Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
megdanu, i mada je to zaista junačko delo, opet ga je Zavrzan toliko okitio da se čak i samom Stanku učinilo da pregoni. — Braćo! Ljudi! — vikao je Zavrzan oduševljeno. — I ja umem gađati!... I svi mi umemo gađati, ali onako...
Sto hiljada... mnogo! — Ko zna da l̓ je baš toliko? — reče Jakov. — Može biti da pregoni. — Tako će i biti? — veli Miloš. — Sad kako mu bude!... Nama se valja boriti dok jednoga traje.