Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Činilo mu se da će gospoža Evdokija pasti i da je prebledela, samrtnički. Ali su ih, i dalje, svi gurali, jedno na drugo. Dreka je bila velika. Smeh se orio.
Držala ga je za ruku. Bila je prebledela. A gledala ga je pravo u oči, svojim krupnim, crnim očima. Govorila mu je da do njihovog prišastvija Vijeni nema nego
Čak mu se nije činilo ni naročito žalosno. Za nju je to bilo teško, ali pristade, brzo – Isakovič vide samo da je prebledela, da ga je gledala širom otvorenim očima, ćutke, a posle, da je zamukla. Bila je stisla ruku, pod grudima, na srcu.
Isakovič je odgurnu i htede da otvori vrata. Ona je stajala prebledela i zadihana. Kao neko dete, koje pokušava da se porve sa odraslima. Hteo je da je, najzad, izgura.
Bila je prebledela, jako. Pa ipak, ona, saginjući glavu, uzviknu, smejući se: „Ete ti! Šta sve biva u poseti rođaku! Naščo će ovo izaći?
U njima su bila opisana čuda. Gospoža Evdokija bila je smrtno prebledela, već kad je ta velika gospoža, Bečlika, u njenu ložnicu došla, a bila je zanemela, zbunjena još više, kad je kraj nje
„Pavle, serce, eto, stigli smo. Umorni smo! Ne znaješ kako nam je bilo! Nađe li Đurđa i Anu?“ Iako je bila prebledela, Varvara je bila lepa, možda i lepša nego u Temišvaru – drukčija, tiša, oči su joj se činile krupnije.
Ova crnomanjasta, vitka, devojka – koja se bliži tridesetoj – bila je netaknuto zlato. Bila je prebledela, smrtno, kad joj rekoše da je taj došljak, iz sirmijskog polka, doveden u kuću da je vidi.
niti predobila nacion naš od Austrije Višnjevskom, kurvaru, već celom rodu našem, krštenom, pruža svoju silnu zaštitu. Prebledela, kao krpa, gospoža Julijana onda reče da će Višnjevskom reći ono što je rekao, ali što je, o njoj, rekao, nikom neće
Varvara se na to promeni u licu i uzdiže na jastucima, prebledela. Je li doneo vest smrti oca njenoga? Pavle joj reče, mirno, da je bio u štapskvarteri Vitkoviča i tamo čuo nekog
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— prekide odjednom i trže se kad vide kako ona htede da padne, pa se, sva prebledela, leđima zadrža za zid. — Ništa nije. Šalim se, majko, šalim.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Momčadija prebledela, pa niko ne diše; sve uprlo oči u popu, koji razgleda jednoga po jednoga, pa, vidi se, ni sam ne može da se odluči
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Opet sa bubnjevima i urešenim Ciganima, ta litija vodila je prebledela Miloja od kuće do Kuće, od trgovine do druge, da se Turci obraduju svojoj prinovi, svojem novom bratu Turčinu, i da ga
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali kad tamo... mene nema. Priča mi on: — Znaš li, Arleta je prebledela, Poleta se značajno nasmejala, a ja sam slegao ramenima. Ispao sam lažov.