Jakšić, Đura - PROZA
— Jesu li tu svedoci? — pitaše predsednik suda svoga vratara. — Ako su došli, neka ulaze. Svedoci uđoše. Svaki je od njih govorio šta je koji znao.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— upita gospodin ministar začuđeno. — Što ste se iskupili u ponoć? — Pa da naredimo izbore — odgovori mu predsednik ministarstva. — Za kad? — Za sutra... Krajnje je već vreme. — Kakve izbore, bog s vama?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I svi tvrde da sve one konce diplomatske drži u svojim rukama ministar predsednik, koji sad nije tu, i da niko živi ne zna njegovu politiku.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Bivši hodža je tražio da postane predsednik prekoga suda, i u tome svojstvu čak kaznio smrću neke od svojih rođaka, koji su oklevali da odmah prime hrišćanstvo.
stalno nastanjenih po Srbiji (po moravskoj dolini) i odakle su Cincar-Janko iz Karađorđeva ustanka i Cincar-Marković, predsednik ministarstva 1902. i 1903. godine.
Ali sam u tursko vreme zapazio da su vođe srpske iz Tetova pokazivale takta i umešnosti. Dalje je Nikola Pašić, bivši predsednik srpskog ministarstva, tvrdio da su se njegovi stari iz tetovske kotline, iz sela Rogačeva, preselili u Zaječar.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Pa, šta ste nam lepo spremili? — pita umorno predsednik. – Monolog Julije... — rekla je tiho gutajući knedlu. – Je li neko udarao recke? — upita predsednik.
— pita umorno predsednik. – Monolog Julije... — rekla je tiho gutajući knedlu. – Je li neko udarao recke? — upita predsednik. – Trideset i šesta Julija... — odgovara riđa kozja bradica. — Dvadeset i jedna Ofelija!
— Dvadeset i jedna Ofelija! Petnaest poena prednosti za Julije! – Molim? — upita mlada žena. – Ništa, ništa … kaže predsednik. — Samo vi počnite! Izvolite... ... Ne kuni mi se.
– Bravo! — uzviknu predsednik. — Vi ste rođena glumica! Zaista, izuzetno... – Znate, ovako šta se ovde retko dešava... — objasni kozja bradica.
— objasni kozja bradica. – Jesam li primljena? — upita mlada žena. – Da li ste primljeni? — reče predsednik pružajući joj ruke. – Mogu li da dobijem potvrdu da sam primljena? – Potvrdu? Šta će vam potvrda?
— bila je uporna. Naravno, ako je moguće... Napisali su joj potvrdu. – Recite — upita predsednik — šta će vam, kog đavola, to parče hartije? – Znate — kazala je na izlazu iz učionice. – Ja.
I pokazaću mu je u takvim prilikama, da znate da hoću! – Šteta, velika šteta... — kazao je predsednik. — Ali, ako se predomislite... – Neću se predomisliti — reče izlazeći. – Gde si toliko dugo?
Da, moj gospodine, moja kći neće spavati sa svakom protuvom koja to poželi, makar ta protuva bila i sam predsednik žirija! Ne, dok sam ja živa!
Zahvalio se kelneru. Naredne nedelje, u staroj većnici pretvorenoj u restoran, predsednik opštine priredio je večeru u njegovu čast.
su se plašile da je slavni čovjek, možda, knjiški moljac, odahnuše i bi im drago što su se uverili da je kao i ostali. Predsednik naredi da se zatvori restoran i pozva ciganski orkestar u separe da svira samo za njih.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Karadžićev posao bio je da sa nemačkoga prevodi Napoleonov zakonik. Potom postaje sudija, a 1831. predsednik suda u Beogradu (»prezident slavnoga magistrata naije i varoši beogradske«).
