko razočarenje pošto bih docnije shvatio da je zabluda. U tom periodu u meni su se stekle mnoge čudne sklonosti, netrpeljivosti i navike,

Ali ja sam dobavljao loj, pravio fitilje, izlivao tanke štapove lojanica, i svake noći dok su ostali spavali, pošto bih zapušio sve ključaonice i pukotine, čitao bih sve do zore kada je majka već započinjala svoj mukotrpni dnevni posao.

On je takođe sposobniji od običnog čoveka da se zaštiti u opasnosti, pošto je pažljiv u osmatranju i snalažljiv je. Da nisam imao drugih dokaza da u izvesnoj meri posedujem ove osobine, pronašao

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

samo zahvaljujući njegovom uglednom položaju, meni je bilo dozvoljeno da ostanem do kraja školske godine u svom razredu, pošto sam obećao da se neću družiti sa buntovnim dečacima koji su jurišali na austrijsku zastavu.

Na tom mestu Turci su 1699. godine molili za mir, pošto su ih porazili srpski graničari. Pričali su mi da je iza Karlovaca brdo Fruška gora koje je često opevano u srpskim

mene ispričao mi je da je video kako je jedan mladi bogoslov uzeo gusku iz torbe dok su drugi sa mnom razgovarali. Pošto nije znao kome pripada ta torba, nije ni obraćao pažnju na to. A kako bi i mogao posumnjati bogoslovca?

Kada je voz stigao u Prag, oni su hteli da im, pošto-poto, budem gost u njihovom praškom hotelu koji se zvao ”Plava zvezda”, bar za jedan dan dok ne nađem svoje prijatelje.

Toga jutra mije skrenuo pažnju na jednog krupnog Nemca koji je pio pivo u hotelskom baru pošto je istovario nekoliko korpi punih hlebom, kiflama i pitama.

Često sam dobijao posao koji je bio samo stepenica ka sledećem, manje ponižavajućem i bolje plaćenom. Pošto bih smestio ugalj u podrum i dobio svoju zaradu, često sam predlagao vlasniku podruma da bi mu trebalo bojiti i podrum

” Pošto sam se uverio da on nije nipošto to, odlučio sam da pobegnem s njegove farme. Jedne nedeljne večeri, posle večernje poset

Sledećeg dana ustao sam mnogo pre izlaska sunca, pošto sam celu noć proveo u razmišljanju kako da se oslobodim nesnosnog pridikovanja ovog verskog zatucanka, kome nije bilo

što se mornar poverava i oslanja na osunčane lake talasiće mora, ali ga ipak podmukli vihor iznenada baci u vodu, a on, pošto izvuče živu glavu, stavlja na žrtvu Neptunu, bogu mora, svoje mokro odelo.

vihor iznenada baci u vodu, a on, pošto izvuče živu glavu, stavlja na žrtvu Neptunu, bogu mora, svoje mokro odelo. Pošto mi je preveo i objasnio tu odu, nagovarao me je da svoje najlepše odelo okačim u ložionici i prinesem ga na žrtvu

I sam Bilharc, koji je bio veliki katolik, priznao je, pošto je nekoliko puta čuo propovedi Bičera, da može biti velikih beseda i bez uplitanja teološke doktrine.

sunca gonili su me da se bacim u jezero i zagrlim talase, koji su nekad davno preneli Viljema Tela na bezbedno mesto, pošto je svojom strelom prostrelio srce austrijskog tirana Geslera.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Nude mu duhan i vele: „Dogovorili smo se s Osmanom; primi ga i izmjeri, pa da ga platiš pošto ga i drugi plaćaj u”. Ali brat mu neće ni da ih čuje.

I sreća ih namjeri na radnju, pa pošto im rekoše da će biti zarade za dulje vremena, sinovi ostadoše u gradu, a otac se povrati kući da na paši zamijeni ženu

A pred njima stoji raskomadani hleb; sunce ih grize i more miruje; oko njih se sve upokojilo. Radnici, pošto se založiše, rastrkaše se da se vina napiju, da bolje odole poslu. Mlađi brat pokupi zaostatke i stavi ih u torbu.

S njome će ići i Lazo Jovov, momče što se već dvaput vraćalo iz Amerike. I ovoga puta, pošto je malo vrijeme veselo proveo kod kuće i nešto novaca ostavio starome ocu, nanovo odlazi. On veselo prihvati zgodu.

A više se i ne zanosi, onoliko kao prvo, u snatrenju. Kad ostane sama kod kuće, a to je često, pošto posvršava svakidašnje poslove, pođe od kuće dolje u uvalicu i sjedi u zaklonici.

Ona sigurno mišljaše, pošto sam bio njegov dobar drug, da moram o njemu što znati. A varala se, jer mi već davno ne bijasmo zajedno, pa tako

Da se odbrani od griješnih misli, prestrašen, uze preda se najmlađe dijete i miluje ga po glavi. Ali ono, pošto drugi put zagrmi i sijevnu, zaplače; za njim zavedoše se ostala djece.

A stara, pošto sve ispi, leže. A on sedi još i gleda u golo ognjište. Da je žena mu kod kuće, onako nakresan legao bi uz nju, ispod

gostio s ostalom gospodom; ljudi su čekali strpljivo, nadajući se dobroj napojnici, da se i oni toga dana provesele. Pošto Ilija i Lazo dobiše novac, iziđoše na ulicu. —Ni pare više! — reče Ilija pribirajući novac pri svetlosti lampe.

Uto zaplače domaćinovo dete; domaćica požuri da ga uspava, pa, pošto umuče, utrne lampu. Tako Iliji prolaze topli, letnji dani u teškome radu i još težim sparnim noćima.

Najpre gleda uokolo kao u čudu, — ne zna šta se to s njime dogodilo; a posle, pošto ga podigoše, čisto se stidi i gleda u zemlju. — Da ga ispratim, — zamoli majstora Lazo.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Kao malu i laku ilustraciju navešću, namerno, krajnje očiglednu i banalnu pojedinost iz jezičke oblasti: pošto naš maternji jezik ima glagole vabiti i vikati (koji se i na osnovu stilskih obeležja oponiraju sa glagolom zvati), mi

poeziju od osećanja i naglasak prenosi na stvaranje, pa u odgovoru na anketu Žila Urea o književnoj evoluciji kaže: „Pošto se poezija sastoji u stvaranju, treba uzeti u ljudskoj duši stanja, svetlosti tako apsolutne čistote da one, dobro

Prevod srpske dosetke otežan je zato što se na ruskom jeziku ne može pominjati sedamdeset sedma noga pošto ih ima samo četrdeset. Pa ipak, ta razlika nije po svojoj prirodi čisto lingvistička.

da upravo one predstavljaju granicu između jezika i književnosti, ili tačnije: nalaze se na donjoj granici književnosti. Pošto je predmet mog izlaganja srpska književnost i kultura, napomenućy da je početkom veka naš izvrsni matematičar Mihailo

Zanimljivo stoga što mi zaista u svojoj kulturi ne osećamo čisto jezičko modelovanje na autologijskoj ravni pošto se ono podudara s granicama naše kulture, ona ga podrazumeva, nego tek kod tropa na metalogijskoj ravni.

I pošto smo dali teološko tumačenje velikog znaka na nebu, polako se zatvara i naš krug traganja za poreklom slika koje su nas pr

A pošto gramatičkom agensu i pacijensu kao filosofskologički korelati odgovaraju subjekt i objekt, može se reći da je Dis u „Ta

na kraju, ostaci čudesnih linija i boja na rubovima priklopljenih očnih kapaka – sve te slike sada nije teško prozreti pošto im znamo izvor i postupak kojim su dobijene.

