Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
da razvraća dedu, daje im kojekake skaredne knjige da čitaju, kaže im da gore nema neba ni raja — nego da je to nekakva praznina; kaže im da ne treba vlast slušati, što je kapetan već k znanju«, i dobio, naravno, opet glavu šećera da je, ruke radi,
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Moje te srce traži, kuka za tobom, kunem ti se umire za tobom. Bože, ovo je užas... Ubija me ova jeziva smrtonosna praznina samoće. Idem nema i slepa kao utvara; pa po nekad dođe da vičem pa da se sve prolomi: u pomoć, u pomoć, u pomoć!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U kući je bila nastala velika tišina. Bio je opet završen jedan deo njihovog života, a po odajama je nastala bila praznina.
U raspoloženju u kom se mešaju radost i žalost, tuga i nada, snovi i praznina. Na traktir je, u letnje večeri, padala crna i tamna senka samostana fratara, koji je bio prekoputa, a u kom su često
Ogromna, tužna, praznina. Čamdžije su i njega prebacivale na tursku obalu, tek da vidi kako, tamo, nikog nema. A kad bi, na toj suprotnoj strani,
Samo je u novonaseljenim selima, nemeckih došljaka, vrvelo kao u mravinjacima i košnicama. Ta praznina setila je Isakoviča onoga što mu je Engelshofen bio rekao.
I širi blago rukama – a praznina zatim sklapa. Trifunov pogled, zakrvavljenih očiju, pri pomenu Pavla, i Pavlov osmeh, čudan – Bože me prosti, kao u
U protokolima njihovih štapskvartera, u njihovoj korespondenciji, u papirima o njima, nastaje praznina. Teško je razaznati se, posle te zime, u papirima, o kretanju, i doživljajima, junaka našeg romana.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Je li i onda kao da prolazimo bezumno... bez smisla... je li moguće da je sve to jedna bezdana praznina?“ Tada čestnjejši Isakovič poče buditi Komesara i, već sasvim napit, blenu u noć, punu zvezda, prešav pogledom sva
Kao i u duši Isakovičevoj, i u njihovim dušama nastade praznina. Kuće i kućišta zaboraviše, na ženu i decu više nisu mislili, a svoju muku i znoj osećahu sve jače.
je i žalostio se ne samo za svoje ljude, već i za Vuičeve, pokupljene i birane iz Posavlja, iz Podravlja i sa Pakre. Praznina njegovog života, uzaludnost porodice, žene i dece, kuće i kućišta, povratka, svega toga što čine, rasla je otkada ih je
Kao što to biva u početku starosti, pred njim se jasno ukaza bezdana praznina, u kojoj nema ničega. Polazeći u ovaj rat, četvrti put u svom životu viđajući smrt, on se nadaše pri polasku da će se
Babetina mu se pojavi na mesto prve ljubavi, praznina na mesto gradova, u kojima je živeo, trgovao, ili kopao jarkove, pucao i tukao ljude.
Na kraju svega pak, bila je praznina. U snegu, sve do šuma video je sela i logore. Drveće, na obzorju, i mutan vidik. Ono gde su bili, ono gde su prošli,
Ovde ga je čekalo samo bezdano ništavilo i praznina, što ih je video najposle tako blizu, pred sobom i svojom starošću. Od sveg života, razmišljajući, vide u prošlosti,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
srpske narodne epske pesme stavljao daleko iznad nemačkih, jer su naše pesme „ispevane čistim plemenitim jezikom, bez praznina u pripovedanju, razgovetne i jasne od početka do kraja“.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
merila o lepom, skoro po pravilu, neizgrađena, to u ovom području caruju umetnička nemoć i osrednjost, gola izričnost i praznina.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Epizode možda nemaju velike veze sa glavnom radnjom i ima praznina i preskakanja u istorijskom izlaganju. Ima mnogo književnih i istorijskih reminiscencija, pisano je gdegde u preterano
na juriš, preko kolena, da često još nesasušen rukopis šalje u štampariju, — zato u njegovu delu ima i toliko nemara, praznina, nedostataka i grešaka, zato kod njega ima i površnosti, i slabog nadahnuća, i usiljavanja, i banalnosti, i slabih
Milićević, Vuk - Bespuće
čim se je duže molila, tim se brže rušila njezina vjera sa njezinim nadama, i u duši ostajaše poslije toga jedna bolna praznina, ili tiho i nemoćno očajanje.