1867. postao je veliki beležnik opštine novosadske; od 1869. do 1872. bio je predsednik varoškog suda. U Pešti kao đak i u Novom Sadu vrlo živo je učestvovao u omladinskom pokretu, kao jedan od prvaka u
1843. bio je opštinski sekretar u Budvi, od 1861. poslanik na dalmatinskom saboru u Zadru, kome je jedno vreme bio predsednik, zatim poslanik u bečkom parlamentu. Od šezdesetih godina bavio se samo politikom. Umro je u Beču 11. novembra 1878.
državni savetnik. Nekoliko puta bio je poslanik u Narodnoj skupštini, a od 1896—1899. predsednik Srpske kraljevske akademije. Penzionovan je 1899; 1901. proslavio je pedesetogodišnjicu svoga književnoga rada.
tu je 1877. svršio gimnaziju, a 1882. istorijsko-filološki odsek Velike škole. Kao velikoškolac bio je 1881. predsednik đačkog društva Pobratimstva, u doba kada je ono razvilo novu političko-socijalnu aktivnost.
Sremac, Stevan - PROZA
načelnik, predsednik i šef pošte i telegrafa. Kod ovoga poslednjega je najradije išao i najprijatnije proveo. Kad dođe, a on skine samo
Ali kako je naša zemlja uređena i u njoj vladaju zakoni, to je predsednik učinio svoje. Uzeo je sve meso od zaklanog vepra i poslao ga Maksimu, pravome saibiji, sebi je zadržao jednu plećku i
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Posle izvesnog vremena, toliko se navikla na te dočeke da je počela čak i da izbacuje parole. Na primer, kada je predsednik Zapadne Amulije, Batiš-Hasan-Koki-Petl Bej, poslednji put posetio našu zemlju, bakuta je viknula nasred Terazija:
Posle izvesnog vremena, toliko se navikla na te dočeke da je počela čak i da izbacuje parole. Na primer, kada je predsednik Zapadne Amulije, Batiš-Hasan-Koki-Petl Bej, poslednji put posetio našu zemlju, bakuta je viknula nasred Terazija:
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— I ako se jezero smrzne s vremena na vreme? — I ako se smrzne. Malo gladujemo, pa ništa. Ove zime kada se smrzlo, Predsednik je poslao poklon selu. Na mene je palo preko trideset pezeta. Tako sam imao čak i za piće. Jeste li Englez?
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SIMKA: Znamo mi, Gino, pošto je litar tvojih suza. GINA: Iju! E, jesi čula! TRIFUN: Agatone, brate, jesi li ti predsednik ovoga zbora ili nisi? Ako ti pustiš žene da se objašnjavaju, onda nikad nećemo doći do sporazuma.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Znate mi smo predsednik, a ovo nam je školski odbor. Učitelj promrmlja nešto u sebi, što je ličilo na zvuk: — A-a-a... Za predsednikom se
Zatim pruži ruku učitelju i taman da progovori (beše već razvukao usne u ironičan osmeh), a predsednik produži: — Ovo je opštinsko zlo... znate — ćata. Učitelj još više obori glavu, namršti se i pruži ruku.
Učitelj se rukova sa odbornicima i taman da se izmakne, a predsednik mu svrnu pažnju na jednog suvonjavog čičicu, koji držaše visoku stolicu i čekaše red da se pozdravi sa učiteljem.
sklopio celu rečenicu kojom je mislio da joj se obrati, ali sad zaboravi sve, pa se stade nervozno okretati oko sebe. Predsednik prekide ćutanje: — Pa eto, gospodine, mi počeli da se pogađamo sa učiteljicom za kvartirinu.
U hodniku i dvorištu puno ljudi i žena i svako drži za ruku po jednog mališana. Predsednik prvo upisa svoga sina i jednog sinovca, jedan odbornik upisa svoje dete i zatim čiča Stojan stade da poziva jednog po
Ne grešite se, ljudi ! — Taki je zakon, čiča Vuksane, odgovori mu predsednik, tako mora da bude. dosad se upisivalo svake godine samo po desetinu novih đaka, pa se nisu ni uzimala deca iz
XIV U sudnici sede predsednik, ćata i trojica odbornika, pa nešto veoma živo i poverljivo pretresaju. Bogosav je u razgovoru, a već i inače, vazda
— A ’nako veli... nastavi ćata, ministri su veseli, niko i ne sanja o promeni. — Jok, odseče predsednik. Ja znam što znam: od danas za dve nedelje biće promene, pa mi odsecite uši, ako to ne bude...
— More, selo... šta selo !... Selu je svejedno: bio mu na vratu ja ili onaj Đokić, odseče predsednik. Nego ti, Bogosave, požuri sa onim zavođenjem naplata i rashoda, pa da svedemo račun.