Ali nju nije načinio sam Rastko Petrović, nego avangardna umetnost na početku veka, posebno poezija. A pošto je umetnost, tada, počela da razgrađuje svoj tradicionalni umetnički jezik, razumljivo je što se usredsredila i na svoj

I pošto znamo da se sve što smo o stihu rekli podjednako odnosi i na one manje metričkoritmičke jedinice od kojih se on sastoji,

da možemo čitati razgrni milovanja grane, pa se onda vratimo na početak potonje reči i čitamo grane smeha razgrni. Pošto grane pripada u isti mah obema polovinama, dolazi do pojave koju možemo nazvati „spojena leđa blizanaca“.

Zato tekst Vaska Pope predstavlja najveći izazov za književne teoretičare i kritičare u celoj našoj novijoj poeziji: pošto je pred nama u doslovnome smislu novi vid poetske komunikacije, mi smo i mimo volje prinuđeni da se u većoj meri

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ANKA (bezobrazno): Pa nisam sedela na kanabetu, imala sam posla. (Odlazi.) III ŽIVKA, SAVKA ŽIVKA (pošto je Anka otišla): Eto, vidiš li je! Dođe mi, boga mi, da potegnem ovim makazama pa da joj razbijem glavu.

SAVKA (već na vratima): Zbogom tetka! (Vraća se i, pošto je završila krojenje, umotava pantalone.) VI ŽIVKA, RAKA RAKA (izlazi iz sobe, umiven, i upućuje se spoljnim vratima).

(Izgura ga.) Žurite, molim vas, žurite! XVI PREĐAŠNjI, bez MOMKA ŽIVKA (Čedi, pošto je momak otišao): Ti znaš nešto? ČEDA: Ne znam ali... dabome! Kriza... cilinder...

E, 'ajde, pozdravi Daru i zeta. Doviđenja! (Ode.) XI ŽIVKA, NINKOVIĆ ANKA (pošto je Vasa otišao, unosi kartu). ŽIVKA (čita): A, gospodin Ninković? Neka izvoli.

Razbojniče, ti ćeš me ubiti, ti ćeš me živu sahraniti! ANKA (donosi joj čašu vode). ŽIVKA (pošto ispije vodu): Da doživim da mi policija dovodi razbojnika u kuću. Ju, ju, ju, ju... Anka, skloni mi ga ispred očiju.

ČEDA: Vrlo rado, zašto ne! Samo pre toga idem gospodinu ministru Simi Popoviću da ga zamolim da ostavi ženu, pošto joj se ukazala lepa prilika za udaju. ŽIVKA: Makni mi se s očiju ako hoćeš da ti se ne ukaže lepa prilika!

SOJA (ljubeći se): Slatka moja Živkice, boga mi sam uvek tebe najviše volela od cele familije. ŽIVKA (pošto se i svi ostali rukuju): Hvala vam što ste došli. Izvolite sedite! (Stariji sednu, a mlađi ostaju na nogama.

SAVKA: Ništa ja uz nos, ja hoću samo svoje. ŽIVKA: E, pa dobićeš tvoje. Zapiši, Vaso, da joj se da. Eto ti! VASA (pošto je zapisao): A ti, Daco, imaš li ti štogod da zamoliš Živku? DACA: Pa ja to, za Hristinu.

SOJA: Udenuću u ram od ogledala. JAKOV: E hvala, baš ti hvala. KALENIĆ: Molim vas, meni dajte dve. SAVKA (pošto su svi primili vizitkarte): E, zbogom, Živka. ŽIVKA: Pa de, de, ne budi nakraj srca!

ŽIVKA: Govori, gde je? RAKA: Dva dinara, pa da čuješ? ŽIVKA (daje mu): Evo ti, stoko božja, govori! RAKA (pošto je primio): Eno ga u sobi kod Anke. ŽIVKA: Je li istina? RAKA: Sada je otišao.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

ono što inače u propisanoj upotrebi jezika nije dopušteno i isključujući ponešto od onoga što je dopušteno. Pošto stih podrazumeva golim okom vidljiva i proverljiva ograničenja, o pesnikovoj privatnoj (ne)pismenosti govori se sa

Gramatička odstupanja, pošto su time odvojena od pripovednih činilaca koji su ih izazvali, mogla su se shvatiti jedino kao greške.

i očigledno) kao kad bismo o izvesnoj osobi do pola rečenice govorili u trećem licu (ona), a otpola u prvom licu (ja) pošto smo se potpuno preneli u njen položaj.

No pošto je izabrani oblik pripovedanja zahtevao od njega da iskaz prevede u autorov govor, jer autor pripoveda, obavio je sledeće

A pošto rečenica postaje gramatički potpuno usaglašena čim zamenice iz trećeg vratimo u prvo lice, a neispravna je kad su one u

Neka kao najprostiji primer posluže Todorine reči s kraja III glave. Pošto se Sofka već zadevojčila, majka mora na nju pripaziti: „- Jer, zaboga, - govorila bi joj tada mati, sva srećna - otkuda

Prema tome, pošto se pisac poslužio kombinovanim govorom koji se zove nepravi upravni, oba imenovanja uzastopno dolaze.

] A vi sada, tamo po kući, spremajte i udešavajte. ” Njegovo vi isto je što i Todorino on, ali pošto je Mitin govor upravan, autor sa svoje strane dodaje u zagradi žene, pa rečenica stvarno glasi ovako: „- [. . .

Oni imaju dosta zajedničkih crta. A što im je zajedničko, to je i najzanimljivije za proučavanje; pošto pomaže da se u analitičke svrhe sačini jedan uopšten, invarijantan opis.

Jer odista se u romanu nigde efendi-Mitina kuća ne prodaje, niti ju je ko kupio ili nameravao kupiti. Ali pošto se opis koji autor daje u svoje ime prelama u Sofkinoj svesti, motiv prodaje kuće nastaje kao proizvod tog prelamanja.

A pošto je motiv prodaje kuće isključivo sadržaj Sofkine svesti, gde se god pojavi „kupac”, neminovno je da potiče iz njenog opaž

a koja je poslednja u VIII glavi, on nas upozorava da je Sofka otišla ranije na spavanje zato „što će morati sutra, pošto će joj mati biti neispavana, (ona) da porani i spremi i počisti kuću”.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Ali ne pogodi. Hajduku ne dade družina da ga pogubi, pošto je njihov poglavica izrično naredio da se svi živi dovedu. Iza desnoga vrha Demir-Kapije, na jednom brdašcu, seđaše na

Oterao ga aga sa baštine? Presekao ga na globu Din Burijan? Ili ga obližnji hodža pozvao da se sa celim selom poturči, pošto drugoga dermana nema?... Stegoh srce i rekoh kavazu da pusti molioca.

Iz policije ga pustili tek pošto su mu rekli kako je nezakonito što ima dve žene i pošto su mu na glavu metnuli nekakav kačket. Bilo ga sramota od žena.

Iz policije ga pustili tek pošto su mu rekli kako je nezakonito što ima dve žene i pošto su mu na glavu metnuli nekakav kačket. Bilo ga sramota od žena. Zamisli, izgledao je kao kakav Bugarin...

Krakov, Stanislav - KRILA

izvini. Komandant je naišao i zvao ađutanta. Opet je jedan obrijani prišao Dušku, i pošto je dugo grdio Vrhovnu komandu, upitao ga da li poznaje Apisa.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Zatim je opet blag i, pošto misli da više volim anegdotu od fakta, priča mi u kakvim je okolnostima našao koju tatuažu, a ne kakav je bio motiv na

Gospođica N. dolazi nam u društvo. Pošto joj je glas vlažan i mutan, a reči nagle, nema sumnje da je zaljubljena. Ne usuđujem se proveriti, jednim prostim

Tu su crnci uvijeni u prostrane bubue, pošto je tu mnogo pomuslimanjenih plemena, koji onda svoje tradicije prkosno čuvaju.

— Jesi li Hrvat? — pitam ga našim jezikom. — A šta bih bio? — odgovara on, uzbuđen, i ide, pošto se Arhanđel udaljuje, ivicom broda da bi mi bio što bliže. Posle ručka akvarel.

