Upotreba reči pre u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Oči nisu imale više one svetlosti, behu tamne i upale, a lice mu dođe kao sneg belo. Meni izgledaše mnogo lepši nego pre.

pripovedala o večnom mraku podzemnih tamnica, o mučnoj samoći, koja se u vlažnome hladu kamenitih svodova provodi... Pre stradanja beše strog, a sad ozbiljan, ali pun blagosti.

Decu je više ljubio i milovao nego obično. Gledajući Milevu, često bi mu se niz bleđano lice suza zablistala. Istom je pre četiri dana legao u postelju... Prvi dan i noć bacao je krv.

tavne šupljine da zasvetle dva crna oka, da vide užas bezobrazne gledalice, koja se ne stidi s podsmehom posmatrati od pre hiljadu godina iz groba izbačeni kovčeg čovečijeg mozga!.. 1871.

Otac ga, siromah, uze, zagleda se u njega, posmatraše ga, prevrtaše u suvim rukama, pa nekako neveselo progovori: „Pre nekih vremena beše i ovo vrano kao zivt, a sad je pobledelo, kao i lice što sam ga juče u ogledalu video... Kažu: bog!

Ali vremena prolaze, a svakim danom sve crnja i gora dolaze!... Pre nas gaziše nemci a sad i Nemci i Madžari... Ti već slabo kud ideš, bolestan si, nije ti ni zameriti...

„Sigurno zbog toga nesrećnoga komesara?... Bože moj, bože moj! Šta li neće ovaj naš jadni narod prepatiti!... Pre perzekutori, pusta-komesari, sablje i nadžaci; a sad nam posla car komesare, džandare, vinance, policaje, rihtere i

Ali prosjaku još nije udelio... On je očitao neku molitvu, žureći se da što pre iziđe iz kuće, brzo, onako otprilike kao kad čovek ima posla, a mora na ulici da se s nekim zdravi. Odnesmo mrtvaca...

Sve mi se čini da bih u ovim našim planinama blejanje ovcino pre razumeo nego njihov razgovor... Pa sam onde video i Švaba i Madžara — kakvi su to, opet, gadovi! Da te bog sačuva!...

koji ide nekuda gde se nikakvoj radosti nema nadati, a posle diže sumorno glavu i stade mi pripovedati: — Tako, pre nekoliko godina, išao sam sa mojim kožicama u Paraćin na vašar iz Krivog Bira.

Pošao sam još pre svanuća, a kad je zora zarudela, bio sam nasred Čestobrodice... Ne znaš kakva je to milina u ovakoj mračnoj gori

Kosa seda, a pre tri godine beše vrana. Od radena čoveka postade neradan; katkad će samo uzeti pušku, prejuriće preko ovih planina, ili

Obradović, Dositej - BASNE

druži se s kim se ne poznaješ, i neprijatelji se s silnijim od tebe, a navlastito ne primaj nikoga sebi za prijatelja |pre nego dobro saznaš kako je s prežnji svoji živio prijatelji.

Ko što želi, to lasno veruje: mloga životinja, jedno drugo ne čekajući, navali koje će pre, pod imenem poseštenija, izdisanjem lava svoje oči nasladiti.

Kažu za onoga iskusnoga politika papu Ksista da je, pre nego papom postane, sve pogrbljen hodio i na čaršavu od mreže ručao; a kako ti ga učine papom, ispravi se i ukoči bolje

toliko više valja stajati na opazu i dobro smatrati kakvi su oko njega tragovi, sireč: ko je, kako postupa, i kako se je pre vladao.

samih najodaljenih granica prognatu i sakrivenu istinu; koji ne ište da pozna one koji ga okružavaju, i veruje onom ko pre dođe i onom koji ume lepše govoriti, hitrije lagati i iskusnije laskati — podoban je ove basne lavu, koji veruje sve

μη βλάψει λόγισαι δε προ έργου, δειλά μεν εκπρήξας ϕόβου χρηστά δε τέρπου: Delaj to što te neće uvrediti i razmišljaj pre dela, zlo kad učiniš boj se, a o dobru veseli se”.

svojim porodom inatom svuda svoj nos uvlače, dođu i k ovom čistom i izobiljnom izvoru, i zavade ova dva zvera ko će pre piti. 0d reči dođu k udarcem. Vepar zubma, a lav s noktima, jedan drugog okrvave.

Ko je | pre nekoliko vremena ikada čuo daje Bošnjak ili Arbanas ikada Turčin bio? Niti su pre bili, niti će do posletka biti.

Ko je | pre nekoliko vremena ikada čuo daje Bošnjak ili Arbanas ikada Turčin bio? Niti su pre bili, niti će do posletka biti.

Naravoučenije Živo i djejstvitelno opisanije silna nepravedna i slaba nepovina! „Ko te pre? Kadija. A ko ti sudi? Taj isti kadija. Ne pitam te više, znam šta će ti biti”, — vele Bošnjaci.

Kadija. A ko ti sudi? Taj isti kadija. Ne pitam te više, znam šta će ti biti”, — vele Bošnjaci. To znači: kurjak te pre, a kurjak ti sudi. Imati pravo onde gdi nasilije i nepravda vlada i sudi, to je toliko koliko i sasvim krivu biti.

Dakle, ne mora li lud biti ko misli da mu je ovo čuvstvovanije zaludu dato? Evo kako o ovom pre nekoliko hiljada godina starac Isiod mudruje: „Ιχθύσι μεν και θηρσί και οιωνοίς πετεινόις έσθειν αλλήλους, επεί ου δίκη

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Promenjen svet nas plašio, nov novih kraljeva red, al svak se brzo snašao: to beše isti svet. Ko pre pedeset godina, svako pronađe svoj grad, svoj krevet pun životinja, ovoj šlem, svoj nož, svoj sat.

Jedan poruku nosi važnu (pre veka kralj ga poslao), drugi okreće vola na ražnju svak nastavlja svoj posao. Ustima ko je pre pola veka (a žedno ih

Ustima ko je pre pola veka (a žedno ih razjapio) prineo lonče mleka sad ga do dna iskapio! Ko je pre stoleća izbriso Sim...

Ustima ko je pre pola veka (a žedno ih razjapio) prineo lonče mleka sad ga do dna iskapio! Ko je pre stoleća izbriso Sim... sad stiže i ...eun da izbriše. Ko je pre stoleća iz lule dim udahno, sada ga izdiše.

Ko je pre stoleća izbriso Sim... sad stiže i ...eun da izbriše. Ko je pre stoleća iz lule dim udahno, sada ga izdiše. Ko tamne započe mostove temenom sad ih pridržava.

da mi još nije ove lule... Gasi to! - gaze je nogama pa zar ne vidiš, bogamu, da i na svice pucaju! Ko otac, pre pola veka, sad sin, dok pada noć, zbog mirisa hleba i mleka, na pušku stavlja nož.

istog koca i konopca, i makar ih, kao i petrovce, Turci istim gvožđem okivali, oni će s Turcima protiv petrovaca pre no s petrovcima protivu Turaka!

Miloš u albanskom snegu, dok ga prti drug, koji kostur posto je pre smrti. Gojko u moru što se brzo sklapa puno nafte i vojničkih kapa. OPET VOJNA Pala Poljska, skoro će i Moskva.

Uto i spavanju vreme. Pre no zaspim kažem ženi: vešaće me u pet, gledaj da me probudiš nešto ranije. Ujutru vešala, nova novcata, čvrsta,

VIDIK PRI BEKSTVU IZ KOSTOJEVIĆA Osvrnuh se s konja u kasu, i, pre no me proguta noć, videh: pod sve gušćim, sve crnjim oblacima, bačena pokraj zgarišta, ostaje, čeka sneg,

Šta će tek biti s nama? JESENjI KRSTOVDAN I pre nego što se - maglama, kišama, injem, slanom i mrazem - najavi zima, sve se sa polja zbira i unosi: unose se šljive u

Zašto je, u ovom ugašenom svetu, pre nego što se ugasi i sam, baš onih nekoliko napuštenih kuća, da ih za tren obasja, izabrao?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

On živi sada sa svojim sinovima i pročom porodicom u Rusiji, u Hotinu. Ako ja pre umrem a oni se dotle ne vrate, nemojte zaboraviti da tamo imate stričeva, braće i sestara, koje još nigda niste videli.

godine). U isto vreme bili su spremili Nemci dve pune lađe vojnika, da udare na donji grad i da uđu na Su-kapiju. Pre toga ugovori s njima Jovan Čardaklija, i Đikić, i Vlajko [Stojković] Beograci, da im kapije otvore.

” (Na godinu dana pre toga oni sogljadatelji koji su po Srbiji ’odali i narod spremali za Nemačku Krajinu, odveli su sa sobom mnogo momaka iz

ja se počnem sumnjati, no opet poverim Ivanu i Kićanu, jerbo su moji ljudi i stari poznanici, a i milo mi bude da se čas pre turskog zuluma izbavimo, jer nam je bio sasvim dosadio.

Govorim ja jednako Mijušku: ,Piši neka ćesar šalje što pre svoju vojsku, pak ćemo lakše i naše vojnike u skupu držati.

No toga pašaluka čitluk-sajbije umole beogradskog vezira (što je bio pre Musta-paše) da oni budu age, kao što su i bili, i da kupe svoje desetke i proče.

u sela bila razišli, kako čuju da im je starešina poginuo, poplaše se i svi pobegnu u Vidin k Pasmandžiji, koji se još pre toga osilio i od sultana otcepio, i sav pašaluk vidinski pod svoju vladu uzeo, niti je što caru davao nego sve sebi

malo nešto više na godinu, a ono kako klepalo udari, onda grne sav narod u crkvu i hoće na vratima da se podavi, i ko pre uđe, žena ili čovek, taj napred i stoji.

godine dana postave Turci svoje sudove po kasabama, i tako u Valjevu je bio muselim i kadija, a on u nahiji knez kao i pre nemačkog rata.

To sve vidi paša, ali nema kud. Ta je naša vojska od pre našeg božićnjega posta s mojim ocem u Beogradu stajala, i grad čuvala, do naši̓ uskršnji̓ posta, dok se Birčanin s

— Moj stric ode u Tavnavu i Posavinu, kuda je novce razdao na svinje, da što pre otisne svinje i u Nemačku pregna, da bi koju paru uzeli, pa posle što Bog da.

Ja pošljem za mog strica, da čas pre ide ovamo. — Ljudi kažu: „Evo vojske, no nama treba džebane; otkud ćemo dobiti?” Ja kažem, neka se oni samo kupe, a za

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Znaš kad se ono onomlane odelih od brata. Ostadoh jedin, sa ženom i decom... Kud ću i šta ću? Ne znaš šta ćeš pre: jali vratiti stoku, jali pritvrditi ogradu, jali oplesti, jala okopati... Ovamo, opet, sediš u košari.

— Eto, na primer, kakav beše kapetan Jakov Jakovljević, što je bio nad ovom kapetanijom pre Maksima. Nikad ne dođe u kancelariju izjutra pre dok ne popije u mehani pet-šest polića prepečenice, pa onda zavodni

Nikad ne dođe u kancelariju izjutra pre dok ne popije u mehani pet-šest polića prepečenice, pa onda zavodni očima, a sve pljucka, štuca, iskrmači svaki akt

— Jes̓, bogme, gospodine, pravo kažeš! — graknu oni oko njega. — Eno, znam ja pre... Dođe ti na sabor kod crkve svakog praznika tušta sveta.

Šta se čini, čudo te i ovo malo bog još daje. — A batalio se, brate, dakako! — nastavlja kapetan. — Eno, pre nekih godina, znam — prođe starešina.

— Da spremimo jedno prasence malo? — A jok! To neće biti u redu... A i da je — on prasaca sad ima. Tu baš pre neki dan oprasila mu se krmača. — A bi li valjalo jedno jarence? Deca vole jariće...

Sve je opet pošlo svojim putem kao i pre; dužnost se vršila kao i dosad — samo što je sad počela da stoji u sobi Đukinoj pred kancelarijom i ona torba sa

Odmah kapetan s njim drukčije; potvrdi mu i procenu i nauči ga još kako će čas pre doći do para. Čim ode čovek, ja glavu te u moju sobu... Dođe drugi da moli za nešto — tako prođe i on.

Što je, opet, ta prodaja brzo izvršena, nisi video! Ja sam se začudio kad se to pre oglasi, kad li pre iziđe u novinama.

Što je, opet, ta prodaja brzo izvršena, nisi video! Ja sam se začudio kad se to pre oglasi, kad li pre iziđe u novinama. Tek jedno jutro zove me kapetan, a osmehuje se: »Hajde, Đuko, spremi se da idemo na jednu prodaju!

Ćemane mu se jedva čuje, pre bi rekao da struže, nego da svira. Sreja već pozelenio od muke. Svatovi se počeli podsmevati njegovoj svirci; svaki čas

— E pa, vi'š! Tu ga možeš i na sudu dobiti, ja ti kažem! Slobodno ga ostavi. Bolje pre nego posle! I tu Milisav nastavi učiti Sreju šta će da radi i kako da se brani ako baš i do suda dođe.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

ona samo radila, ona je izmišljala nove i nove lepote u šarama, pa su se u Sevića dom sticale žene i devojke da uzmu pre početke od njenih radova... Dva momka a jedna devojka! Baš nije pravo!... Morao se tu neki vrag izleći!...

Lazar vide da su blizu hana... Napreže svu snagu i jurnu da pobegne... Ali ga Marinko stiže i uhvati za vrat. — Pre bi od munje pobegao nego od mene! — reče on i pogleda Lazara strašnim pogledom... Lazar se predade sudbini...

Nasred Drine on opipa koliko je tvrda Turčinova glava, pa, pre no što Turčin k sebi do đe, pridigne mu ono što kod njega nađe, pa ga onda spusti u vodu...

A uhvate hajduka, pa ga na svake muke meću... — Ja ću trpeti! — I traže da odaš družinu i jatake... — Pre ću umreti no pustati avaza od sebe!... — Hajduk je kao zapeta puška!...

Da mu odem kući da ga tješim i razgovaram?... — Nemoj, aga! Ti ga ne poznaješ. Pasja je to sorta! Pre bi od kamena reč izmamio nego od njega!... Bolje je da se mi držimo Ivana. On je čovek poštovan i viđen.

Celo pokoljenje kao da je s neba spušteno. Ako bi hteo potražiti ko podgaji to koleno — Mučio bi se uzaludno!... Ni pre ni posle toga doba nećeš naći sličnih primera... Čuda su te žene činile!

Valjda sad sve znaš!... Pa pobeže krevetu i zaroni glavu u jastuke. Krunija se zabezeknula. Nadala se svemu pre negoli tome. Ali je srce majčino meko. I kad kara, ono blagosilja.

I kad se ono na Ilijindan porvaše, ja sam videla da bi ga onaj pre ubio nego oborio. — I on je pucao na njega zbog tebe? — Jeste, nano. — A otkud ti znaš da je kesa podmetnuta?

I sad je više ništa ne zadrža. — Bogu i njemu zaverila sam se da ću biti njegova, i biću, nano! Pre ću skončati u Starači, kao ona nesrećnica, nego što će se moja ruka druge muške ruke dotaći! Sad znaš sve!...

Ne smeš čeljadeta u kući zadržati. Razlomi mi se ona stara mati dvoreći ih. Pa još pas pita gde mi je žena?... Pre deset dana jedan gola ubi dete u Klenju — pa nikom ništa!... Vlaško pašče ubijeno, ko ti o tome vodi računa?

Ne, ne, ni to ne može!... Pa se izbezumio i raspametio!... Ne zna kuda bi pre!... Na jednoj strani detinjstvo, mladost, vek... a na drugoj prijateljstvo, prijateljstvo iskreno, srdačno...

— reče on. — Zar bi oni mogli tako učiniti sa mnom?... — Ha-ha-ha!... — nasmeja se Marinko. — Bože, al̓ si dete!... Pre će oni, bolan, pozvati onog lopova Aleksu u svoje društvo nego tebe.

Dučić, Jovan - PESME

Dok on mirno gleda na more, i čeka Da galije stare vidi iz daleka, Što odoše nekad pre mnogo vekova. SELO Iz Trstenog Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova; noć svetla i plava.

Ne čezne brdo dah da nađe, Nit šuma za sen vapi; I reka pre no sunce zađe Želi da umre do kapi. Sprema se klasje sve da padne, I lišće pred noge panju; Da zemlja danas žudno

I ta tamna želja negde u dnu grudi Raste, kô poplava kakve mračne sene. I svakoga jutra budna je pre mene; I često zagreje, i često zastudi. U duši zasvetli... koje je to doba: Zora ili veče?

da mi je moći Ispuniti opet cele svoje noći Suzama i slutnjom kojoj konca nije. Da mi je da volim kao pre, pun mračne I svirepe slasti da patim i stradam; I uživajući u bolu što zadam, Da ne ljubim oči nego kad su plačne.

što umre u naponu vrelu, Mač skrhan na samim vrhovima tvrđa, Ima pobedničku gordost na svom čelu: Jer umre u sjaju pre nego zarđa, Ona prođe dušom kao iz daleka Zalutale ptice u svetlosti maja; U pesmi su njinoj glasi drugih reka, I

I ona nestaje pre vesele žetve, Uvek neuvela u svemu što vene, Bez svoga zaveta i bez svoje kletve — U lepoti reči jednom izrečene.

I ti si načelo većma nego biće... Noć da blisnu zvezde; zamah pobednika, Da bude pobeda... Lepota, otkriće, Pre nego mom duhu beše reč i slika.

O vratu mu visi krst Anuncijate, Međ prstima burmut uzbuđeno mrvi. Pre triest godina... gle i pesma ista! I knez izljubivši njene oči obe, Ponudi joj ruku (tradicija čista!

Dvestagodišnji gavran svu noć sneva mutni san o nečem što je bilo pre dva veka. Snevao je o prvom svom poletu sa gnezda, u nebo, u sunce.

To je bilo pre dvesta godina. Stari gavran, uspavan sada u gnezdu, oseti kako se u njemu uzbudi sav bes instinkta, i kako navali krv

Sve je tamo bilo kao i pre. Ali on nije više bio onaj isti. I nije mogao da pozna te sunčane obale rodnog kraja. Bolno, on zatvori oči i pogleda

Tako je stranac bio odvojio ženu od njenog božanstva. Zato mu je žena dala neko grožđe od koga je morao umreti pre nego uvređena Zvezda zađe u pustinji. Jer je Zohra svirepa i ne bi joj više na obalu slala svako veče drugog čoveka.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Dobro i onda kad me je, dan pre toga, svom svojom rečitošću od toga odvraćala. Bože moj, kako su bile velike naše matere!

Nije mogućno da su to one budalaste priče iz detinjstva što mi i sad matorom ne daju disati! Nije mogućno tim pre što je osnov misterioznosti u lekaru, a lekar je ovde Joca, moj Joca. Nije to, dakle, ono od čega je meni tako teško.

Malo pre okupan, kraj čaše vina, kroz dim od duvana, ljuškan njezinim slatkim pričanjem — gledao sam je i mislio. Mnogo sam mislio,

Te noći ja sam s majkom proveo u krevetu sedeći, i ovo je ukratko moje sećanje i — naš razgovor. Pre dvadeset godina bio je moj otac trgovac na glasu, i radio je ortački s Ćorđem Radojlovićem.

Ne znam koliko su godina bili ortaci, ali u to doba, pre dvadeset godina, pojavi se kod nas vatra iz magaze! Ja neću da se upuštam u sve u ono doba mogućne kombinacije „otkud

To je moju sirotu majku i sestru peklo ja vam se onda još nisam razumevao u lumpovanju. — Nikad one nisu zaspale pre nego on dođe, pa ma to bilo u zoru. Sede u krevetima — ne smeju ni sveću da upale.

Debeo u licu, šiškav u telu; nakrivio nekakav šeširić, a preko prsluka zlatan lanac: isti onakav kakav je pre babo imao. Na ruci mu nekakav prsten, cakli se, brate, ne da u se pogledati.

Uzmem knjige i komad hleba, a gledam majku i devere. Kažite, deco, gospodinu da Miša nije mogao pre doći — imao je posla. O, ova ruka! Da mi je da je se sit naljubim, kad ona spava, kad me ne vidi!

Na licu nekakav tužan i milostivan osmejak — nije to nikad pre bilo! Takav je izgledao moj stric kad je pred smrt iskao da ga pričeste.

On dakle stajaše, a kazandžija se neprestano vrtijaše. Naposletku, kad mrak stiže pre lađe i ne mogadijaše se videti ni zlatan pervaz na agentovoj kapi, i njih se dvojica pokunjeni vratiše u mehanu.

Malo posle vrati se pokunjen: — Mora biti da je neko vabio vaške. A ima i ugursuza, pa duvaju i u ključ. Tu pre, kad je ono Sreta išao u Beograd, a onaj obešenjak Mićin sakrio se za direk, pa pišti u ključ.

Svi te vole! — Jok, jok, znam ja! — Kako znaš, radosti moja, kad ti s nama nisi dosad ni govorila? Ja bih pre umrla nego što bih dala da ti neko rekne okorne reči! Opet obe jecaju i zagrle se. — A đeda?

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

za pop-Ćiru, pripovedaju da je u jednim svatovima pojeo punu jednu veškorpu krofni, i to za ono kratko vreme dok je pre ručka kurisao domaćici.

forme kakvi su obično protojerejski štapovi, a doneo mu ga je na poklon s jednoga vašara majstor Leksa leceder još pre nekih dvadeset godina.

su u tom selu, još otkako su se oženili, a oženili su se čim su svršili u Karlovcima bogosloviju, a ovu su svršili pre dvadeset i više godina. Oženili su se iz istoga mesta u kome danas popuju.

Ali opet se nešto ipak izmenilo. Izmenili se telesno oba popa i obe popadije. Kad su pre dvadeset i više godina došli u selo, kao svršeni klirici, bili su obojica suvi i mršavi kao bogoslovsko blagodejanje, a

Dođite eto jedne nedelje pre podne, a povedite i Melaniju s vama. I ona je već velika; danas sutra pa će joj se javiti kakva prilika...

Morate uvek pet opcigovati, — veli pop Ćira, — pa onda je taman tačno toliko sati. — Pa pre ste opcigivali četir? — The, pre onako, a od nekog vremena ovako. Sad ovako poč’o, pa šta mu znate? — veli pop Ćira.

— Pa pre ste opcigivali četir? — The, pre onako, a od nekog vremena ovako. Sad ovako poč’o, pa šta mu znate? — veli pop Ćira. — A što ga ne date da se opravi?

— Sutra moramo ranije ustati, da ispiramo i razastiremo; nakupilo se ne znaš kud pre... a morala sam danas da prekinem čerez petka. — Onda niste trebali ni dolaziti! — prebacuje joj gospoja Persa.

Život teče dosta monotono i dremljivo kao život kakve báke u zapećku. I danas je još tako, a kamoli pre toliko godina kad još nije bilo ni »zonentarife« ni železnice ni drugih saobraćajnih sredstava.

da neće biti lepšeg venca priznanja, spletenog za sedu glavu staroga Trifuna učitelja, od ove male slike onoga što je pre njega bilo. Pre Trifuna znalo ih tek dvojica trojica da pišu.

lepšeg venca priznanja, spletenog za sedu glavu staroga Trifuna učitelja, od ove male slike onoga što je pre njega bilo. Pre Trifuna znalo ih tek dvojica trojica da pišu.

I pišite: da smo svi zdravi; bába kašlje i kr’ja k’o i pre i tut je zdravo; razbio onu finu stivu lulu kad se oblačio na jutrenje, pa sad samo ređa i psuje i ponekad kašlje, al’

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Pop prepojava. Brzo, užurbano, da bi što pre prestalo to cvilenje, plač. Zaustavlja ih. Onde diže čas majku, staru, samu, koja već iznemogla od plača, poklopljena,

Nakupovao simite, penjerlije iz furundžinica. Poređao po grobu. I, ukočeno, čisto očajno pogledom moli popu da što pre dođe do njega, prepoje, te kako bi mogao da ide, pobegne, ne sluša oko sebe više taj plač, cvilenje.

Naročito Taja, hranjen i dobro negovan od Vejke. Bilo mu je dobro. Više nije gunđao, a još manje kao pre onako halapljivo jeo, žderao...

A često i bije ga. Svi su se nadali da, kakav je bio pre Taja, da će on varošanku odmah oterati od sebe. — Ali on, ne samo što je nije oterao, već se nije ni tužio.

— ’Oću li? — raduje se on i izdiže na prste da vidi varoš i uveri se da li će zaista na vreme, pre mraka, stići. Pa se onda još više upinje, žuri, vuče te svoje teške, pune torbe da bi što pre stigao u varoš, pred

Pa se onda još više upinje, žuri, vuče te svoje teške, pune torbe da bi što pre stigao u varoš, pred crkvu i da bi pre mraka izručio hleb, brašno, što je taj dan naprosio za nju, crkvu.

Pa se onda još više upinje, žuri, vuče te svoje teške, pune torbe da bi što pre stigao u varoš, pred crkvu i da bi pre mraka izručio hleb, brašno, što je taj dan naprosio za nju, crkvu. Ali čim uđe u maale, opet se zaboravi.

Majka mu, nekada u svoje doba prva, čuvena lepotica, a posle hadžika, koja je s ocem mu čak i na Sveti Grob išla, pre vremena umrla zbog njega što ga rodila takvog.

A pred svetom je to značilo: da ona namerno nije htela da mu dâ da jede, te kako bi on, mučen glađu, što pre umro... I zato muž joj, brat mu, ma da je voleo tu svoju ženu, razveo se s njom, oterao je od sebe zbog njega.

Kao da više, povrh varoši, po brdima, okolnim selima nisu bivale one tihe, Sigurne noći kao pre. A i danu, svakog dana, imalo je po nešto novo. Vidari, gatari na sve strane počeli da niču.

Vidari, gatari na sve strane počeli da niču. Takođe sveci počeli pojedinim ljudima u snu da dolaze, proriču im... Pre, ovi prosjaci i svi drugi božjaci većinom neki od njih se razilazili i gubili po obližnjim selima.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Iznenadno piše mu mati da se što pre kući vrati, jer je bolešljiva, pa sina kod kuće mora imati. Ljubi je žao, ali šta će; ne može mater samu ostaviti, mora

— Drago nam je. Pa kako kod vas, pošto rana? — Skače. — Tako i ovde. Kamo sreće da sam pre dva meseca žita nakupovao, mogao sam dosad najmanje dve hiljade hasniti. Sad se dva trgovca uzduž i popreko razgovaraše.

Kakva radost za Savku! Momak joj se dopada. Dođe vreme ručku. Ljubi nije baš do ručka; on bi želeo da što pre sazna na čemu je. Ručak prođe u samim purgerskim etikecijama. Posle ručka Ljuba se razgovara sa Savkom.

— I sad luduje, al' ja joj pomoći ne mogu, sirota je. — A da ima što, biste li je uzeli? — Bih, pre toga, da je imala bar hiljadu forinti. — A da sad ima pet? — Promislio bi' se.

— Oprostite, mi smo se radi o nekom važnom poslu razgovarati, i to što pre, jer prvo nemamo časa, a drugo nemamo kvartira, — reče čika-Gavra. — O, ništa za to!

— Tako smo i mi radi, — reče Ljuba. Ženske se na to uklone. — Pre nego što počnemo razgovor, molio bi’ da nas na kvartir uputite, jer ovde u selu nema gostionice za nas, — reče

— Ta, već gospođa Persa kako bi se udala, dobila bi lako majorenstvo. — Nisam rad da dobije majorenstvo pre dvaest četvrte godine, jer mada je i udata, tako mlada treba da je pod očevim nadziranijem.

Donesu vino, piju, već su sat tu, a devojke nema. Ljuba postade nemiran, neće da gubi vreme, rad je devojku što pre da vidi. Mati viče slugu, sluga dođe. — Idi, Lazo, brže po Tatijanu. Traži je pa odma’ da dođe.

— E, kad baš hoćete, kazaću vam. Tatijana mi je rekla, pre neg’ što će u trešnje otići, da je ne čekate, neće doći, jer je čula da joj iz varoši dovode nekog grka đuvegiju, a ona

čekate, neće doći, jer je čula da joj iz varoši dovode nekog grka đuvegiju, a ona kaže da nipošto za ćiftu poći neće; pre će, veli, za mene poći. — Da, kada bi to do nje stajalo, za koga ona hoće.

Dignu se i odu. Dobro je učinio Ljuba što je otišao, jer Tatijana, kako je kući došla, ni osoliti se ne da. Kaže, pre bi u bunar skočila nego što bi za ćiftu pošla. Sada Ljuba hoće Milenu Mileusnićevu da prosi.

— Šta, i francuski? — Nešto malo. — Ta vi biste me mogli prodati! — To ne, pre bi’ vas kupila. — Pa zašto srpske knjige ne čitate?

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Ama jel'te molim vas lepo, zar je baron Gizel zbilja s one strane? — Kidnuo, kidnuo malo pre, tako kažu. — Kidnuo, pa kad pre? — Pa lepo, a ko kaže da je kidnuo? — Ovaj ovde gospodin video ga lično.

— Kidnuo, kidnuo malo pre, tako kažu. — Kidnuo, pa kad pre? — Pa lepo, a ko kaže da je kidnuo? — Ovaj ovde gospodin video ga lično.

— Gospodo, evo vam poslednje, najnovije, evo gospodo... Evo šta Pariz javlja samo pre deset minuta. Tekst je depeše, evo od reči do reči: La ѕіtuatіon, kaže, ѕe trouve au poіnt de ѕ'arranger, kaže.

I ta ga magla stade gušiti, piti mu dušu, što je samo pre nekoliko časova, još to pre podne, trebala da bude gonjena jednoj radosti kakvu ranije nikad nije poznala.

I ta ga magla stade gušiti, piti mu dušu, što je samo pre nekoliko časova, još to pre podne, trebala da bude gonjena jednoj radosti kakvu ranije nikad nije poznala.

rata i sve treba pustiti da ide kako ide. I onaj Hristić što se oženio pre dvadeset i tri dana mora ostaviti ženu, ono divno vitko i vatrenostvorenje, i sa mnom zajedno u bateriji ponova puniti

A niko nas ni o čemu neće pitati, kao što nas ni do sad nije pitao. Samo neka sve dođe brzo, što pre, jer života više nema to je jasno, a i ovaj mozgovni, sedeći život postao je već neizdržljiva tiranija.

pakao koji je ikad jedna stanica doživela da vidi, taj užasni, zverski elan, sav u jezivoj strasti: dočepati se što pre komande, ispuniti dužnost; sve to nezapamćenom snagom provale i u jednom jedinom značenju: potražiti smrt zato što se

Pod uticajem onog neopisano sladostrasnog osećanja on je hitao da se što pre sastane s Jurišićem, pa da, bilo kakvim povodom, otpočne s njim razgovor o ženi va koju je morao misliti, koju je morao

U toliko pre, što sam ja i suviše mali da ulazim u sve one nedokučne i nerazrešljiva zaplete jedne duševne ličnosti koja ima svoj

A ja ću gledati svoju brigu i koliko sutra pisaću verenici da joj priznam pogrešku što se nismo venčali pre mojih ispita; i ako bi, ko zna, i to, možda, bila velika moja pogreška...

