Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zastadosmo da ljudi predahnu. Zvezde se izgubiše i potpuna tama poklopi zemlju. Naprežem oči da bih razaznao put. Počeo sam bivati nespokojan, jer
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kako vam se čini? — Smešan čiča. Ne znam samo da li će moći raditi. — Širet veliki, odgovori on i predahnu, kao da svali s pleća veliki teret. Ode da kupi što za ručak... posle neće moći, kad počnemo rad.
On se jedva dokotura do prve klupe, pade na nju i duboko predahnu. Pogleda oko sebe, kao da se budi iz duboka sna... »Što je to legla na sto ? Gle, plače !... A-a-a!.. znam !«...
Kad iziđe Ljubica iz kaljava sokaka i stupi u prostrano školsko dvorište, obuze je nekakva slutnja, i ona zastade. Predahnu od umorna hoda i zagleda se u daljinu...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Išla je kao u bunilu, u vrućici... Posle ponoći stiže pred sresku kuću. Umor je savladao jako, ali ona ne stade, ne predahnu...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Očni kapci su navučeni i kroz njih bludi mutan pogled. Na vrhu zastaju malo, koliko da predahnu, a onda pogureni i ćutljivi produžuju dalje, šljapkajući po snežnom blatu. Marševska kolona ne postoji.
AEROPLANI TUKU Približujemo se Skadru.. Vojnici se vuku mlitavo po blatnjavom drumu, Često zastanu da predahnu. Mnogi sede na gomili kamenja pokraj puta, naslonili glavu na ruke i teško dišu.