Velike priče oko pitanja kad će se šalupa vraćati. Gazda šalupe, crnac, džandrlja dok odgovara da ne zna i, pošto žuri, svršava nuždu tu, sasvim međ nama. Ogroman smeh.

karte kupljene za povratak još na nekoj drugoj šalupi, ali na kojoj im je rečeno da će važiti i za sve ostale šalupe pošto pripadaju istome belcu, te odbijaju da plate nove. Crnac bez ikakvih uvoda pada u histeričan bes muca.

mu da ima obe ruke slobodne, on je zavije samo oko bedara; ako ima da zapne, onda je stavi samo oko vrata kao ešarpu. Pošto golotinja nije sramotna, mnogi je uopšte i nemaju.

Dva mladića koji znaju ponešto francuski hteli bi pošto-poto da posetim baš njihov dom. Sedim na tronošcu u sredini dvorišta koje se lagano puni seljanima, decom i sumrakom.

Ne što bih ih ja poslao u smrt da bih sebe zaštitio, već pošto se i inače sami izlažu. Boj čeka sa večerom. Kroz stabla i kroz granje čuje se podmukli udar u tam–tam.

Molim Vuijea da mi kaže kada bude deset minuta pre no što moradne sići, pošto još imam masu stvari da ga pitam o svome daljem putovanju i da mu saopštim, pa da počnem skraćivati kad zatreba.

Pričam mu kako sam se jednom u Parizu, pošto sam najpre molio prijatelje da me ne prate na stanicu, osetio odjednom tako nesrećan što napuštam taj grad koji volim

Ovaj mladi čovek, koji nosi jedno veliko ime, pošto je svršio tehniku došao je u Afriku tražeći kao Konradovi junaci avantura i egzotičnih doživljaja.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Kako je Lešjanin još 23 jula dobio bio zapovest od vrhovne komande iz Beograda da napusti Zaječar, to se on, pošto se 24 ceo dan borio, uveče povuče iz Zaječara. Sutra dan Turci uđu u varoš i postupe s njom po turski.

U slučaju preke nužde Hrvatoviću i Lešjaninu može doći potpora od Aleksinca i Deligrada, najviše 12—15 hiljada, pošto u obadva mesta mora ostati pomalo posade, i od Krajine 2—3.000 ljudi.

timočko-moravske vojske da napusti Aleksinac i Deligrad, da se u brzim marševima povlači Paraćinu, gde bi je Turci, pošto raspolažu mnogo većom konjicom, sustigli umornu, dali joj na otvorenom polju jednu glavnu bitku i kao brojno nadmoćniji

da motri na držanje Osmana u Zaječaru, pa ako bude zgodan trenutak i da ga napadne i, ako je moguće, zauzme Zaječar. Pošto su preduzete ove mere na timočkoj liniji da nama amo na Moravi dadu oduške od udružene navale Ejubove i Ali-Sajibove

— A kako vi mislite o tome? — upita me on s osmejkom i stade trljati ruke. Ja mu opet ništa ne odgovorih. Pošto je malo poćutao otac prota, opet poče: — A je l' te, molim vas, jeste li vi gde god čitali o tome, kako se hvataju

— Ne iska mi srce da jem — tako se jednako odgovarao, a pošto je popio Z—4 čašice rakije, te time ublažio onaj suvišan bol koji je ispijao suze u oku i nije im dao teći, on se obli

savetovanja i naposletku je rešeno da se sutra zorom udari sa što većom silom na Turke na levoj obali Morave i da se pošto poto otme natrag Tešica i tešički položaji, a Turci potisnu preko granice.

izbudi, i brzo opre mi; komesari tada već da su svuda kod svojih bataljona sa hranom; i odmah neka je razdele vojsci. Pošto se vojska dobro nahrani i napoji, odmah da se povede na opredeljena mesta; vojska iz Aleksinca preći će preko obadva

itd. Pošto je sve tako naređeno, više starešine raziđu se i štab opusti. Posvršujem neke najnužnije poslove pa i sam legnem.

Kad sam ovako na zgodi da opišem šta se odjutros desilo. Pošto se jutros s pukovnikom Komarovom odvojismo od đenerala, i u pratnji deset konjanika pođemo drumom uz selo, stanemo

Kuršumi su u masi padali u šanac; svaki čas su zvrcali o debele šine topovskih kola i pošto se tu od udara raspljošte sa zvrkom se zariju u zemlju.

Mi smo se pokazali nejaki, nemoćni, nespremni da ostvarimo tu veliku celj koja jedina opravdava ovaj ubilački rat. Pošto je glavna celj promašena, rat je izgubio svaki smisao; našto ga produžavati?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

I tako smo mi, od jedne naše nezgode, postigli lep uspeh. Cela je ta noć protekla u nervoznom puškaranju. Pošto se iz ovih rovova preko dana nije moglo izlaziti, to smo još u toku noći pratili ljude da dovuku što više municije.

Komandanta sam našao u jednoj proširenoj rupi gde sedi sa ordonansima. Pošto sam seo, on mi objasni kako je sada dobio zapovest za sutrašnji rad. Sutra ćemo napadati. Prvo će tući artiljerija.

Tek pošto oni zauzmu taj položaj, onda napadamo mi na vrh. A ispalo je obratno. — Čekajte — upade Mišić. — Ja sam se pobrkao tim

— I naše herojstvo i junaštvo... — Kad nam upravnik bolnice ne dozvoljava da to ispoljimo na frontu... Sutradan, pošto smo se u paviljonu „prebrojali“ koliko nam je još ostalo para od novčane hrane, sišli smo pred kafanu, ispod platana.

Oficiri posmatraju iz daljine i ne usuđuju se da priđu, pošto „snage nisu uravnotežene“. Neki magarac, vezan za drvo, poče da njače. Brana pritrča i podmetnu mu kosku pod njušku.

Vidimo samo kako između kuća prvih ulica varoških vitlaju gusti mlazevi prašine. Jahači su sa starta poleteli. Pošto je ordonans Rus jedini imao čizme sa mamuzama, on je ubrzo istrčao ispred grupe.

A narednik, međutim, ima nežno, potpuno izbrijano lice, i kosu začešljanu „a l'embuѕqué“. — Pošto ja noću moram da se dižem, to lezite vi uza „zid“ — reč mi narednik Dragan. — Imate li stvari?

Inače, sada na bolovanju na leđima Ježa. — Glavu daje, al’ mamuze ne skida — dira ga Kosta. — Sedi na krevet i, pošto nemam viljuške, umači prstima.

— Sve je gotovo. — U redu. Neka tako ostane. Ali pošto ćete vi svakako iduće noći imati pune ruke posla, to vas za noćas oslobađam svakoga rada i sad možete leći.

Ali se oni ipak nadaju i veruju da ćemo se vratiti, pošto su „deca Vera i Nada u odličnom zdravlju“... Bugari su počeli da regrutuju naše mladiće, ali oni beže iz vojske.

Čitave reke osulina punih kame nja koje se neprestano osipa. Sve je divlje i glomazno. Ili se to meni samo čini, pošto su u straha velike oči.

Ko neće? — E, onda pričekaj malo, da posvršavam neke poslove, i odmah ćemo poći. Pošto se kapetan Bora izvikao na narednika, kako će ga pratiti na osmatračnicu, jednome kaplaru zapretio sa deset batina, a

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

88, str. 103—5. Stih 3. strofe VII je nepotpun u jedinom sačuvanom rukopisu, pošto je prvi list Avrama Miletića pesmarice (na kojem je pesma zabeležena) veoma oštećen i delimično nečitljiv.