Dođi, oh što pre dođi! O dođi u pomoć, dragi, tvojoj dragoj Jeleni.” I sve dok je tako čitao, Hristić je ludo živo osećao kako rumeno

Afrika

Koliko je za mene sreća da putujem sa njime! Sat-dva njegova razgovora za mene su kao jedinstveni seminari. On je pre trideset godina vodio jednu od najvažnijih misija po Sudanu, on je osnovao po Visokoj Volti čitave gradove, dao mnogim

„Ne, ovo nije još vaš prvi dodir sa Afrikom. Dakar nije Afrika, zemlja oko Dakara nije zemlja Afrike. Još pre trideset godina tu je bilo samo dve–tri kuće.

“ Pojavljuje se ispred nas, pre ulaska u pristanište, divan greben: pust, nepristupačan, obrastao retkim biljem. Vuije da su na njemu nađene čitave

Ko ih je naučio da se dopisuju? Smatraju za prirodno da belac čim stigne bude uslužen pre njih. Kazati crnac uvreda je, treba reći Crni; to manje pokazuje razliku u rasi.

zna napamet često i epopeje susednih plemena, reč po reč, bez pogreške, cele, iako nijednu njinu reč ne razume, utoliko pre što su te epopeje na arhaičnim jezicima.

Brod će poći, međutim, tek u četiri sata ujutru, jer se pre toga utovar neće završiti. Gledam mađijsku igru nagih tela onih koji tovare ugalj; upadaju u snažno osvetljeni krug

isušivati, pisaljke žižice, sve što bismo našli u džepu, a što bi oni posle ređali po svojim pirogama, odakle bi, i pre no što se sva voda slije sa njih, počinjali novu pesmu u horu.

Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere. Nasred trga vrlo mlada devojka prska svoje gole grudi, gole i čvrste, pre no što će dići sud sa vodom.

Petnaestog večera od onog kada sam se ukrcao u Marselju posetio me je Vuije, da mi kaže da je grom koji je udario pre neku noći pogodio u prednji most lađe ostavivši jasan trag, da je dan ranije brod zato svirao tri puta sirenom,

Sve to bogatstvo pripada mladim ljudima velike Monge, koji su se pre četiri godine odvojili od svoga rodnog sela, poženili se i osnovali ovo novo naselje.

da bi me „odrali“ (dvesta pedeset franaka za crnog seljanina je ogromna svota), vraćam im ih, rešen u sebi da im ujutru pre polaska dam baš i svotu koju žele. Toliko me neka glupa strast za cenjkanjem odjednom zaslepila.

Boj izlazi pred kuću, i pre no što će leći peva okrenut mesecu. Prva noć na poljskoj postelji, savršeno bez ičega, mokar kao u kupatilu, pod

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

do toga došao da i s pasoša pečat skine, il’ je, može biti, njegov gluvi sluga to učinio, ne znam, dosta je to što je pre negdi, spremajući se na put, koj do nekoliko dana preduzeti mora, pasoš izvadio i sad ga bez pečata nalazim.

Sad ćemo viditi oće l’ se moja želja ispuniti ili ne. Prokleti Grk, kako je tvrd! Pre bi, čini mi se, dušu ispustiti volio, nego ijednu krajcaru izdati. No dobar je moj genij.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Odatle je mogao da vidi čak i selo, koje je, pre, bilo turska Mahala, a sad bilo naseljeno njegovim Rascijanima. On je bio jako naklonjen tim svojim vojnicima.

Kad se malo umiri, poče malo tiše, glasom, umiljatim, venecijanskog škopca: „Treba onemogućiti, pre svega, da ti Srbi služe kao bratija u istim pukovima. Da se čitave porodice, i srodstva, nasele tako u ista sela.

su dakle Engelshofen i Garsuli, gde ih je već čekala grupica Garsulijevih pisara, koja je bila poslata u Temišvar, pre Garsulija. Engelshofenovi oficiri se nisu nimalo trudili da budu ljubazni prema tim, bečkim, koncepistima i auditorima.

Veli, oni znaju da su Rascijani, koji su se iz Turske ovamo pre šeset godina doselili, podeljeni bili u tri vojena okruga: Segedinski, Aradski i Petrovaradinski.

Neka se dakle uzmu u pamet. Njima je bilo objavljeno, još pre tri godine, da će landmilicijske, serbskije polki biti kasirovani.

unedogled, ispod Engelshofenovog stana, polk podunavske landmilicije, koji je imao da se kasira i koji je izveden pre Sunca, imao je, na Garsulija, dugo da čeka.

do Engelshofena, i reče: „Zar to nije čudno da se danas, ovde, opet, sretnemo nas dvojica, gde sam Vas prvi put sreo, pre trideset i pet godina. Mali je broj bio onih koji su se vratili iz Turske. Svega tri hiljade od trinaest hiljada.

Ti Srbi, za koje su mu rekli da će se pre iseliti, i vratiti u Tursku, nego što će dozvoliti da im se u mrtvace dira, stajali su sad pokorno i veselo, eto, tu,

Grof je, međutim, rekao da se ne sme spustiti zaklopljen u zemlju. Žureći se da što pre pređe preko naređenja, za koje je mislio da izaziva protest, grof se zalete i na brzu ruku protumači da se oni, kao

Mi smo sad tamo, gde smo sa Srbima bili pre Ludviga Badenškoga. Čestitam. Pozdravite i mog starog druga, grofa Haraha.

Od kojih cveće opada i voćka se smrzava. Sem toga, ono je došlo tako toplo, da su se bagremovi rascvetali pre vremena, ludo, kao što mlade buknu, od rakije, kad su svatovi u tim krajevima.

Đurđe je, u ratu, pre nekoliko godina, nekoliko puta, zarobljavao tako čuvene, neprijateljske, oficire, da su oficirski činovi na njega padali,

Teodosije - ŽITIJA

i Boga, o oci, podstičem da se molite, reč što znanjem teče i jezik jasan iz neoskudnih njegovih riznica da mi da, a pre svega zraku svetlosti, kojom bismo, mrak duše i uma očistivši u sebi, mogli bodro iskazati dobrodetelji života

A starac se divljaše vreloj ljubavi njegovoj pre ma Bogy i Ognju božastvenom koji je tako rasplamteo dušu njegovu, slušaše njegove reči pune celomudrenosti i umiljenja, i

A neki im rekoše: — Takav koga tražite ušao je malo pre vas u ruski manastir, i još je tu. A oni čuvši ovo brzo poteraše putem da ne bi kako čuvši za njih pobegao, i

kao mrtvoga, govoreći: — O, nevolje od tebe, gospodaru, šta ovo učini nama, jer grči si nam sad posle nalaska nego kad pre toga od nas pobeže! O, nalaska goreg od gubljenja! O, rizo, željenoga, željnima zapaljenje! Kako da te ponesemo?

se onaj koji nije utvrdio noge poslušnošću na korenu prvoga stepena opštežića dotiče vrha ćutanja i usamljeništva, i da pre vremena živi po svojoj volji.

Jer znam, što moliš u Boga daće ti se. Ovaj prišavši sa suzama obisnu se o vrat njegov, i reče: — Pre se ja, tebi pripadajući, molim, gospodine oče, da kao što sam se za života tvoga, okriljen toplim ti ka Hristu

Jer evo, otac naš koji je pre malo vremena bio s nama, i koji je duhom otišao ka Gospodu, opet je danas duhovno došao k nama i molitvama od nas ne

Jer ga vidimo, kao što nas je i pre veselio u telesnim stvarima, gde nas sada još izvanrednije teši duhovnim stvarima.

se, pripade, i sam s blagorodnima poče moliti svetoga govoreći: — Ne ostavi nas u ovaj čas, o oče sveti i ne oduzimaj pre vremena žalošću dušu moju od mene!

Jer prvo je sin od oca pre mnogog vremena, kao što smo kazali, bio došao u Svetu Goru, gde posni podvig izvršavajući veoma iznurivaše mladićku

zapovedi da se zove „Lavra svetoga Simeone“, a starešina u njoj zapovedi da bude i da se zove arhimandrit, jer je i sam pre toga u gradu Solunu od mitropolita i episkopa za arhimandrita bio postavljen.

većim trudom, postom i noćnim stojanjem umrtvljavaše telo, i ne samo da je bio ugled ili zakonodavac inocima nego se i pre svetiteljstva delom kao apostol pokazivaše.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

To su najbolje i najpotpunije zbirke folklora od svih južnoslovenskih. Zabeležene pre nego što su nove kulturne struje mogle prodreti u narodnu masu i nepromenjene modernim uticajima, one daju dragocene

Utoliko se pre mogu osetiti uticaji etničkog sastava kod Južnih Slovena, koji su civilizacijom manje preinačeni i još i danas izloženi

razlikama između naroda; bar bi mogli biti od iste tolike vrednosti od kolike su i podaci antropoloških merenja. Pre nego što pređemo na psihičku klasifikaciju Južnih Slovena, treba da ukažemo na njihovo etničko jedinstvo i na njihove

skoro revolucionarni, ulivali su ozbiljna strahovanja našim miroljubivim ljudima, jer je Srbija želela zaslužen odmor, pre nego što iskrsnu novi sukobi.

Ipak, po ličnim promatranjima do kojih smo došli malo pre rata, možemo verovati da mržnja protiv Srba nije uhvatila duboka korena kod bugarskih seljaka.

Propuštena je povoljna prilika pre 1878. godine da se Bugari ujedine sa drugim Južnim Slovenima. Sada, odmah posle ratova od 1913. i 1915. god.

— dinarsko stanovništvo živi poglavito u selima razbijenog tipa sa rasturenim kućama. Pre 40 i 50 godina ona su samo po izuzetku činila grupe od prostih, inokosnih, porodica, a mnogo češće od zadruga.

U dinarskim zemljama pleme je bilo ratnička zajednica, dok je zadruga uvek bila zajednica stvorena pre za mir, porodična ustanova i ekonomska grupa.

samim dinarskim zadrugama bile su a i danas su najbolje organizovane zadruge u Srbiji, naročito kod starinaca (onih od pre velikih migracija), u kojima su najbolje izražene bitne osobine: uzajamna ljubav među članovima zajednice i

Te su navike olakšale stvaranje modernih zemljoradničkih zadruga, koje su pre rata u Srbiji bile rasprostranjenije no ma gde na Balkanskom poluostrvu.

Slava je, pre svega, svetkovina u spomen predaka: počinje verskim obredom u kome se sveštenik moli za duše predaka. To je prekada.

u geografskoj i društvenoj sredini i u zanimanju, promene koje su sa svoje strane uticale na mentalitet stanovništva. Pre nego što opišemo psihičke osobine ovog varijeteta ukažimo na neke od ovih promena. Promena geografske sredine.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vasko Popa NEPOČIN - POLjE Sadržaj IGRE 4 PRE IGRE 5 KLINA 6 ŽMURE 7 ZAVODNIKA 8 SVADBE 9 RUŽOKRADICE 10 IZMEĐU IGARA 11 JURKE 13 SEMENA 14 TRULE

li ću moći Na ovom nepočin-polju Da ti podignem šator od svojih dlanova Daleko u nama (1943) IGRE PRE IGRE Zoranu Mišiću Zažmuri se na jedno oko Zaviri se u sebe u svaki ugao Pogleda se da nema eksera da nema lopova Da

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Iz nje je, vidi se, ukraden jedan deo pisama. I AGENT: Znači, dakle, da nije koristoljublje po sredi. Utoliko pre ne bih mogao reći da je provalnik došao spolja. Imate li mlađe u kući?

ALjOŠA: Gospodin inženjer! Ja vama mnogo blagodaran, beskonječno blagodaran. Vi bili moj otac, dobri, velikodušan otac. Pre tri godine vi mene primili u službu... PAVLE: Ali našto toliko blagodarnosti!

Kazala mi zbogom, ja plakao, ona otišla. PAVLE: To je skoro bilo? ALjOŠA: Pre tri meseca! PAVLE: Još pre tri meseca? No pa to je dovoljno vremena; vi ste se izvesno dosad izmirili sa takvim stanjem?

Kazala mi zbogom, ja plakao, ona otišla. PAVLE: To je skoro bilo? ALjOŠA: Pre tri meseca! PAVLE: Još pre tri meseca? No pa to je dovoljno vremena; vi ste se izvesno dosad izmirili sa takvim stanjem?

(Prelistavajući pasoš.) Gle, kakva srećna okolnost! Pasoš je viziran pre šest nedelja, kad sam pomišljao ići na sajam. Ta viza još važi. To je dobro, to je vrlo dobro! (Vraća pasoš u portfelj.

RINA: Pa da, zaboga! ANTA: Vi ste, razume se, pre no što ste postali žena, bili devojka? RINA: Ali, gospodine. ANTA: Znam, hoćete da kažete da se to samo po sebi

MILE (gleda u sat na ruci): Pre deset neće ni stići u kancelariju. RINA: Tvrdiš kao da pouzdano znaš? MILE: Znam kao i ti što znaš.

MILE: Dok ne posrče kafu, do deset otprilike. RINA: Ko će to da sačeka, ja moram što pre s njim govoriti. MILE: Madam Salev, susetka Lidočkina, na istom je spratu, ima telefon; ako želiš?

rešila da izvrši slobodne izbore; sva čuda na svetu primam, razumeš li, sva čuda, ali da si video čoveka koga smo mi pre tri godine sahranili, e to ne mogu da primim! I da te pita čovek zašto si potrčao to gospođi da saopštiš? (Rini.

SPASOJE: Pa to znači, ja nisam siguran da se jednoga dana ne pojavi moja pokojna žena, koja je umrla pre jedanaest godina. I dođe lepo, je l, pa: „Dobar dan”, a ja njoj: „Dobar dan, izvolite!

Ovde je glavno i osnovno pitanje: kako može jedan čovek koga smo mi pre tri godine pošteno i srdačno sahranili, kako može taj i na osnovu čega...?

Da, gospodine, a to nije izabran zato što je moj zet, već kao stručnjak. Moj zet je pre dve godine štampao svoje veliko naučno delo „Melioracija terizacije”. To je delo napravilo ogromnu senzaciju.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Oni su uvek u pravu! Sedam minuta pre završetka časa čovek ne može očekivati od profa da se ponašaju lafovski. Oni se tako ne ponašaju ni sedam minuta posle

Tisa je bila kao velika kap žive: svetla, iznutra pokretna, sva rastopljena na suncu. Na skeli, koju su pre desetak godina kad je izgrađen novi most privezali uz obalu, čučala je ona Vesnina drugarica s licem i pokretima kao u

- Nisi ni mogao da čuješ. Nisam ti ni rekla. Tako sam saznao da se zove Rašida po nekoj svojoj turskoj babi, da je pre tri meseca napunila četrnaest i da već odavno zna sve o meni: Vesna me prepričava u razredu kao kriminalni roman.

Atamanovi obluci bi pet-šest puta dodirnuli površinu vode pre nego što bi potonuli i to je izazivalo penušavo potcikivanje u Rašidi.

Nisam morao da se pitam, sada sam znao: Rašida je ono derište iz kuće kraj rampe kome sam pre dve godine bacio jabuku, a ono se, otresajući kosu, nije udostojilo ni da je digne.

čitavim svojim olinjalim telom, seterka povuče Baronicu prema gradu, ka onoj kući od naboja niže groblja, koju je pre čitav jedan milion godina podigao sobar nekog barona.

- Sada znam! - promrmlja. - To nije ništa naročito. Upitah šta nije ništa naročito, a ona reče da se pre dva dana opkladila s Vesnom i još jednom drugaricom da će se poljubiti ove nedelje. Ja sam naišao baš na vreme.

Bilo ih je dovoljno bar za pedesetak lica. Uzdišući, gledao je na sto pun neispravljenih pismenih zadataka. Pre dvadeset i nešto godina želeo je da postane lekar, ali se onesvestio čim je ugledao prvu galvaniziranu žabu, prešao na

Bila je to slika još iz Rusije pre Oktobra i žena je izgledala ljupko, s bujnom mladom kosom podignutom uvis i usnama otvorenim kao da želi nešto da kaže.

već počinjale da udešavaju kose, jer je posle ruskog bio čas matematike, a dugački Vlada Hadži-Nikolov ličio je na sve pre nego na profesora matematike, tako da se za njim redovno vukao čitav oblak curetaka i mirisa jeftine kolonjske vode.

Njen otac, još pre nego što su se naše majke rodile, prokockao je vinograde na ostrvu Crnih bisera, a onda, kad već više nije imao šta da

o stanju onog nečeg pod Mimikinim vratom, savetovala dečake da se ne penju na crkvenu ogradu, jer je jedan crnokosi pre pedeset godina pao na šiljak te ograde i izbio sebi oko.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

živeo je gospodar Sofronije Kirić, trgovac. To je bilo pre šezdeset i pet godina. Tojest, on je već i pre toga a i posle živeo, ali godina 1812-13 to je bila u njegovom životu

živeo je gospodar Sofronije Kirić, trgovac. To je bilo pre šezdeset i pet godina. Tojest, on je već i pre toga a i posle živeo, ali godina 1812-13 to je bila u njegovom životu najvažnija godina, jer je srećno prekužio „crne

Sve to je gospodar Sofra nabavio posle „devalvacije“, kada je već pre toga „crne banke“ utrošio. II Gospodar Sofra, mada se već obogatio, zato opet uvek je dućan i mehanu držao.

Na po godine pre nego što će šegrta osloboditi, uzeće novog, da se malo uvedžba, a imao je već i jednog sina koji je pomagao.

Sada njen sin Đoka seče meso, i tako životare. Jedno pre podne, obučem se lepo, pa idem upravo u kuću Tatijane Uglješine. Bilo je osam sati.

dan; kad evo baš treći dan pred veče pošlje gospođa Tatijana jednog svog rođaka k meni, i javi mi da dođem, da će me pre podne u deset sati dočekati. Jedva dočeka’.

Eto, vidiš, tako sam ti se ja ženio. — Sve sam ja čuo za to, samo pre neg’ što sâm ne ispriča, nisam ti ništa hteo govoriti; štaviše, i to sam čuo kako je mati posla imala dok joj je za

— Ni to ne sme faliti. — Pa onda treba da se četrnaest dana prepravimo za put, da se što pre krenemo, da stignemo na godišnjak — vašar u Krakovu. — I to je u redu, upadne Krečar.

Večera nije velika, samo tri jela, a pre trećeg Milan će ustati i zahvaliti se, jer šegrt za večeru trećeg jela nema.

Sirota Lenka usiljava se svakako, al’ su ih muški matori glasovi nadmašili, dok ne bude prinuđena pre svršetka umuknuti, i pred starcima kapitulirati, koji su, opet, zaboravili na Lenku, pa svaki po svom ćefu tera i glas

— Kako ti se dopada, Jovo, sadašnji svet? Je l’ kakva je razlika između pre i sada? — Te kakva razlika! — Kakav nam je sad magistrat, a kakav je bio pre; prijatelji smo svi troje, pa možemo

Je l’ kakva je razlika između pre i sada? — Te kakva razlika! — Kakav nam je sad magistrat, a kakav je bio pre; prijatelji smo svi troje, pa možemo slobodno govoriti. Sad za mito možeš sve dobiti.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Udaren od konja više kolena, pre neki dan, kad je počeo da skuplja delove puka, još se budi noću od bola, ali taj bol umine brzo, kao i strašna

vesela u tim mesecima, ona je posle porođaja slabila i ružnjala, postajala tiha, a okrutna prema slugama i sluškinjama. Pre dve nedelje, plačući, bila je došla za njim i na obalu Dunava da sa njim provede i poslednju noć, pred polazak.

Pošto mu je bilo stalo da ih što pre krene, potera konja do užadi i dade naređenje šajkašima da kreću. Nastade mala gungula u čamcima, i ljudi poskakaše da

Zato je trebao mlađi, sa detetom, da dođe, kolima, pred kućerak kod obora. Tu je bilo poslednje prenoćište ljudi, pre ukrcavanja u čamce, iz kojih više nije bilo izlaska do Varadina. Tu je i ona došla da provede poslednju noć sa mužem.

Bio je miran. Pošao je bio rano i nadao se da će pre mraka stići do Varadina, gde su imali da mu se priključe ostali delovi puka.

iz raznih sela slavonskih i sremskih, da bi pod njegovim vođstvom pošao u grad Pečuj, gde je imao da izdrži pregled pre nego što ga upute da stigne logore Karla Lotarinškoga, koji je bio isturio svoje prethodnice na Rajnu, do Štukštata,

Pa i takvih koji su se krvili kod Beograda i Grocke, pa čak i onih što su, pre skoro trideset godina, sekli Turke, kod Varadina, i Temišvara, pod zastavom princa Evgenija Savojskog.

Motao se i pre na Rajni; malne izgubi glavu u jednoj seči, pri utoci Dunava; poslaše ga zatim u Italiju, mada ga brat oženi, mada je

Kad ih je po treći put ostavljao, pre dve godine – i manje već beše rođeno – video ih je pri rastanku u kući jednog Grka, u Slavonskom Brodu, gde su ostali

onaj jedan, za silovanje, šibe, kroz ceo puk.“ Tako je, eto, rešeno da se Slavonsko‑podunavskom polku pokaže krv, još pre no što stigne na Rajnu, ljudska krv, i to njegova krv.

i nogu, zapušenih usta, dahćući, očekivao je da ga ponesu i trzao se s vremena na vreme, kao i ovi ovnovi koji su tu, pre klanja, ležali.

U žurbi i gađenju da što pre udare, dva reda vojnika izudarala su jedan drugog, pomešavši se u klupče nad njim, kad je pao.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Trebješanin PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI Sadržaj I DEO VEROVANjA I MAGIJSKI POSTUPCI U ODRASTANjU DETETA 2 PRE SVADBE (RODITELjA) 3 LjUBAVNA MAGIJA 4 VRSTE LjUBAVNE MAGIJE 5 JEZIK I LOGIKA LjUBAVNE MAGIJE 9 PSIHOLOGIJA LjUBAVNIH

PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI I DEO VEROVANjA I MAGIJSKI POSTUPCI U ODRASTANjU DETETA PRE SVADBE (RODITELjA) LjUBAVNA MAGIJA Magijska briga za porod javlja se ne samo pre porođaja, već i pre trudnoće, još u

MAGIJSKI POSTUPCI U ODRASTANjU DETETA PRE SVADBE (RODITELjA) LjUBAVNA MAGIJA Magijska briga za porod javlja se ne samo pre porođaja, već i pre trudnoće, još u periodu devovanja i momkovanja.

ODRASTANjU DETETA PRE SVADBE (RODITELjA) LjUBAVNA MAGIJA Magijska briga za porod javlja se ne samo pre porođaja, već i pre trudnoće, još u periodu devovanja i momkovanja.

Zato i ne čudi što postoji veliki broj običaja i ritualnih radnji još pre braka, za vreme svadbe i posle nje, u toku braka, kojima je cilj da se na magijski način obezbedi plodnost

) Provlače se narotkinje ispod veriga, kamena, drveta, suždrebne kobile itd., a to se najčešće vrši pre isteka sunca, za vreme nekog praznika, pri čemu je smer kretanja od zapada prema istoku.

⁴² U Boljevcu se preporučuje nerotkinji da uzme „molitvu“ (osvećenu vodicu) od porodilje, te da se ona pre porodilje „molitvi“, pa će tako postati plodna.

Oni se često vrše u isto vreme kada i ljubavna magija, pre svega na veliki prolećni praznik — Đurđevdan, kada se bude plodotvorne snage prirode.

Da bismo sagledali psihološku osnovu magijskih postupaka za plodnost, moramo pre svega upoznati društveni status nerotkinje.

Negde se, na primer u Hercegovini, još pre svadbe, kad se devojka prstenuje, a drugde (Foča) pri polasku na venčanje, devojka opasuje muškim svitnjakom da bi

Prema tome, oni su pre postupci za dobijanje muške, a ne ženske dece. Treći navedeni „običaj“ zapravo je verovanje da „ako bi se izmerili na

Prvo, ove obrede možemo, u zavisnosti od toga kada se vrše, podeliti u dve grupe: one pre i one posle porođaja. Drugo, u zavisnosti od cilja, ovi obredi mogu biti sračunati na vremenski ograničenu nesposobnost

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

molim za jeres što se širi u predelima carstva tvojega da svet tek od nje postoji, za jeretika što tvrdi da pre njega Nije bilo požara ni vulkana, ni mesečina, ni sunaca, ni injem posutih šuma, ni snega, da istorije reke tek od

ZA ONE KOJI NE UMIRU NA VREME Za duševno stanje kao od pre pola veka, za čoveka koji voli starinske ljubavne pesme, za one koji se prohujalog drže, koji pišu kako se pisati ne

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Zašto Čehov nije napisao još stotinak svojih divnih priča? Zašto se Hemingvej ubio pre nego što je napisao, možda, najvažniju knjigu, o tome šta mu se dogodilo da najzad potraži taj poslednji izlaz?

godinama tu strašno važnu reč kora bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.

Nije to bilo bogzna šta; poneki potpuno okamenjeni medenjak preostao odnekud još od pre rata, »vodene« bojice iz, takođe predratne knjižare »Simon & Katan«, ili izlizani komplet »Mike Miša«, ali cenio sam

sobom neku žicu dok silazi u prizemlje; nikad se ne može izgubiti u životu: njegovo srce vezano je za antenu na krovu. Pre toga, naravno, sasuo sam na sebe pola bočice mirisa, a kosu namazao zeleno-masnim orahovim uljem.

« Kako je izgledala? Isto kao i pre, kad se posmatra s izvesne daljine, a ja sam je gledao čak iz pedeset i neke, iz sirotog restorana »Balkan«, koji je u

Prvog svetskog rata, kao i njihovi dedovi posle onog rata i njihovi pradedovi posle onih, onih, onih ratova i ustanaka. Pre svega, treba da znate da se igre mirnodopske dece mnogo razlikuju od ovih ratnih igara.

i njenoj propasti — o neverovatnom bogatstvu i pukoj sirotinji — i, najzad, ona je tu, za njegovim stolom, a da se pre toga nikada nisu upoznali, nikada pričali, nikada se kupali na plaži Svetog Jakova u ponoć, ni ljubili na zidinama, ni

Četiri kaluđerice čuvaju manastir Svetog Mihaila, na brdu iznad Stona. Primetile su ih još pre nego što iziđoše na zaravan ispred crkve.

ono što se pre ili kasnije događa svim učenicima sedmog razreda gimnazije kada preziru svoje godine, želeći da što pre budu primljeni u klan odraslih ljudi.

Znala je da treba da umre i zato je neprekidno pušila. Zvala se Marija i htela ja da se što više napuši pre nego što ode. Imala je devedeset i dve godine. a nikako nije htela da umre.

Pušila je i gledala nas nekako već s one strane. Želela je da što više popuši pre nego što ode. — Vidim jednu raku, i to žensku — reče njen sin okrećući plećku prema svetlu.

Za auto, manje-više... – Gde je ovde hotel? – Nema hotela! – Kako, nema hotela? – Pa, imali smo jedan pre rata, ali pošto nije bilo gostiju, zatvoriše i njega! – Kako stoji sa privatnim prenoćištem?

Matavulj, Simo - USKOK

Drugo momče stade na dva koraka pre njega i viknu: „Koji si, more, na konju? Kud si krenuo?“ Labud odgovori: „Krenuh u lov!“...

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Tako i vi treba da činite. Nikom ništa, zašto znate: ko pre devojci, onoga je devojka. MLADOŽENjA: Ja ću se vladati po vašem savetu. (Pođe.

Kad se muž, to jest, sa ženom svađa, onda viču: Bog ubio, to jest, onog, koji nas je svezao, a pre su molili da ih svežem. Sad ko je luđi, to jest?

OTAC: Ti znaš, odkad se pokvari ono što nisam pre venčanja položio novce, odbiše se ljudi. MATI: Ti si mu davao vekslu. OTAC: A on je iskao novce, pa tako ti je.

DEVOJKA: Neću, samo se ti nađi oko mene. KUMAČA: I da spavam pre venčanja kod tebe - oćeš? DEVOJKA: Zašto ne, bar ćeš me očešljati. KUMAČA (zagrli je): Ju, blago tebi, kad se udaješ!

KUMAČA (zagrli je): Ju, blago tebi, kad se udaješ! ODJELENIJE VTORO ŠEST NEDELjA PRE VENČANjA UGLED 1. DEVOJKA (sama sedi i plete) DEVOJKA: Pravo mije kumača kazala da neću moći spavati.

MUŽ: Vi da idete napolje iz moje kuće. ŽENA (trči mu bliže): Šta, mama napolje? MATI: Sram da te bude! ŽENA: Pre ćeš ti izletiti. MATI: Ni šest nedelja nema, pa si počeo; a šta će posle biti? ŽENA: Pitajte ga gdi je sinoć bio.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Pa i kad se posmatra u širem okviru, kao dečja lektira, koreni joj ne sežu duboko. Tek pre dva veka prvi put je u istoriji obraćena ozbiljnija pažnja na decu kao čitalačku publiku, tek tada je započet razgovor o

Počeci Neki autori su skloni da u delu Pančatantra, napisanom u VI veku pre Hrista, vide prvu dečju knjigu. Uputnije će, ipak, biti da njene prve tragove potražimo u knjizi 0rbis pictus humaniste

Sloboda duha, nesputano mišljenje i učenje na primerima najviši su ideali kojima se teži. — Danas, kao i pre dva veka, poreci sile i vlasti odbacuju Rusoove stavove, i u praksi idu suprotnim putem.

“1 Dakle, i pre nego što su pojedini pisci osetili izrazitu sklonost prema ovom nivou književnog izražavanja, bilo je dela koja su se

Zmaj je kao dečji pesnik bio najplodniji na prelazu iz XIX u HH vek; nešto pre njega, u Engleskoj su delovali sjajni pripovedači i pesnici Edvard Lir (Edward Lear, 1812—1888) i Luis Kerol (Lewis

mudrost — i određena hrabrost — da bi se u pojavnim oblicima trajanja otkrivalo ono što je jasno i pouzdano, čisto, pre-vremeno. Složenost sveta ne može se, zbog dece, ukinuti; ona se, i u dečjoj književnosti, nazire.

zaključci do kojih smo se vinuli možda i nisu tačni, jer postoji, još, taj nivo pevanja i mišljenja na kome se svet pre svega daje čulima, i gde su između predmeta i oznake veze još životvorne, čvrste.