Radičević, Branko - PESME
Strašni vijar odozgo me trže, Pa me dole u tavninu vrže, Sama tmina, sama tmina gusta I praznina oko mene pusta, Pute pusti, pute straoviti! O pomozi, Bože siloviti!
O pomozi, Bože siloviti! Vijar vije, a praznina reži — O straoto, srca mi ne steži, Bože — nebo — tamo — strašna čuda! Odo dole, dole — ali kuda?
“ Manu rukom, glavom manu, Pa na drugu klonu stranu, Nesta sveta, osta tmina, Osta pusta ta praznina, Sred praznine sam on legâ, Grej preteški oko njega, Pod greom se duša savi, Na obranu zaboravi, E preteško grej
Lalić, Ivan V. - PISMO
1989) 7 SREDOKRAĆA Na sredokraći anđela i zveri, Vidljivoj u obliku ove ploti, Nije za tebe bilo mesta, kćeri; Ti si praznina u svakoj lepoti Vrtova, mora, gradova i kula U tromom blesku godina što minu — Svejedno, ti su ustuk od
Kad kucneš, glasi se praznina, Onako kako oblik kaže, Najčešće muklo. A duh vina S duhom se ulja teško slaže. Rub police je rub rizika: Jer pad bi
Taj zvuk će da se zgusne u mrlju koja vlaži zapadni sobni zid — Tako praznina gusne u vidljivu suprotnost, Najavu rastočenja.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Sem bračnih dužnosti, obavljao i čitav niz dužnosti u Savezu književnika, gde je odlaskom druga Topa ostala velika praznina, pošto je svima pao kamen sa srca.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kao da mu neko iščupa srce i odnese... ostade na tom mestu samo pusta praznina. On oseti da je ostao usamljen za večita vremena, jer mu nestade onoga što mu je ispunjavalo životom srce i dušu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Osećam nešto belo, vitko, suzno, kako odlazi od mene; belo kao rosa vodoskoka kad vetar duhne. Na kraju ulice praznina, praznina; nad krovovima, mokra brda i šume i nebo. Sve je tako zamršeno. Što dalje u predgrađa, sve je više mutno.
Na kraju ulice praznina, praznina; nad krovovima, mokra brda i šume i nebo. Sve je tako zamršeno. Što dalje u predgrađa, sve je više mutno.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
skokom pritrča k vratima, otvori ih rukama koje drhtahu kao u ljutoj groznici, odjapi ih širom, pa kao da mu ona crna praznina što zijaše kroz vrata iz neosvetljena predsoblja dade novu snagu, on se skupi sav kao da se sprema za skok, pa se
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
SJAJ SU SAMO VRATA KRAJA 49 KRAJ JESENSKOG MORA 50 UMORNA PESMA 51 VRATA 52 KULA NA PESKU 53 PRAZNINA 54 NA DRUMU 55 ČAS 56 U ČAROLIJI 57 NA TLE SAD JABUKA PADE 58 SA USPOMENOM NA JEDNU PANONSKU SOBU 59 KRLETKA 60 NOVI
Zar je tu južni kraj i jedino im žalo? Blizu je praznina i rub se približuje: Reči ove pesme izdržite još malo Dok vas smrt il ćutnja skora ne rimuje.