” Pesma je morala biti dobro poznata još i oko god. 1880, pošto je tada citira Zmajev Starmali (10. maja, str. 98b), u ironičnoj aluziji na savremene političke prilike.

o tome i: Borivoje Marinković, O pesmama Jovana Avakumovića, Zbornik MS za književnost i jezik 1959, VI—VII, 265), „pošto stihom i tonom [...] jako podseća na Avakumovićevu pesmu Pahšalija novaja”.

43—4, jer onde jedanaestogodišnja mala Ljubica, pošto je jednoga dana bila u društvu izvesne gospodične S. i vratila se odande ogorčena, beleži u svoj dnevnik sledeća

načinio ja: što je ovde sada strofa, to je u rukopisu napisano kao jedan stih, zapravo red, pa je samo zbog dužine, i pošto nije mogao stati u jedan, svojim završnim delom prenošen i u drugi red; to međutim ne znači da se pesma ne bi mogla

28, str. 224b); ali je očevidno nije preuzeo neposredno iz Sterijina romana — možda već nije ni znao da je Sterijina, pošto je pesma u njega nepotpisana —, pa je tako od pet strofa štampao samo četiri, i to ovim ispreturanim redom: IV, III, I,

Zatim Matica uzvisi glas svoj i ovako nam besediti počne: ,Ja sam Srpska matica, mene je mati narodnost rodila...’“ Pošto je u celini doneo ovaj dugi ne nezanimljivi rodoljubivi govor alegorično predstavljene Matice (u kojem se veliča Gajeva

To je svakako pozniji dodatak, a bez sumnje nastao spontano u karlovačkom kultu crkvenog pjenija, pošto ga nema u Liri niti u Subotićevim sabranim Delima. — O ovoj pesmi Svet.

onoga doba: bila je prepisivana i preštampavana, prerađivana i podražavana, a znamo i da se pevala, i to veoma brzo pošto je objavljena. Pored onoga što je o tome rečeno povodom pesme Subotićeve Srpkinja, potrebno je reći još i sledeće.

” Kao što je poznato, niti je druga sveska Slavjanke posvećena seni Pavla Popovića Šapčanina, pošto nije ni izišla, niti mu je podignut spomenik, niti su mu izdana celokupna dela: verovatno su i događaji 1848/49, kao i

Jakšić, Đura - JELISAVETA

VUKSAN (za sebe): Jest o nama, O ceni našoj — Kô pošto bi nas bolje prodao? Pa opet hvala mu!... Kakvi smo mi, Mogao nas je i pokloniti.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Sad ponesi rakiju! Jadni Bradara nali plosku i stade više kotla. Počeše piti. — Gavro, brate! — veli Simeun, pošto popi nekoliko polića. — Gavro, brate, ja se ogriješi' o te! Oprosti, brate! O, proklete moje ćudi!

kažem vam, oko te je njivice carska šuma, te gruntovnik veli: „Istina, Davide, ti si je iskrčio, ali to je carska šuma. Pošto si iskrčio carsku šumu, ostala je carska zemlja. Šuma je carska, pa i zemlja mora biti carska.

Pisarčić: Pop, pop, Davide. David: A, pop! Žalio sam se dva-tri puta, pa Pop veli: „Davide, kaže, pošto nije vjenčana, ne spada pod crkvenjske paligrape. Tuži je, veli, sudu.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Na nama je da spasemo državu; u nas, u ovome času, gleda i država i dinastija! (Opšta tišina. On ih posmatra, i pošto prošeta dva-triput razmišljajući nastavlja.

VIĆA: To je dokumenat nađen u džepu kod okrivljenoga, a ovo je istraga. A pošto ja vodim istragu, to hoću da se držim zakonskih propisa. KAPETAN: Ti da se držiš zakonskih propisa?!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Ukoliko je i bilo promena, one su išle u korist crkvenog jezika, što odgovara prilikama u srpskom društvu. Pošto je uništeno političko vođstvo srpskog naroda, crkveni poglavari ostali su jedini njegovi vođi.

Susret sa slovenačkim slavistom Jernejem Kopitarom bio je presudan za Vukovo opredeljenje. Pošto je od Kopitara stekao osnovna filološka znanja i uputstva za rad, dao se na posao i u toku pedesetogodišnje neumorne

Ignjatović potiče iz srpske dijaspore (rođen je u Sentandreji, u srcu današnje Mađarske). Pošto se okušao u raznim književnim žanrovima i u politici, on se kao četrdesetogodišnjak prihvatio rada na romanu i pripoveci

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Deda Mladenov, posle oca nasledivši tolika imanja i pošto bio i od babe mlađi, tek onda nastavši na punu snagu, mada je već imao sina, oca Mladenova, odjednom počeo da rasipa,

U tremu, do stepenica za gornji boj, susreo bi babu. — Ode li, sine? — oglašavala bi mu se i ona. Pošto njoj odgovori, odlazio bi. Baba bi ga odgledala kako već sada sasvim u svanuće, gotovo po danu, odlazi.

Osećao se čisto zadovoljan što će sad, posle večere, pošto je dan proveo kao što treba u čaršiji, među svetom, radilo se sve kao što je u redu, leći, odmarati se, spavati.

I onda se legne. Baba se povuče u svoje sopče nad podrumom, među sanduke stajaćih haljina, pošto još jednom obiđe dvorište, kapiju, da vidi da li je sve u redu, zatvoreno, pošto i majka tamo u kujni sredi sudove,

među sanduke stajaćih haljina, pošto još jednom obiđe dvorište, kapiju, da vidi da li je sve u redu, zatvoreno, pošto i majka tamo u kujni sredi sudove, zatrpa vatru i legne, ugasivši sveću. Onda ono osećanje.

Eto, zato, za tu mirnoću, za tu sigurnost, utišanost, da nema zašto da strepi pošto se uradilo sve kao što treba, pošto je sve u redu, eto zato je Mladen radio ono što treba, što dolikuje njemu kao sinu,

Eto, zato, za tu mirnoću, za tu sigurnost, utišanost, da nema zašto da strepi pošto se uradilo sve kao što treba, pošto je sve u redu, eto zato je Mladen radio ono što treba, što dolikuje njemu kao sinu, koji je zamenio i koji treba da

Dućan im star, snizak, sa širokim vratima na kojima je katanac. Mladen, čim dođe, pošto se prekrsti i dobro zagleda katanac da li je u redu, meće u nj ključ i otvori ga.

miran, izgleda slab, jadan, ali čim počne da otvara dućan, odmah se vide njegovi oni sigurni, čvrsti, pametni pokreti. Pošto probudi slugu koji tamo iza magaze spava, čisto lako diže s njim teška krila od vrata i nosi ih, slaže ukraj.

Posle postane viši, tanji, kad počne da izdiže ćepenke, podupire ih, i pošto sluga izneo mangal, da raspali u njemu ćumura, i po tezgama poređao zembile, vreće, i drugo, Mladen ostaje stojeći

Nije kao oni, koji sada, pošto se istrezne, ispavaju, od oceva neće smeti kućama po tri i više dana, ili ako dođu, ono dođu kradom, pre dolaska očeva

— Mladene, sinko, pošto sad kupuješ so? Znaš, tatko ti je kupovao po toliko... Mladen mu odgovara. Odgovara mu radosno, bez dosade, jer zna

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

, 67). O postanku pega na lišću b. t. priča se, u okolini Niša, etiološka skaska. Bogorodica, pošto je umesila hleb, oprala je ruke, i od kapljica koje su pale na tu biljku dobilo je lišće pege (Sofrić, 13).

npr. Brastvo, 9—10, 442). Ovde možda treba spomenuti i običaj da se detinja kosa, pošto je kum ritualno odseče, čuva posle u b. (SE3, 16, 181). Kao jak apotropajon, b.