Ovaj se oblik tek nedavno, pre jednog veka, osamostalio i izdvojio iz opšteg toka pesništva. Otada on živi kao na kakvoj vrlo istaknutoj margini,

Dete se njenom pozivu odazvalo, što nije nevažno; ali njen život je počeo pre te veze, nezavisno od nje. Postoje, doduše, i one dečje pesme koje se izravno i izrično obraćaju detetu; to obraćanje

Dakle, pre i posle saznanja, može se živeti spokojno, bez nade. U tom slučaju naglo poraste vrednost svakog trenutka, svakog susret

I Andersen je osetio gorčinu promašaja pre nego što se opredelio za dečji izraz. Od „ozbiljnog” Edvarda Lira ništa nije ostalo, ni od Sent-Egziperijevih pilotskih

Ona su iracionalna protiv svoje volje. Deca bi da se što pre iščupaju iz detinjstva, da se otrgnu iz stanja zavisnosti i robovanja, da im se stvari i pojave „razjasne”, da nadvladaju

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

LEPRŠIĆ: da su mogli, oni bi i uveli pre potopa. GAVRILOVIĆ: Verujem. No, kažite mi, kako je to da je vaše ime Šandor, ovoj gospođi Nančika, njenoj kćeri

LEPRŠIĆ: Ne stidite se metnuti madžarsku kokardu? ŽUTILOV: Metnućete je i vi. SMRDIĆ: Da bog sačuva! LEPRŠIĆ: Pre bi dao ruku si odseći. ŽUTILOV: Znate li vi da vojska sutra dolazi?

LEPRŠIĆ: Bogami, pravo kažete. Da gledimo da i druga sela popale, bar će posle lepša biti. ŽUTILOV: Pre toga bila je bitka na Tomaševcima, gdi i je vrli Knićanin strašno potukao.

LEPRŠIĆ: To je laž, to je izmišlenije! GAVRILOVIĆ: Da bog da, no bojim se da ne bude istina. LEPRŠIĆ: Pre će Komoran pasti nego Srbobran, srpski Gibraltar! I pomisliti to, sramota je za Srbina, a kamoli verovati!

ŠERBULIĆ: E, on će jedva dočekati, kako je lakom. SMRDIĆ: Bogme, on se dobro pokrpi. ŠERBULIĆ: Kad ga pre tri godine isteraše iz službe, malne skapa od gladi; žena i deca rđavo odeveni. A sad, jeste li vidili kako se nose?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Ova velika Istorija nove srpske književnosti razlikuje se od školskog izdanja pre svega time što je mnogo obimnija i potpunija.

9 Još 1735. u jednom zapisu veli o sebi da je »v starosti« Od 1747. gubi mu se trag. On je bio pre svega vešt i vredan prepisač crkvenih knjiga i od njega je ostao veliki broj prepisa.

ŽIVOT. — Porodica Brankovića bila je iz Hercegovine, preselila se u Ugarsku pre Velike seobe, tu dobila ugarsko plemstvo i iz svoje sredine dala nekoliko crkvenih velikodostojnika.

Ruski prosvetni i književni uticaj na Srbe počinje još pre XVIII veka. Iako su prostorom bili toliko razdvojeni, Srbi i Rusi bili su u verskoj zajednici.

Vasilije Petrović je postao istoričar iz istih ličnih pobuda iz kojih je pre njega postao Đorđe Branković. Njegova istorija je istorija samo po imenu.

i naučno, on ga piše sa namerom da se Srbi upoznaju sa svojom slavnom prošlošću i završuje sa željom da se svi Srbi što pre oslobode »iga varvarskago«.

Orfelin je čovek novih ideja, on je obožavalac Petra Velikog, i, pre Dositeja Obradovića, ističe se kao protivnik kaluđera i zloupotreba u crkvi.

I to utoliko pre što je Josif II vojevao protiv Turske u savezu sa pravoslavnom Rusijom, kojoj se kod Srba bezgranično verovalo.

Kulturni i svetovni elementi u srpskom narodu i pre Dositeja Obradovića vršili su kritiku crkvenih zloupotreba, vodili borbu sa crkvenim ljudima i tražili crkvene reforme,

U svojoj verskoj kritici Obradović pre svega udara na versku zaslepljenost i traži, zajedno sa svojim dobom, da u duhove i u naravi uđe moderno načelo verske

Glavna namera mu je da dokaže da su Srbi u Ugarskoj postojali i igrali političku ulogu i pre seobe na kraju XVII veka, i da su svoje privilegije stekli svojim zaslugama na bojnom polju.

On je veran učenik Dositeja Obradovića i primenjuje ideje svoga učitelja na narodni život; na trideset godina pre Vuka Karadžića on počinje prikupljati narodne umotvorine; uz Jovana Rajića on pokušava da dâ sliku istorijskoga života

Sremac, Stevan - PROZA

A kako se pre toga nakostrešio i naoružao kad je pošao k njemu da mu očita onako kako on ume, onako njegovski; poneo i revolver tvrdo

nasledstva, pa će im trebati dokaza da su mu oni bili bliži) kod Riste puškara u dućan, i otimaju se i nadmeću ko će pre dobiti »slovo«, a Jova ima gotov šablon, pa piše po njemu.

a završio je svoju malo podužu izjavu tim: da će i on svojim slabim silama raditi da se ideali Srbinovi što pre koncu privedu, i zato poziva svakog slobodoumnog i poštenog Srbina da sleduje njegovom primeru.

Tu bi se pošalio malo s Nastom kafedžikom, koja je bila tako širokih grudi da je trpela najneslanije šale, tim pre što se već na njih navikla, jer ih već skoro sedam godina jedne iste čuje iz njegovih usta.

«, a ovaj nastavlja započeto, ili počinje drugo nešto, opet tako važno, da im priča. Eto tako je provodio vreme Jova pre podne, to jest do osam časova, a to je kad počinje kancelarijsko vreme po svima kraljevsko-srpskim nadleštvima.

Posle podne bi, čim kašiku iz usta baci, hitao, da se sve batrgao, da što pre stigne u kafanu, da poigra malo »žandara« do dva časa.

Kao iskusan i predostrožan domaćin, on se ujedno postarao za sve. Već pre toga zaplašio je komšijskoga mačora, s kojim se Jova užasno mrzeo.

pogledom na pečenicu, hvaliti i jelo i domaćicu; tom je prilikom ispričao kako se u svoju domaćicu upravo zaljubio pre no što je uzeo, a uzeo je bez para, a i sam nije tada imao više od šezdeset para u bakru u džepu kada je isprosio tu

i jednoga dana mogao se u zvaničnim novinama čitati ovakav oglas: »Moja žena Katarina, nazvana Kaja, ostavila me je pre nekog vremena slušajući sovjete naših zajedničkih neprijatelja, zavidljivaca kojekakvih, kojima je cjel bila da pomuti

I nekako, đavo bi ga znao kako, ali kod toga sveta sve može da bude. Jednoga dana, kud i kamo pre postavljenog roka, eto mu nje. Došla je predveče, u nemačkim haljinama.

GLAVA DRUGA Maksim među decom, pred školom i izvan sela. Tako je radio i pre i posle podne, pa tako i danas. Pošto je popio kafu, digne se i krene u školu, ali ne istim putem kojim je došao u

Bio je povisok, duguljastih obraza, rekao bih malo broćast; brkove je tek pre tri godine prvi put poneo, ali su mu slabo napredovali: tako su malo zavidni da je samo, što no kažu, mlatio gloginje

Radičević, Branko - PESME

Valjda moju milu Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne znaš, mila, Šta pre od milote, Jer si tako sila Videla krasote. Ti joj lice belo Vide i rumeno, I još vito telo I to oko njeno.

(1844, 5. jul) JADNA DRAGA Vetrić piri, Lipa miri Kô i pre, Vrelo žubori Po lisnoj gori Kô i pre, Ja sam mlada Ovde sada Kô i pre, Sunce bega, Al' nema njega Kao pre,

(1844, 5. jul) JADNA DRAGA Vetrić piri, Lipa miri Kô i pre, Vrelo žubori Po lisnoj gori Kô i pre, Ja sam mlada Ovde sada Kô i pre, Sunce bega, Al' nema njega Kao pre, Nema sunca milenog, Nema mog.

DRAGA Vetrić piri, Lipa miri Kô i pre, Vrelo žubori Po lisnoj gori Kô i pre, Ja sam mlada Ovde sada Kô i pre, Sunce bega, Al' nema njega Kao pre, Nema sunca milenog, Nema mog.

pre, Vrelo žubori Po lisnoj gori Kô i pre, Ja sam mlada Ovde sada Kô i pre, Sunce bega, Al' nema njega Kao pre, Nema sunca milenog, Nema mog.

često smo proveli, Onda domu svaki, i ja svome, Još se moli Bogu istinome Da što pređe ode noćna tama, Da što pre se posastanem s vama, Braćo mila, tako s' moli tada, Al' bi teo ja drukčije sada, Sada meni bilo bi milije Da se

mi se kô da plaču jadne, Ne prskaju t' ponosne zidine Kao otpre od velje miline, Već se eto mimo tebe žure Da što pre te jadnoga prejure, Da ne glede tvoje lude muke, Tvoji jada, tvoje velje bruke Oh ne beli sa munara viti, Ni s

i kumbare, Kad on iz sna otrovna se prene, Pa na ljuto orpašje se dene, Oće l' udrit na dušmansku silu, Pa kâ od pre zbijat u gomilu, Od jednoga graditi dvojicu, Od dvojice opet četvoricu, Ne plašit se te junačke muke Dok je mača,

ša tuđa leba sladi, I prija mu — da kljuseta tovna! Ali kljuse oće i da radi, Radi, stenje, a sve lete .....! II Pre međ stokom beše brada U samoga jarca, Ali čuda — evo nađo S bradom i magarca.

Jutros rano pre rumene zore Gojko bele ostavio dvore. Do oruža i srdašca svoga On ne krenu druga nijednoga. Da lov lovi, u goricu

“ To izusti, ode dvoru moma, Osta samac, Gojko naš siroma, Osta čudan, u misli se dao: „Zašto“, veli, „pre to nesam znao? Ali ništa, šat još docne nije“, Te polako dvorima se vije.

Pade Rusto, pade Sulejmane, Zbuniše se Turci na sve strane, I pre Srb im puno udri muka, Ma sad tek im obrte neruka.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Kapalo je iz nosila, kroz platno, koliko sam krvario! Rana do rane, ne znaš kojoj ćeš pre da pritekneš! Je li iko verovo da ću preživeti?

Hasanagu su iscrpli poslednji bojevi. Javljali smo o pobedama, a i jesu bile pobede, ali takve, da ih što pre zaboraviš. Mnogo krvi, mnogo mrtvih i ranjenih. Pa su mi usput pale na pamet i razne spletke begovske.

Ako nesreća ne može da se izbegne, barem se odmotava i prolazi. Što mora da stigne, neka stigne što pre, za kasnije ti ostaje manje zla. Ajde, sad će i najgore proći...

Hasanaga mi noćas uzeo dete, a ti bi danas da me udaješ! Kad pre? Te mudrosti vam nema ni u ludilu! Kad sve to može, što ne bi moglo i sunce u džezvu?

Na šta ćeš da ličiš? Čovek treba da jede, pre svega. Da znaš, to ti je naopako: dva-tri zrna badema, orah, zrno grožđa! I vrapcu treba više!

A ima i izgled! Visok, vitak, oči čelično plave... HASANAGINICA: To su moje reči! Tako sam ga ja vama opisivala pre sedam godina. BEG PINTOROVIĆ: Pre je bilo pre, a sad je sad. MAJKA PINTOROVIĆA: Bogami, lepo!

HASANAGINICA: To su moje reči! Tako sam ga ja vama opisivala pre sedam godina. BEG PINTOROVIĆ: Pre je bilo pre, a sad je sad. MAJKA PINTOROVIĆA: Bogami, lepo! Ne znam na šta se žališ!

HASANAGINICA: To su moje reči! Tako sam ga ja vama opisivala pre sedam godina. BEG PINTOROVIĆ: Pre je bilo pre, a sad je sad. MAJKA PINTOROVIĆA: Bogami, lepo! Ne znam na šta se žališ!

Posle onog age od bukovine, kadija, svila i kadifa... HASANAGINICA: Pa i to sam tako govorila, baš tebi, onda, pre sedam godina! Hoćete li sad da ja vama na to odgovaram onako, onim rečima, kako ste vi meni odgovarali?

JUSUF: Ko bi ga znao! Evo ti ga! HASANAGA: E, dugo li ga je zadržo, svinja jedna! Gleda da ga se što pre otarasi! Ti sedi, i ne izlazi! Ako oće u četri oka, nek kaže!

JUSUF: Ipak treba da pripaziš. HASANAGA: Pogledaj, molim te, kolko je stigo da poloče! Kad pre, pobogu brate! Popio bi i sirće, kad je džabaluk! JUSUF: Moraćeš i ti da se pripremiš.

Svi poskaču.) JUSUF: Idu li? SULjO: Idu. Biće ovde za manje od po sata. JUSUF: Vi znate šta vam je činiti. Pre svega pazite na red. A ti javi kad naiđu. (Jusuf ulazi u kuću) SULjO: A i ovo će jednog dana biti čudo za pričanje!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

I svako jutro, pre izlaska sunca ustao bi, umio se, očistio dvorište i ostale kutove. Onda bi nabrao cveća za Todu, doneo joj vode i seo

Muški idu pod vajate, hladnjake i tu piju i vesele se; a ženske u kuću kod Tode n popadije, te im pomažu da što pre i lepše naspremaju darove.

U čistom, suvom vazduhu osećaše se ona svežina i draž što vlada u letnje dane pre žege. Kola su išla polako, Dimitrija je za njima trčao da ih stigne.

Onda nabraja, kazuje do sitnica o svima sadašnjim gazdama „skorotečnicima“: šta su pre oni bili, kod kog služili, iz kog su sela došli, kako su se obogatili...

Jure oni i grabe ko će što pre i lepše i bolje mesto zauzeti pred portom groblja. Ja ostajem kod kuće, čekam tebe da dođeš te da zajedno ručamo, kao

Za Božić, Uskrs po čitave dane ostajala bi ti kod nas pomažući materi. A tvoja mati kao i pre. Uveče bi došla sa nadnice kući, a ujutru, rano, išla na rad.

Seda sproću mene i pita me za školu, za drugove iz bogatih porodica. Da li se i oni uče kao ja? Posle, kako joj je pre neki dan taj i taj trgovac kazao: — A, ’adžike, tvoj unuk?!... — Pa, šta mogu ja? Dete na to pošlo. Drugo neće ništa..

“ I pošao sam. Znaš li, kad se spremah da idem u drugu varoš radi veće škole? Ti pre nekoliko dana ne izbivaše od nas. S majkom spremaše mi stvari.

Kao da me je gušilo to vaše negovanje, Ti vaši mili i puni strahopoštovanja pogledi. I odlazio sam pre vremena. I tada sam o tebi retko razbirao i čuo.

— Kad ćeš u školu? — upita me kratko. — Ima vremena. Rano je. — Pa druge godine i pre ovoga vremena si iš’o? Valjda imaš sada malo da učiš. Svršavaš već. Pogledah je začuđeno.

Ujutro, u samo svanuće, iziđoh. Nisam znao gde da idem i šta da radim. Jedva sam čekao da prođe ovaj dan i da je što pre sahranim, svršim, jer mi je bilo tako neugodno.

Tamo, u reci, svaki se kupa. Jer ko se tada — na Đurđev-dan, ujutru, pre sunčeva izlaska — okupa, biće cele godine zdrav kô dren, čije lišće, tada nabacano, pliva na vodi...

Kostić, Laza - PESME

naručju zefirovu kad se sretne na visina' s vazdusima viši sila, te se stanu otimati, navaljuju, revene se, ko će da ga pre odnese, da zvezdanu kadi Nogu njegovom i njinom bogu: — Tako mene zvuci lome u živome srcu mome, iz nedara da ga

Zadimio čibuk strašni neštedimice, na prozoru dim se vije, čak do gredice. Bunovno se dim za dimom vije kô i pre, na prozoru slike šara od kojih se mre.

ne pusti sumnje da te salete, u duhove prenesi smrtnu vest, prenes' je pre neg ono što si znao svog roditeljskog duha zapovest u sumnjičarsku, smrtnu svoju svest!

Oh, slatka voćko tantalska roda, što nisi meni sazrela pre? Oprosti moje grešne zalute, Ѕanta Marіa della Ѕalute. Dve se u meni pobiše cile, mozak i srce, pamet i slast.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

sl. Kao što je za umetnički prozni rad sasvim nevažna kategorija Teorije književnosti, tim pre ona ne može biti od značaja za narodnu pripovetku stvaranu redovno u improvizaciji, pri čemu je njen stvaralac ispredao

I to je jedan od razloga što je ova Antologija po broju unesenih priloga ispala manja od mnogih pre nje. Nadamo se da će i to doprineti njenom kvalitetu. U Beogradu, 1. aprila 1957. M.

Kad dođe u grad sav se grad slegne kao na čudo gde on dođe a pre ni jedan čoban nije mogao doći s onoga jezera. Sutradan carev sin opravi se opet, i pođe s ovcama upravo k jezeru.

Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred noć, carev sin krene ovce kao i pre, pa kući svirajući u gajde.

Kad uđe u grad, sav se grad uskoleba i stane se čuditi gde čoban dolazi kući svako veče, što pre ni jedan nije mogao.

Ona dva konjika još su pre od careva sina bila došla u dvor i pripovedila caru sve po redu šta su čuli i videli. Sad kad car vide čobana gde se

A zmaj odgovori: — Ja ne smem nipošto pre roka. Kad Stojša vide da oni ne smeju da udare, onda se on sam digne da traži cara zmajevskoga.

Hajde ti da mi udarimo na njih i pre roka. Zmajevski car pristane, i tako pođu njih dvojica da udare na zmajeve. Kad ona tri brata zmaja čuju da se Stojša

Baba poleti, a ovaj poteci, dok pre babe dođe te vodu natoči. Taman natoči testiju, a baba doleti pa ga prevari te mu uzme punu testiju a uklepa u ruke

Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina. Kad bude opet uveče, najmlađi carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke.

Posle dođe i najmlađi carev sin, te legne kao i pre. Kad bude oko ponoći, ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet, pa se pretvori u devojku.

pritrči i privati devojku na ruke lako, a sedmoglava zmaja dočekaše ona druga braća i pokidaše mu svi sedam glava pre nego što je na zemlju pao.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Samo mu pokaži, da štap ima dva kraja, pak ćeš viditi, kako će odma reterirati. SOFIJA: Moja narav nije za to. Pre bi mogla kakvu šalu preduzeti. JEVREM: Dobro; pokušaj od šale, pak ćeš viditi, da je sredstvo dobro.

MAGA: Smetnula sam s uma. Ne možeš, eto, na svaku stranu. Opet onaj moj ljut, pa kud ću pre. Da mi je ko, da mi pomogne, nego ona jedna, eto, devojka, ne zna ni ona sirota šta će. Ju, da idem, plače mi dete!

Što si tražio čestitu ženu, kad si takve naravi? Misliš i mene kao onu prvu? O, varaš se, dragi, pre ćemo se rastaviti. (Odlazi s Leposavom.) MAKSIM (sam): Sad, ona mene jošt psuje, i ona je čestita, samo ja ne valjam.

, VELIMIR: Imam važna posla. LjUBA: Ala Bože, ti uvek moraš da kvariš društvo. VELIMIR: Bolje uči, i tako si pre podne propustila. LjUBA: Ja već dobro znam i čitati i pisati, jelte, gospodine Milane?

LjUBA: Ali da čuješ samo kako je lepo. STANIJA: Neću da čujem bezobrazluk. Kuku, Stanija, što ne umre pre, da se ne opoganiš! 4. NEŠA, PREĐAŠNjE STANIJA: Fala ti, sinko, baš ti fala, što me dovede u Beograd!

MILAN: Tome se vrlo radujem. Kad mislite da bude veselje? LjUBA: To je bábina briga. MILAN: Ja bi želio što pre. LjUBA: S moje strane ja sam spravna. PIJADA: Sto jost bude nuzno, to cemo lako svrsiti.

STANIJA: Imala sam pre dvadeset i osam godina, a sad? NEŠA: E, pa nisu sve pomrle, fala Bogu, a nisu se sve ni pokondirile, kao ovi

ANICA: Oće li se jedanput svršiti? ADVOKAT: Do tri meseca, pređe ne može. ANICA: Do tri meseca, tako ste mi pre po godine kazali, ja ne znam šta vi radite. ADVOKAT: Moja draga, razumete li, to ne može tako lako biti.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Milostiva gospođa, ja priznajem moju pogrešku, ali ja se nisam nadala da ćete pre devet ustati. PELA: Šta je tebi, devojko? PERSIDA: Ah!

PERSIDA: O, milostiva gospoja, konji su u prepravnosti. Zapovedate pre podne ili posle podne? PELA: Ja bi hotela sade. PERSIDA: Smesta će biti sve uređeno. (Otrči.

Od onakove aspide da se takovo jagnje pretvori, to nije ni pomisliti. (Čuje se lupa od karuca.) I to je čudo da pre podne u šetnju ide, ko jošt izjutra u šetnju odlazi? STEVAN (krsteći se stupi): Da mi je ko kazao, ne bi verovao.

spava) SRETA (dobro nakvašen, stupi) SRETA: Moli se ti Bogu što ja moram čizme da svršim, a vidli bi mi ko bi pre pod astal pao.

Sram te bilo, oždrkeljala si se kao krmača, pa si došla pre zore da uznemiruješ ljude. SULTANA (ciči): Ih, trista te vraga odnelo s orjatinom. (Tuče ga.) STEVAN: Je l’ tako?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Bože, kad pre izraste ovo dete! Kako proleti vreme! Kolko do juče igrala se ispod stola, ma sećaš li se? Bože, kad pre izraste!

Kako proleti vreme! Kolko do juče igrala se ispod stola, ma sećaš li se? Bože, kad pre izraste! Vidi je, vidi samo kako gazi... Isti bakutin hod! Ili je u Struku više na teta Nenu?

poznaješ ni svoju rođenu familiju, i ne znaš: da su te gledali kroz prozor sve dok nisi zamakla za ćošak, a da su te pre toga: pokrivali po noći, prali ti guzu i posipali je bebi-praškom da te ne peče kad se upiškiš, da su prislanjali uvo

sam siguran da me posle ogovara, a mene je tako lako ogovarati — svakoga dana pružam milione povoda za ogovaranje. Pre neki dan videh da moja mala Ana nosi onu široku trapezastu haljinu bez Struka, i učini mi se da je ne nosi bez razloga!

I uopšte, ima li šta gore od osamnaest godina? Ima — sedamnaest! Pre svega, treba da znate da mački od osamnaest ne odgovara svaki momak.

— izvali ona budala iz ogledala; nedonošče jedno! —U stvari — rekoh —trebalo bi da čovek odapne pre nego što počne sa ukopavanjem vlastite ličnosti, na časnu reč! Šta ima da čeka? Da mu ispadnu zubi od starosti?

naslovu „Život na brzaka“, kako bi trebalo da se zovu Anini memoari, i o tome kako su tri starca delila svet još davno pre njenog rođenja. Jalta -Jalta, fifti-fifti i ti fazoni. Te lude osamdesete godine Anine bakute.

Trabunjala bih, na primer, za početak, o političkim prilikama pre mog dolaska na svet, tako da na izvestan način pripremim celu stvar, mislim, da ceo spektakl ne ispadne slučajan.

Kad ja prionem na opisivanje nečega, obično se najpre temeljno pripremim, emicionalno i fizički. Dakle, pre svega, ogrebala sam se za dve kutije cigareta o svog matorog.

nauka nije neprekidno budan, verovatno bih već odavno uspela da uturam unutra za člana koji se dopisuje dopisnicama. Pre svega, treba reći da su Beograđanke prave mučenice!

u sumornim sobetinama gradske bolnice, zajedno sa drugom nižerazrednom dečurlijom od zla oca i od gore majke. Pre toga, naše mame obično vrište, kao lude, pa im oni orangutani od medicinskih sestara opaljuju šljage, dok doktori

Novine smo mu snosili sa tavana, na kome je nekim čudom ostao sačuvan komplet jednog godišta „Politike“ — od pre rata. Davali smo mu broj po broj, a kada pročita posljednji, mi mu opet uvaljamo onaj prvi, pa Jovo — nanovo!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Zlato mi je sjaj u slami, a u pređi žubor-niti, svračje pismo, dijagrami. Hoćeš li mi uraniti pre nego mi senka priđe, Ljuboviđo Ljuboviđe? Ne gasi se, lanen-cvete, jer je lampa prema kraju.

i trepere klice jer štedar čin je ljubavi, začetka siline rodne; a kroz Božje lice zašume bilju rodovi i vrste i pre se Krsta započnu da krste.

mogu da se sruše, skrune, kad gavez prospe latice i munje; u ljutoj svađi, čuvši kỳkureke, tek hrast, kroz šumu, pre no srč mu pukne, u svemir može s gnezdima da sukne zatrubi zlokob s ruba pamtiveka.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

U nedelju, dakle! BATIĆ: Kako je god vaša volja. MARKO: Tako, što pre, to bolje. Treba ovu pomodarku zabavljati poslom, dok joj nisu ti rumani sasvim mozak obrnuli.

Da je od baronske familije, to znate; familija je vrlo stara i puna zasluga. Jošt pre hiljadu godina, kad su srpski carevi vladali, bio je jedan siroma vojnik koga su podsmejatelno golim sinom nazivali.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Nezahvalne gose tako prošle zlo i naopako. HRAST I TRN Živeli, tako, veoma davno, pre trista leta, u doba slavno, na kraju sveta jedan crn trn, svaka mu čast, baš pored puta, a pored njega, uz noge

Savet se hitno prima pre nego dođe zima. JAZAVČEV OGLAS Ozbiljnog druga Jazavac traži da dele krasan stan. Jazbinu ima toplu i tihu,

Krava, ko krava, sušta je proza, slova joj liče na stado koza, od njenih reči hvata me groza. Pre nego skočiš, ne viči hop, magarče dragi, gruhnȏ te top, ne njači tamo gde peva pop.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— A ne, to je njen sin koji ima tamo lovište. Stari markiz je umro još pre no što sam se rodila. — Oni žive stalno ovde? — Ima samo nekoliko godina da se vraćaju svakoga leta na jezero.

— Izvrsno, gospodine. Hoćete li da vam iznesemo sad jedan sto, da sednete? — Voleo bih da vidim ostrvo pre večere. — Naš dečko vam može pokazati ostrvo. Malo šta ima da se vidi. Zamak ima veliku zbirku oružja.

A sad je obećala da će dati da se sprovede elektrika i u selu. — Treba da se vratim da bih video ostrvo pre no što padne noć. — Šteta je da ne vidite zamak. Mogli biste ipak da govorite sa majordomom.

Pa kad se videlo šta je omladina Saragose, razume se, pitalo se i ko sam ja. — Vi poznajete N-a? — Radio sam s njim pre nego što je postao sekretar. — Izgleda da je to čovek neverovatno energičan. Čula sam da je pravo čudo.

Je li, Marija? — O da, moj muž je osećao da nešto novo nailazi, al̓ nije umeo da izrazi. — Ja sam, kad su još oni pre počeli protiv otadžbine, vikao; evo ovde sam baš vikao, dole u kafani; ima sveta koji se toga seća.

Posle kad sam video, bilo me je sramota da pristupim; da ne kažu: Eto pristupa zato što je uspelo! Tako tek pre dve godine, kad mi Marija reče: Glupo je da si ti po ubeđenju a da nisi upisan! ja sam tražio i da me prime.

Našto se onda vraćati!“ — Doći ću, sigurno ću doći. Mislite li da će me dečko probuditi pre pet? — Hoće. On će vam sad odneti i sveže vode. — Onda bih ja sad pošao na jednu kratku šetnju kroz noć. Doviđenja.

— Slobodno, Vaskes! Vaskes, hoćete li me probuditi pre pet? — Hoću, gospodine. Jeste li videli zamak, gospodine? — Ne ovom prilikom.

Onaj prethodni ostaje sav bolan, prazan, otvoren nebu. Pre no što se vrate u kućice, stotine još drugih pčela mešaju se, ukrštaju, bacaju u cvetove.

To nije ni ovaj ni onaj cvet; to je med; i osobine su toliko drukčije da to čak nije ni miris pre svega, već ukus. Doći jednoga dana na jedno jezero kao ovo, pristupiti svemu, svakome, slušati sve i gledati sve i

— Ja nalazim da je rat strahovita stvar. On je uništio celu generaciju pre nas, u celom svetu. — Sigurno. I ja ne želim rat; ali, ako do njega dođe, promeniću svoj život.

Mladić mu odmah viknu, smejući se: — Tata, odi da vidiš jednog gospodina koji te se seća. Onaj me poznade i pre no što stiže poče pozdravljati. Nekoliko puta uzastopce, ne videći da sam već primetio i otpozdravio.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Pustite draguljske odore da padnu o gospe, i perjem zastrite nagotu pre no što vas na čekinjave sapi ratničke ruke zauvek bace i u jatima odletite s balkona u vis!

Na taj glas treba u najblažem pomirenju podići zavesu druge svetlosti. No pre tog suđenog i časnog nestanka daj nam da zrelost zemaljskog života dostignemo, daj nam da u stvorenom stvaramo ne

našli, roka nam daj za pripremu nebeskog puta da stranputicom u polusnu ne naselimo provalije hadske, jer pre dugog premišljanja u smrti i dugog delanja pre nje, ni vaskrs nije svetome duhu na slavu.

puta da stranputicom u polusnu ne naselimo provalije hadske, jer pre dugog premišljanja u smrti i dugog delanja pre nje, ni vaskrs nije svetome duhu na slavu.

GOVOR KNEŽEV UOČI BITKE Niko još nije prokleo to polje gde su nam kosidbu kosovi spremili, evo ja ga proklinjem pre no što ga ugledah i niko to ne čuje, u samoći zborim.