Nek mesto pesme, iz tvog polumraka Gleda sa stola prazan list iz sveske I pepeljara puna opušaka. PRAZNINA Razbežale se reči sve iz mene: Kao od bata nekog kad za časak Nestanu ptice sa grane zelene (Al ostave u sluhu šum i
Ovako: stojim još uvek pred svima (Dok slična strmoj vodi il oluji Kroz moju glavu sva praznina bruji). NA DRUMU Sa ruševine moga stiha Koja se sluti iz svog praha Začu se reč tek jedna tiha Isprekidana ko od
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim ćuti i gleda pored njega. Ćelija se razmiče. Praznina raste. Njemu je sada ceo svet jedna ispražnjena ćelija. Ona je nekada bila puna ludi.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Nisam mogao ništa da kupim. — Koji je đavo ušao u njega? — pitali su se roditelji, a oko dečaka je rasla praznina. Drugovi su već otvoreno bežali od njega, ribe i rakovi zavlačili se u dubinu, jer ih je gađao kamenjem i otkidao im
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Tako on sad vidi, nad Mačvom, nebo koje je, odasvud, bezmerna plava praznina i čist, crn sjaj; u isti mah, oseća taj crni sjaj kako mu, sa znojem, klizi niz potiljak, a Petar spava, san mu je
Činilo mu se, ipak, da je, već jednom, upamtio takvo nebo koje je, odasvud, bezmerna plava praznina i čist, crn, sjaj. Ali, na Prudinama ga je čekala samo šaka ljudi: istina, klicali su mu.
se, u zoru, spušta niz padinu prema Čukur-česmi, Dobrača posmatra nebo u kojem počinje da treperi pramenje rasvetljenih praznina i nada se da će tu, kod česme, zateći Kona. Zašto baš njega?
upitao je starac sa malim osmehom ili se to Dobrači pričinilo, i umro. Iz kućice niko kije izišao a praznina je počela da izbija od kamena, od zemlje, od oblaka. Dobrača je, kroz tu pustoš, pošao uzbrdo, ka Stambol-kapiji.
Ljubica je prva sjahala i, bez reči, utrčala. Žurila je, kroz puste odaje, praznina u njoj bila je sve obuhvatnija a znala je šta će ugledati. Ušla je u svoju sobu i zaista ugledala Miloša i tu ženu.
Popa, Vasko - KORA
oblacima Nejake lampice škrga I nemušto zapomaganje algi NA ČIVILUKU Okovratnici su pregrizli Vratove obešenih praznina Zadnje misli se legu U toplim šeširima Prsti sutona vire Iz obudovljenih rukava Zelena strava niče U pitomim
vazduh Po izlozima Usne moje traže Tvoj osmeh Na raskrsnici Poljubac naš pregažen Ruku sam ti dao Ti je ne osećaš Praznina te je zagrlila Po trgovima Suza tvoja traži Moje oči Uveče se dan moj mrtav S mrtvim danom tvojim sastane Samo u
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Bonifacije, bila je spremljena kao što treba, a isto tako i pojedena: od riba i petla ostadoše samo kosti, a od vina praznina u krčagu, no opat je dade ispuniti. Nije se tužio više na bolove, no dođe u raspoloženje, ružičastije od njegova lica.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A onda je sve bilo tačno kao i posljednji put: maska na licu, dosta ugodna praznina koja se sve više širi u mislima, i, posljednjim tračkom svijesti: ako se više ne probudim, tim bolje! ...
Bolničari su pograbili krevet i iznijeli ga. Za njim je ostala praznina. Pozamašna, četvrtasta — taman onakva kakav je bio krevet.
Pozamašna, četvrtasta — taman onakva kakav je bio krevet. Tako biva uvijek kad nešto nestane: za njim ostane praznina onakvog oblika kakvog je bilo ono što je nestalo. Tako biva i kad nam neko umre.
Tako biva i kad nam neko umre. Tako biva uopće kad se zbriše jedan realitet: na njegovom mjestu ostane praznina tačno njegovih crta, lika i običaja, i sjedi na njegovom mjestu za stolom, kao duh umorenog Banka, i zuri u nas...