U pripovetki »Sunčareva majka« (Vuk, № 66) devojka se rodila iz b. Pošto b. na ovaj način može biti senovita biljka, razumljivo je što je našao primenu i u vračanjima za dočaravanje ljudske

Blizu Kruševca bila je ranije nekakva bara, koja je lečila naročito od groznice, a pored nje šiblje i v. Bolesnik, pošto bi se umio i pio vode, ostavio bi na šiblju ili vrbi končić sa svoga odela, i bežao kući bez obzira, »jer ako se

šibljikom, oteliće muško tele, a ako leskovom, oteliće žensko (ZNŽOJS, 19, 208). U Bosni, pošto se pre sunca okite drenom, iziđu na sokak i prvome koga vide »predadu« drijem (GZM, b, 666).

SEZ, 41, 1927, 189; 222), i pesmama (‹v. npr. RJA, 4, 388s›). U legendama žrtvovano čedo, pošto se desila palingenesija, igra se jabukom od zlata (npr. Vuk, Pjesme, 2, 3, 116). J.

U selu Kuline (okolina Niša) postoji sveti izvor, i pored njega javor, o koji bolesnici, pošto bi se umili izvorskom vodom, vešaju peškire, marame, krpe od odela, konce i sl.

, Stoj. ‹= Mіjat Stojanovіć, Sbіrka hrvatѕkіh narodnіh poѕlovіcah i riečіh, Zagreb, 1866›, 109). U Mostaru polaženik, pošto pročara vatru, ostavlja na ognjištu l. u koji je zadeven zlatan ili srebrn novac (TRĐ, NNŽ, 3, 28). L.

Mulom. 2, 134, 3; opor. Plіn. NH, 20, 38: »ѕі, ut eruta, eѕt, terram non adtіngat, condіta tuѕѕіm emendat« ‹= »ako, pošto se iskopa, ne dotakne zemlju, sa začinom leči kajšalj«›); sušice (GZM, 1892, 157); probadi (Karadžić, 3, 1901, 224; SEZ,

taj način može i da privuče demone, i veže ih za sebe i protiv njihove volje; i zato veštice, kada polaze na zborište, pošto se namažu mašću, govore poznatu formulu: ni o trn ni o grm, već tu i tu, jer ako joj se tu zaplete kosa, izgubljena je

nazivima dva članka: Klette (arctіum lappa) i Spіtzklette (xanthіum ѕtrumarіum), pod istim srpskim nazivom: Čičak. Pošto se i u tekstu javlja samo čičak (a u drugom članku nemački i latinski naziv označavaju bocu, v.

Pri bajanju protiv vetrova u Gruži tri česna b. l. popreko se preseku, pa, pošto se njima premaže bolesnik, baci se po polovina česna na zapad, istok, jug i sever, petu zadrži bolesnik, a šesta se

Ćipiko, Ivo - Pauci

Baš da se svom duhovniku ne zamjeri, Ilija bijaše, odmah pošto je Božica u kuću došla, u varoši napravio molbu, vjenčanicu, i potrošio za nju preko sedam talijera, pa zar je on kriv

i gazde iz varoši, pa ga svojima u dug daje po pet novčića kilogram, a gazde hoće osam i deset, a na dug bog zna pošto, jer svaki od trgovaca preko računa zakine po štogođ. No nije druge, blagu treba dati njegovo, ili ga smaknuti!

Ljudi ne pitaju za cijenu, tako su navikli; samo daj, kad je potreba, pa kao da si darovao! Platiće na jesen, pošto gazda zacijeni. — 'Vala ti, gospodaru! — veli Vojkan. —Neka vas! Boga mi, u potrebi valjali ste svakome...

—Čisto ti kažem: nemam. —Pa se smisli: —Dođi poslije, gledaću. Ljudi sa Vasom pođoše da prime sijeno. Pošto je i Vojkan svoje dobio, svrne sa nadstojnikom u krčmu, časti ga da reče gospodaru za nj dobru riječ.

Pusti besposlice!... ... Sjutradan u devet sati raspravlja se u Ilijinoj parbi pred sudom. Odvjetnik Petrov pristade, pošto su ispitani Ilijini svjedoci, da je krava Ilijina, te je sud njemu i dosudi, a troškove svali na Petra.

Pokuša nekoliko puta da odbaci, zadihao se od zora i, pošto kamen baci, pada kao snop na zemlju. Ali uzaludu: ono, jeste, dobro baca, ali po kaluđerovu mjerenju vidi se da do

zatrudnje i, dok se o tome počelo šaporiti, gazda jednoga dana odvede je u kočiji u grad, k jednoj gradskoj babici; i, pošto ona, obašavši je, uvjeri gazdu da je djevojka u drugome stanju, ostavi je kod nje.

Svjedok sa strane općinske, stari Ždrale, odgovara na upite suca, pošto ga zakle: — Ja sam još od djetinjstva ovdje pasao blago, gdje i moj otac, i služio se drvima, i niko mi ne branijaše.

Ovdje ga ne ulazi gospodin načelnik, tim više što je odsutan.. . Sudac opomenu Radu i on ućuta, osjetivši se lakšim, pošto se bješe izgovorio.

Svjedok Ždrale htjede da nešto primjeti, ali sudac ga prekide, jer se trebalo žuriti, a i — založiti se. Pošto se rasprava dovrši, svjedoci opet se razdijeliše i posjedoše na ledinu.

Poslije, pošto nekoliko dana ostade za to u zatvoru, pomiri se sa gazdom, i sada zarađuje kod njega i u čaršiji da — prežive.

Nije se mogao nikako da snađe u protivrječju raznih životnih problema. Redovito, pošto bi pročitao kakovo djelo, bilo materijalističke bilo idealne filozof ske tendencije, bijaše mu u duši tužno i mračno;

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ali videlo se da mu je sve to veoma prijatno. Glavno slavlje nastupilo je pošto smo iz trpezarije, gde smo po običaju morali da ćutimo za vreme obeda, izašli u dvorište i posedali na klupu pod lipom.

Sad znam da je on, u stvari, tražio izlaz iz svoga mučnog položaja, pa pošto ga nije nikako nalazio dugim besplodnim umovanjem, pokušao je da ga nađe u tamnom vilajetu, u zaumnim svetovima, na

Kad već nije bilo ratova, i kad već nisu više onako slatko mogli uživati u jurnjavi za jelenima po šumama Vratimlja, pošto im je to dosadilo, dočekali su kao osveženje Jevđenijevu vradžbinu.

Jelena je, inače, i dalje ostala da čeka. To smo znali već sutradan pošto smo u jendeku, u blizini manastira, pronašli sirotog vrača Jevđenija pomodrelog od batina.

Otud su se vratili bez kaluđera, pošto iguman Makarije nije hteo ni da čuje o preseljenu u Kulu. Matija Jedini sam ja, Matija, ranije, pre stupanja u

Uostalom, ovde i onako mene niko i ne prima ozbiljno. Od mene se i ne očekuje da pobedim Brzana, pošto Brzana niko ozbiljno ne shvata, jer šta on može Kuli, bedemima, strmoj litici, stotini mladih ljudi sa oružjem, bogatom

sam osmatrao, ne bih li video kakav bilo treptaj na njenom ramenu i vratu da bih po tome mogao naslutiti šta misli, pošto mi se učinilo da je otišla ka prozoru i da se okrenula leđima ne bi li sakrila svoja uzburkana osećanja. Ali ništa.

Neki su ih prebrojavali, ali ja ne znam tačan broj poginulih pošto sam pobegao u svoju odaju dok mrtvace ne uklone odatle.

Ništa naročito. Momak je nabasao na nekakvu davalicu koja ga je verovatno podstakla, prišao joj je, i pošto je mesto bilo zgodno i zaklonito, digao joj noge i obavio posao.

sa svoje strane uporno govore kako su došli u pravi čas i da njih nije bilo razbojnici bi prosto samleli Lauševe ljude, pošto ovi za njih nisu ni znali. Gluposti, dodaju Lauševi, mi smo u Dilju boravili tri dana čekajući pogodan čas da napadnemo.