Cvetne behu livade pod orasima manastirskim gde hodih sa materom svojom pre no što me odvede muž moj zimski. Među čobanima podzemlja živim: kule su ovde visoke i vojske mnoge i drago kamenje

otvorene i traže u zanemelom svetu zrake svetlosti koje mostom preko neba il čunom ispod mora treba da stignu pre no što sutra otpočne bitka.

meke: vrhovni bog nam ustupa svoje oblasti i manje se čuju njegove reči osim iz veprova kad rokću i kod vukova pre no što sazru. Među nama je lenjost od bezvlašća i mnogo golih u vrbaku greznu u vodu koja ne daje čistotu.

da sam sedeo za stolom na kojem se malo hleba pretvorilo u mnoga i svetla tela Ili da sam samo protrčao preko polja pre no što se smrklo nebo iznad Golgote Nisam bio na svadbi u Kani niti sam svedok vaskrsenja zato se odričem svakog

Da li to Slovo živi u tebi zato da još jednom strada, mora li da prođe kroz tela, bolnice i groblja pre no što postane šapat i sibilski stih?

ni put do oltara ni za Prekobrđa ne žive duže od jedne sedmice ali imaju pretke koji su počeli da svetle još pre potopa i pre leda treba hvaliti to kratko žiće pesmom tamnom kao noćna voda što u ponore siđe ujutru se crvena

do oltara ni za Prekobrđa ne žive duže od jedne sedmice ali imaju pretke koji su počeli da svetle još pre potopa i pre leda treba hvaliti to kratko žiće pesmom tamnom kao noćna voda što u ponore siđe ujutru se crvena izlije preko

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Više vrata levo i desno, a pozadi velika staklena. POJAVA I PORODICA (pre otvaranja scene pozornica potpuno prazna.

GINA (još od ulaska svaki čas krije oči maramom i plače): Ne mogu da se uzdržim. Što kažu, eto, pre sedam dana bio je tu, ovde, u kući... a danas?... SIMKA: A danas, eto, održasmo mu sedmodnevni parastos.

AGATON: A zar ja znam? Znam da ovde u dvorištu ima ona mala kuća, dve sobe i kujna, što je pokojni Mata zidao pre osam godina. Znam da u toj kući još od početka sedi ta tetka. I eto, to je sve što znam.

SARKA: E, baš si potrefila, prija-Vido, ako je počemu drugom, a po nosu... Pre svega, pokojnik nije ni imao nos. GINA: Ju, Sarka, kako da nije imao nos?

MIĆA: Ni kad bi vam naslednik to ponudio? DANICA: Ja ne znam, to bi tetka imala da reši. MIĆA: Zašto tetka, to bi pre vi imali da rešite. Ako bih ja bio naslednik – a ja se tome pouzdano nadam – ja bih, vidite, želeo da vi to rešite.

TETKA: Ta je kuća porušena još odmah čim smo se mi iselili. Ima tome već osam godina. DANICA: A pre te kućice gde smo stanovali? TETKA: Zar se ne sećaš? DANICA: Sećam se, ali kao kroz san.

VIDA: A koliko će se tek izneti dok prođe četrdeset dana. SARKA: Ju, moj budilnik! TRIFUN: Uha, kad pre tvoj? TANASIJE: More, ima tu vrednijih stvari od budilnika.

Poznajem ja njega dobro. PROKA: Pravo kaže čovek. TRIFUN: I neće me preteći, vala! Useliću se ja pre njega! Odoh ja! (Ode.) POJAVA XII PREĐAŠNjI, bez TRIFUNA GINA: Pa to će ceo svet da se useli?

SARKA: Priznajem, de! MIĆA: Odoh ja po moj kuferčić. Biću ja ovde pre svih ostalih. (Ode.) POJAVA XIII PROKA, GINA, SARKA GINA: Ju, ju, ju, pa to će cela familija da se useli u kuću?

E, jesi čuo, Agatone, tome se nisam nadala od tebe. Nisam valjda... ne boj se, nisam ja od takvih; pre bih dala da mi se odseku prsti no što bi se tuđe stvari dotakla.

MIĆA: Pa i ja sam se uselio ovde. DANICA (zaprepasti se): I vi? MIĆA: Kako „i ja”? Pa ja na prvom mestu, ja pre no svi ostali. DANICA: Ama, šta je to, zaboga, šta se to dešava ovde, kao da je pusta kuća?

MIĆA: Ne mislite se valjda seliti? DANICA: I to ću učiniti, ali pre toga idem advokatu, da mu saopštim šta se sve ovde dešava. MIĆA: Šta se to njega tiče?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

I niko da mi nije izišao iz vagona! Počeše novi da ulaze; stari se pomeraju, neki sedaju, da bi što pre zauzeli mesto. — Ala smo se zgusnuli — dobaci neko.

Ne znam da li da usporim hod, ili da prekratim što pre neizvesnost, pa da se uvučem u samoga sebe i okrećem po volji i naređenju drugih...

Stroj... pa molitva. Oko toga nešto beše... Treba komandovati „kape skini!“, ali da li pre trubnog znaka ili posle? Poboravio sam te sitnice, i zapitah Traila da mi objasni. — Ništa nemaš ti.

— Sigurno ima mrtvih — dodade i ošinu konja, kao da bi želeo što pre tamo da stigne. Ja sam, naprotiv, zatezao dizgine.

Ili ih surovo bacaju u jame, kao mrcine. Ni ime im se ne zna. A i ko će beležiti, kad to treba što pre sklanjati da se živi ne bi okužili. Po šumama ima još ranjenika. Snose ih u šatorskim krilima kroz koja kaplje krv.

Vojnici se provlače da vide, ne bi li ga poznali. Do pre pola časa bio je živ, a sada svi gazimo po njegovoj krvi, kao da je to obična bara. Odnekud se čulo zapomaganje.

Inženjerci se žale kako im je pre neki dan ne znam koja divizija po nečijem na ređenju oduzela ispravne čamce... Nas se to ne tiče.

— začu se glas Tanasija releja. Vojnici su čekali celu komandu. Onda pojuriše otvoru, da bi se što pre iskoristio kratak interval.

Ali svima pred očima lebdi ona opuštena glava i sve ih hrabri nada da će svaki pre ubiti svoga protivnika i time spasti sebe. Prvi napad je odbijen.

Naša baterija štiti ogroman front po širini i dubini, i ne znamo kuda pre da priteknemo u pomoć. Kažu da su se strategija i taktika razvile na stepen nauke i čitave knjige su napisane o vođenju

A možda su i oguglali, tek svi mirno očekuju da se obavi i ovaj današnji krvav tekući posao. I to što pre. Odjahao je nekud i komandant diviziona, sa svima komandirima baterija. Mi se razuzurili na suncu i dremamo.

— Ja ne znam... ali počinem da verujem u sudbinu... srećan slučaj, nazovite ga kako hoćete. Pa ti znaš šta je bilo pre tri dana. — Onda se Radojko okrete meni. — Narede da bacim bombe. Noću je to bilo.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Prvo se usudi da je pogleda, jer malo pre to nije smeo učiniti. Podiže oči na nju i — prođe ga prijatna jeza svega...

Tada učiteljica, koja je došla pre tri dana i upoznala se sa glavnim okolnostima, saopšti Gojku da ni on nema stana, nego će morati stanovati u jednom

Soba beše prostrana, ali rđavo okrenuta, te ne dopiraše unutra dovoljno svetlosti. Skamije stare, rađene još pre dvadeset pet godina; svaka se iskrivila, rasklamitala...

pa se svet naučio tako... Do godine će biti lakše; a sad upisujemo i onu decu, koja su pre dve godine trebala biti upisana. Kmet zovnu Gojka, a ona produži gledati na prozor.

»Bog ga video, kad ih pre nauči pesmi! pomisli Ljubica. — Vidi se da je nisu znali dosad: eno još ih uči kako se to igra«.

obrte se Velja Gojku. — More... šta ja! Ovo mi je treće mesto, nego otkud ti ovde, kad si bio u Podrinju ? Kad se pre oženi i čak steče kozu! — Znaš... naša posla ! I meni je ovo treće mesto.

Što je dao Bog... Budite zadovoljni!... — Gle, molim te, čuda! reče mu Velimir, smešeći se. — A kad pre dobavi tu čašu i šećer iz komšiluka? Za vodu te ne pitam s toga, što znam da je imaš besplatno.

Tako je to. Gojko razvukao usta u širok sladak smeh, a glavu okrenuo u stranu. I Ljubica se začudi kad pre nađoše ovu zgodu za posluženje, a na Veljino pitanje i ona se slatko nasmeja. — Je l’ ti ovo komšijska čaša ?

— Zar nećete da nam vidite školu ? zapita Ljubica kao čudeći se. — Bio sam u njoj i letos o ispitu i opet pre mesec dana kad smo merili vašu učionicu i poručivali skamije.

Dakle i to on zna... A kakva je to krasna devojka i odlična učiteljica. Pre dve godine svršila je školu. Sirota, nigde nikog nema, a vrlo lepa.

Iziđoše oboje napolje i sedoše u hlad. — Oprostite, molim vas, poče pisar vrlo učtivo, što sam vas zvao malo pre. Zaboravio sam da se vaš posao ne sme prekidati.

i pisar postajahu intimniji, u toliko se Gojko sve više stade povlačiti, dok se sasvim ne izdvoji iz njihova društva. Pre nedelju dana doneo im je sam pisar oboma platu, dok drugi učitelji još nisu ni mislili o tome.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

zora, rano jutro pre izlaska Sunca; 2. muslimanska molitva sakrušiti - skrušiti, skrhati, zdrobiti; osetiti se žalosnim, pokajati se

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

) SOFIJA: „Nikad! Pre ću mrtva sići u grob, nego leći u tvoju rodoskvrnu postelju!” VASILIJE: „Tako dakle? Nećeš, princezo, milom?

Ja sam glumac. DROBAC: Kad neđe pođeš, a znaš da moreš da pogineš, razmislićeš bar dvaput pre no pođeš! Pa, kad razmisliš, pođeš ili ne pođeš!

VASILIJE: Da ga sretnem na ulici, mislio bih da je običan seljak! GINA: Taj je pre rata gore u Sinjevcu, da izvinite, silovo koze! VASILIJE: I to je danas postalo vlast!

Prženu ribu? Ili možda guščetinu i pačetinu? SIMKA: Gde rekoste guščetinu i pačetinu... Pre rata se belela reka od guski i patki! Nije se moglo trenuti posle ručka od gakanja!

Ali je zato imao čelično zdravlje! GINA: Bog da mu dušu prosti! SIMKA: A gde ste igrali pre nego što ste došli kod nas? JELISAVETA: Igrala sam u Beogradu, u „Manježu”! Spremali smo Pižeove Srećne dane!

DARA: Ćuti, zasad je važno da je živ! A, dok je živ, još može da se izvuče! GINA: Pre bi se iz pakla izvuko! Videla sam kako izgledaju oni koji, nesrećnici, ne znaju òbogu dve!

JELISAVETA: Baš zato i kažem što ste u žalosti! Obucite nešto belo! Što pre! I to belo naglasite nečim crvenim! I stavite u kosu belu radu! SIMKA: Zašto?

Kasno popodne. Vasilije i Sofija, slažući kostime u kofere, nastavljaju razgovor započet pre dizanja zavese.) VASILIJE: Treba da budemo srećni što imamo i ovo pozorište! SOFIJA: Jako pozorište!

Draga majko, prigrli ovu ženu, onako kako je ona prigrlila mene na svoje rascvetale grudi! GINA: Kad si pre i njega stigla da prigrliš? SIMKA: Njega? GINA: Muža varaš sa Sekulom, Sekulu s glumcem!

DROBAC: Ne more guja da se vrati u jaje... ni vaš u gnjidu iz koje je izmiljela! SOFIJA: Treba što pre da pobegneš! DROBAC: Od čega? SOFIJA: Od svega! Prvo od te žile!

Na praznoj sceni, sasvim levo, vidi se putokaz: KOSJERIĆ 22 km. POŽEGA 21 km. VALjEVO 69 km. Rano pre podne. Glumci su zastali da se odmore. Imaju veliki prtljag: sanduke, kartonske, platnene i pletene kofere.

SOFIJA: Bilo šta da je bilo, Filip je, pre svega, bio glumac! VASILIJE: Bilo šta da je bio, sada je leš! SOFIJA: Filip je visoko podigao drveni mač!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

I da je u nama pre uranka zamirisao bagrem beo. Slučajno se setih neveseo, jer volim: da sklopim oči i ćutim. Kad bagrem dogodine

I, mesto da vodim, pogledom zelenim, kao pre, reku što se sliva, da skačem, kao Mesec, po gorama pustim, i zažarene šume da potpirim, sad, plavim i gustim, snegom,

I, tako, bez doma, ipak će mi sudba postati pitoma. Ne, nisam, pre rođenja, znao ni za jednu tugu, tuđom je rukom, sve to, po meni razasuto.

Na Krfu, 1925. LETO U DUBROVNIKU GODINE 1927. Tla davno nestaje. I već trne, u telu mom, bezbrižnost mladosti, pre vanredna. Razum mi još samo treperi, od zvezda ovog leta.

Srem to više nije. Što sad zasja, preda mnom, izbledelim, od slasti, pre telesnih. Ne vidim više ni znak, žutog, na bregu, drveta.

Od zemlje odlazim. I već slutim, u sebi, sva mučenja prošlosti, pre miline. Skoro će razneti dim i ovo što ovde zbivah.

Tla davno nestaje. I već trne, u telu mom, bezbrižnost mladosti, pre vanredna. Razum mi još samo treperi, od zvezda ovog leta.

I zimi. Na kolenima. Bila je to velika paćenica celog života i umrla je pre nego što sam mogao da stignem iz inostranstva.

Imali smo i posetu američkog cirkusa Barnuma. Moj otac je, godinu dana pre toga, bio otišao na selo, u Ilanču. Dotle me je čekao, pred pozorištem, i kad sneg pada.

Kalinfalvi Jurka Ćula, Kapdebo Elemer, Đika. Gde su, i da li su živi, ne znam. Prvi mi se poslednji put javio pre prvog svetskog rata, sa Eksportne akademije u Kelnu, a čuo sam da je bio negde u Indoneziji, posle rata, trener konja.

Zubranić je posle prešao na hrvatsku stranu, ali ne znam šta je sa njim bilo. On me je, pre nego što ću živeti u Rimu, naterao da čitam talijansku literaturu.

Na krmi se lagano okreće točak. Brod pred nama izišao je pre nas i sad savija, ostaviv za sobom uzburkani, penušavi trag talasa.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Krčag mu ispade iz ruku, lupi o kamen i razbije se. U njemu planu gnev svom žestinom. I on se opet ljutio kao i pre, dok je bio u svetu, među ljudima; psovao je krčag, kao da je krčag bio kriv.

Družeći se s ljudima, on postade toliko blag, tih, dobar i svet da su se svi divili koji su ga pre poznavali. Negova dobrota pročula se nadaleko.

U isto vreme bio je episkop Hristove crkve u Rimu jedan starac, koji je, pre toga, u postu i molitvi proveo četrdeset i sedam godina u nekoj pustinji.

Humovi, gore u daljini, stene— Sav je predeo kud pogled okrene Blistao kao nekad stari Eden Pre negʼ iz nega Adam bi izveden: Kad svet sijaše nevinim osmehom, Još nezaražen smrću niti grehom Večnom lepotom večitoga

I mene samog jeza hvata Kad vidim oči njene setne, Duboke, zagonetne. MARIJIN VEO Pre no što će je skriti Nebeske dubine, sjajni oblaci, Kao poslednji pozdrav zemlji Ona svoj veo devičanski baci...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Evo kako on dalje priča. Pre čitavog veka moj je otac teško ranjen i zarobljen u ratu, a zatim odveden u tuđinu iz svoje domovine, gde se opet oženi

Nesrećna sudbina moja ne dade mi da me, pre nego oči sklopim, ogreju zraci slobode u mojoj miloj postojbini. Ali, prosta krv moja, jer će ti zraci slobode

Čamac mu uz obalu, a on krpi mreže. Zanet slatkim osećanjem, nisam ga pre primetio. Priđem tome čoveku i nazovem mu boga.

Najzad dođe i do boja, te se umeša i policija da uvede red. i ja sam njih, pre nego što se počeše tući, nadovat, ovog-onog raspitivao o zaslugama zbog kojih su odlikovani.

Zinu, razrogači oči, zagleda se u mene, pa ni reči da progovori. Kad se malo povrnu od čuda, naredi mlađima da što pre donesu desetak ordena.

— završi pitanjem obrativ se meni. — Nisam. — Čudnovato! — reče on malo uvređen, poćuta, pa će reći: — Pre pet godina, na današnji dan, oždrebljen je moj konj što ga sad redovno jašem, i danas pre podne primao sam čestitanja od

uvređen, poćuta, pa će reći: — Pre pet godina, na današnji dan, oždrebljen je moj konj što ga sad redovno jašem, i danas pre podne primao sam čestitanja od najotmenijih građana; a doveče će mog konja provesti oko devet časova s bakljadama kroz

sa jednim bogatim trgovcem, koji mi pričaše mnogo iz svoje prošlosti; a od svega toga sam zapamtio samo kako je pre nekoliko godina držao prvi hotel u nekoj palanci i kako je stradao zbog politike, jer je oštećen sa nekoliko stotina

Ministar me odmah primi ljubazno i ponudi da sednem, pošto se već pre toga, razume se, kažem ko sam i kako se zovem.

Ne znam, prosto, čemu čovek pre da se divi! — The, moglo bi i bolje biti, ali mi se trudimo koliko možemo! — reče ponošljivo, zadovoljan mojim

baš nešto i zaboravio da vrši svoju obavezu prema zakonu, to sam ja već, predviđajući i taj najgori slučaj, poslao pre tri dana poverljiv raspis svima policijskim vlastima u zemlji i strogo im preporučio da narod povodom tog slučaja dolazi

— Seljaci sigurno rado čitaju? — To je obavezno, kao i vojna obaveza. dva časa pre podne i dva časa po podne mora svaki radnik seljak provesti u čitaonici, gde čita, ili mu čitaju ako nije pismen, a sem

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

okvirima, izmalane sjajnim, živim, čarobnim bojama, kakve samo priroda može dati, pa tako zanesen, očaran, ne znaš kud pre da pogledaš, gde pre da se okreneš...

živim, čarobnim bojama, kakve samo priroda može dati, pa tako zanesen, očaran, ne znaš kud pre da pogledaš, gde pre da se okreneš...

Ležiš tako i obrćeš glavu, pa čisto ne znaš, kud ćeš pre da pogledaš... ili u grozd, što ti nad glavom visi, ili na mirisne, žute dunje, koje se polako ljuljuškaju na tankoj

Gledaš pa ne znaš kud ćeš i šta ćeš pre... Štrpneš puce od čardaklije, pa ga založiš sa drenkom i tamnjanikom, pipneš mirisnu dunju, pa te žao da je kidaš...

Kola prolaze, a za njima i goveda jure u potes. Širga ostavio junicu, pa trči na potok da stigne pre Divonje, jer posle mora čekati dok se sve krave ne izrede i napiju koje Divonja revnosno čuva...

od koje ti se najpre koža naježi, pa zatim i samo srce zadršće i onda se laćaš trudnog rada i hitaš, da se u radu što pre zagreješ...

I mi se ućutali, pored nas krče puna dvoja kola; siti vočići pregli pa grabe da pre stignu. Taman mi hoćemo na osoje, a pred nas iskrsnu konjanik. —— Dobro vi veče! —— Bog pomog'o! — Kako s', Cvejo?

Vasa nije smeo ni priviriti u »direktorium«. Prvi put u veku izašao je iz kancelarije pre svršenih školskih časova. Uputio se pravce nasipu. To je značilo, da će ići najmanje dva časa... U samu noć vratio se.

Sazivanje i skupljanje mora se vršiti u najvećoj tajnosti. Kmet s ljudima neka bude sutra, pre zore, kod velikog rasta u Grbićevoj livadi« — tako je glasila kapetanova naredba.

mrdnu rukom il' nogom, samo se grudi i trbuh dizahu i spuštahu tako jako i brzo, te mišljasmo da će krepati do zore. Pre svanuća besmo pod velikim rastom.

Kad je došao iz vojske, nije se mogla opaziti na njemu nikakva promena. Isti govor, isti pokreti, sve — kao što je i pre bilo. Samo sam ja zapazio da je odlučniji i odvažniji nego što je pre bio.

Isti govor, isti pokreti, sve — kao što je i pre bilo. Samo sam ja zapazio da je odlučniji i odvažniji nego što je pre bio.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Jes'! SRETA: Pa onda, brate si mi moj, ja imam petnaest godina praktikantske službe, pre no što sam postao poreznikom, a nisam ja tih petnaest godina radio za sebe, nego za državu.

Ne mogu ja tek voleti opozicionog kandidata. SPIRA: Nije ni to baš onako strogo kao što je bilo nekad. Pre, kad si ga mrzeo, a ti si ga mrzeo kao psa — ili ti ili on, do istrage. A sad se nekako smekšalo.

JEVREM (prestravljen): Zar ti je govorio, boga ti? SEKULIĆ: Jes', još pre nedelju dana. JEVREM: E, vidi ga, molim te, on otišao od mene pa pravo tebi.

Eto, i vi ste meni u vašim novinama izneli kako sam, pre jedanaest godina, kad sam bio opštinski odbornik pojeo jednogodišnju porezu. IVKOVIĆ: Pa niste je platili?

Mir kad vam kažem! (Sedne.) JEVREM (kao pre): Molim, gospodine predsedniče, za reč! (Sedne.) SRETA (dugo zvoni): Gospodo, gospodin Jevrem Prokić ima reč!

(Otvara širom vrata.) Izvol'te braćo! GRAĐANI (ulazi gomila raznolikih tipova, koji su pomalo i ćornuti. Pre ulaska se guraju na vratima ili zastajući nude jedan drugoga da uđe. Među njima je i Sreta.

SRETA: Ono jeste, gazda-Jevreme, posle svadbe i može da se izmeša, ali ne ide to da se izmeša još pre svadbe. Pa onda, izmešalo, izmešalo.

Je li, bre? MLADEN: Molim te, gazda, da mi oprostiš ako sam nešto pogrešio. Meni je gospodin Sekulić kazao da pre podne dođem i da glasam na moje ime, a posle podne, onako predveče, kada bude najveća navala, da dođem i da glasam kao

Ama, zar može to da bude da niko ništa ne zna? Zar predsednik nije objavio kroz prozor, kao pre? SPIRA: Nije! JEVREM: Kako bi bilo, Spiro brate, kad bi trknuo donde da vidiš u čemu je stvar?

(Uzme ga poverljivo.) Razbojniče opozicionarski, dobro si mi se osvetio; pre ja tebi ukrao govor, a sad ti meni... IVKOVIĆ (smeje se): Da, da! JEVREM: Što ti je, bože moj, sudbina!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

u redakciju da im donese nove dopise — tako za jedan pun zembilj — i da ih pita šta je s onim dopisima što ih je pre poslao. Onima u redakciji se smrkne kad ga vide.

I pre toga uvek mu je čudno bilo kad je u kom selu tako video kako to svet onako po starinski dočekuje i ispraća svoga, na pr

velike brkove mogao imati, a ćir Đorđe se opet kleo svim na svetu, i pozivao na mnoge grčke stare istorije, i na one pre i na ove posle Hrista, da je baš tolike, ako ne i veće, brkove imao.

Pa ga čak i kelner, onaj što je bio pre Zaca, nije vermao. I on, kad mu ovaj poruči kafu ili rakiju, veli mu: »More batali!

Tako se s njim već uveliko šale i dva putnika koji su tu odseli od pre tri dana. Jedno je Tešman, magazadžijski momak iz okružne varoši, koji tu kupuje hranu i kože, i kupi veresiju po selu

Nekim čudnim udesom pala je pre, biće boga mi tako desetak godina, u ovo selo, kao jesenjim vetrom ponet i bačen uveo listak.

i bojem, tako da je morala naposletku da bega iz očeve kuće i da bega u svet, a mladog kancelistu naravno da su već pre toga premestili negde bestraga daleko. Morala je, dakle, da bega, jer se i sam rođeni otac poveo za maćijom.

Eto, posle takih zbitija i čudestvija došla je pre desetak godina amo u ovo selo, gde se već uveliko obikla. Ne možeš da poznaš onu staru Gizelu.

A imala je više imena nego kakva španska princeza. U Srbiji samo promenila je nekih deset-jedanaest. Gizelom se zvala pre nego što će doći u selo. To joj je poslednje ime iz poslednjeg vremena njenog burnog i šarenog života.

« Pre petnaest godina došao je amo i tu i ostao. A došao je trgovinom, prodavao je alvu i ratluk, šećerleme, limunadu i petli

Čitao je, nađavola, toga dana taze novine, pa ga dve-tri stvari, koje je u njima našao, strašno naljutile još pre no što ga je čiča Milisav i pozvao na gozbu. Malo mu je te nevolje bilo, nego sad još i to!

Imao je dosta žive muke dok je rasklimatao ono što su u dugom nizu godina i Milisav i drugi mnogi pre njega utvrdili i formalno ukočili u birokratskom nazadnom duhu.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Nogu pred nogu, pa sve preda se.. Izgleda, nečega seća se... Pre deset godina predavao je algebru u Somboru... Popodne, isto ovako... Časovi, dosadni, prazni...

): Kuda god krenu, nesreća ih presreće, Gde god stignu, ona je pre njih stigla! U Nemačkoj im smeta hladnoća. Dani su na jugu vreli, U rodnoj kući u zimu toplo je ko u štali ...

Sretnem li ga negde, pre podne, Iz glave mi odu misli nezgodne: Da, vredelo je doći u svet Da se s njime doživi susret!

” MAMINA DUŽNOST Mamina dužnost je da čarape pre zime isplete, Da nadgleda travu koja raste u dvorištu i na njivi.

Na pojilo, ko na krštenje; Idu, ni o čem ne misle, U sumrak topal i tih; A put je star i izlokan, Ugažen davno pre njih; U ovom ludom veku, U ovoj trci i stidu, Jedino goveda, predveče, Tačno znaju kud idu.

utrobu reke pronese Vagone santi, granja i gliba: Led se pretapa u senke, a one se Zgušnjavaju u tamna leđa riba. Pre nego što ozeleni polja i brda Proleće u reci ribe razmrda: Kad se one raziđu kroz bistru vodu I godina ispliva u

Ovo drvo tu je tek pola veka. Ranije beše šibljak. Još ranije, pustara. Pre toga: kamen, prašina, krš i smeće, Duga stoleća...

sliše, sjaj, al i miris, jošte više, koji nas, uvek iznova, seća da negde — van zemlje — postoji sreća, i da smo, pre no što smo na zemlju pali, sve već videli i sve znali.

TAJANSTVENI ŽIVOT STVARI STOPARAC Stoparac jedan Sitan i skroman Pre osam godina Pao pod orman. Tek jedan glup Pogrešan korak, I život postade Prazan, gorak.

Samo im čistačica čisti Uši, pere im zube, da beli nikad ne trunu. Sutra, svi moraju biti primerno uredni i čisti Pre nego što u grad kô velika vojska grunu. Trepere sijalice kô tihi pozdravi u noći.

Jedna je pčela na šljunak sela, I poskočila, kao vrela. Jer pre nje na taj isti šljunak Bio je priseo sunčev zrak. Dve bube, na vrhu travne ćube, Jedna drugu u lice ljube, A

Pljušti ko zna Gde, otkada, Pre Poklada. Jeca oluk, Plače streha, I grgolji Stabla šljiva Smolu sluze, Ponoć roni Tamne suze.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Takve je tragove naročito Sirevi docnije, 1874 godine, dobro proučio. Međutim, nikad niko nije u to vreme, kao ni pre toga, u kopnenoj slatkoj vodi našao polno zrelu jegulju, kao ni sitne jeguljice koje bi tu bile rasplođene.

i Fezersen 1903 g. uspeli su uhvatiti u moru jeguljine mužjake u polno potpuno zrelom stanju. A Petersen je pre toga 1894 g.

Ta su se pitanja uspela rešiti tek u poslednje vreme i skinuta su sa dnevnog reda tek pre nekoliko godina. Onaj što ih je rešio, posvetio im je sav svoj život; rešio ih je neverovatnom istrajnošću,

Nešto malo pre dolaska ekspedicije činovnik je opet došao radi naplate poreza, ali je tom prilikom odista zlo prošao: urođenici su ga

Brod je nešto pre toga, 1935. godine bio pretrpeo brodolom, sudarivši se sa jednim velikim i jakim ribarskim brodom.

Šmitovi radovi su doveli do mogućnosti da se rekonstruiše roman jeguljinog života koji je pre njega bio zagonetka za ceo svet.

Sve dotle ona je zadržala svoj prvobitni oblik i providnost stakla. I tada se ona počne naglo menjati. Pre svega, ona menja svoj spoljni oblik: gubi svoju spljoštenost i izgled lista, postajući cilindrična i znatno kraća.

Ona se izvršuje na dve do tri godine od rođenja larve, počinjući nešto pre no što larva, nošena strujama i vetrovima, dospe na domak obala.

Zato jegulja nema ni u rekama što utiču u pomenuta mora, jer bi one, pre no što uđu u te reke, morale proći kroz mora u kojima za njih nema uslova za život.

Oči se jako uvećaju, postanu dva puta veće no pre toga, više su izbuljene i daju izgled kao da se nalaze na glavi više bočno.

Kako sam mogao razabrati, Daljani kod Struge su pre kratkog vremena porušeni. Oni su smatrani kao jedan od glavnih uzroka što se močvari kod Struge (Struško Blato) nisu

Prema toj odluci stari daljani su porušeni, a pre kratkog vremena su dovršeni radovi na novome daljanu, koji je već ove 1938. godine pušten u rad.

Rakić, Milan - PESME

LjUBAVNE PESME KONDIR Počuje draga, reči iskrene i jasne Jedne bolne duše, tvojoj duši prisne, Pre no oluj stigne i grom strašni prasne, I nemirno srce najedanput svisne, Počuj ove pesme uzaludno strasne.

prisne, Pre no oluj stigne i grom strašni prasne, I nemirno srce najedanput svisne, Počuj ove pesme uzaludno strasne. Pre odsudnog boja ja ti nisam dao Koprenu, ni burmu, ni azdiju, kao Starinski junaci, po čemu ćeš mene Pomenuti kada

Danas, draga moja, poljem pada slana. Osećaš li, draga, kraj opšteg razvića, Klicâ, žudnih da se što pre na svet jave, U humkama svežim, ispod nove trave, Tajno raspadanje prežaljenih bića?...

draga, sve bliže i bliže Nečekani dani nemoći i bede, Sve se čežnje gase i sve strasti blede, I ko neman starost pre vremena stiže.

— Da, draga, starost pre vremena stiže, S povorkom crnom neduga u mana, Ne osećamo ni slasti ni griže, Ni sveži polet iz mladićkih dana.

I tako redom, tako svakog časa, Mi mladi starci najnovijeg doba, Padamo, rano iznurena rasa I umrećemo sasvim, joše pre groba...

Svršiće se. Ali niko neće znati Šta sve s nama pade u otmenom bolu, Ni kol̓ko se čezne, ni koliko pati, Pre no graknu vrane u pustome dolu.

Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli Danas, taj te voli, jer zna da si mati, Jer pre nas ni polja ni krševi goli Ne mogoše nikom svesnu ljubav dati!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

što već, onako star, nije više mogao ići po trgovini, te, valjda, ne donoseći i ne zarađujući više, nema onaj ugled kao pre; ili, a to je najviše jedilo starca, sigurno je bilo koga koji je na to sina protiv njega potpomagao, jačao.

I znalo se kako bi tada svaki od njih, ne verujući samom sebi, kad baš mora da izlazi u čaršiju, pre izlaska prvo morao ići na ogledalo, da se ogleda i vidi da mu se slučajno po licu i očima što ne poznaje.

Docnije, kada je trebalo da se ženi, pošto | već nije bilo u varoši, kao pre, onako bogatih devojaka iz prvih kuća, nego je ostajalo: ili da sa velikim mirazom uzme kakvu seljanku, jer jedino još

Ali njega to brzo zasitilo, te opet nastavio svoj stari način života. Kao i pre, kada je bio neženjen, moralo se njemu isto tako gore, odvojeno, nositi, i ručak i večera.

A opet uvek, čim bi mu se ukazala prva prilika, gledao je što pre da ode na kakav put, tobož po trgovinu. Istina, tada već nisu, i to zbog oskudice u novcu, trajala dugo ta njegova

ona da on beži iz straha od sirotinje, koja će, ako nije već, a ono sigurno doći, kao što je znala da im još odavna, i pre oslobođenja, imanje a naročito čivluci i vodenice nisu kao što treba.

a naročito cipele, i nameštajući jaku oko vrata, — Todora tresući se od bola, jada, srama i nesreće, okrenula se i, pre | no što je on izašao, ona ušla u kuću, i tamo, ko zna gde, u kakav kut i polumrak srušila se plačući i grcajući.

tobož na ispolicu, a u stvari više davali nego što od nje dobivali, kao znak blagodarnosti što im je zemlja, koju su pre kao čivčije držali, sad postala njihova. Tako isto i Magda gotovo nikako se od njih, od kuće im, nije odvajala.

I zato je materi Sofkinoj iz početka dosta olako išlo i ispadalo za rukom da se ništa ne primeti, već da, kao i pre, cela rodbina, naročito stari stričevi i tetini, uvek bivaju počašćivani ljutim rakijama i dobrim pićem i kafom.

Čak i svirači dođu i odsviraju. A na pitanja o njemu, efendi-Miti, mati bi odgovarala: kako joj je baš pre neki dan poslao novac; i dolazio čovek da joj kaže kako on još ne može doći. U nekom je velikom poslu.

Išla je tobož da leži, spava, a u stvari da što pre ostane sama sa sobom, i da onda, sasvim sama u noći, pokrivena jorganom, nastavi što jače grlenje, milovanje, tonući i

kao kad je čovek umoran, pa da ne bi privukao pažnju prolaznika on ovlaš samo kucne, tek da ga ovamo u kući čuju i što pre mu otvore. Odmah za kucnjem ču se umoran materin glas: | — Sofke, otvori! Sofka zaradovavši se pođe.

Pandurović, Sima - PESME

kao smrtni gresi, Crne su seni pratile me tako, Brzo i strasno po gluvoj samoći; A setno nebo neka nada resi: Pre zore treba stići željenoj meti, Pre nego novog dana dođe varka I život što će sebi nas uzeti.

pratile me tako, Brzo i strasno po gluvoj samoći; A setno nebo neka nada resi: Pre zore treba stići željenoj meti, Pre nego novog dana dođe varka I život što će sebi nas uzeti. O, kako žudno strast nas goni žarka Svršetku, kraju.

Čuj malih tica bezazleni poj... – One su iste k’o što behu pre — Al’ mi se sada čini — bože moj! — Da njihov cvrkut, neprimećen, mre.

A s večeri, kad se senke noći snaže, I pre pada svoga — hrast je mrtav bio. ZA STOLOM Odviše smo bili radosni i tužni, Odveć smelih misli gajili i brali Sve

Samo jedno uverenje ledno K’o da sine, k’o inje: Svejedno, Docnije il’ pre. BELI MIR Avetinjske bure orgije se čuju Kraj peći, u kutu moje male sobe; Izgleda da sikću, besne, kunu, psuju,

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„Ovaki je sjever uždio onomlani, baš neđe pre Đurđevdan, pa otrunio u nas pupove na čokotima“, reći će opet on polako.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Karadžić, njihov najzaslužniji skupljač. Po njemu, kad koja poslovica hoće da se rekne, u narodu se obično pre toga kaže ili doda: „Štono (ima) riječ“, „Štono stari vele“, „Štona babe kažu“ — itd. — slučaj i sa govornim izrazima.

su nastale razne dečje pesmice, kao: tašunjaljke, cupaljke (ili ljuljanke, kao ih naziva Đuro Deželić), uspavanke, molitve (pre spavanja), rugalice, zaricalice i razbrajalice; a osim toga postoje i stihovana kazivanja sa dužim govornim tvorevinama

Zidati kule po oblaku. Zmiju u njedrima nositi. Izvlačiti za drugog kola iz blata. Izuvati se pre vode. Ići s grlom u jagode. Ići s rešetom na vodu. Kratkim štapom u duboku vodu podupirati se.

— Zlo s dobrim susjeduje. — Dobru konju sto mana, a rđavu (samo) jedna. — Što je dobro, na oko i zlo ide. — Pre bude od dobra zlo, nego od zla dobro. — Ni zlu teci, ni dobru ostavi. — Tri je dobra teško sastaviti.

— Ovo je rekao pri ručku neki Turčin, kad mu je Srbin domaćin, kome je on svakojaka nasilja pre ručka u kući počinio, zdravicu napio. Kao zloguk.

“ a đavo mu onda iz zida odgovori: „Anatemate tebe i tvojijeh đaka! jer to ni ja dosad nijesam viđeo!“ Iz (pre-)puna čanka nije greota odsrknuti (tj. gde ima dosta, odande nije greota ukrasti!).

Ova se djevojka doista u zmiju pretvorila i ostala čuvajući blago. Pre više godina neki pastir iz sela Vranovače dospije sa svojim stadom prije sunca pred Mrsinjgrad, i pred gradom ugleda

je to narodu bilo dozlogrdilo, on se dogovori da tom teškom nametu jednom učini kraj, i to na taj način što je seme pre setve krišom obareno. Tako žetva ćetena i konoplje koja je dotle bila obilna, ovoga puta ne donese ni zrno ploda.

Naum i sveti Kliment došli na Ohridsko jezero, da na njegovoj obali, jedan prema drugom, sagrade svoje manastire. Pre no što su otpočeli rad, dogovore se da onaj koji prvi završi svoj manastir drugom da znak da prestane sa zidanjem

Ti pleteš mrežu po cijelom svijetu, upleti noćas moga dragoga, te mi ga bar na san dovedi!“ 5 (Pre spavanja da bi se saznao suđenik): „O, Bože, stvoritelju svijeta!

(Slovo „n“) 20 — Šta je po srijedi u Beogradu? (Četvrtak, tj. posle srede) 21 — Šta je prezime? (Jesen, tj. pre zime) 22 — Šta se nalazi između neba i zemlje? (Slovo „i“) 23 — Šiče ko guska, ide ko guska, a guska nije?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

a ja polagano ajde, ajde, te se privučem blizu, pa potegnem lisicu nogom u stražnjicu, a ona se ullaši, pa od straa pre..e, a ispr..e tefter; kad ga ja otvorim, a to u njemu piše: meni pogača, a ćosi g....

evo me ćera Brko. Šta ću sad? kako ću prijeći pre- | ko ove vode?” A jedan od onijeh ljudi pruži mu lopatu govoreći: „Sjedi na lopatu da te prebacim.

Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina. Kad bude opet u veče, najmlađi carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke.

Posle dođe i najmlađi carev sin, te legne kao i pre. Kad bude oko ponoći, ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet pa se pretvori u devojku.

” A zmaj odgovori: „Ja ne smem ni po što pre roka.” Kad Stojša vidi da oni ne smeju da udare, onda se on sam digne da traži cara zmajevskoga.

” A dete mu odgovori: „Nisam ništa, nego sam zaboravio i ono što sam pre znao.” Onda se đavo rasrdi | pa mu reče: „Kad ti do sad nisi ništa naučio, ne ćeš nikad ništa ni naučiti, nego idi bez

Ali eto ti majstora, opet se stvorio Turčin kao i pre, pa pita starca: „Po što?” Koliko je god starac zacenio, toliko je Turčii odmah platio, a starac kad primi novce,

Kad dođe u grad, sav se grad slegne kao na čudo gde on dođe a pre nijedan čoban nije mogao doći s onoga jezera. Sutradan carev sin opravi se opet, i pođe s ovcama upravo k jezeru.

” Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred noć, carev sin krene ovce kao i pre, pa kući svirajući u gajde.

Kad uđe u grad, sav se grad uskoleba i stane | se čuditi gde čoban dolazi kući svako veče, što pre nijedan nije mogao.

Ona dva konjanika još su pre od carevoga sina bila došla u dvor i pripovedila caru sve po redu šta su čuli i videli.

dok ne podereš gvozdene opanke i ne satreš gvozden štap tražeći me, niti ćeš se s tim detetom što ti je pod srcem pre rastati dokle ruku preko tebe ne prebacim.” To izreče pa ga nestane.

Sveti Sava - SABRANA DELA

da ne bude onih koji ne razlikuju nevaspitano i nepobožno, koji, kada piju jedan drugom nazdravljaju naglašavajući pre pića i otpića.

I pijte vodeni ukrop sa kiminom. Ako li ovaj pre rečeni praznik padne na sveti Veliki četvrtak, ili ia Veliki petak, ili u samu Svetu i Veliku subotu, pa makar i na

pomeni nekom od bratije dogode u dan nedeljni ili na praznik Gospodnji, to nemoj ostavljati zbog praznika, nego poj ili pre praznika ili posle njega.

A onima čije se panihide dogode u posne dane, treba im pre mesopusta otpojati panihide za pokoj. GLAVA 16 O pouci bratiji da imaju čast prema igumanu No molim se, čeda moja u

Domišljam koji bi odgovor bio ako, iznašavši ga, osudi pobeći možete. O, vi, dakle, teško zlom i pogibeljnom, pre suda zlo izabraste, i naneste toliku štetu ne toliko njemu, nego i sami sebi, a sa vama i drugima, a kao onom i samima

na molitvenim okupljanjima, poučavamo da se ne omaloduše i ne očajavaju od pomisli da su izgubili korist, nego neka su pre dobrodušni i radosni što ih je ukrepio Gospod da posluže svojoj braći, po podobiju onoga koji reče: „Ne dođoh da mi

I ovo treba da znate, jer mnogo puta događa se ovaj praznik u velike postove, te ako tako bude, onda da slavite pre posta. A uveče na panihidi dati svoj bratiji po sveću da pevaju dok stoje nad grobom. O Anastasijinoj panihidi.

Ako bude ovaj praznik u velike postove, to zapovedamo da se slavi pre posta. A uveče na panihidi dati svoj bratiji po sveću dok stoje nad grobom, i svima koji su obučeni kao jereji.

I pre smrti mrtav bivam, i pre suda sâm se osuđujem, pre beskonačne muke sâm sebe mučim očajanjem. Zbog toga, pripadam ka preč

I pre smrti mrtav bivam, i pre suda sâm se osuđujem, pre beskonačne muke sâm sebe mučim očajanjem. Zbog toga, pripadam ka prečasnim nogama tvojim

I pre smrti mrtav bivam, i pre suda sâm se osuđujem, pre beskonačne muke sâm sebe mučim očajanjem. Zbog toga, pripadam ka prečasnim nogama tvojim klanjajući se, ne bih li ja,

Na tebi, Prečista, svega uzročnik iz milosrđa hoteći useliti se u ljudsko suštastvo, zbog neposlušnosti izgnano pre, tobom, Bogorodice, opet ga obnovismo.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

u kafani „Šargan”; tridesetak godina, ali u lošem stanju CMILjA, prema potrebi: šankerka, kelnerica, kuvarica, sudopera; pre dva-tri meseca došla sa sela; blizu dvadeset godina ANĐELKO, zvani „Ćora”, lopov, nešto preko trideset godina MILE,

JAGODA: Treba da se nađem s verenikom, čekaće me na uglu Kondine, izlazimo na neku večeru, sa taksijem! A pre toga moram još i na stanicu, šalje mi cimerka paket sa garderobom! A evo i kiša, vidite, kako pljušti! Kolko vam imam?

Pa dimamo kućicu, slobodu, vece, špaiz, i tekuću vodu! Da napravim turšiju, pre zime, da na vrata prikucam prezime! Sneg napolju sipa kano vuna, kod nas bojler, zimnica, furuna!

A sad, zahvaljujući forsiranom maršu, mi smo stigli pre nego čudo... Ovde će morati da se pokaže! Vido si onog ćopavog? I onog sonim čvorugama? Razumeš?

Vido si onog ćopavog? I onog sonim čvorugama? Razumeš? TANASKO: Da kažem da razumem, pre ćemo leći! MANOJLO: Po svim mojim proračunima, ovde treba da se pokaže čudo! Od toga zavisi obraz i čast jedinice!

Svrši se rat, i tamo dodele jednog, iz nove vojske, zaćore se na prvi pogled! I tako mama ostane pre venčanja. Nisu znali da paze, a nije ni bilo ovih današnjih srestava. I taman da se venčaju...

Stanković, Borisav - JOVČA

(Klone na minderluk). Moraš!... Ako ne njega, bar kuću, prijatelje da nađeš... Moraš! Odmah, što pre! Moraš!... II Velika raskošna soba Jovčina, zastrta teškim ćilimima.

(Trza se na šušanj koji čini Stojmen ispevši se polako u čardakliju.) STOJMEN Dobro, opet stigoh pre. Sad će valjda i on ozdo. (Stojni): Šta se tu trzaš?... STOJNA De, tako, zamislih se. Nego...

JOVČA (gleda u Ciganku, u oči njene, izraz mu postaje sve blaži, zanosi se u uspomene o Vaski pre greha, šapatom): Sve moje, sve... Ne dam... (Seti se greha Vaskinog, plače): Ćut, ti!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ja sam ga potom vsegda u umu mojem pre[d]|stavljao ne samo kako oca moga, no saviše kao jednog čoveka pravdoljubiva, poštena i preljubezna, koga spominju, ljube i

novi sud najpre napuni, tim se i napoji; od sviju, s kojima se ophodi, mladost prima, ma navlastito od roditelja koje pre nego boga poznaje.

Mlad čovek čita jednu knjigu, koju, za razumeti ili bi valjalo da ima više iskustva, ili da je čitao druge knjige pre, da može tu koja mu je u ruci razumeti; s višim vnimanijem nego se zlato meri, na terazijama uma i rasuždenija

No, prirodno morao sam u takovu krivoputicu i zabluždenije upasti, čitajući knjige koje nisu za mene bile, i hoteći da pre vremena svrh devstva i ženidbe mudrujem, ne znajući ni što je jedno, ni drugo.

No, ja molim svakoga ko bude čitati ove moje slučaje, neka ne [h]iti pre suditi i neka ne čini nikakva zaključenija dogod ne očita i ono što će sledovati.

Studen, vrućina, blato, kiša, ništa to nije moglo njega zaustaviti da se on ne nađe u vreme pravila; i više puta, pre pravila i pre nego bi se crkva otvorila, pred crkovni vrati stalo bi ga vika, i ljuto bi grčki psovao i ružio popove

vrućina, blato, kiša, ništa to nije moglo njega zaustaviti da se on ne nađe u vreme pravila; i više puta, pre pravila i pre nego bi se crkva otvorila, pred crkovni vrati stalo bi ga vika, i ljuto bi grčki psovao i ružio popove što zakašnjavaju.

A meni se učinilo da sam taj dan u božjem raju bio! Kao da je duša moja pre mnogo hiljada godina u kom P[i]tagorevu učeniku bila i kao da je znala jedanput zlatni i slatki Sokratov i Omirov

Ne čitajući više prologa ni poučenija, ne imajući vremena o ovima stvar’ ma misliti, niti kome, što sam pre čitao, kazivati, jerbo drugi momci, moji kamarade, prodavajući koješta ženama i devojkama Nemicama i Vla[h]injama,

I pre nego se vratim na moje prvo govorenje, valja mi na tvoja dva punkta odgovoriti, jedan, što si šaleći se rekao za prsi dru

Šta je god običaj uveo, to će običaj i istrebiti.“ Negder dođemo sad k[a] kaluđerom; samo, pre nego počnemo o ovoj materiji besediti) ovo naznačite. Človeku, kad se što u noći prividi, šta je potreba da čini?

Janja, sa svoje strane, ispričava se i pravda, odgovarajući da je on počeo bio pre smejanja piti, koje nije mogao predviditi; a dobrom episkopu suze su tekle od teškog smejanja.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

ČAROLIJI 57 NA TLE SAD JABUKA PADE 58 SA USPOMENOM NA JEDNU PANONSKU SOBU 59 KRLETKA 60 NOVI POVRATAK 61 TI ODE PRE SVIH 62 U SNU TE NEMA 63 NE PRONESOŠE KROZ ŠPANIJU FLOR 64 SEDIM NA TVOME GROBU 65 TI SI MOJ ŽIVOT VIDELA IZ

Neko se vratio nasmešen, neko lud. Zajedno smo, a bili smo razdvojeni svi. Da l smo bliži ili dalji nego pre? U oku nam još po malo zakasnelo zri Zatajeni pramen leta — to je sve. Suncu kraj je.

Beznađe ti je dno? (O otkud nađe baš sve to Što upokojava svet?) Lice u pticu sad Okrećeš ko nekad, pre. Gle: lišće pada na tle. (Nečujni vodopad!) Kuda potonu Pek I blagi breg i klis? Iz rane iščile lek. Šuplje je.

Ugasi i ti svoju lampu pre no Upale okno svetlosti nebeske: Ispruži malo telo umoreno. Nek mesto pesme, iz tvog polumraka Gleda sa stola prazan

I misao se evo tanji, A volja čili, srce grči. I već sam dvaput, triput manji. I klečim ko na nekoj srči. A do pre samo trena dva-tri Sećam se da sam bio ceo I s glavom čak u nekoj vatri.

Evo me gde lebdim u vazduhu sad Trenutak jedan van zemaljske teže. Moj povratak novi biće opet pad. TI ODE PRE SVIH U spomen Bojane Raičković rođene Lazović Ti ode pre svih, među prvima, Kao da si nas sve pobedila.

Moj povratak novi biće opet pad. TI ODE PRE SVIH U spomen Bojane Raičković rođene Lazović Ti ode pre svih, među prvima, Kao da si nas sve pobedila. Nisi kroz usta reč procedila Kako odlaziš od nas crvima.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Jesam sluga, a radim šta hoću. Sem Aćima, niko mi ne zapoveda, a njegova vola moj je povodnik. Kada me je pre desetak godina sa zaleđenim čakširama noću uveo u kuću, nešto je išaputao Đorđu, a Simki rekao glasno, da ja čujem:

— Jesu li muški? — Oba muška! Tola otrča niz put. — Ej, ti, trapavko! Sutra pre zore da si došao! — maznim glasom doviknu Simka uvodeći volove u dvorište.

Najviše se obradovao one godine, nedelju dana pre no što su se sreli: dve zasede su pucale na njega i ubile konja pod njim, njemu su samo okrznuli list na levoj nozi, dobro

Onima što dinarima podižu ženske suknje porod bude bolešljiv i žgoljav.“ Kad ga je posle Božića popovo vodio u Palanku, pre NO ŠTO su se popeli u sanke, odveo ga je pod vajat i rekao mu strogo: „Ako si muško, ženskome ni paru ne smeš da daš.

licejac, velikoškolac... Ne, nije isto, ne, to više nije njegovo, nije ni on više onaj, nije odavno, godinama, još pre Pariza, mnogo ranije, seća se, pa toliko puta je mislio o tome, baš tamo kod onog zabrana na kosi, sada, naravno ne

Krupne reči, a seljački izgovor. Politička hajdučija, da, to su naši političari. I on. Ne, ne, i pre Francuske je to znao. Samo, kao roditelja ga volim. Njegova politika... zaseda i galama.

Oče!... Nisam ti više babo... Stidi se da kaže — babo. A pre sat došao. Hoćeš na kolenima da ti dođem? — Bog ti pomogao, Vukašine.

Sin sam mu. I ja bih takav bio prema svom sinu. Ne volim ga manje nego pre nekoliko godina. Nisam se izmenio. — Vreme je badnjak da se unese — reče Simka. — Vreme je, idem.

Za ovom istom sofrom, pored ovakve sveće, pre nekoliko godina... — Zato što je ozbiljno. Sva trojica moramo večeras... — očev pogled preseče mu reč.

Zato je poslednjih dana i sinoć... Neka samo što pre bude. — Žene napolje! — Milunku i Simku pratio je očima Dok za njima ne lupiše vrata, a onda sede na svoje mesto za

— Vukašin se zagrcnu i umuče. Govorio je da ne ćuti, da otac zaćuti i da se što pre završi ova njihova prva i poslednja svađa. A dobar govornik, pas. Kakva bi on sila bio u Skupštini. Moja je To krv...

na njima, i odsutno se zagleda u žeravicu koja je ispala iz furune i sporo umirala na dasci, na kojoj su mnoge pre nje ostavile za sobom crne ranice. ...I sinoć je čekao da legnu. Znao je da nisu ušli u sobu.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Kad se rasprsne, progutaj njegovu košticu, ali ga pre toga ne dotiči i nikom ništa ne pričaj! — naglo, kao što je i došao, vrabac odlete, a devojčica podiže semenku s

Ko zna! Večno pognuta, u istoj odeći, sa istom torbom na leđima, odlazila je u šumu još pre no što bi rosa spala s lišća.

Budio se od njena mirisa. Sav je treperio od njena sjaja. A onda, jednoga jutra još pre zore, krenu da je traži. — Jeste li videli Srebrnu ružu? — pitao je i vetrove i ptice, i lude i oblake, bez uspeha.

Blistave su, daleke, večne, a njega do zore može ujesti zmija, odneti vetar, zatrpati pustinjski pesak. »Možda još i pre zore?« — podsmehnu se samome sebi, kad oseti kako postaje lagan i leti u visinu.

To ga toliko uplaši da celog dana ne izusti ni reč, a sutradan, još pre zore, otrča na obalu, na isto ono mesto gde je video Zlatnu krabu. — Krabo, Zlatna krabo!

Nađi neku drugu budalu! Bela žaba se trže i van sebe od tuge obrati se Suncu koje se baš rađalo: — Pre nego što postaneš zlatna ruža, gospodaru neba, zadrži se malo kod nas i budi lokvin cvet!

Rođaci koji su dolazili tek u jesen da pokupe plodove čuvenog starčevog oraha? Taj orah? Takvog u tom kraju ni pre ni kasnije nije bilo. Krupniji od tvrde selačke šake bili su mu plodovi, a deblo ni tri čoveka nije moglo da obuhvati.

Nikada lepšu nisam video! — zbunjeno saže glavu, uveren kako već svi znaju da nije ni mogao videti. Ta zar se nije tek pre nekoliko trenutaka rodio? Od stida talas se zgrči, a stena pomisli: »Drag je, ali neozbiljan ovaj malecki.

Ako stari čarobnjak ne zna — niko neće ni znati. Šarančić pođe na put još pre zore, ali starca nije bilo lako pronaći. Duboko u mulu češljao je zelene brkove.

za put i car Ferfelin, s Ferfelinkom i prinčevima, mada se nije znalo kako je do njih dopro glas o zlatnoj ptici. Pre polaska reče Ferfelin da prirede takmičenje u igri staklenaca, kako bi odredili ko je od podanika dostojan da krene s

Ne tiče me se ko će vladati carstvom! Ovo je moje carstvo i moj dom! — Princ se okrete prema kući. Ali tu gde je pre nekoliko trenutaka bila kuća sa voćnjakom, njihalo se uzrelo žitno polje.

Ispred tunela je skretničar načinjen od šarenog lima. Trenutak pre no što voz uleti u tunel, on diže crvenu zastavicu. Sada se i on trese od smeha. — Mali voz priča koješta!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Ali, pre no što bi prodrla i počela da hara, uvek je pravila istu grešku: prvo je htela da promakne, nevidljiva, preko palisada,

glave bile, kao opomena, okrenute putnicima koji su u grad stizali preko utabane terazijske ledine i zaustavljali se, pre no što uđu, na pustari pred Stambol-kapijom, po kojoj su se, kroz ljigav i smradan kal, gonili čopori poludivljih pasa.

Uvek pre podne, dok pod oblacima traju istočne svetlosti. (Kad podne pređe, svetlosti se raspu, odjednom krte, po iskrzanim fasa

očiju, zalivao je vodom iz legena zemlju pod Jevremom, da bude što vlažnija, što hladnija, da mu se kosti i žile što pre zgrče.

Kada ga je pre tri godine, u maju 1839, za vreme svoje prve bune, Vučić domamio u Kragujevac, optužio pred narodom a onda bacio u

O Gospodar-Jevremovom neobičnom ponašanju Jovan je verovatno bio obavešten i pre Miloša, ali nije preduzimao ništa i nije pitao ništa, ki jednog ki drugog. Šta da preduzima i zašto da pita?

Knez je trgao ruku, okrenuo glavu i namrštio se a Jevrem se povukao, bled kao krpa. To je bilo pre tri godine. Sada, u Žabarima, opet je pobeđivao Vučić, i to zauvek, ali više nije bilo važno.

Uspravljena i u starosti, lepa, umrla je pre neku godinu. Nazire je Gospodar Jovan i čiki mu se da Savka Kaljević gleda, kroz izlog, uz Višnjićevu, ka Muzeju: čeka

Rasvetljen u sebi, Sima je gledao zelenilo bašta na padini, pre ma Dunavu: izviruju čardaci turskih kuća i, tu blizu, krov Dositejeve Velike škole, izdignut nad raskrsnicom

nema, na uglu Kapetan-Mišine i Simine, Sima terdžuman uvek gleda, i odmahuje glavom, onog luckastog terdžumana koji, pre mnogo decenija, nailazi sa vezanim nizamima i mirnim građanima, odjednom jak od poverenja u moć reči.

Ispne se na sam vrh neki časak pre no što počnu da se rasipaju, ka Belom gradu, prostori istočnih svetlosti i onda pušta da ga te svetlosti opletu.

likom Turčina, propada u sunovrat i Vasa, dečak u košulji slepljenoj od rose, car zmajeva, sav od nedohvatne seki, lebdi pre ma zori.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

L. Kostić XXXIII JADNA DRAGA Vetrić piri, Lipa miri, K'o i pre. Vrelo žubori Po lisnoj gori, K'o i pre. Ja sam mlada Ovde sada, K'o i pre. Sunce bega A'l nema njega Kao pre!

L. Kostić XXXIII JADNA DRAGA Vetrić piri, Lipa miri, K'o i pre. Vrelo žubori Po lisnoj gori, K'o i pre. Ja sam mlada Ovde sada, K'o i pre. Sunce bega A'l nema njega Kao pre! Nema sunca milenog, Nema mog!

Vrelo žubori Po lisnoj gori, K'o i pre. Ja sam mlada Ovde sada, K'o i pre. Sunce bega A'l nema njega Kao pre! Nema sunca milenog, Nema mog!

Vrelo žubori Po lisnoj gori, K'o i pre. Ja sam mlada Ovde sada, K'o i pre. Sunce bega A'l nema njega Kao pre! Nema sunca milenog, Nema mog!

Odavna sunce na njih oganj lije, I tičje pjesme nad njima se hore. Nekada, davno, pre v'jekova mnogo, Na plećima su hitrih dromedara Tu dvoje dragih stigli iz daljine, Sa srcem punim ljubavi i žara.

Na grudi tvoje on očaran pođe Al' na mom koplju smrt se iz sna trže, I pre neg' poljub na usnice tvoje, Preda te život pao mu je brže...

Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli Danas, taj te boli. Jer zna da si mati; Jer pre nas ni polja ni krševi goli Ne mogoše drugom svesnu ljubav dati.

Sve je tamo bilo kao i pre. Ali on ne beše više onaj isti; i sunčane obale veselog i strasnog Jonskog Mora nije mogao da pozna!

- Mi svi sad znamo: hoćemo slobode, I da smo svoji u rođenoj kući; I pre no što nam mač srca probode O volju našu on će krto pući! Mi verujemo!

Ako je tvoj Bog hteo da budeš Zemaljski cvetnik rajskih cvetova, Uneo ti je nebesku pregršt U vrelo srce pre svih vekova! Treba l' da rađaš, zašto se brineš? On će poslati Duha s daleka, Da cvet potera...

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Godinama radio sam na tom delu, i kada sam pet dana pre bombardovanja bio u štampariji otštampan je baš i njegov poslednji, osamdesetdrugi, tabak.

Naša znanja o Demokritovom učenju su, zaista, dosta nepotpuna, a to je bilo još u većoj meri pre 170 godina, kada je Viland pisao svoje delo. Od mnogobrojnih spisa Demokritovih nije se očuvalo nijedno jedino.

Bilo mi je, pre svega, jasno da posle tog svog najvećeg dela neću celoga života uspeti da napišem još jedno naučno delo koje bi se sa

Glavne ličnosti ovoga spisa odabirao bih tako da bih njima, kao glavnim stanicama, obeležio razvoj prirodnih nauka. Pre no što bih se za kojega od tih tvoraca nauke opredelio, zapitao bih se da li bi se njegova učenja mogla saopštiti na

PITAGORA Godine 520. pre nove ere, u koju ću da se sada prenesem dušom i telom, Apeninsko poluostrvo obasjavali su svetli zraci jelinskoga duha.

Napregnuvši oči vidim da se ta svetlucava traka kreće uz brdo i da pre liči Na ogromnu beličastu zmijurinu koja puže uz brdo pravo k meni.

Ona uze pravac ka jugoistoku; to ožive u njemu davnašnje uspomene. „Takvom sam lađicom“, reče on poluglasno, „pre trideset godina krenuo u Egipat“.

„Preko dve hiljade godina!“ uzviknuše Pitagorini učenici. „Pa kada su onda sazidane?“ „U prastaro doba! Davno pre borbi naših heroja, možda ubrzo iza borbi naših bogova, bio je Egipat moćna, uređena država.

Te njegove poplave najvažnija su prirodna pojava egipatske zemlje, željno iščekivana iz godine u godinu, jer pre svake takve poplave izgleda ona osuđena na glad i propast.