čudo u tome kako se sjajna, ispupčena oblina gornje polutke odjednom preokrene i kako, mjesto nje, najedanput zijevne praznina: nabubrela punoća oblika naglo se preobrati u šupljinu, u prazan prostor, u jedan mali bezdan mraka, postojanje se
Ono što se iščekuje teži da postane potreba, nasušna potreba. Pa kad to iščekivano izostane, njegovo odsustvo, ona praznina, zna katkad zauzeti u nama veliko, veliko mjesto. Tačno onoliko koliko je zapremalo iščekivano. Gledam je.
Naročito ne u nekim godinama. Od krhotina jednog razočaranja ne gradi se novi kumir; na njegovom mjestu ostaje praznina... Eto, to je ono od čega strahujem. — Svakako, još je prerano da se o tome misli. To je još sasvim daleko.
Nagli nastup bolesti duboko ju je uzbudio. Ali se u sanatoriju uskoro stala smirivati. Praznina danâ, mršavost zbivanja, jednoličnost režima ubrzo ukrote bolesnikov nemir, omore njegovu prvu razigranost.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Priđe vratima i gurnu ih; zaškripaše ispucana rastavljena vrata i za njima odjeknu potmula praznina puste kuće... »Da li je živa, jadnica — pomisli on za majku — ili je i ona zaklopila umorne staračke oči ?«...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kad spuste glavu u grob, da se smiri I srce moje, živeću u banji Tišine mirno: po mojoj lubanji Praznina će se k'o večnost da širi.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
sa pesmom „Nebeski prsten“ iz narednoga ciklusa – kao što se i sjaj nebeskog prstena „propio“ i njegova se „mlada praznina“ „ugojila“.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Je li i onda kao da prolazimo bezumno ... bez smisla ... je li moguće da je sve to jedna bezdana praznina?”264 Sada je unekoliko jasnije čega radi je na početku scene uz pomoć jezičkih tropa bio ušao u sobu onaj komad
360 Kada se „prazan život” slikovito realizuje kao „praznina u kojoj telo visi”, onda je to vraćanje od jezičke apstrakcije nazad na čovekov izvorni doživljaj praznine, a taj je
Miljković, Branko - PESME
Budi Ispod svoga imena koje budi Ruka sa cvetovima krv što sebe okiva. Završiće se putovanje ostaće tiha brda, Siva praznina vetar koji bludi, Mesto koje nema mesta u želji al nudi Zlo da nas spase i istinu otkriva.
Svaka je pesma prazna i zvezdana, Ni bol ni ljubav ne može da je zameni. Ona je sve što mi osta od nepovratnog dana, Praznina što peva i mir moj rumeni.
A ništa nije teže nego gledati čitavu večnost sa nekog zida. I najviše nam pri tom nedostaje praznina gde ne struji krv i gde bismo smestili svoje predstave o eventualnom božanstvu.
Ipak ništa nije izgubljeno, jer praznina je to čega nema. Ali ima nešto oko njegove glave što je čista lepota i neprevaziđena vrlina, a slično je praznini.
Tvoja čula sebe osluškuju, svoju Nestvarnost, svoju beskrajnu uspomenu; Tvoja praznina svet i zvezde krenu U čudno poimanje tvog duha u Broju.
Sričem fosil tvoga imena u suši Vere i lažnog rasta lažnoj duši, Jer i da te nema, praznina u kojoj Zamišljasmo te, ipak, nikad ne bi Prestala da nas opija, u sebi Uvek druga prevarenoj srži mojoj.
kune Tužna posestrimo čemera i bune Jetkih mudraca s izmišljena brega Tvoje je srce u drugima ti samo pevaš I tvoja ih praznina sve više očarava Oproštena im oporost dosneva Tvoje je srce u drugima dok pevaš O iskri iskrenoj koja očajava U taštom
KOLO Van njega sve je beskraj, varka i zloba, Praznina u vetar pretvorena tašto. Samo je budnost pesma, i teskoba, Beščulno mesto prevareno maštom.