Sto pored levog bio je određen za nas. Posedasmo ćutke, turobni, dremljivi i uznemireni nepoznatim. Uđe Lauš i pošto preko nas što smo ga dočekali stojeći i povijenih glava pređe mrzovoljnim pogledom, sede u čelo desnog stola.

Pipac Razum je ipak prevladao. U cik zore suđenje je bilo završeno. Pošto je saslušao sve one koji su hteli nešto da kažu, Lauš je presudio: kaluđeri će sami odlučiti da li će ili neće kazniti

Ilić, Vojislav J. - PESME

Čuj! U dolini tamnoj zatutnji nedeljno zvona... Jelen se u gori prenu i žurno podiže glavu, I pošto okrete pogled na zračno purpurni istok, On žurno u skoku naže i ode u maglu plavu. 1890.

A klisarica, opet, zavara ženskinje vešto, I pošto otide narod, dugo su šuškali nešto. Klisar je još jutros zorom otišô do bliskog grada, A namiguša žena sama je ostala

Krčmar se začudi jako Što dogna brižnoga kmeta da dođe sabajle tako. I kmet oseti ovo, i pošto po krčmi glednu, On, zbunjen, othuknu samo: „Daj, veli, donesi jednu.“ I pođe rakiju piti.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Tek pre 120 godina probudio se interes za te istoriske dokumente, a danas, pošto je naučnicima pošlo za rukom da njihova tajanstvena slova prosriču, leže stotine hiljada takvih pločica po muzejima

Ali posle 223 meseca, t.j. pošto je Mesec 223 puta prošao kroz sve svoje mene, oni se opet nađu u onoj tački preseka njihovih putanja, pa se onda desi

Tako je, pošto je Ptolemajevo delo punih četrnaest vekova bilo sveto pismo astronomije, tek Koperniku pošlo za rukom da pronađe put

„Pošto je u Našem Svetom i Časnom Sinodu pročitana odluka Svepravoslavnog Kongresa o kalendaru, u cilju pravilnog usvajanja njeno

Posavetovan od filozofa Amr-ibn-Ubaida, naredi kalif Almanzur da se dela grčkih naučnika, pošto se prethodno prevedu na sirski, prevedu i na arapski jezik.

On nas rastavi jednog od drugog, uze sapuna i tvrdu četku, pa spere sa nas staro naše pismo. Onda nas ispisa - pošto se pri svakom početku posla tri put prekrstio - novim tekstom jednog hrišćanskog molitvenika.

Poštovani doktor Vincent biće tako dobar da o njemu referiše. Nastaje tišina. Sve su oči uprte u Vincenta. Pošto je doterao svoju razbarušenu periku, on ustaje dostojanstveno sa svoga mesta.

Zato, čim položih inženjerski ispit i otslužih, pošto sam se u Beču telesno dobro razvio, svoj đački rok u austrougarskoj vojsci, ja se vratih opet u Beč.

Čika Andrija mi saopštavaše da mi je Stodola, pošto se prethodno kod profesora Fingera o meni raspitao, izradio nameštenje u tom najvećem nemačkom preduzeću železnih

vić, Aleksandar Belić i Stanoje Stanojević, moradoše se na novom Univerzitetu, pošto su mesta redovnih profesora bila zauzeta njihovim starijim kolegama, zadovoljiti položajem vanrednih profesora, da,

Mlađi brat Vojislav umre za vreme aneksione krize, pošto je sa odličnim uspehom svršio Poljoprivrednu školu u Dečinu, kasniji poljoprivredni fakultet nemačke praške Tehnike, a

je sa odličnim uspehom svršio Poljoprivrednu školu u Dečinu, kasniji poljoprivredni fakultet nemačke praške Tehnike, a pošto je, likvidirajući našu trgovačku radnju, počeo sa velikim uspehom da rukuje našim poljoprivrednim imanjem.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Naziv predzmajevski dovoljno je informativan: pošto se Jovan Jovanović Zmaj (1833–1904) smatra osnivačem srpske književnosti za decu, dela objavljena pre Zmajevih zbirki

Natošević je, takođe, zaslužan što je Zmaj počeo da se bavi poezijom za decu, pošto je na njegov podsticaj Zmaj napisao i objavio pesme prvo u Školskom listu, a zatim i u Prijatelju srpske mladeži,

Njihov značaj je veliki pošto nude presek književne lektire za decu u drugoj polovini 19. veka. Osim toga, u njima su promovisani svi važniji pesnici

Save Srbskog“ predstavlja svojevrsnu najavu pesme „Sveti Sava“ Vojislava Ilića pošto peva o odlasku Rastka Nemanjića u manastir.

moli kujundžije i tankoprelje da sakuju kolevku od zraka jutarnjeg sunca i opredu Vidi pelene od zraka mladog meseca pošto svoje čedo predstavlja kao nebeskog anđela („pa mi sada treba/ za to čedo neba/ kolevka od sunca/ povoj od meseca“).

Predzmajevsku epohu je nužno poznavati pošto nam ukazuje na uslove u kojima počinje da stvara Jovan Jovanović Zmaj. Ne zaboravimo, i njegova poezija za decu nastaje

Stanković, Borisav - TAŠANA

PRVA SLUŠKINjA Eve, snaške, sve je poneseno. Nije ništa zaboravljeno. Evo i sveće, i tamjan, i kadionica. TAŠANA (pošto pregleda): Dobro, dobro. (Stani): Stano, jesi spremila dečje cveće?

STANA (izlazeći na prstima): Neću zaboraviti, ne, dedo! MIRON (pošto vide da je Tašana gotovo zaspala, pušta joj ruku, i, da je ne probudi, polako, nežno ostavlja je; ali, dižući ruku,

Zavese se nikako ne dižu! Sunca nema! Čak ni čekrk na bunaru ne krcka, pošto se ni voda iz bunara ne vadi! Kao da se hoće i sama voda da zaustavi, umrtvi, da ne bi tekla i žuborila!

(Uzima decu u naručje): Oho, oho, ha! Sad mi je ovako milo, drago. Sad možemo da idemo. (Mironu ponizno): Ti, dedo, pošto idemo kroz čaršiju, nećeš s nama? MIRON Da, da ja ću posle vas, ulicama, unaokolo.

Jer, i u manastiru sam ja bio sam, jer i znanjem i poštenjem bio sam najbolji, pošto sam znao da će me samo to moći održati i uzdizati iznad ostalih, koji imaju pomoći i veze sa strane.

A ovde, među vama, znao sam da ću biti još više usamljen, pošto ću morati da budem iznad vašeg života. TAŠANA Ako ti to čini dobro, dođi, kad god zaželiš, k nama.

Čak, slađe mi je vaše društvo nego njihovo, pošto sam sa vama: s tobom, s pokojnim ti mužem, i ostalim mojim komšijama, odrastao, zajedno smo se igrali.

HADžI RISTA i OSTALI Pa, dedo, ne znamo... nismo... MIRON Dobro sam došao da vidim, jer bi vi posle, kao uvek, pošto kog silom otrujete ili ubijete, izgovarali se kako niko nije znao, ni slutio, već se on sam noću otrovao, ubio.

JOVAN Htedoh, ali snaška ne dade. »Nemoj«, veli, »još je hladno, bojim se nazepšće, pošto je nešto slab.« TAŠANA (uznemirena, uplašeno): Zašto, kako: »slab«? Što ga ne leče?

Ali, sigurno je na groblju. Sigurno se opet u kakav stari, već ispucan grob zavukao i tamo leži, pošto ga tu, kao bajagi, niko ne može upaliti. (Odlazi.) Graja na ulici. Čuju se uzvici dece: Žiž! Žiž! Paraputa!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

su da je Toši sam Bog poslovođa i knjigovođa, i da zato nije rđavo s njim raditi, jer dobro prolazi uvek i druga strana, pošto je Bog pravedan. Tako, s Božjom pomoću, gos-Toša je svaki dan već oko dva sata zaključavao za taj dan svoj kontoar.