No pre no što se pristupi sejanju potrebno je da se zamuljene ili razlokane granice pojedinih imanja uspostave i onda predadu opo

„Ja ću vam svima rastumačiti“, reče Pitagora. „Pre no što se otpočne sa kojom bilo građevinom, hramom ili piramidom, potrebno je da se na zemljištu tačno označi osnova te

On se trže iz sna i pojuri za njima, poskakujući na levoj nozi. DEMOKRITOS Bilo je to, ako se ne varam, godine 397 pre nove ere, pretposlednjeg dana meseca aprila.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

tako očajno besposlen toga dana pokušavao sam da razmišljam o svojoj nervozi i svojim čudnim posleratnim raspoloženjima. Pre rata, pamtim, nije bilo ovako.

Rastali smo se po svršenim studijama, a jednoga dana pre ratova izvesti me da će da se ženi i pozva me da dođem dva dana pre venčanja.

smo se po svršenim studijama, a jednoga dana pre ratova izvesti me da će da se ženi i pozva me da dođem dva dana pre venčanja. Sećam se lepo kad sam stigao u palanku gde je on živeo sa svojim starim roditeljima.

„A sad, dragi pobratime, pričaj mi kako se reši da se oženiš i sve drugo što imaš da mi poveriš, ali pravo mi kaži, pre svega, koja ti je to ljubav po redu?“ On se nasmejao. „Je l' od pravih?“ „Pa jest od pravih, pravcatih.

ti po čemu znam da sad volim isto onako, kako da ti kažem, bezumno kao što sam voleo kad sam bio student i još više... Pre mesec dana u Beogradu očekivao sam je, jedno prepodne, da izađe iz zubnog ateljea u onoj najvećoj kući na Terazijama.

A ti znaš, takav sam, da kažem, bio i pre pet godina kad sam sa drugoga sprata stare Velike škole, opet jednog jutra pred čas krivičnog prava, to isto hteo da

Bar meni se tako čini. Samo ne znam da li je Rostan zamislio Sirana pre nego što je Anatol Frans zamislio opata Koanjara. Šta ti misliš?

Svi mi samo imitiramo, zar ne? Govorimo otvoreno. Ali mene ništa više ne može da zagreje, kao nekad pre ratova. Nema organizacije, nema sredine u koju čovek može da uđe bez rezerve.

Kako ja to nikad nisam bio, rado sačekah kraj ovog koncerta u Dobrim zaklonima rezerve, a sutra rano, pre svanuća, pošto teren beše otkriven i neprijatelj blizu, uputih se Nikoli.

— Pa, znaš kakvi smo danas. U onom uzbuđenju ja nesmotreno požurih da ga obradujem: — Molim te, pre svega, evo novca, doneo sam ti.

Ja ovo kažem — a to je bio intiman, drugarski razgovor i ja sam mislio da to mogu reći — ja ovo kažem: pre ratova imao sam veliki broj prijatelja, drugo va, srodnika i sećam ih se. Najveći broj izginuo je ili pomro.

Pred mojim očima prolaze jedan po jedan... Zaglédam svakoga. Svaki posebice imao je pre rata svoj cilj. Svaki od njih zagrevao se svojim ličnim planom.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Sasvim spontano, još pre nego sam imao vremena da promislim odgovor. Razmišljajući kasnije o tome, došao sam do zaključka da to mora da je bilo

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Mislio je o onoj uvredi. Znao je on koga se tiče ona napomena o jalovici. Njegov otac, koji umre pre deset meseca, često je ležao »nadzor« i bio vođen sreskoj kući, sve zbog nekih koža, koje su na njihovu tavanu nalažene.

Vujo beše spreman da pođe u grad, pa, kad vide gosta, zastade. — Kud si tako poranio, sokole? — oslovi ga Vujo pre nego što mu se Đurica približi. — Dobro jutro, čiča! — pozdravi ga Đurica i pruži ruku. — Dobra ti sreća!

propao!... robija... okovi... Sad odmah okovi... jer on reče »opasna krađa«, a Vujo kaže da za to okivaju pre suda.... Gvožđe na nogama!...« — pomisli Đurica, i samo mu srce zadrhta od te pomisli.

— povika Mitko, lupajući nožem o panj. — Daj prečnjake ovamo! — viknu neko ispred kavane. — Molim, ja sam se pre abonovao — odgovori apotekar. — Dajte pandure, poklaše se neki oko jagnjećih nogu — opet se ču glas onoga nepoznatoga.

— Znam, ali će i tamo da ubiju. — The... ja mislim jednom se mre. A ja ti glavu dajem, kao što sam ti i pre govorio, da ću te čuvati, dok god sam živ. Posle već, kad nakupiš para, možeš kud hoćeš. — A kako da iziđem odavde?

Stanku veoma iznenadi ovaj glas. »Đurica — hajduk! Kako to može biti ?« — pomisli ona. Pre dve nedelje su zajedno na mobi kopali, i ništa; on — kâ i svaki seljak — kopa dobro, igra u kolu...

— A šta mu manišeš? — poče opet Stanka. — Valjad’ ti nije pravo što je hajduk? A meni je baš to po volji. Pre ga nikad nisam pogledala dobro, a sad, Boga mi, volela bih da ga vidim.

Trebalo je odmah preseći ove puteve za predaju, i Vujo se dade na posao. Pre svega naredi Đurici da se nikud ne miče iz onoga ćilerčeta, jer ga, veli, sad žurno traže.

Radovan će ti sve kazati šta imaš da činiš; on je najbolji majstor za te stvari. Gledaj da svikneš taj posao što pre, pa posle da ti umeš drugima zapovedati. Samo treba srce da ti je odvažno, pa ne beri brige.

pa ko velim... — stade Kosta da oteže. — Hajde živo, da se razlazimo — reče Pantovac. — Ti sad gledaj da se što pre dohvatiš Venčaca, kao šta sam ti kazao; a ovo naj, ponesi sa sobom — reče Đurici, dajući mu novčanik.

Kad je, malo pre, izleteo iz šibljaka, držao je nasigurno da će izvršiti bar jedno ubistvo ; ali ga iznenadi i ublaži ova popustljivost i

Ali to neće još, možeš se ti slobodno predati... — Doći će i ta naredba, ne boj se. Požurio sam se i ja, da ona što pre dođe. — Šta, zar si počeo? — viknu ćato. — Veliš to istinu? — zapita i kmet. — The, pomalo... Jutros malko počesmo.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina. Kad bude opet uveče, najmlađi carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke.

Posle dođe i najmlađi carev sin, te legne kao i pre. Kad bude oko ponoći ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet, pa se pretvori u devojku.

Kad dođe u grad, sav se grad slegne kao na čudo gde on dođe a pre nijedan čoban nije mogao doći s onog jezera. Sutradan carev sin opravi se opet i pođe s ovcama upravo k jezeru.

Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred noć, carev sin krene ovce kao i pre, pa kući svirajući u gajde.

Kad uđe u grad, sav se grad uskoleba i stane se čuditi gde čoban dolazi kući svako veče, što pre nijedan nije mogao.

Ona dva konjanika još su pre od carevoga sina bila došla u dvor i pripovedila caru sve po redu šta su čuli i videli.

Seljak napusti vinograd, pa postade opet siromah kakav je bio i pre. Isprodaje sve što je spečalio, pa si šturnu u svet da pečali koliko hlebom da se hrani.

Sve je to smlatio prošlih godina. Sad mora da si trpi, kad nije umio da si čuva. — A otkuda dobivaše vino? — Pre pet i više godina, u nekom selu daleko odavde, imaše jedan siromah čovek neki vinograd, koji je preko mere rađao

Kad je čuo to seljak, on si rano porani pa ode svome domu. Oreže i okopa vinograd, pa ga opet rabotaše kao i pre. Vinograd ponese divan rod. Sve se selo čudilo rodu.

dok ne podereš gvozdene opanke i ne satreš gvozden štap tražeći me, niti ćeš se s tim detetom što ti je pod srcem pre rastati dokle ruku preko tebe ne prebacim. To izreče, pa ga nestane.

Lovac, kad ga opazi, potegne iz puške da ga ubije, a ovan se zatrči te njega pre rogovima ubije. Lovac padne na mesto mrtav, i društvo njegovo kada ga posle nađe, ne znajući ko ga je ubio, odnese ga

On iziđe iza sela, i kad dođe na ono isto mesto gde je pre onu devojku našao, ona iziđe opet preda nj pa mu reče: — Opet si, brate, neveseo i plačan.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Pa kud idem, da li idem, je l' opsena? Ko me roni, koga nosim, pre i sada? Za mnom stoji čega nemam, a preda mnom: Mrtva prošlost sa životom pokrivena.

Sve mi se čini da pre nego veo Na misli, snove i ideje siđe, U svesti ona javiće se tada. Bojim se da će lica izraz ceo Odati lik joj

A zbog greha što učini reka ista, Sunce sija, kao i pre, toplo, blago; Povetarac lako gazi preko lista; Ovce pasu, i voda se tako blista.

K'o da sve iščeze neosetno minu! Zar ničega nema? i zar život presta, U vizije svoje razli se i plinu. U oblik pre svega, U postanja svoja, U prolaznost trajnu, U večitost tajnu Atavizmom nekim 3a starim dalekim — Duh čovečji bega I

Još ću čekati, iako sam dugo ček'o. Deset meseci od mene moji su daleko. Pre tol'ko ja sam ostavio nju, Zavičaj, decu i dom svoj lepi. Tad zima beše, sad žita zru. A ona ne piše, a duša strepi.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

se vratio kući iscrpljen i krvav, ali pošto je podigao uzbunu, ponovo je jurnuo nazad na mesto nezgode i stigao tamo pre ljudi koji su pošli u potragu za ocem i sreli ga kako se osvestio i ponovo uzjahao konja, ne shvatajući da je nekoliko

Čudno je da ne mogu da zamislim lik u tom sivilu sve dok ne stignem u drugu fazu. Svaki put pre nego što zaspim slike ljudi i predmeta prolaze mi ispred očiju. Kada ih ugledam znam da ću uskoro utonuti u san.

Ali, onda se moja volja potvrdila i ne samo što sam prestao da pušim već sam ugušio svaku naklonost prema pušenju. Pre mnogo godina, patio sam od srčanih tegoba sve dok nisam otkrio da su one posledica nevine šoljice kafe koju sam pio

Isto tako ozbiljno utiče na arterijsku cirkulaciju i trebalo bi ga uživati što ređe, utoliko pre što je njegovo štetno dejstvo sporo i neosetno.

Samo u nadi da ću nekoga preobratiti svojim poukama i uverenjima, podsetiću na jedno ili dva od njih. Pre izvesnog vremena sam se vraćao u svoj hotel. Bila je oštra hladna noć, tlo klizavo, a u blizini nije bilo taksija.

“Zašto?“ “Pa”, odvratio je, ”video sam da to mačka čini, ali čovek nikada.” Mesec dana pre nego što sam želeo da naručim nove naočari, otišao sam očnom lekaru koji me je kao i obično pregledao.

često primete da mi odelo stoji kao saliveno, a ne znaju da je sva moja odeća napravljena po merama koje sam imao još pre 35 godina a koje se od tada nisu promenile. Za sve to vreme moja težina se nije promenila ni za funtu.

Ali, opasnost je još uvek postojala. Znao sam da će pre ili kasnije da me ponese, pošto nikakva pomoć nije mogla da stigne do mene na vreme, čak i da sam privukao pažnju.

Tako se dogodilo da je deda iznenada prekinuo moj rad na ne baš mnogo nežan način, tako da je prošlo trideset godina pre nego što sam se ponovo mašio drugog satnog mehanizma.

Štaviše, te ćuške nisu bile forme radi, već i te kako prave. Sve to, pa i više od toga, dogodilo mi se pre nego sam napunio šest godina i završio prvi razred osnovne škole u selu Smiljanu, u kome sam se i rodio.

Bila je to moja druga pustolovina u crkvi. Malo pre toga bio sam cele noći živ sahranjen u staroj kapeli u neprohodnoj planini, koju je narod posećivao samo jednom godišnje.

Posle toga jedino je trebalo da bacim komadić kartona da bih privukao njenu pažnju, skočim na noge i ščepam je pre nego što ona uspe da se iščupa iz grmlja. Na taj način bih uhvatio onoliko vrana koliko sam želeo.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Mihajlo Pupin I ŠTA SAM DONEO AMERICI Kada sam se iskrcao pre četrdeset i osam godina u Kasl Gardenu, imao sam u džepu svega pet centi.

Očigledno ništa. A da su pre četrdeset osam godina postojali ovi sadašnji propisi o useljavanju, ja bih verovatno bio vraćen natrag.

godine iskrcao u Kasl Gardenu, doneo? Pokušaću da odgovorim na ovo pitanje pričom o svom životu pre iskrcavanja u ovu zemlju.

Ostataka tih podzemnih stanova bilo je još u doba moga detinjstva dok sam, pre pedeset godina, išao u školu u Idvoru.

U svako takvo jutro pre pedeset godina, činilo se, nama pastirima, da prisustvujemo stvaranju sveta, najpre sveta prijateljskih zvukova i

Osećao je isto ushićenje koje je David osetio i koje je kroz svoje psalme preneo na mene onih mojih budnih noći pre pedeset godina.

Kako su u mom mladalačkom razmišljanju od pre pedeset godina, svetlost i zvuk bili dovedeni u vezu sa prirodnim darovima koji omogućavaju međusobno sporazumevanje

niko ne zna da su i funkcionisanje i njeno ime vukli poreklo od srpskog gajdaša koga sam slušao nekih dvadesetak godina pre nego što sam došao do svog izuma 1892. godine.

Ovo gledište nije bilo u saglasnosti sa često pominjanom poslovicom u Idvoru: ”Beri grožđe pre no se sunce rodi, jer će inače žedni sunčevi zraci popiti sa njega rosu.

Moj otac je protestvovao mnogo pre tog događaja tako što je izbacio carevu sliku iz kuće. Miletićeva poseta Banatu obeležava početak novog političkog

U Beču si, u prestonici njegovog veličanstva cara Austrougarske. - Da - odgovorio sam - ali samo pre dva dana su mi ukrali iz jedne od ovih torbi pečenu gusku u carstvu njegovog veličanstva, a moj otac mi je pričao da su

Onaj grubi kondukter koji me je malo, pre toga nazvao srpskim svinjarom, odveo me je do voza i učtivo mi pokazao mesto u prvoj klasi.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Najpre iskrcala se varoška čeljad, a za njom navrviše Zagorci. Otimaju se ko će pre, kao da neće na svakoga doći red da izađe. Ima ih svakojakih: mlado i staro, muško i žensko, s lulom u ustima i bez nje.

Da, za nadnicu lako ćemo. Tako i oni s drugim težacima krenuše na posao. Beše nastao lep zimski dan. Pre i malo posle izlaska sunčeva, kupeći masline, štipalo je za prste i zeble su noge.

A i sunce taj dan na zapadu nije zašlo krvavo: sakrilo se, pre zahoda, iza tamnog duguljastog oblaka i nije se više pokazalo.

Marko je jedva izgovarao i malo se poplašio. Nije bio vičan tim poslovima. Pre nego će izići Cveta upita: —Što ću mu predati za ručak? —Razumi se, juhe i dobra crna vina... —E, da ga je!

Letimice upitaše za svoje i odmakoše žurno, samo da što pre stignu kući. Tako ne primetiše da je komšija bio predljiv i vrcao s ono par beseda. Napokon prispeše.

selu zovu, smisli da bi bilo dobro na Pavlov se račun napiti i proeglenisati, pa hoće da posreduje u njihovoj razmirici pre nego na sud dođu.

Ali ona bi bila pošla za nj da je on, po seoskome običaju, odmah, pre vojništva, svojoj kući poveo. Pa i one večeri kad je Ilija došao, ravno u kuću, da je isprosi i venčanu sebi privede,

—Pusti, Pavle, nije vajde, paze nas! U ponedeljak pre podne, kad je Cveta imala izići iz tamnice, došao je Ilija u varoš, čekao je pred vratima, pa, dok su je pustili, pođe

Krčmari, dućandžije i čitave porodice postaviše stolove; udešavaju i hoće da čim pre posvrše sve što je od potrebe za današnju slavu.

da svrne pažnju, i odelita pesma momčadi, ali još nije nastalo pravo veselje; ono je zatajano, prigušeno, jer treba pre svega odati poštu svecu, slušati pred njegovim kipom svetu misu.

U njegovoj mašti bio je to jedan veliki prostran grad pun tajnih glasova i oblika; stoga on je, pre nego bi pala noć, žurio u nj.

Penjući se u mraku uza stepenice, javlja se kao i pre paroh—Keku, i kao pre majka ga ljubi i s njime zajedno moli se Prečistoj devici.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Mimogred ću se dotaći triju oblasti i pomenuću tri dovoljno izvesna imena. Pomenuću, naravno, pre svega Frojda i njegovo insistiranje na različitim verbalnim omaškama i snovima, dakle na onoj oblasti u našem

Mi smo ovde pre u prirodi nego u mitu i kulturi; u stvari, mi smo ovde u zaboravljenome, duboko zapretanome preklapanju jednoga i

tekstova, i odnos prema tradicionalnom i novom, i razlikovanje originala i prevoda, svoga sopstvenog i tuđeg, sve je to pre suprotno nego što bi bilo slično. Kao da je cela lestvica vrednosti preokrenuta.

Svakome je od nas, pre svega, jasno da se početak nove srpske književnosti u suštini podudara s jezičkom reformom Vuka Karadžića, pa se kao

Izgleda da su književnici najviše krivi što je „beogradski stil“ pogrešno shvaćen kao posebna stilska veština pisanja, pre svega u književnosti, ali i kod naučnika sa osobitim stilskim darom.

citirani Mišićev sud da je u jeziku udes naše poezije, onda su to svakako romantičari, počev od Radičevića i Zmaja. Pre svega, jezik koji im je zajedno s usmenim stihom nametnut bio je, kao pesnički medijum, krajnje neelastičan.

Utoliko pre što su Disove najgrublje pogreške upravo sintaksičke. Već smo imali prilike da istaknemo kako je on u izvrsnoj pesmi

Ali ga pre toga ipak moramo proveriti. Njemu u prilog ide pored ostalog i to što ni Vuk „Anđu kapidžiju“ nije svrstao među mitološke

mesecom se opasala (3) zvezdama se nakitila27 Nismo citirali Vukov prevod Otkrivenja zato što je on kasnije došao. Pre njega je u dugoj upotrebi bio crkvenoslovenski, koji je Vuku služio kao predložak i prema kome smo ovde dali doslovni

ili 28. pre n. e. – 41. ili 49. n. e.) i aleksandrijske škole. Filon je saobrazno sa svojim učenjem o odnosu između logosa i telesni

metričko i jezičko, što uvećava ritmičkointonacionu napetost, čas da ih međusobno poklopi, što napetost smanjuje, mi pre Dučića nismo imali, a teško da mu je u tome ravan i bilo koji kasniji.

Zato mešanje čulnih utisaka nije toliko značajno kao prosta sinestezija, nego pre kao razaranje onoga što naše spoljnje oko vidi, da bi se otvorio put za unutarnje.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

MOMAK (laska mu to): Pa... razume se!... Znao sam ja još pre tri dana da će ova vlada pasti. ČEDA: E? MOMAK: Ama, znam ja to iako ne čitam novine.

ČEDA: Hoću, al' kažite i vi meni: gospodin-ministrov zete; da čujem, znate, kako to zvuči! ŽIVKA: Pre svega, zet – to nije ništa, a drugo, pravo da ti kažem, ti nekako i ne ličiš. ČEDA: Gle, molim te!

ŽIVKA: Samo, razume se, sve to morate tako učiniti da se ne primeti da je namerno. I još nešto: potrebno je što pre, što je moguće pre. ANKA: Računajte na mene, gospođo, što god mogu učiniću.

I još nešto: potrebno je što pre, što je moguće pre. ANKA: Računajte na mene, gospođo, što god mogu učiniću. ŽIVKA: E, 'ajde, 'ajde, boga vam, pa mi javite.

da odskoči, brate, da se čuje, da se vidi i da se proslavi. Zar tolika familija pa niko, gde bi to bilo! Mislio sam pre da će odskočiti Jova pop-Arsin. Bio je bistro dete i imao je onako nečeg gospodskog na sebi.

ŽIVKA: Nju briši. Ona je rekla za mene da sam alapača. VASA: Pa nemoj tako, Živka; to je rekla pre, dok nisi bila ministarka, a sad, evo ja te uveravam, ne bi tako nešto za živa boga kazala.

A posle i nemoj tako da meriš reči u familiji. Eto, i ti si za mene pre rekla da sam kafanski klupoder i lopuža, al' vidiš – ja to nisam primio k srcu.

D'in manier bjen sempl!1 Vi morate uložiti sav svoj trud kod moga ministra da mi da klasu, da mi što pre da klasu. Istina, moj ministar će vam kazati: pa on je dobio klasu pre dva meseca, ali vi mu recite: to je bilo pod

Istina, moj ministar će vam kazati: pa on je dobio klasu pre dva meseca, ali vi mu recite: to je bilo pod starom vladom a potrebno je i pod ovom da dobije klasu.

Idite zovite ovamo vašu sestričinu, gospođu ministarku, da prečistimo već jednom taj račun. VASA: E, to ne može! Pre svega, naredila mi je Živka da ti saopštim da ona od ovoga trenutka tebe ne smatra za svoga zeta; s tobom ne želi više

Ali moram vam reći da nije išlo baš tako glatko. Bunio se vaš ministar, kaže: dobili ste klasu pre tri meseca. Ali sam ja navaljivala i nisam mu nikako dala mira, pa sam čak naterala i svog muža te ga je on okupio.

ČEDA: Izvinite, gospođo, ali je ovaj uvod neophodan pre no što pređem na samu stvar. ŽIVKA: Dakle, molim vas, pređite odmah na samu stvar. ČEDA: Stvar je u ovome, gospođo.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Ko nije kadar da postigne minimalnu saobraznost, da uspostavi izvesnu ravnotežu između ličnog, pre svega čulno-čuvstvenog života i nametnutih propisa, taj se ili raspamećuje ili biva prognan duž sociokulturne lestvice

kada je polupijana i od bahatog muža Tomče razdražena pa ostavljena grešila sa hotimice odabranim gluvonemim slugama, pre je posledica nego što je uzrok , i pre služi za simboličko uokvirenje njene žalosne sudbine nego što je objašnjava.

Tomče razdražena pa ostavljena grešila sa hotimice odabranim gluvonemim slugama, pre je posledica nego što je uzrok , i pre služi za simboličko uokvirenje njene žalosne sudbine nego što je objašnjava.

5 Ovaj zaustavljeni zamah Marikin pun je dinamike, baš zato što je zaustavljen pre nego što je završen!6 A uz njega ide i izraz lica, suza na Marikinom licu čim je prepoznala prijatelja svog muža.

u mraku iza kuće, dok iz osvetljene sobe jednako dopire strastan i zanosan Pasin glas, pa on onda uzme cigaretu koju je pre toga zavio, počne „da je pali, ali nevešto, grizući je, žvaćući, trepćući očima, čelom, celim licem, od pesme koja

U drugoj verziji temporalna je shema znatno pojednostavljena, pre svega zato što se više spolja ne vide prelasci sa prospektivnog na retrospektivni ugao gledanja.

Ko njegovu prozu tumači, pa i Nečistu krv, danas više ne može a da se time posebno i pažljivo ne pozabavi. Ali pre toga valja reći šta analizovana rečenica doista sadrži.

da se „znalo i pričalo”, dok se za Sofku upotrebljava već pominjana a toliko jaka dopusna sintaksička fraza da se njome pre ističe duboka razlika nego što se dopušta jednakost, naime kaže se „pa čak i o njoj(!)”.

Skerlić i B. Lazarević, a i pesnik J. Dučić, pa do danas40 - s one strane s koje se po našem mišljenju pre prikriva nego što se otkriva njena čisto književna uloga u prozi.

Pred nama je, kratko rečeno, pisac kod koga čitalac pre oseća mučno dolaženje do izraza nego što mu se daje da uživa u hotimičnoj književnoj stilizaciji.

opis poezije koja posle Dučića i Rakića ne nastavlja artistički napredak, ne diže na viši stepen pesničku veštinu, nego pre izgleda kao opadanje: „Najzad uznemirenost, iznurenost, izvesna finija i složenija osećanja, ironija, pesimizam (uz

značaj; a u umetničkome sklopu visoko je stavljana srazmernost delova, uravnotežena i čvrsta kompozicija, koja je inače pre svojstvena noveli nego romanu.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Kad povorka naiđe u samu sutesku, ona pogna umorne konje brže da što pre mine ovo opasno mesto. No čim izbi na drugu stranu, čitava četa razno obučenih i razno naoružanih pustolova opkoli ih

To im e samo poklon od Boga i cara!... Krvavo je na duši junaku. Pre tri godine na Veliki petak osvanuo je u ovom istom manastiru po pozivu kneza i prote kolašinskoga Ivan Vojinović iz

Čista istina nije mogla da se utvrdi, tim pre što se ne pamti da je koga o Božiću posetio, dok je međutim svake slave kod Trifuna Ledeničanina pio rakiju do zore i

LjUTA PRAVOSLAVKA Još pre dvadeset dana susedi su joj doneli tu crnu vest, u koju ona nikako nije mogla verovati. Kaludrani su bili u gradu

otišao kod kadije, dao pred svedocima izjavu da se odriče od svoje slabe i hoće jaku tursku veru, pa se u petak pre podne uz bubnjeve i zurle, uz veliko tursko veselje i radovanje, poturčio. Tome najpre ni Kaludrani nisu verovali. Pobogu.

Sam sebi sam presudio. Sam sebe sam raspopio. Hoću da umrem kao čovek. A pre sam služio i u krvavim haljinama. Sad ne mogu i neću, jer ovako kao derviš, kao običan rab gospodnji, služim noću na

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Vrati se dragan razdragan, Zaboravi se sve, I luda s ludom luduje Ponovo, kâ i pre. ZIMA Slava tebi, ubavo proleće! Tebi venci, jer je tvoje cveće!

Da si umro pre desetak leta, Samo b’ svojta tvoja suze lila; Da s’ živeo još desetak leta, Crna bi ti zemlja lakša bila.

Pomolila riba glavu i pre poziva: „Gde si, starče? Reci šta je, da s’ ne dangubi.“ Starac veli: „Eto šta je, — muka, nevolja: Mojoj babi nije

Dosta j’ bilo“, misli u sebi. — Povrati se deda ribar svojoj starici. Tu sad oči razrogači: sve je kâ i pre. Malena im krovinjara leži kraj mora, Na pragu je bab’-Anuška tužna, nevoljna; Na ruku je naslonila lice plačevno,

On se kleo Nasti, Kleo joj se živo: Pre će sunce pasti, Anđô zborit’ krivo... To sam prisluškivô. Tu j’ zakletvu jaku Čŷo i čika-Pera, Na kukavnog Laku

III Riblja se sudba Po tečnosti vrti. Riba mora plivati Pre i posle smrti. Riba mora plivat’ Trpeći sudbinu: Do smrti u vodi, Po smrti u vinu.

jubilej (jevr.), svečanost u spomen nekoga događaja koji se zbio pre deset, dvadeset i pet, pedeset itd. godina. kaviti, otkaviti, izdržati, podnositi. kamatnik (tur.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

RUŽIČIĆ: Bezumne i nečestive, čto sam zapovjedil da niktomuže ne otkriješ! JOVAN: Ale pre pana boha, ne viđiće že me bije. MITAR: No, moja lepa sestro, ded sad! FEMA: Ja sam njemu sat poklonila.

Miljković, Branko - PESME

(I) 121 BOL I SUNCE 123 NOĆ JAČA OD SVETA 125 SVEST O ZABORAVU 126 FENIKS (II) 128 LAUDA 129 LAUDA 130 BALADA 131 MORE PRE NEGO USNIM 133 POREKLO NADE 135 OSEĆANjE SVETA 136 PROŠLOST VATRE 137 BUDUĆNOST VATRE 138 ZEMLjA I VATRA 139 OSEĆANjE

TRIPTIHON ZA EURIDIKU I Na ukletoj obali od dana dužoj, gde su slavuji svi mrtvi, gde je pre mene crveni čelik bio, gorki sam ukus tvoga odsustva osetio u ustima.

Čistom vatrom gonjen o šta ću sa onim Što sam video i čuo kada nenađen ronim U prostor pre reči gde trune moja glava Kada letim i ne mičem se ko čovek koji spava Ružo bez straha, suzo, odbegli ždrale, Žalbo

Senko, gde se ta zemlja skriva Gde materija sva od zaborava otkriva Vatru u sebi i dan bez jutra u gori. Kako se zove pre nego se rodimo Spremni u tuđoj nadi i bezbolnom ognju sve to?

Divno praznoverje što izmišljaš krila Oslepljenom vazduhu u toj sažetosti, Tvoja je mladost pre svih mladosti bila I ostala na zidu ko slika milosti. O sretna mladost koja proći neće!

Moje lice tone u čudnu bezličnost Koja mermerom svoje oči umi. Ah, nado koju vrisak zna izreći, Teskoba i griža, pre no mir u sreći, Slabi smo i lomni kao list liskuna I ne usuđujemo se da budemo drukčiji.

Ogovaraju vode odraženo I dan propaćen pre nego što sine; Početak sveta vide poraženo Ime svetlosti koja svetom mine.

nade U kalemljenom plodu reči slutim, Ponor u ruci anđela što stade S vatrom na ulasku u zavičaj mutni, Da dan pronađe pre nego što sine, U oku i voću tamni obris raja, Nestvarnost punu volje i žestine Koja u nama kob i slučaj spaja.

Gle, bilju klanjaš se opet. Tragom pjanog juga i iščezlog leta Požuri, opevaj pre praznika svet. Ponovi dan zbog nezahvalnog tela Što suncu uzvraća senkom i pesmu kvari.

u njima zaista ima prilagođene svetlosti (Tamo gde ne posreduju između nas i našega sunca pustinja je) One stvaraju svet pre njegove očiglednosti pre prvoga dana Cvetaju ptice na granama ljudi od gline otvaraju stabla i uzimaju otud srce slično

svetlosti (Tamo gde ne posreduju između nas i našega sunca pustinja je) One stvaraju svet pre njegove očiglednosti pre prvoga dana Cvetaju ptice na granama ljudi od gline otvaraju stabla i uzimaju otud srce slično ruži One su najmanje

Mnogo smo patili. I, evo, sad peva Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva. Isto je pevati i umirati. MORE PRE NEGO USNIM Svet nestaje polako. Zagledani svi su u lažljivo vreme na zidu: o hajdemo!

Krakov, Stanislav - KRILA

U menaži je mleko pokipelo. Ipak je sve bilo kao i pre. Ljudi su nosili strah u sebi, pa se ipak nečem radovali. Radost je bila na površini, i do nje se uvek dolazilo.