— Kome ?... prihvati pisar. Eno dva svedoka čekaju. Sve će to da ide po zakonu, ne brini ti — Dobro... oteže predsednik. Ti već znaš kako mu to ide, pa samo gledaj da ne bude posle valinke. Posle jednoga časa otpoče suđenje.
— Polako, more, čekaj... Znaš koliko sam ja tebe čekao na računima, odgovara predsednik, smešeći se. Đavolja posla ovi računi! — A hoće li biti što na jašanciju?
— E, kad će pre ! Tek je treći dan od promene, primeti Đokić. — Šta se budiš, more... kom ga vezeš? odgovara mu predsednik. Što ste vi juče išli u Beograd, nego za to. More, njemu se to znalo... zarađeno je. Dođoše ovi glasovi i u školu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
“ I zaista, na ispitu arheologije, Vulić kao predsednik, smešeći se, pita me: „Pod kakvim su se uglom sekle, gospodine Crnjanski, ulice, u šestom sloju Troje?
Zagatili smo ulicu. Tadašnji predsednik Vlade, Stojan Protić, odbio je da našu rezoluciju primi, ali je pristao da sasluša našeg govornika, koji je imao naše
svake nedelje jedanput, šalju svoje izveštaje ovamo; dalje, da im damo još nekoliko ordena; a, ako treba, mogao bi se i predsednik njinog novinarskog udruženja izabrati u jednu od naših naučnih akademija. Od primirja mi, ovde, svaki dan, gubimo.
Kad sam, prvi put, ušao u Parlamenat, pala je Legova vlada. Predsednik, vrlo elegantan, klanjao se na sve strane. Siromah, mislio je da je sve njega radi.
Međutim, jedan bivši ministar, koji je tobože bio republikanac, bio je predsednik Opštine, pod okupatorom, u Beogradu. To mu nije smetalo da docnije osnuje „demokratsku“ partiju. Imao je banku.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Nego, pre svega, gospodo, kao što znate, pri ovakvim prilikama red je da se izabere predsednik, potpredsednik i sekretar zbora.
Pošto se, po utvrđenom redu i običaju, časnici odborski zahvališe rodoljubivom skupu na toj retkoj počasti, predsednik lupi u zvono, i objavi da je zbor otvoren. — Želi li ko da govori? — upita.
Primite, Gospodine, i ovom prilikom uverenje o mom odličnom poštovanju. Predsednik Gl. prosvetnog saveta (Potpis)” Takve sadržine pismo upućeno je i drugom referentu.
Vlada sama piše delo koje će poslanici igrati u Narodnoj skupštini. Predsednik kluba, kao kakav dramaturg, ima dužnost da to delo prouči i da za svaku sednicu odredi poslanicima uloge, — razume se,
Posle učenja lekcija dolazi slišavanje, a zatim se drže probe. Poslanici dođu u klub i tu zauzme svaki svoje mesto. Predsednik kluba sedi za naročitim stolom, i uz njega dva potpredsednika.
— Neka ustanu svi koji imaju da igraju uloge opozicionara! — naredi predsednik. Ustade njih nekoliko. Sekretar izbroja sedam. — Kud je osmi? — pita predsednik. Niko se ne javlja.
— naredi predsednik. Ustade njih nekoliko. Sekretar izbroja sedam. — Kud je osmi? — pita predsednik. Niko se ne javlja. Poslanici se počeše obazirati oko sebe, kao da bi svaki rekao: „Ja nisam; ne znam ko je taj osmi!
— Ja nisam, šta me bediš!? — veli onaj ljutito, a gleda u zemlju. — Pa ko je? — pita predsednik. — Ne znam. — Jesu li svi tu? — pita predsednik sekretara. — Svi. — Do đavola, pa mora neko biti!
? — veli onaj ljutito, a gleda u zemlju. — Pa ko je? — pita predsednik. — Ne znam. — Jesu li svi tu? — pita predsednik sekretara. — Svi. — Do đavola, pa mora neko biti! Niko se ne javlja.