Tih dana se desilo i ono sa služavkom Paulom. Pošto je ukćerila svoju polusestru, napušteno i zbunjeno dete, rešila je da usvoji i mladu služavčicu, koja ne vidi sunca

Ona se osećala bolje i bolje. Što se kaže: počela se vraćati radostima života. Jednog jutra, pošto je slatko doručkovala i do poslednje mrvice pojela propisani doručak, reče Julici: „E, još dva, tri dana, pa ćemo

Nijedno mesto me ne drži. Jednako hodam. Ne bih vam sad mogla stati u onaj sto i otstojati na jednom mestu službu, pošto je ceo svet. Hoćete li da se desi da počnem juriti kroz crkvu? pomamiće se svet protiv nas: da smo svi poludeli.

jednoj maloj konferenciji, da se pokuša s vrstom zvaničnog uviđaja; — jer, naposletku, ne možemo dozvoliti da Milušić, pošto je Boga odrekao, obori nam sad i silu zakona. Ja imam, verujte ozbiljnih teškoća u sudu.

Naučio si da te car hrani i odeva, pa ne znaš šta je rad i pošto je život. Ali si izgubio kredit kod tog cara. Nema više parada i perušaka na glavi!

je mislio u sebi stari profesor istorije, najfiniji i najduševniji među profesorima, ostavši na vratima poslednji, sam, pošto se drugi razišli.

Iskočila vatra, sine. I iskočila radost za Adama. Pošto je Pavla ispratio na voz, Branko se vratio frau Rozi da malo posedi s njom.

U pekarnici tinja neko malo osvetljenje, izgleda da je sveća. Zašto gori, ne zna se, jer su svi pekarevi legli, pošto ustaju odmah posle dva sata u zoru. Svejedno. Ništa se na ovom svetu, pa ni u ovoj palančici ne razume dobro.

Ali je opština ipak, samo kao probala reći: da se ta napuštena raka mora prekopati. Tek pošto nestade Josifa, a Leksa, poslednji izdanak porodice, sasvim zadivlja, opština kao dohvati energično ašov i budake, kao

Pred ikonom Gospoda Savaota blista veliko kandilo, u koje se, pošto je glava na ramenu reduši, mora dolivati zejtin cele noći. „Hoh je sveta. Danju možete baš i da zaboravite...

Leksu su posle navršene četrnaeste godine silom, vezanu u kolima, vraćali iz varoši, iz zavoda. Htela je pošto-poto da uči školu kao Josif. Vriskala je histerično: — Nemojte me ubijati!

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

A budući da se čuda osobito u romanma zbivaju, zakte Roksanda da mu se nadene ime Roman, koje se i učini. Pošto se toržestvo kreštenija svrši, Roksanda uzme svoje Romanče u naručija, odnese ga kući i tvrdo naumi onako učiniti kao

i u tuđu zemlju prodan biti, iz koje će najlakše izbavlenija naći, na galiji se voziti, koja se od bure razbije, pošto ga je kod nekog ostrova donela — itd. zabavljaše se s pravilima po kojima se bez izuzetka svi romani pišu.

Kom delu vino i jelo nije oskudevalo. Pošto svoj posao svrše, predadu svoga roba načalniku s dodatkom da ga, kao roba, na kakov oće posao osudi, no ovaj, iz

Kao da su glave bundeve! — Sad, ljubezni moji čitatelji, pošto smo dobru aginu kćer usrećenu vidili, mislim da je vreme ostaviti je njenoj radosti, koja svedodžbe ne traži, i k našem

zast.) — pošto, našta, posle čega POČEST — čast, počast POČIVATELNA — počivka, pauza POČITAJEMI — poštovani POČITANIJE — poštovanje

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Polazeći od toga fakta, ja se nisam upuštao u stvari koje su prethodile mome rođenju, pošto o tome verovatno i nema nikakvih podataka.

strana tih biografa, koju istorija književnosti prilično iskorišćuje, ali ti biografi imaju i jednu rđavu stranu, koju pošto poto treba suzbiti ili je bar onemogućiti.

Na dvadeset godina docnije, pošto su se biografi dočepali raznih njegovih privatnih pisama, ja sam na osnovu „novih podataka“ čitao sasvim drugu i

kojoj sam se ja potčinio, ili je u meni bilo kakvih nagona, koji su samo čekali pantalone pa da se ispolje, tek ja sam, pošto sam ih navukao, za noć postao takav odmetnik i razbojnik da mi nisu mogle dosaditi ni hajke, ni potere, ni ucene.

misija nije imala za sobom poverenje nikakve skupštine, ali to nije nimalo neobična pojava u našem političkom životu. Pošto smo igrali u mojoj avliji, to sam ja, opravdanije no Ljudevit XIV, mogao reći: „L-état c-eѕt moi!

Svi, koliko god nas je bilo, hteli smo da budemo ministri — što uostalom nije samo dečja slabost — i onda, razume se, pošto nismo imali podanika, jer to niko nije hteo da bude, nije ni moglo biti skupštine.

da napadne našega, u odbranu svoje domaće časti, ali su se guske bez ikakvog naročitog razloga u tu stvar umešale. Pošto je predlog bio primljen, Mešulam je izradio i strateški plan.

je na crkvi izbilo dva, krenula su u vinograd kola sa susedovom porodicom i odmah, malo zatim, mi smo preskočili plot, pošto je ministar finansija ostao na plotu. Stavljam u 2 časa i 17 minuta, jer obično tako počinju raporti sa bojnih polja.

uz jedno drvo i odvažno skočio sa ovoga na krov, jer ga je momak kamenicama gađao, a ja sam sretno preskočio plot, pošto sam i sam osetio na leđima dejstvo teške artilerije.

“ To je, razume se, bio strašan udar za sve u kući kad je već i policija počela da se meša u moje vaspitanje, te — pošto sam dobio propisne batine i pošto su me i bez večere strpali u krevet — iskupili su se kako moji tako i mnogi gosti u

udar za sve u kući kad je već i policija počela da se meša u moje vaspitanje, te — pošto sam dobio propisne batine i pošto su me i bez večere strpali u krevet — iskupili su se kako moji tako i mnogi gosti u drugu sobu da provedu ne znam čiji

I zamazao šakama sve šare i ukrase na torti koju je ona tetka što ličim na nju celo posle podne strpljivo šarala, pa — pošto sam još i prstom napravio četiri rupe u torti, pošto sam sručio pola kile soli u sladoled, pošto sam sipao sirće u već

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Čekajte... Kad baterija poleti, poslužioci koji sede na topovima, neka viču: ura! Pošto je put uzan, vozari su prvo ispregli konje. Potom su poslužioci rukama okretali vozove.

Kao da se zagrcnu. — Gospodine kapetane, pešaci se zaklinju na zastavu, a mi artiljerci na topove. Pošto smo uništili topove, mi smo razrešeni naše zakletve i izveštavamo vas, da smo mi slobodni... — Ko „mi“?

— pitam jednoga pešaka koji mrzovoljno žvaće. On mahnu glavom, pa će reći: — The... usta miču, trbu’ ne oseća. I pošto su iznašli sve mane, pojeli su peksimit u slast. Čak su i mrvice pokupili. BESPUĆE...

U varoš nisu odlazili, jer nisu imali para. A po okolini nisu skitali, pošto im je predočeno da su Arnauti nepoverljivi.

Komandant pešačkog puka obrati se onoj dvojici vojnika: — Pošto ste vas dvojica došli sa ovom ženom, to uzmite dete i od sada ćete ići sa mojim pukom.

On te zove na raport... Kada bi mene zvao, ja bih morao da pripašem sablju i ešarpu. Pošto ti to ne nosiš, onda tvoje službeno odelo i onu tvoju popovsku kapicu, kako je ti zoveš... mitra... čita.