Bezbrojni volovi vukli su šarene topove uz strašnu dreku gonilaca. — Topovi su zvona za pobune... a pre njih ubijaju male.. Snaga čovečanstva je u bratstvu potlačenih.

Kako su izginula deca bila turska, a odžu su Grci još pre četiri godine zaklali, to su ih zakopali u voćnjaku iza kuće. Iskidanog komordžiju opevao je prota sa naprsnim krstom.

Potom bi se čuo koji pucanj puške. Na nebu je mirno svetleo mlečni put kao i pre. Svici su leteli i svetleli u mraku. Zrikavci su pomamno vriskali. IV Sve je bilo u pokretu.

Tada major Milorad gologlav, raščupane kose, sav modar u licu reče ordonansu Branku: — Pre nego što bi pali u ropstvo, ubićeš mene i ađutanta. — Ne, ne, ja ću sam, — mucao je preplašeni Duško.

— Gle, Mije... a šta? ranjen... kod Bitolja?... šta?.. nije, kod Popadije... Odmah mu je saopštio da je Branko pre nekoliko dana poginuo nad Moglenom, a Siniša slomio nogu, i inače se ugruvao pod slomljenim aparatom.

Bio je ranjen negde kraj Crne Reke. Njih dvojica su bili sami u sobi, jer su pukovnika pre dva dana poslali u depo. Jedna sirena je pištala negde daleko u noći.

Odjednom bi zalupale prazne konzerve na žicama, pripucale puške, n onda bi se sve pre nulo. u grmljavi je student drhtao jako i dugo, zaklonjen slabim grudobranom od džakova i tako ostajao sve do zore.

Bilo je i mnogo žena. Za sto je ponekad prilazio i poručnik Anđeloti, i stiskao obojici ruke sa osmehom, a pre toga ljubio ruku Ivetinu. Odilazili su u ”Odeon”.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Koliko je za mene sreća da putujem sa njime! Sat-dva njegova razgovora za mene su kao jedinstveni seminari. On je pre trideset godina vodio jednu od najvažnijih misija po Sudanu, on je osnovao po Visokoj Volti čitave gradove, dao mnogim

„Ne, ovo nije još vaš prvi dodir sa Afrikom. Dakar nije Afrika, zemlja oko Dakara nije zemlja Afrike. Još pre trideset godina tu je bilo samo dve–tri kuće.

“ Pojavljuje se ispred nas, pre ulaska u pristanište, divan greben: pust, nepristupačan, obrastao retkim biljem. Vuije da su na njemu nađene čitave

Ko ih je naučio da se dopisuju? Smatraju za prirodno da belac čim stigne bude uslužen pre njih. Kazati crnac uvreda je, treba reći Crni; to manje pokazuje razliku u rasi.

zna napamet često i epopeje susednih plemena, reč po reč, bez pogreške, cele, iako nijednu njinu reč ne razume, utoliko pre što su te epopeje na arhaičnim jezicima.

Brod će poći, međutim, tek u četiri sata ujutru, jer se pre toga utovar neće završiti. Gledam mađijsku igru nagih tela onih koji tovare ugalj; upadaju u snažno osvetljeni krug

isušivati, pisaljke žižice, sve što bismo našli u džepu, a što bi oni posle ređali po svojim pirogama, odakle bi, i pre no što se sva voda slije sa njih, počinjali novu pesmu u horu.

Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere. Nasred trga vrlo mlada devojka prska svoje gole grudi, gole i čvrste, pre no što će dići sud sa vodom.

Petnaestog večera od onog kada sam se ukrcao u Marselju posetio me je Vuije, da mi kaže da je grom koji je udario pre neku noći pogodio u prednji most lađe ostavivši jasan trag, da je dan ranije brod zato svirao tri puta sirenom,

Sve to bogatstvo pripada mladim ljudima velike Monge, koji su se pre četiri godine odvojili od svoga rodnog sela, poženili se i osnovali ovo novo naselje.

da bi me „odrali“ (dvesta pedeset franaka za crnog seljanina je ogromna svota), vraćam im ih, rešen u sebi da im ujutru pre polaska dam baš i svotu koju žele. Toliko me neka glupa strast za cenjkanjem odjednom zaslepila.

Boj izlazi pred kuću, i pre no što će leći peva okrenut mesecu. Prva noć na poljskoj postelji, savršeno bez ičega, mokar kao u kupatilu, pod

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

I on, siromah, nešto govori, Al’ bog će znati šta. VUK: Ne znam ni ja. I pre bih, veruj, znao, Stanoje, Šta zbore čavke, mačke, miševi, Neg’ ovaj ovde što je od gladi, Možda, siromah umljem

Golim rukama zmiju hvatajuć, Al’ pre će naći žaok škorpijin, Nego što s grudi sina divijeg Rumenu ružu zorno ukine. (Glasno.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

ili od Timoka, ili moravskom dolinom, jer da prodiru na obadve strane, nemaju zasad toliku silu i ne mogu je prikupiti pre pozne jeseni.

— to je veliko pitanje — a odgovor na njega skriva budućnost! IV Deligrad 7 avgusta u subotu, 1876 god. Još pre zore uzrujao ce ceo štab.

granici na putu od Gramade Aleksincu) i da su se niške straže na Popovoj Glavi uzrujale i počinju bivati nemirne (a pre se ni žive nisu pokazivale iz svojih šančeva) — onda se gotovo sa sigurnošću može uzeti, da se Ejubova vojska povlači

čija se sudba sada rešava, i dok mi ovde toliko zebemo za tobom, u turskom stanu sigurno, baš sad smišljaju kako bi ti pre došli glave. Petli oglasiše zoru, kad me izmučenoga bdenjem i mislima savlada san.

On je u svome pesnatom dugačkom gunju išao od jednoga do drugoga i žurio ih da se što pre oblače. Poznavao sam se s Iljom, te priteram konja da se upitamo za zdravlje.

Ako su to Turci i ako imaju tu kakvo pojače odeljenje, oni bi se pre mogli spustiti s kose na drum, no što bi mi dospeli da se povučemo drumom od Tešice Žitkovcu, i tako bi sva naša

U tome ogranu sunce. Sad sam trebao da pogledam na one predmete na kosi, što malo pre privukoše moju pažnju; sad će se zacelo jasnije videti šta je. Ali ja sam se čisto bojao da tamo pogledam.

Oko Svetog Stevana je bilo već uporne borbe i pre, ali pred noć Turci se počeše ukazivati pred samim frontom aleksinačkih položaja.

Pošto je glavna celj promašena, rat je izgubio svaki smisao; našto ga produžavati? Ako je do časnoga mira pre bi se mogao zaključiti sad, dok Turci još nisu prodrli duboko u Srbiju.

— Tako sam i učinio, ali vi ste bili otišli pre 7 časova i ja sam pošao za vama, kao što glasi naredba, i ma da sam terao brzo, nisam vas mogao naći pre 9 časova —

bili otišli pre 7 časova i ja sam pošao za vama, kao što glasi naredba, i ma da sam terao brzo, nisam vas mogao naći pre 9 časova — odgovori major. — Gde vam je vojska? — Baterije su na logorištu, a pešadija ne znam gde je...

Znajući da vojska ima običaj, kad je suzbijena, da se povlači na mesto gde je pre logorovala, odaslao sam u zoru konjanike u Veliki Šiljegovac, da vide nije li se vojska tamo skupila, i ako jeste, da je

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

A za pesmu ne brini se, Ta ne umire; Ta ja umem jošte pevat’, Bolje nego pre. Eto nama mala sveta, Eto nama stan, Sve milina, mesečina, — Ne treba nam dan.

Ako nije zasijalo, Ono sinut’ mora, Pre slobode mora biti Krvavih pokora. Dobro došlo, čedo moje, Ako ti se piše, Da ti život svome rodu Za slobodu diše.

U zrelosti na ostvaru želja Kad se staza boljoj sreći prti, Imao sam dobrih prijatelja, — Nije svako umro pre samrti.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Spustila se noć. Na položajima su pripucale puške kao po komandi. Vreme je sporo odmicalo. Hteli bismo da smo što pre gore, u svojim zaklonima. Ovo mučno stanje iščekivanja ne dolazi od straha. Svi su oni rešeni da umru.

sad ću vam to tačno reći... u šesnaest i četrdeset i pet, stigli smo na Meteri Stepe. Komandant je bio otišao pre nas, i kako stigosmo, on naredi da naš treći bataljon iziđe još dalje napred.

Da vas muka spopadne. Bilo je leševa od pre deset dana. Povremeno dune vetar sa vrha i nanese kužan zadah. Tek sada, iz rova, mogao sam da pogledam levo i desno.

Hteo bih da se izvučem, ali jedan pade preko mene. Jednu misao imam samo: Izmaći što pre iz ovoga pakla. Puzim, odupirući se zdravom nogom. Znao sam da smo propali.

Pitao sam ga tada kako ga tako nesrećno raniše. I on poče da mi priča: — Zauzeli smo Starkov Grob. A pre neki dan slušao si kad je pričao Svetislav da se Starkov Grob nalazi na krajnjem levom krilu one horizontalne prečage

Osećao sam laku jezu, iako je sunce peklo. Vojnici se razilazili da svrše nuždu. Bojović ih ne žuri da se vrate što pre. Izgleda mi kao da je i njemu stalo do toga da se koji trenutak duže zadržimo. Vojnici se vraćaju... Mesto me ne drži.

sedamnaesto brdo odavde... des-desno od jaruge, čet-vrta zemunica sleva. Tamo... dođi, majčin sine, d-a mi se pre’staviš — i kapetan „Fikus“ se svom težinom navali na dežurnog. Ovaj samo sleže ramenima i iziđe iz paviljona. — Dede...

— Kako?... Zar nisi video gospodina kapetana, pre nekoliko večeri? — veli Pera. — Naravno! — dobacuje ozbiljno kapetan „Fikus“. — „Sami sebe i drug druga“...

Logor se nalazio na jednome brežuljku i sastojao se iz čitave serije zidanih i privremenih paviljona. Kažu da je pre balkanskog rata u njima bila smeštena turska vojska, potom je došla grčka.

Ostali su ubijali tigrove, „Fikus“ kao kapetan potporučnike, „Maher“ slonove, a potporučnik Sima „Jarebica“, pre nego popije čašicu konjaka, „naleteo“ je sedam puta na Francuskinju Irenu, bolničarku u rekonvalescentnom logoru.

starajući se da im zapamti fizionomije i odmerenim, ali strogim glasom dodaje: — Molim vas, gledajte da se što pre udaljite! A kada on ode, otpoče pesma. Pevaju i Srbi i Rusi, pevaju svi u isto vreme.

Zastao sam da predahnem i tada sam ga pogledao. Lice mu je preplanulo od vetra. U očima mu se ogleda naivan izraz. Pre je ličio na nekog marljivog čuvara, koji savesno obavlja svoju dužnost, nego na ratnika. — Imaš li izveštaja od kuće?

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

i opsegu, takođe i završni umetnički rezultat svega onoga što se kod nas u poeziji dešavalo čitavo jedno stoleće pre njega; kao da bi bilo moguće zamisliti Branka koji bi u staro karlovačko vino poezije iz vremena svoga đakovanja nasuo

Baš zbog svega toga, sastavljanje Antologije starije srpske poezije — a to znači antologije srpske poezije pre Branka pa, neminovno, i bez Branka — može na prvi pogled izgledati posao prilično uzaludan i nepotreban: čas kao

sa predbrankovskim vremenom nego što je to do danas bio slučaj, roniti po našoj zanemarenoj književnoj prošlosti pre Branka, ne prateći u tolikoj meri konkretne poetske sudbine u njoj radi njih samih (sveta ih je nekoliko koje to odista

koje to odista zaslužuju), koliko opšti duh kojim su se oplođavale njihove ma i čedne umetničke egzistencije; tragajući pre za njihovim obično do kraja neostvarenim namerama nego ispitujući njihovo neretko samo čemerno a redovno fragmentarno

nego apstraktno belilo pastoralne poezije XVIII veka), i što je Šulce za srpsku poeziju bio otkriven već dobrim pre njega: neka dublja uzročna povezanost i umetnička namera stoji iza svega toga.

našim zamislima neprestano on, besmrtni karlovački đak, liričar iznad svega čist i svetao, zauvek izdvojen između svih pre i posle njega.

Za svestrano i potpuno razumevanje svega onoga što se u našoj poeziji dešavalo pre Branka Radičevića a sa osobitim obzirom na njega ona, neizbežno i potpuno prirodno, nije i ne može biti dovoljna pa čak

onaj Prikaz pletkašu iz godine 1839: Otkako te, brate, znam, tvo:riš jednako dela dobra Ja; zločinstva nikad ne pre:činjavaš nikom; mirni o Staju; od tebe svi ljudi; be:geniše te sve živo dru Že; k'o da znaju da si ti sve:tlo ogledalo

Zato, ko bi samo po njoj hteo suditi o uzrocima mnogih pojava u našoj književnosti od pre stotinu i dvesta godina, kao i o nesumnjivoj krizi u kojoj se ta književnost nalazila neposredno uoči pojave Brankovih

To je imalo nekoliko krupnih, trajnih i odlučujućih posledica. Ta poezija se razvijala, pre svega, bez čvrstoga svoga kulturnoga središta i svega onoga što sa tim pojmom nužno zajedno ide; sred trajne

Mislim da je to pesništvo tačno ono što je o njemu već jednom rečeno: pre fermentacija poetičnih stanja i raspoloženja, sirovih i primitivnih, nego prava poezija, originalnog i čistog stila, —

fermentacija poetičnih stanja i raspoloženja, sirovih i primitivnih, nego prava poezija, originalnog i čistog stila, — pre impuls za lirsko usredsređenje nego lirika.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

JELISAVETA: „Beše?“ Zar nije sad?... KNE3 ĐURĐE: I pre i sad, i dok ne umrem! Oh željo, željo! Sunce! Danice! Tvojih zenica plamen večiti Mojom je dušom svakad voljkovô —

Kakvo nam dobro donosiš? VUJO: Vjere mi, gospodaru, nije ni vrijeme da bi ni dobra donijelo... Žlje, gospodaru, žlje! Pre neđe soko ti slomi desno krilo, a poslije ti lipsa najvaljastiji hat — za kojega još pokojni Ivan-beg kaževaše da je od

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Istom zora počela bijeljeti. Pomoli' se Bogu, pa se onda obuko'. Najprije čovali čakšire, pa čizme pre'o kolena, onda, pripasa sabljetinu, po zemlji se vuče, pa natuko' škrljačinu, pa onda obuko' kabanicu i sape' zlatali

Lepešine su stizale, oni su učili, a ja sam iznosio iz podruma ardović po ardović. Jednog dana prebaci Simeun štuc pre'o ramena, pa će pokojnom Parteniji: — Sveti moj oče, ti čuvaj ovu našu svetu ćabu, a ja odo' u eškiju.

Na desno rame metnô svoj štuc, a na lijevo Parteninu ostragušu, pa prebacio pre'o sebe višikeliju. Za pripašajem se ispriječile dvije zeke i 'andžar, ima u njemu aršin.

ostraguša ― starinska puška čija se cev puni odostrag odža (hodža) ― muslimanski sveštenik ošturiti ― „doneti plod pre vremena (obično o kravi i ovci)“ paligrap — paragraf pasjaluk — pakost, zloba pače — čak, štaviše paša — titula

se danju stoka popasno doba — vreme kad se muze stoka posle popasa — kratkog jutarnjeg ili večernjeg napasanja stoke pre muže porimiti — pokatoličiti práva — pravda pratar — fratar, katolički sveštenik koji pripada redu sv.

Bojić, Milutin - PESME

Kidajmo ih! Ali niz je njihov večit. Ređaju se boje presvetle, pretamne I igre mirisa slatke i pomamne Kidajmo ih pre no izdahnuti htednu.

mrakom jedno drugo, I rekosmo reč, što ne rekosmo nikom Na susretu prvom, mada nismo hteli Mi smo se voleli, pre no smo se sreli.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

I ti, da si majka kao što treba, ti bi trebala da je naučiš. Eto, čovek je hoće, nije da neće. Baš pre neki dan opet mi je rekao: „Kad bi se mi orodili, gospodine kapetane, gde bi nam bio kraj!

Ne možete se hraniti prominclama, niti se oblačiti u fačle. MARICA: To je naša briga, a vaša je da razmislite što pre, da ne bude posle dockan kad već pukne bruka. Čula si šta u pismu piše i tako će i biti.

VIĆA: To je onaj krojač ženskog odela? JEROTIJE: Jeste, on! Pre jednom, kad je dolazio da mu platim neki račun, pa ga ja učtivo izbacio iz kancelarije, digao je takvu dreku protiv

) „Aleksa Žunjić, sreski špijun”. (Govori.) Pa je l' on lud? Otkud se javno kaže da je špijun? VIĆA: On kaže, pre, dok je krio, nije mogao ništa da dozna, a sad mu svi kazuju jedan protiv drugog. JEROTIJE (Josi). Gde je on?

Može biti više, al' više od šest nije bilo. Probudim se tako i osetim nešto kao da mi ne valja stomak. Jeo sam pre neki dan neki spanać sa ovčetinom, pa od to doba kao nešto ne valja mi stomak.

TASA: Ja te molim, gospodin-Žiko, da mi oprostiš, ali ovo se više ne može izdržati. Pre tri dana su mi met'li iglu u stolicu, pa sam ripnuo tri aršina uvis; prekjuče su mi namazali šešir mastilom iznutra,

TASA: Pa ne marim ja, kad se ti našališ sa mnom, gospodin-Žiko! Eto, pre, kad si mi registrom razbio glavu, ja sam se iskido od smeja. Al ne trpim one, mlađi su od mene.

(Hoće da ščepa pismo.) KAPETAN: De! (Pobegne iza Milisavljevog stola. I svi ostali poskoče preplašeno.) ĐOKA: Pre ću poginuti no što ću dozvoliti! KAPETAN: Aha! Aha! Tu smo! Nagazili smo na žulj! (Dočepa zvonce i zvoni.

On je pre bio poštar, pa je tamo nešto zabrljao te su ga najurili iz službe, pa je docnije prešao u policiju”... KAPETAN (najpre

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Namesto daleke i slabo poznate Rusije ulogu uzora sve više je preuzimala Evropa, pre svega zemlje nemačkog jezika, utoliko pre što je to bio dominantan jezik u Habsburškoj monarhiji, bez kojeg se nije

daleke i slabo poznate Rusije ulogu uzora sve više je preuzimala Evropa, pre svega zemlje nemačkog jezika, utoliko pre što je to bio dominantan jezik u Habsburškoj monarhiji, bez kojeg se nije moglo napredovati ni u vojnoj ni u

stoleća kod Hrvata, zahvativši i pre toga bosanskohercegovačke muslimane i Srbe u zapadnim krajevima, uključujući tu i Crnu Goru, smeštenu na jugozapadu, a

S druge strane, kod Srba u zapadnim krajevima, pre svega onih u Republici Srpskoj (na teritoriji bivše Bosne i Hercegovine), na delu je jaka tendencija da se učvrsti

Stoga je po njemu istorija važnija od pojedinca, čak kad je on, kao njegov Sava, dat od Boga. Sava je još pre rođenja predodređen za podvig služenja otadžbini.

Tako u dvorskoj sredini, kao i pre, nastaju spisi koji kroz lik jednog junaka objašnjavaju položaj i idejne osnove Lazarevića.

Srpske narodne pesme (i pripovetke) prevođene su na nemački jezik gotovo upored os njihovim objavljivanjem, ponekad i pre toga, neposredno iz Vukovih rukopisa ili kazivanja.

srpskih država u epohu robovanja pod Turcima, prelomni trenutak od koga počinje i drugačije računanje vremena - na ono pre i posle bitke.

Klasična srpska narodna lirika u obliku u kome je do nas došla prevashodno je lirika sela, pre svega izraz različitih vidova patrijarhalne kulture, koja je vekovima opstajala pod našim podnebljem.

putuje najvećma po zemljama pravoslavnog jugoistoka, upoznajući tako sve narodne i sve kulturne jezike tog prostora. Pre odlaska na Zapad on se razvio u književnika i humanistu istočnoevropskog tipa s dominantnim grčkim uticajem (a ne

Njegovi antički uzori nisu bili rimski, nego helenski, a pre svega Homer, Pindar, tragičari. U poslednjoj fazi približio se suvremenom romantizmu (Puškin, Igo, Lamartin).

tome na tradicije evropske poezije od Homera do romantizma, kao i na pesnička iskustva savremenih srpskih pesnika, a pre svega na svog učitelja Milutinovića.

Jakšić, Đura - PESME

tako, uzdahnô sam jako, A suze su tekle niz obraz polako; Od grudi se mojih večan oganj stvori, Da u njima duša pre roka izgori! Po golemom svetu mlađan se potucam — Što gromovnik nisam, da na sudbu pucam?...

Nastasijević, Momčilo - PESME

Pa Isaije likuj, čemerom kad neželjeni rod roditelja prostreli. VIII Dvojih pre sunca ukrštaj. Sablasno noći u noć je taj bat. Da prespava se, da pretegli u Boga dan.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

prekrsti, prvo ona okusi od jela, jeo bi brzo, halapljivo, žureći se kao da jedva čeka da to svrši, najede se i da što pre legne, prespava, odmori se od dugog tamo u dućanu stajanja, prodavanja.

Spolja, sve što je bilo vezano za kuću, za ime, bilo je isto kao i pre. Grobovi uvek su kao pre bili čisti i sa zapaljenim kandilom, u crkvi jednako je gorelo ono zlatno kandilo, poklon, dar

Spolja, sve što je bilo vezano za kuću, za ime, bilo je isto kao i pre. Grobovi uvek su kao pre bili čisti i sa zapaljenim kandilom, u crkvi jednako je gorelo ono zlatno kandilo, poklon, dar njihove kuće.

Na slavi, imendanu i dalje bila večera, gozba. Ali ne kao pre. Taj potres, posrnuće, koje se tako jako krilo, baš na tim gozbama, večerama, među najužim krugom rodbine, baš se tad

Tako i po samim sobama, odajama. Istina da su kao i pre bile otvorene, osvetljene, nameštene kao što treba, ali ne onako toplo jako ugrejane, ututkane.

ni komšinice ili ma ko koji bi došao da šta kod njih poište, obično kakav sud da se posluži i vrati, pa ne našav babu, pre bi se njemu, Mladenu, obraćao nego materi: — Mladene, treba mi (to i to). Ako li da uzmem? Čak ni to nju nije vređalo.

Da kao pre, u isto vreme, rano se otvara. Da čim se iz njihove ulice izađe, naniže, posle nekoliko dućana, odmah se njihov raspoznaj

I onda, ako Mladen, preko dana, ili pred veče, u nevreme, pre no što se čaršija zatvori, sasvim slučajno poslom kakvim kući dođe, ono materino usplahireno, preplašeno istrčavanje

Celog dana ga je bilo u dućanu. Rano, pre svih, njihov dućan bio otvoren, spremljen. Svaku sitnicu, veresiju, tačno, pažljivo je zapisivao, uvek dnevni pazar

glave, ozbiljnije prolazeći, nazivao bi boga, na što bi mu otuda, iz dućana, sam hadžija uvek glasno odgovarao. Pre to nije činio. Naročito u početku.

Tako, već nije kao pre, dolazeći ovamo k njemu, još sa ugla ulice, počev od te hadži-Zafirove magaze, prolazeći pored komšijskih dućana

I dolazeći k njemu, ne bi kao pre pravo ulazila, išla tezgi, čekmedžetu, već bi još sa praga, ulaza, počela da čisti, rasprema, nešto diže, da bi samo

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Naročitu moć ima b. l. koji je pronikao iz glave prve zmije koju u proleće vidimo (ili: iz zmije koju ubijemo pre Blagovesti, ili u Međudnevice). Ko takav struk b. l.

B. l. se baje oko bolesnog mesta (ŽSS, 329). Koga hvata groznica, ispeče pre sunca glavicu b. l., ode kakvoj vrbi, tresne je i rekne tri puta: »Ne tresem s tebe rosicu, nego s mene groznicu«, pa

, 18). Smatra se, međutim, da je grehota kititi se (svežim) bosiljkom pre Krstova dana (GEM, 5, 1930, 40). Apotropajski cilj svakako ima i običaj da se kladenac kiti b.

lek je od slepoće (GZM, 4, 140). Naročito je dobar lek od svake rane b. sok koji se nacedi na Ivanjdan pre sunca (ZNŽOJS, 10, 53). »Koje cveće najhubavo raste?

bukovom granom (ako nema leskove), i kite bukovim granama tor i kuću (SEZ, 17, 181; u okolini Niša na Đurđevdan pre svanuća donosi se u kuću b. grančica, SEZ, 14, 134).

Neka mi izađe na san!« (іbіd., 643. Slično gatanje i u LMS, 139, 87, samo što tu V., pre no što se metne pod jastuk, treba tri puta obneti oko kuće).

Ćorović, Sveti Sava u nar. pr., 187, upor. i BV, 16, 1901, 212). Sveti Andrija na kraju svog prvog života (pre svoje palingenesije) spalio je sam sebe na l. (SEZ, 41, № 166). V. l. ima u bajanjima i narodnoj medicini važnu ulogu.

). VINjAGA Weіn (wіlder) . Vinjaga. Bolesnika od velikog kašlja treba pre sunca provući kroz v. (Karadžić, 3, 1901, 128; SEZ, 13, 1909, 342). VISIBABA Schneeglöckchen (galanthuѕ nіvalіѕ).

Isto tako praktikuje naš narod i magično opasivanje vrbom, i to naročito čine žene; ono se vrši, obično pre sunca i u vezi sa ritualnim kupanjem, na Đurđevdan (ŽSS, 121; SEZ, 7, 106; GZM, 6, 1894, 371; 374; Karadžić, 3, 1901,

Prema usmenom saopštenju, koje se odnosi na okolinu Rume, vrbove grančice ne treba unositi u kuću pre Cveti, a toga dana donesu se iz crkve i njima okiti kuća, »da je čuvaju od groma: jer u v.

To je opšti biljni praznik, Biljani petak (cf. npr. Karadžić, 3, 1901, 121) i Đurđevdan; to je Spasovdan; i to je, pre svega, Lazareva subota, odnosno Cveti, kada se v. osvećuje u crkvi, i koji se dan i naziva Vrbicom.

S pomoću v., po sili analogne magije, može učiniti devojka da joj poraste kosa. Na Đurđevdan pre sunca devojke se češljaju na v. grančicama, »da bi im kosa rasla kao v.

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Što treba da radi? — nastavi Ivo. — Pre svega treba da ima osjećaja prama nevolji, a drugo da razumijeva. — Paragraf je paragraf!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Bilo je sparno već pre podne i izgledalo je da će po podne padati kiša. Toga se sećam jer sam se dugo dvoumio da li uopšte da idem na Moravu

Žmirkao sam, zraci su mi rovali po zenicama, trebalo je da prođe neko vreme pre nego što se naviknem na takav blesak.

Ovaj nema više od dvadeset i pet godina. Makarije Počeo sam pre dva dana da pijem napitke koje mi spravlja naš novi brat Dorotej. Osećam se već malo bolje. Bol u utrobi mi je uminuo.

Niko od nas ništa ne zna o ranama. Ova je osobito opasna, a činilo se, još samo pre tri dana, da se zamiruje. Prohor Čim sam video Doroteja kako ulazi na kapiju, znao sam da će se nešto promeniti u

Molitve su mu postale zbrkane. Ja mislim da je tada molio Svevišnjeg da što pre padne duboka noć i da nas ostale uhvati tvrd i dubok san, da bi mogao krišom izaći napolje da se ratosilja bede pa da se

Prohor Iguman se uzvrpoljio. Celo pre podne je tumarao po dvorištu i svaki čas pogledao prema istoku odakle je trebalo da se pojavi njegov ljubimac.

Ovaj koji je k nama došao vrlo je mlad, verujem moj vršnjak. Uopšte, tako je neobičan. Ima snažan stas, što ja pre nikad nisam videla u jednog monaha. Ne bih rekla da ovaj mladi stasiti čovek preterano muči svoje telo dugim postovima.

Nebo se otvorilo i na žednu zemlju pao je plah dažd. Morava se zamutila. Proći će najmanje desetak dana pre nego što se razbistri. Dani su čisti i prozračni posle provale oblaka, koja se sa olujom sručila na Vratimlje.

Ima li ljudskog srca koje može da otrpi? Dimitrije Pre dve godine u Vratimlje je doskitao neki Jevđenije, probisvet i varalica.

sa halabukom i grajom, opijeni zlobom i pakošću, smehom grlenim i raspusnim, gledam ih kako se guraju ko će od njih pre ustavu da digne i divlju vodu u badanj da pusti, da se kamenje pokrene, izdrobi mi meso i kosti, u kašu da me pretvore, a

Otišli smo u Skoplje nekoliko dana pre početka svečanosti. Sa svih strana pristizale su povorke, dolazio je cvet plemstva da uveliča kraljevu svadbu.

Jelena Znam da sam poslednjih godina postala troma i aljkava. Nekada sam, ne tako davno, možda samo pre koju godinu, po čitav dan provodila negujući svoju lepotu.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1886. (TO JE BILO - SEĆAŠ LI SE?) To je bilo - sećaš li se? - pre milijun možda leta. Kad još nigde nije bilo ovih ljudi, ovog sveta.

„Prijane, - rekoh mu najzad, - i ja ću s izjavom prići: Za vas će najbolje biti odavde što pre otići, I to je najpreča dužnost, od koje koristi ima, Što će u svoje vreme koristi doneti svima: Jer cela galama ova

1884. GRAĐANSKA VRLINA Strog i uzvišen preda me je stao, Oružan mačem i grančicom krina... Ah, poznajem ga, i pre sam ga znao, Sa svetla uma, pravde i vrlina.

A dušman ako narodu mu preti, Sa mačem ume za narod umreti. Ja ga poznajem pre mnogo stoleća, Od kako služi pravdi i vrlini, U dvoranama državničkih veća, U drevnoj Troji, Rimu i Atini.

Ali jednog majskog dana Zaprosi je vitez vredan, „Hoću“, reče nežna pana, „Ali imam uslov jedan: Pre negoli htednem mlada Ostaviti polja svoja, Da trkamo ispred grada Stigneš li me? Biću tvoja.