Iz pepela oka izleće slavuj. Krilatost klisure odmeni sujetu. DODOLE Ko sat bez kazaljke svetom otkucava Pronađena praznina danu sagorelom Što posvađa budno sa onim što spava I let zaustavljen s laži odletelom.
svojim mrakom iz zagriženosti Spanđala se sa vremenom Mešajući svoj pepeo sa svežinom zore Ona svetli: to svetli njena praznina Njena će nemoć osvetliti naše puteve Sunce je ime njenog nasilja Njena izdajstva skriva ljudsko srce Ona je priznala
shvate pevaću neometen U mome srcu sunce i noć postaju ljubavnici Kad sanjam u vrtu ispod jorgovana Miris je zgusnuta praznina u biću Koje se udaljava od sebe kao u molitvi I tako starimo ja i moj plamen I tako se opijamo svojim životom i
Velika noć ispunjava vreme do pesme kojoj slušaoci potrebni nisu. Smrt je podivljalo ništa, prohodala praznina. Pun noći kako da uspavam tu reč budnog mraka koju ne može urazumiti nikakva pesma koju ne može ni zemlja upiti ni
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
razumeće koliko sam iskreno zahvalan onima koji su mi za vreme rada na ovoj knjizi omogućili da posledice znatnih praznina Matičine Biblioteke bar donekle ublažim upotrebom njihovih potpunijih zbirki.
Bojić, Milutin - PESME
O, Gospode, daj mi one ljude vere Kojom David negda verovaše u Te! Gospod ćuti. Mrak se samo jače stere, I praznina zjapi i nebesa ćute. No ni tebe nema, moj željeni Bože. — — Pa zašto razumem celu vaseljenu? Čuj!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kud ću sa svojom čeljadi? —Nije, bolan, ono već tvoje, kad je u rukama suda... — I nasmija se gazda, i crna praznina među zubima pokaza se čisto. Pa nastavi: — Ti, čovječe, već ništa nemaš... Ko zna hoće li imanje i zaleći za lug ...
Petrović, Rastko - PESME
O, pa ako, ako moram umreti, jer prestaje mi disanje, I biva ispunjena pučinom poslednja mi praznina, Pošto me izgube iz vida neće shvatiti ćutanje; Smrt, smrt, smrt, svetljenje, o pa ako ...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ko bi to mogao biti? Okrete se Belko levo, pa desno: svuda unaokolo širila se praznina. S tugom u srcu poče Belko da gradi novi dom, ali dahtanje nije prestajalo. Konačno mu se pogled spusti niz brežuljak.
Vodu ispod jezika sam proguta i kliknu, okrenuvši se ka Smrti: — Šta sada? Ali, tu gde je Smrt stajala zevnu praznina: Smrt kao da je u zemlju utonula. A Varalica? Još i danas svetom hoda. Zar nije vodu života progutao, Smrt nadjačao?
Ali, dečakovi prsti bili su jači i tamo gde je kasa tvrdila da leže biseri i dijamanti — zevnu praznina! Kasa ojađeno jeknu, a stolica kojoj je nedostajao naslon nasmeja se na sav glas. To je čuveno susetkino blago, znači?
Kako su dani leteli! Kako je pritiskala praznina, kada se jednoga jutra ču otvaranje vrata, nečiji laki koraci i poznati glas reče: — Ustani i pođi, Radane! — Micko!
s borovih grana, a onda, najednom, zabruja šuma od udaraca sekire, proredi se četa borova, zaigra oko breze kolo praznina. Još je jedino, u prikrajku, orah stajao. — Sreća što si tako čvornovat, tako ružan! Bar će mi tebe ostaviti!
Šantić, Aleksa - PESME
'' dodade na to Grofica setna i bona, Pa šoljom čaja ljubazno gospa nudi Gospodina barona. Za stolom tebe ne beše i praznina Osećala se jasno — Ti bi o tvojoj ljubavi, moja draga, Pričala tako krasno.