— dobaci neko. — Bože sačuvaj... Upravo odgovoriću ali ne na prvo, drugo, treće... Već prosto: pošto tri dana nisam ništa jeo, pošto sam umoran i malaksao, pošto nemam ni materijal za pisanje, to molim komandanta za

— Bože sačuvaj... Upravo odgovoriću ali ne na prvo, drugo, treće... Već prosto: pošto tri dana nisam ništa jeo, pošto sam umoran i malaksao, pošto nemam ni materijal za pisanje, to molim komandanta za izvinjenje što mi je ovom prilikom

Već prosto: pošto tri dana nisam ništa jeo, pošto sam umoran i malaksao, pošto nemam ni materijal za pisanje, to molim komandanta za izvinjenje što mi je ovom prilikom nemogućno dati odgovor...

— Mislite li da sam ravnodušno primio ovo saopštenje!... Ali šta sad?... Da se potučemo?... Onda? 3aćutasmo... Pošto je prošao onaj prvi izliv ogorčenja, zapita neko da li se bar zna razlog što Italijani ovako postupaju.

— Vele, naši vojnici su možda zaraženi. A pošto nailazimo u njihovu zonu, oni smatraju kako treba da nas drže kao u nekom karantinu...

Ali pošto Tanasije ne daje ništa napismeno, to smatra da nije dužan Englezu čak ni novac da preda. Jer Englez je robu ukrao...

Petrović, Rastko - PESME

A ja pevam oholo: Soko leteo, soko lovio, soko pao, Slavno pao, pošto je lovio!“ Da li razumeš: najzad pao? Svi koračaju oni danas ispod jesenjeg neba kao ispod prokislog surog amrela. Aj!

Ali pošto mi nekako padne na pamet da to čega se ja bojim, baš taj i taj dan, stvarno - pa ma šta se na svetu dogodilo - mora nai

O, pa ako, ako moram umreti, jer prestaje mi disanje, I biva ispunjena pučinom poslednja mi praznina, Pošto me izgube iz vida neće shvatiti ćutanje; Smrt, smrt, smrt, svetljenje, o pa ako ...

”Jer ja sam čojek, a žena ti je žena, I pošto si je već imo, Sa nesrećom je bolje u postelji no s njom, Jer večeri su duge a treba živjeti sa svojim mukama, Provesti

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Zar se ja ne podavah, ja ne držah? Aja! Moj brat, da me je na paran-parče sekaja, pa opet, ne bih mu se podaja. Ali pošto on moli i vika: ili da ga ubijem, ili da ga više po mehane ne sramotim i ne rezilim — e s’s tuj njegovu molbu — zakla

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

On je takav kad na račun šićardžija, pošto svakoga od njih „kucne“ šestopercem, uputi po koju pošalicu: „Toliki ti rodili grozdovi“, „Tolike ti jabuke rodile“,

Momčilo ne mogaše odoleti; mnogi njegovi izgiboše. I pošto mu ostatak vojske bi pribijen uz gradske zidove, i već se ne imaše gde borba na konjima voditi, a ne bejaše prilike da

Izdaja je, naposletku, konačno prionula uz ime Vuka Brankovića, neznano po kakvim uzrocima. I pošto je izdaji povod bio u surevnjivosti koju ovlašno napominje i najstarija priča Konstantina Filozofa, XVI je vek, kao nov

Tako su se do kraja XVI veka razvili svi elementi kosovske epopeje, i to lagano, i malo po malo. Pošto pričanje M. Orbinija, izdano na svet 1601.

Pošto pričanje M. Orbinija, izdano na svet 1601. godine, zakoračuje u XVI vek s punim oblikom kosovske epopeje, i pošto je izvesno po gore pomenutim pisanim spomenima da je ista epopeja u XV veku bila uža, drugojačija i manje sređena,

Izdaja je, naposletku, konačno prionula uz ime Vuka Brankovića, neznano po kakvim uzrocima. I pošto je izdaji povod bio u surevnjivosti koju ovlašno napominje i najstarija priča Konstantina Filozofa, XVI je vek, kao nov

Tako su se do kraja XVI veka razvili svi elementi kosovske epopeje, i to lagano, i malo po malo. Pošto pričanje M. Orbinija, izdano na svet 1601.

Tako se onda Smederevo moralo predati (18. avgusta), pošto je izdržalo tromesečnu opsadu i bombardovanje iz velikih topova.

Pri kraju XVII veka hajduci Srbije, pošto su Turci pretrpeli neuspeh u opsadi Beča, digli su narod na ustanak i napravili bezbroj viteških podviga, ali ženjeni

“ Ovo pitanje je istaknuto i time što ranjenik ne odgovara na njega odmah, nego tek pošto je skinut s konja, umiven i zapojen, i pošto mu je milica postavila niz novih pitanja.

pitanje je istaknuto i time što ranjenik ne odgovara na njega odmah, nego tek pošto je skinut s konja, umiven i zapojen, i pošto mu je milica postavila niz novih pitanja.

Sve što pesme sadrže iz života radnih masa uzima se kao pozniji sloj, kao rezultat prerade pošto su pesme sišle u narod. I to je čitav temelj na kome se podiže ova čudovišna pretpostavka. A gde je tu logika?

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

patke Zaista su slatke KAD BI MI NEKO REKAO Kad bi mi neko rekao Kako je život stekao Kojim je parama platio I pošto bi ga vratio Kad bi mi neko rekao Kako je vazduh stekao Kome je pisma pisao Da moli da bi disao Kad bi mi neko

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Pomiješao bih buve i slonove. Tek pošto mu Jovanče donese neku divljačnu biljčicu opora ukusa, nađenu u procijepu jedne stijene, Potrk se razvedri.

Tek pošto dječaci odoše za nekim poslom i oko jame se sve utiša, on se pope uz prvi stepenik, virnu napolje, pa brže bolje iskoči

Jednog dana on se uputi seoskom knezu, debelom Valjušku. Nađe ga u krčmi. Pošto poručiše po čokanj nekakve loše rakije, zvane „brlja“, učitelj se požali: — Gazda Valjuško, ovi tvoji šumnjaci ne šalju

— Pogođena je, srušena! Ta slutnja presiječe sve dječake, ali se niko ne usudi da je glasno iskaže. Tek pošto se dim toliko razvuče da su već mogli kroza nj da vide čitavu zaravan, dječake po srcu lupi nešto tuđe, odbojno i

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

POHOTA OČIJU Reči božija, pošto ti, reči, plot bi, Sačuvaj nas od pohote plotske, Sačuvaj nas kao zenicu oka Od pohote očiju.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Po rešenju familijarnog veća, Jevda uze preda se jednoga dana sina Manču. I pošto je ženidba u načelu bila već svršena stvar, razgovaraše sad o njoj onako u pojedinostima.

došla je da mu kaže sve šta je i kako je bilo, i pošto se sve rđavo svršilo, da ga, naravno, i uteši. Mane je sve ono u subotu već bio smeo s uma, i nije mogao ništa ni

vesti koje stigoše preko novina iz Engleske, jer tamo se pobunili fabrički radnici u Bradfordu protiv kapitalista I pošto ne znaju kakav će položaj prema svemu tome zauzeti engleska vlada i parlamenat (donji dom bar!

Pričalo se da ga je u tom, sem njegove, čak i devojačka majka, Tašana, pomagala, pošto Zamfir nije hteo ni da čuje za Manulaća, nazivajući ga s bagatelisanjem „zevzek-Ibraimom“.

I što će nam onda sve to?!... I pošto je ona čorbadži-Zamfirova, — onda daj policiju i žandare, trči po kućama p vinogradima, vraćaj je kući, zamaži oči

po podne krenu tetka Uranija (jer je od tetka-Taske, koja je inače svršavala takve stvari, oduzeto svako punomoćje, pošto je bila oglašena za baksuza) da ona pokuša da raskravi i oslobodi Manulaćeve starije i da im sama ponudi i opomene ih