Al' on je vukao zvona I kao gospodnji uzvik svečano grmljahu ona U mraku i oluji... No, pre neg oluj dođe, Kmetica lepo se spremi i onda u zabran pođe.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Prepiska nije razgovor; njoj će, pre svega, nedostajati ono duševno raspoloženje koje je našim razgovorima na obalama plavoga alpijskog jezera, davalo tok i

Još pre sto godina, kada su naša znanja o svetu bila samo maleni deo današnjih trebalo je bogodanim veštacima Humboltu i Aragou

Kao što vidite, draga prijateljice, kroz vremensko prostorni kontinuum može se u mislima divno putovati, tamo-amo, u pre i posle. Ta putovanja koja sam do sada preduzimao iz moje naslonjače bila su samo izleti poletarca iz svog gnezda.

plodan, te je na bednom kulturnom stepenu pokrajina bivše Turske carevine, no u davnoj prošlosti, koja je tekla od pre šest hiljada pa do pre dve hiljade godina, taj kraj izgledao je drukčije nego sada.

kulturnom stepenu pokrajina bivše Turske carevine, no u davnoj prošlosti, koja je tekla od pre šest hiljada pa do pre dve hiljade godina, taj kraj izgledao je drukčije nego sada.

A i čemu? Nije bilo više čoveka koji bi bio u stanju da te spise pročita i razume. Tek pre 120 godina probudio se interes za te istoriske dokumente, a danas, pošto je naučnicima pošlo za rukom da njihova

Slično je i sa svima ostalim jasnijim zvezdanim skupovima neba. Zato su vavilonski sveštenici, već najmanje pre četiri hiljade godina, a možda još i pre, grupisali zvezde neba u zvezdana jata i nadenuli im imena.

Zato su vavilonski sveštenici, već najmanje pre četiri hiljade godina, a možda još i pre, grupisali zvezde neba u zvezdana jata i nadenuli im imena.

ATENA, ARISTOTEL I NjEGOVA SLIKA SVETA Atina Lepe poštanske marke sa Akropolom i Tezejevim hramom izvestile su Vas, pre no što ste ovo pismo otvorili, da se nalazim u Atini. - Stvorih se naprasno ovde.

Pravo blaženstvo su samo oni lepi časovi koji nam neočekivano dođu. Ako ih sagledamo kako dolaze, mi ih proživimo pre no što stignu, a tim stvarni doživljaj gubi svoju neposrednost.

- Učinićemo to, mi oboje, zajedno! Ja Vas, dakle, draga prijateljice, očekujem u predvorju Nikinog hrama. Pet minuta pre no što zvono dadne znak za polazak, sakrićemo se u celi Erehtejona; onde ćemo sačekati dok svi ljubopitljivci ne ostave

Hvatam kazaljku sata sveta, pomeram je unatrag, i zaustavljam je na godini 323 pre Hrista. Sat škripi i reži, ali sluša. - Iznenađeni, gledamo oko sebe.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

je informativan: pošto se Jovan Jovanović Zmaj (1833–1904) smatra osnivačem srpske književnosti za decu, dela objavljena pre Zmajevih zbirki pesama ili uporedo sa njima (najšire gledano, zaključno sa godinom Zmajeve smrti) možemo uvrstiti u

počinje se sa prilagođavanjem književnih dela za potrebe školske lektire, izdaju se prvi listovi i časopisi, namenjeni pre svega nastavnicima, a zatim i učenicima (na primer, u Parizu 1757.

vek) prevode i pripovedaju širom Evrope. Krajem 18. veka neka od ovih dela prevode se na srpski jezik – čitaju ih, pre svega, deca Srba u Austrougarskoj.

, vek pre Erićevog Vašara u Topoli. Međutim, deo pesme u kome trgovac ubeđuje kupca da kupi već pohabani kaput, šaljivo predstavlja

Poezija srpskih prosvetitelja i romantičara (ovde, pre svega, mislimo na autore koji namenski pišu ili prevode tekstove za decu) pokazuje, pre svega, potrebu pisaca da decu

i romantičara (ovde, pre svega, mislimo na autore koji namenski pišu ili prevode tekstove za decu) pokazuje, pre svega, potrebu pisaca da decu vaspitaju i poduče moralnim vrednostima, a zatim i da ih zabave.

Valjda moju milu Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne znaš, mila, Šta pre od milote, Jer si tako sila Videla krasote. Ti joj lice belo Vide i rumeno, I još viti telo I to oko njeno.

Stanković, Borisav - TAŠANA

TAŠANA Ostavi to, Stano! Nego hajde što pre sa tim oblačenjem. STANA (nastavi oblačenje, ispravlja, namešta joj bore na šalvarama, anteriji). Čuje se bat nogu.

ovamo kod mene kad dođete, ništa ne znate, ništa ne vidite, nego se samo grčite, sklanjate, gledate da ispred mene što pre pobegnete. I onda ja sve moram da znam, da bih za sve ja bila kriva.

ne izlazi, da nikoga više ne vidim, ne čujem, pa ni samu tebe, ni oca, da bi bar onda ovde sama, pusta, zatvorena što pre umrla, izludela i svršila. (Razjareno, unezvereno ide po sobi.) Oh! Ovo je strašno!

On, samo da mu se ne prebaci kako je nedostojan i nedorastao za tasta ovake i ovolike hadžijske kuće, pre bi me mrtvu gledao nego što bi dao da se u što pokojnikovo dira! A za hadžije: hadži-Ristu i druge?...

I meni sad milo da živim. Pre: idem čaršijom i niko da me oslovi, niko sa mnom reč da progovori. A sada: svaki, pored ma kog dućana da prođem, zove:

Sedi! Sad će Stana doneti. (Da skrene razgovor): Eto baš pre neki dan bila je kod mene Lena (sedne), tvoja sestra. I ne znaš koliko mi se hvalila tobom.

E, gle ti nje! Ah, samo dok mi dođe! Izgrdiću je više nego za ono pre što sam je izgrdila. MIRON (ljubopitljivo): Za šta, za šta si je grdila? TAŠANA (crveneći): Ta za ono, dedo...

Znaš, kad ti ne možeš u rukama vruće bubrege da držiš, a ja trčeći da što pre donesem tanjirić, dok ti bubrege ne baciš, udarim ga o vrata kućna i načnem.

(Hoće da skrene razgovor, seti se): Baš dobro! Znaš, pre dva, tri dana bio sam na preslavi u vašem selu, gde je vaš čivluk.

Pa, ako, ne daj Bože, umreš pre, da onda zbog te tvoje zadužbine nikome ne može padati u oči: zašto sam jednako na tvome grobu, i zašto tebi najviše

Može ko ući i videti te takvu. TAŠANA (u prkos): Neću. Pred tobom neću da se krijem. Nisam se krila ni pre, kad si s pokojnikom dolazio, pa neću ni sada. SAROŠ (prekida je): Pre si bila druga, a sada si druga...

Nisam se krila ni pre, kad si s pokojnikom dolazio, pa neću ni sada. SAROŠ (prekida je): Pre si bila druga, a sada si druga... TAŠANA Nisam. Za tebe sam uvek ista.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Nije ni lepa devojka. „Miraz će imati, to joj je sve” — govori šor. — „Ako i to ne pojedu doktori.” Pre dve godine Seka se bila razbolela od otoka u kolenu jedne noge. Ozdravila je, ali je noga ostala sa smanjenom moći.

„Ko da je vodi!” — briznuo je u plač majstor Kosta. Rista je mogao biti pomilovan još pre dva meseca, ali nije hteo da piše molbu.

Suvo seme stavi na dlan i miriše ga. Uveče sedi u baštici „dok se mirisi ne zatvore”. Naposletku uđe u sobicu, i pre no što će leći, okvasi oči bogojavljenskom vodicom. To mu je Ristana ostavila nekako u amanet.

Jednog dana zaboravi sve, leže u postelju, i pozva advokata. Posle sahrane — ne pre — da advokat piše Risti, a ako Rista ne može doći, onda Seki. Adrese dece svoje samo je otprilike mogao dati.

Starinski, izupotrebljavan, tesan, slabo negovan, blatav i prašljiv, zazvrji pre pet sata ujutro, danas-sutra, kao amin u molitvi. Gospa Nola se vozi na njive, u kukuruz, u mlin, na salaš, u neko selo.

Stanojla Perčinova videla je Tošu Lazarića, starog momka, svega jedared pre nego što će se za njega udati. Kad je po nekom trgovačkom poslu naišao, neočekivano i za njega, u malu varošicu na

Za Boška je odbegla bila, rodila mu sina pre vremena, pa je i sahranila to dete ljubavi pre vremena. Boško se posle smrti detinje promenio prema ženi i kući.

Za Boška je odbegla bila, rodila mu sina pre vremena, pa je i sahranila to dete ljubavi pre vremena. Boško se posle smrti detinje promenio prema ženi i kući.

Za svoje mlade godine, mnogo je znala, brinula, i samovala. Boško, još više nego pre, ili po trgovačkom poslu na putu, ili po ličnim stvarima u varoši. Stanojla sve oprašta i zaboravlja, kao i njena mati.

Barem da se jedared vidi ko su Lazarići i Lazarićke... Raskrstio sam za sreću pre dve godine s onom Mađaričetinom; ovaj, više volem sam da kažem... I tako je Nola rasmejala još poslednji put svog oca.

— Moj otac je govorio: Bogu božje, caru carevo, a sve drugo u kasu i pod ključ. A ja velim: Šta sam pre podne zaradio, s toga ću posle podne ja, Toša, da skinem kajmak. — Voleo je stav i gospodstvo.

I tu sam nakaznost prvi put videla u ovoj blagoslovenoj zemlji... Koje čudo onda što je Srba pre vremena počeo da gleda noge cirkuskim igračicama...

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

No pitanje je (upravo ja sam sam sebi pre dva meseca ovo predložio) šta ću da pišem, da opet koliko-toliko zevanje ne prouzrokujem?

Govore o stvarma i jeziku koji se samo u knjigama nahodi, i svađaju se je l’ carstvovalo debelo jer pre tisuću godina u slavenskoj literaturi, ili ne, a vospitanije svoje dece sluškinjama ostavljaju. No šta je to invokacija?

Ovo dobro za rukom ispadne. Gospodari, premda srdeći se, namažu oči pljuvačkom, i tako pre neg’ što po sata izbije, nijedan se u postelji ne nađe. Sad im služitelji bedu predstave i osobito suščestvo.

Najbolje je delo ostaviti na nekoliko dana. Obično spisatelji, pod izgovorom mnenija o svoji deli dobiti, običestvuju pre vremena faliti se i sočinenija svoja, dok su jošt u rukopisu, pročitavati, tako da kukavni slišatelji moraju, il’ im se

kao na primer Ljubomir, kao što je — (ne znam kako mu je ime u Poljskoj ljubičici), sljedovatelno i Roman će bez sumnje pre il’ posle nad neprijateljem trijumfirati.

tom sumnja, alegoričeske knjige za svedodžbu dajem da čovek sa svojom sudbinom nezadovoljan ponajviše o onom sanja o čem je pre toga budan mislio.

tom sumnja, alegoričeske knjige za svedodžbu dajem da čovek sa svojom sudbinom nezadovoljan ponajviše o onom sanja o čem je pre toga budan mislio.

koji je Muameda u mesec nosio tako beslavno umro kao i mlogi ljudi na svetu; i iz ovog poučavamo se da nikad ne valja pre smrti govoriti: srećan sam, ili slavan sam, ili ništa mi ne nedostaje.

« — Kad ćemo je prositi? — »Zar nećete ići da ju najpre vidimo?« — O, ona će mi se dopasti; daju li novce pre venčanja? — »Novci su u svako vreme gotovi.« — Pravo! Dakle, do osam dana.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ali ja bih bio neskroman kad bih rekao da su gornji razlozi jedini koji su me rukovodili da napišem autobiografiju. Pre svega, nisu ni stoga što ja sebe ne smatram velikim čovekom, te sam sa te strane bezbedan i miran, uveren da će moja

Naprotiv, osvrćem se da se nasmejem smehom, za koji se ovde, pre no ma kad inače, može reći: „Ko se naposletku smeje, najslađe se smeje!

Još jedna uzgredna napomena. U doba kada ću se ja roditi i nešto pre začela se među narodima Balkanskoga poluostrva ideja o zbliženju i zajednici, te da udruženi pregnu na zajedničko delo

To ocu nisam mogao da oprostim utoliko pre što je imao dosta dece, pa nije među njima morao baš mene izabrati da napravi tako pakosnu šalu.

Ja ne znam po kome sam redu vožnje ja trebao da stignem sedam dana pre, ali znam da sam u tom zadocnjenju celoga svoga života ja video jednu tragediju.

sam opet pao u fras, i to bez ikakvog naročitog razloga, već više iz pakosti prema doktoru koji me je na po sata pre toga pregledao i rekao da sam zdrav kao tresak.

Oh, to vam je bila čitava komendija, tako da smo svi popucali od smeha. Ja lično nisam bio toliko pretenciozan da što pre dobijem prvi zub, ali mi je otac dosadio zavlačeći mi neprestano kažiprst u usta i pipajući me po desnima.

To je onaj lepi naš običaj da se detetu kad prohoda lomi pogača nad glavom. Ali, pre no što će se pogača prelomiti, na nju se stavljaju razni predmeti i stavlja pred dete, te se pusti da se samo maši, i ono

posle ovakvih mojih, inače vrlo iskrenih izjava odmah zadigli suknju, bilo otac ili majka, često čak otimajući se ko će pre to učiniti. To često zadizanje suknje kompromitovalo je u mojim očima njen ugled, što uostalom i inače u životu biva.

Ja sam se slagao sa većinom u komisiji, da je bolje istući me sutra ujutru, računajući razume se na to da se ujutru pre zore izvučem iz kreveta.

“ pre no što je čovek mogao n završiti misao. Treća parka, ona što skraćuje čoveku vek, bila je zato da ja budem profesor.

To je bio čin koji je označio da sam od tog časa gimnazijalac. Pre nego što ću poći u gimnaziju, otac mi je održao jednu dužu reč, ubeđujući me da sad već moram biti ozbiljan i misliti

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

A oni iz crkve nešto iznose. Jest. Nemci su, vide im se kalpaci. Opet zadrhtah i obuze me lud strah da što pre umaknem odavde. Uverili smo se. Dosta je. — Da opalim šapnu jedan ordonans komandiru. — Pst! — učini kratko komandir.

Za nama pripucaše. Podnarednik Žika dojaha jednoga konja i reče mi da se popnem. Kakvo uzjahivanje! — Beži što pre! — viknem mu ja, jer počeše da pršte kuršumi oko nas. Onda potrčah. Mitraljez sa brega poče da klokoće.

Zapali su u snop mitraljeza. Uto nalete moj seiz sa konjem. Iako su vojnici navaljivali da jašem, da bih što pre umakao iz ovog ubistvenog prostora, odbio sam to odlučno. Nisam hteo da se odvajam od njih, ma šta me snašlo.

— upade podrugljivo Luka. — Ne verujem! — Vala, ako budemo morali na granici da položimo oružje, ja odoh... — Pre svega, pita li vas ko, te sada vadite oči... A ako želite da čujete moje mišljenje...

Pričaju vojnici, pričaju komordžije i svi oni koji ne uviđaju da današnje ratovanje nije isto što i ratovanje pre pet stotina godina.

Sada ne mogu. A ne znam ni sam da mu odgovorim na pitanje. Govorimo... uveravamo, samo oni neka rešavaju što pre. Na poljani potpukovnik Petar sakupio vojnike i drži govor: —...

— Ništa nam, pope, ne bi škodilo. Ti bi navukao epitrahilj, očitao molitvu, i šuma bi izrasla! — dira ga Luka. — Pre bih ja očitao molitvu da se tebi jed nom zaveže jezik. — A-ha... Kipislcauf, pope!

Po razbacanim stvarima i mrtvim konjima vidimo da se pre nas neka jedinica lomila preko ovih krševa. Na jednome useku ugledasmo mrtvog naduvenog konja.

Bombe iz aeroplana počeše da prašte po varoši. Crnogorci pucaju iz topova razornim granatama te ne znamo od čega pre da se čuvamo. Gladni vojnici lutaju ulicama. Jedan seo na prag kuće, stavio pušku pokraj sebe i pritajio se.

— Čuo sam danas da divizija broji svega dve hi-ljade sto trideset i šest ljudi. A na dan mobilizacije, pre godinu i po dana, bilo nas je dvadeset i osam hiljada... Ljudi idu turobni i ćutljivi.

Novi život. A pred morem ogromna peščana ravnica, po kojoj jure automobili. Vojnici oživeše. Ah, samo da što pre stignemo. Suri brodovi, kao ogromna brda na vodi, dremaju na pučini. Komandanti odjahaše napred.

Kuvaju krompir. Pokazao sam kuvaru na kazan i rekao „Serbo“, a on klimnuo glavom. Luka se nasmeja. — Ovi bi trebalo pre nas da vode, nego mi njih. Neki pešaci bili su u „živom razgovoru“ sa mornarima. Nisu nas videli.

Petrović, Rastko - PESME

Ožalošćeni ... do groba. I na grobu će biti napisano da je bio Talenat veliki, i da je umro vrlo mlad. Jednom pre smrti poginuo je bio kao heroj na Ceru.

Nad glavom ruke te: šta dotiču, šta pridržavaju? Il jedan refleks milovanja i stvarnosti Pomilovati znale su Još pre no što se rodiše!

će ti zauvek ostati zaražene Užasnim zbiljama koje si negde živeo, I kojima ćeš opet pošumiti Sve provalije sna, Još pre rođenja - zalud za spas tvoj - od beskraja obnažene.

Ima! Ima onih što, iz spavanja, probude se pa vide Nedogled, Očiju plavih kako sedi kraj prozora, I pre no što upiju je u pogled Naloču se opet sna i umora.

Ja pak nemam ništa protiv morala, kao što nemam ništa ni protiv akademija nauka, već znam da život postoji pre i posle društvenog morala, izvan, ispod i iznad njega, da i ono što društveni moral smatra nakaznim ulazi tako nužno u

? Uznemirava me sve to koliko I očekivani odgovor za posle mog poslednjeg daha. Ne boj se. I prošlost pre našeg rođenja, i istorija zavisi od našeg izbora. Danas je to Francuska Revolucija a juče Rimska Imperija.

Da, izbor je slobodan, što se tiče istorije i prošlosti pre rođenja; ali u trenutku rođenja! Od sad je pokret tela počeo da obrazuje naročiti značaj po život, i značaj taj:

Postoji li Slučajnost: onda ona ulazi u tragični materijal prirode; dok Harmonija pre stupa kao osmeh na lice pobediočevo: Čovek je nepreglednosti životinja, tj.

Al još je ljubim i dahom tim svoj dah nisam mešao, Sa radošću sam je gledao pred ticama što pasu, Pre nego onaj nebeski krik i jednom sam prešao.

Zaboravi! Zaboravi! Il pogledaj još jednom to divno veče što pada: Pre no što pođeš smrti, da ne živiš vaše nikada, nikada.

sam u toj oštroj svetlosti Beznadežno van čovečanstva prvi trenutak kada moraš živeti sam od svoje krvi i disanja pre prvog krika i zraka apsolutno pre prve želje da ne živiš.

van čovečanstva prvi trenutak kada moraš živeti sam od svoje krvi i disanja pre prvog krika i zraka apsolutno pre prve želje da ne živiš.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Sada tek nije mogla da čeka. Zašto da čeka? Dokle? U nestrpljenju da što pre krene u čuda Gornjeg sveta, Sedefnoj ruži postade mrzak svet morskog dna. Odvratnim joj se učini čak i slatki šum mora.

3atim se jednoga jutra diže još pre zore i pođe u svet da nađe leka nevolji. — Šta da radim? — pitala je i drvo, i potok, i zvezdu, i žabu.

Ali, ne uplaši se žena, ne obrati pažnju na žar koji joj je skidao kožu sa tabana i stiže do vrha Sunčevog Brega još pre nego što je sunce iz mora izašlo. — Otkuda ti ovde, ženo? — zgranu se Sunčeva majka. — Ko te je preneo? Šta hoćeš?

Kako su samo zapinjali! Kako žurili! Ali, uspelo im je da pre zime podzidaju mravinjak i obezbede hranu i sebi i svojim budućim potomcima.

Kako jurila ka mravinjaku. Ali, jurio je i Belko, napregao svu svoju snagu i stigao do mravinjaka pre reke. — Sve ostavljajte i bežite! Reka se izlila iz korita!

— Nije moguće! — prođe mu kroz glavu. — Ludo bi bilo poverovati da je ovo ono isto devojče koje je još pre pola veka video kako iz mreže vadi ribu i baca je u reku? Sumanuto! Ugledao ju je samo jednom, i nikad više.

— U redu! — uzdahnu Varalica, uze vrećicu, a trgovac odjuri ka naznačenoj bačiji da što pre ovce otera, da ne bi momak na boljeg platišu naleteo. A Varalica? Nasmeja se na sav glas i naruči bure vina.

Ali, na zapadnom vidiku Mesec izađe. Ubrza Varalica korak da stigne do veštičjeg loga pre nego što se Mesec do vrha neba popne.

Možda varate... — ubrza Varalica korak, gluv za kletve, svestan da mora stići do izvora pre nego što zrak sunca padne na njega.

Zavara li je i ukrade li košuljicu — moći će i gutljaj vode da zagrabi i pobegne, ali ne pre nego što košuljicu nazad baci. Koja je tu hitrina potrebna? Koja prisebnost?

— A, to si ti rešila da se prošetaš? — nasmeja se, ugledavši jednu zaboravljenu metlicu kojom je pre nego što su kupili usisivač, pomagao majci u čišćenju. Umiren, dečak se vrati prozoru.

— Moj sused je bolestan i ja ću počistiti i ispred njegovih vrata, pa i trg na uglu naše ulice ću počistiti. Zar se, pre nego je ova nevolja naišla, nismo tu sakupljali svako jutro? Kako da ga ne počistim?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Povodom toga, misleći pre svega na starogrčku epsku poeziju, Marks kaže: „Što se tiče umetnosti, poznato je da određeni periodi njenog lrocvata

drukčije to nije ni moglo biti, kad se ima na umu da je epska poezija bujala u narodnim dubinama mnogo vekova pre pojave vlastele, da je u tim dubinama stvorena i da je otuda došla i u vlastelinske dvorove.

o njima imamo tek od XVI veka, ali je prirodno pretpostaviti da su one — kao i kod drugih naroda — pevane mnogo ranije, pre pojave feudalaca, u vezi sa drugim ličnostima i događajima. Vuk Karadžić tako nešto i pretpostavlja.

Ali ovde možemo da ukažemo samo na nekoliko značajnih činjenica koje je istakao Branislav Đurđev. Pre svega, treba imati u vidu da je turska vladavina od početka stalno bila praćena bunama.

Kako to da se razume? Pre dolaska Turaka, pa i u prvo vreme turske vladavine, odnos naroda, odnos kmeta prema domaćoj državi, svakako, morao je

naroda, odnos kmeta prema domaćoj državi, svakako, morao je biti mnogo drukčiji nego posle — u toku turske vladavine. Pre dolaska Turaka kmet je imao prema sebi kao eksploatatora domaćeg feudalca, kmet je državu domaćeg feudalca osećao kao

Po jednoj drugoj podeli, koja potiče od Vuka Karadžića, našu epiku čine pesme starijih vremena (tj. o događajima pre hajdučkog i uskočkog vojevanja), pesme srednjih vremena (tj. o hajducima i uskocima) i pesme novijih vremena (tj.

2 Pretkosovske pesme U pretkosovski ciklus spadaju, pre svega, pesme o Nemanjićima (Nemanji, Savi, dušanu, Urošu) i Mrnjavčevićima (Vukašinu, Uglješi i Gojku).

I šta je bilo potom? Blaženi se okonča sečenjem glave, a njegovi mili drugovi primiše smrt istim načinom pre njega, moleći mu se što su mogli lepše da oni svrše pre njega, te da njegovu smrt očima ne gledaju“.

sečenjem glave, a njegovi mili drugovi primiše smrt istim načinom pre njega, moleći mu se što su mogli lepše da oni svrše pre njega, te da njegovu smrt očima ne gledaju“. Ta srpska priča stavljena na Hartiju oko 1431.

Ovakvo shvatanje nebeskog i zemaljskog carstva nastalo je u svom prvobitnom obliku još u rodovskom društvu, pre mnogo hiljada godina, kad je rat bio jedan od osnovnih vidova privrede.

ali ta je odluka ostala mrtvo slovo sve do poslednjeg (dvadeset četvrtog) pevanja, jer su i dalje i posle odluke, kao i pre nje jedni bogovi pomagali Ahejcima a drugi Trojancima; u takvoj situaciji, razume se, borba Trojanaca nije bila

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

— slonira SMEŠNA PRAŠUMA U prašumi U toj zbrci Nestali su lavu brci Dok je malo dremao Dok se za lov spremao Pre no što je đipio Neko mu ih zdipio Kako bruku da sakrije Ćosavo mu lice Svima priča da se brije Kod šašavog brice

maze tatine Piju batine ODANOST JE PSEĆA Odanost je pseća Od ljubavi veća Kad reži i laje Ne pitaj ga šta je Pre će u grob leći Nego li ti reći Njemu je u svesti Kako će ujesti UZEO SAM HARTIJU I OLOVKU Uzeo sam hartiju i

loz Rekoše mi ČOVEČE SVRATI OPET DOVEČE AKO BUDEŠ DOBAR GOST NAĆI ĆE SE NEKA KOST JEDNOGA DANA Jednoga dana Pre sedam dana Srelo se sedam Gotovana Prvi gotovan Naočit mlad Sede pa reče PREZIREM RAD Drugi gotovan Nemade

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

OGLEDALO 399 BOG STRAHA 401 PAHORSKI BOG SE SRDI 403 PROROK GOVORI 404 U VOĆNjAKU OBRATOM ČARDAK 405 BOG PROSJAK 406 PRE VREMENA BI I POD VREME DOĐE 408 MOJSEOV POKROVAC 410 PRITČA 411 ALEGORIJA OBJAŠNjENA DVOSTRUKOŠĆU ČOVEČIJE

Prosim te, ponikom ne počini opet dole preklonito ka venuto sušeno cveće s krvotočenjem od sebe! Pre si točila crven greh, a danas iznova si pak procvetala i povratila si se ka uvenut cvet ugledno, jer dotakla si se

Zato pak hoću učiniti da ti se hjeruvimi po gospodski lepo poklanjaju i služe ti. Kano gost stidljiv ispred Boga od pre si se krio; a sad, eto u sebi Boga kriješ naga!

Kano gost stidljiv ispred Boga od pre si se krio; a sad, eto u sebi Boga kriješ naga! Obukao si se pre u rđavu, sirovu kožušinu, tako sad i sâm sam se, rad one tvoje sramote, preodenuo s tvojom kožnom haljinom kano Bog s

Večiti domovi tamo, i selišta mnoga, magaze pune s blagom, otvorene stoje: nebesno carstvo pre veka i sveta prigotovljeno je — takvo golemo dobro, što ga nikad niko nit ga je čuo ni video!

A tu ću i ostati kod tvoga groba da moje nadanje, a tvoje uskrsnuće skoro vidim. I pre svega toga, zaktevala bih boljma ujedno sad s tobom odrešiti mi se s telesne sveze i sići i meni u Ad za tobom!

MUDROST Gospod me je sazdao na započetak putova mu svojih; pre veka me je osnovao, pređe sviju brda rodio je mene.

Dšti Irodijadina je suludo prosila dar za svoju igračinu, — glavu Joana Predteče. O TIRANIMA Bili su i od pre na svetu mnogi zli i opaki mu čitelji, tireni, što su ljude zlom pedepsali i mučili moreći.

Verni jezici božastavni cvetak sebi uskidoše... SOLOMONOV GREH Ne stoji poštenje u uzrastu Pre bi se more presušilo nego li se kojoj laži pronaći može u njegovi proročaski psalmi!

A drugo pak, i željaše hitro se, pre ostalih apostola, kod njega naći... Te to toga rad gospod znajući mu njegovu žustru ćud i raspaljeno k njemu srdce i reče

Pak nam i to zabranjuješ, i došao si ovamo pređe vremena i pre suda da nas na muke mećeš. Pređe tvoga groznoga suda da tako plaho padnemo u tvoje ruke, bojimo se od toga.

Videh sutradan pre zore gde tušteni ljudi vrve u crkvu; idoh i ja šnjime i uđoh u crkvu žensku pripratu, stadoh onde.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

A posle, baš da je sve zaboravio kalfa Kote, nije trebalo da zaboravi onaj šamar što ga je pre nedelju dana dobio i on sam od majstor-Mana kad je tu istu pesmu pred njim zapevao.

Bilo mu je tako dvadeset dve ili tri godine. Vrlo je rano otpočeo radnju na svoju ruku. Otvorio je dućan pre nekoliko godina, ali ga je zatvorio, jer je morao u vojsku.

A pre toga bi sâm počistio metlom ispred dućančića, zadirkivajući devojke koje se s česme sa stovnama vraćale, ili bi s onim

Kad je ovo po drugi put, posle vojske, otvorio dućan, i mušterija je prema dućanu mnogobrojnija bila nego pre. I on sad nije imao nužde da uskače na ćepenak, nego je ulazio na vrata dostojanstveno; zastane uvek malo na vratima i

Svačemu maniše, ništa mu se ne dopada kao pre: ni jelo mu nije zgotovljeno kao što treba, ni postelja mu nije nameštena po volji, ni košulja mu nije oprana i upeglana

Udarija baksuz u kuću i dućan; a pazar misečni stade kol’ko pre nedeljni pazar beše!... U sobu si nikoga ne pušta, a kad si iskoči, a on si turi katanac na vrata — em kol’ki katanac!

Jer tih dana baš uhvaćena je jedna čorbadžijska ćerčica, koja je pre dve godine svršila školu, kako je, na listu od Pisanke br.

bezbrižna, ne ide sokakom pa da je se ništa ne tiče, ne skakuće više s noge na nogu; a kad ulazi na kapiju, ona uvek, pre no što uđe, okrene i levo i desno u sokak i gleda... Pa i ukućani primetiše na derištetu neku promenu.

To je pan Franćišek, brat Čeh, koji je pre nekoliko godina došao sa konzervatorije pravo u Srbiju, s vrlo lepim svedodžbama i manjim partiturama.

Sada je veran i stalan član te kompanije ciganske. Pre je svirao u ćemane, ali sada više ne može: dršću mu malo ruke, što je, uostalom, — kako on tvrdi — familijarna bolest

Dođe malo posle i Zona sa drugaricom svojom, Genom Krivokapskom, onako isto kao što su pre tri-četiri godine kao deca dolazile, samo što Zonu sada prati izmećarka njihova, Vaska.

Ali ipak zamoli izmećarku Vasku da ne kaže ništa kod kuće. Vaska se obeća da će pre pristati da je ubiju nego da kaže to, a zaklela se i u oči Gmitraća, grnčara, verenika svoga!...