— Neka se javi koji je! Niko se ne javi. — Ti si, što ne ustaješ? — reče predsednik onome osumnjičenom. — On je, on je! — uzviknuše ostali i čisto odahnuše, kao čovek koji skine s leđa veliki teret.
— Ja ne mogu da igram ulogu opozicionara — jeknu onaj grešnik očajno. — Kako ne možeš? — pita predsednik. — Neka bude drugi opozicionar. — To je svejedno, ko bilo. — Ja volim da sam uz vladu.
— Ja neću da predstavljam opoziciju, ja sam uz vladu. Predsednik se uze objašnjavati s njim nadugačko i naširoko i jedva ga privoli, pošto mu jedan od ministara obeća neku bogatu
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Pa ide kao namazano; a tast poslanik — a zet načelnik okružni; a zet poslanik — a tast predsednik opštine. Izveštili se ljudi, pa to ti je! JEVREM: Ama, to jeste, nego nezgodno mu dolazi, baš sad uoči izbora.
SPIRA: Pa dobro, 'ajde reci. SPIRINICA: Ja i Spira smo rešili: neka Jevrem bude poslanik, a Spira predsednik opštine. SPIRA: Eto, kao da to zavisi od toga što smo mi rešili!
SPIRA: E, 'ajde, govori, govori! SPIRINICA: Pa to: rešili smo ja i Spira: ti zete da budeš poslanik, a Spira predsednik opštine. JEVREM: Pa... to može... SPIRA: Može, al' kad bude vreme tome. SPIRINICA: Ama, pusti čoveka neka kaže.
Ali tišina, brate moj, tišina, na primer. Poleti muva i cela skupština čuje zuuuuc... formalna tišina. A tek predsednik uzme zvonce pa: ziminimi, ziminimi, nimi, nimi, nim! Gospodin Jevrem Prokić ima reč! A?!
SPIRINICA: Pa jeste... SPIRA: Jeste, ne... DANICA: Osim, ako vi ne želite da budete predsednik opštine? SPIRA: Ama, želim, kako da ne želim! SPIRINICA: A baš da on nešto i ne želi, želim ja.
JEVREM: Pobogu ljudi, zar niko ništa ne zna? Ama, zar može to da bude da niko ništa ne zna? Zar predsednik nije objavio kroz prozor, kao pre? SPIRA: Nije!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
(jer brkova skoro nije ni imao, tako da je izdaleka izgledao sa onom retkom i podužom bradom; a bez brkova, kao kakav predsednik kakve američke republike). — Moram odmah učiniti jedan poklič svima mislenim ljudima!
Moj je poziv mnogo svetiji, a ne da mu se tu derem!« — pomisli Sreta, a zatim će glasno: — A ko vam je predsednik? — Pa čiča Milisav, onaj Pajić. — A... kako svet, narod, građani, slažu li se?
Tako ga jednako besposlena omladina dirala, dok se čovek ne odbi od mehane, pa neće u nju da ga, vala, baš i sami predsednik pozove. A ima još i drugih slika. Jedna baš vrlo žalostiva.
A vele da si jedan od prvih ljudi ovde. — Pa jeste, gospodin, daskalo, učitelju, tako se računa u selo. Predsednik Milisav, i posle nas trajica-četvorica ljudi. — Eh, šta posle — reče Sreta, pa iskapi čašicu. — Što posle?!
— Eh, šta posle — reče Sreta, pa iskapi čašicu. — Što posle?! Bajagi je Milisav, ako je predsednik, bolji od tebe! — E, de, gospodine — veli zadovoljno ćir Đorđe, — tako se kaže. Vlast je prva, a posle dolaze drugi.
— Ama, koji ti misliš da će onako najbolji biti, eto, sad da reknemo da čiča Milisav neće više da je predsednik, pa da treba drugoga na njegovo mesto... pa šta misliš ko bi nojbolji bio?
— Oprosti, ja ne ču’. — E, pa vidiš, dakle slušaj! Ima li koji da ’nako nije služio u vojsci a da ga je predsednik kaznio za nešto? — Pa ima... eto onaj gazda Đorđe Ružić. Njega je nekoliko puta odr’o ka’ jarca za neke kaišarluke.
sam tu za porezi i prirezi, i za komoru, za akciz, i za globu i kaznu, a mehandžija nesam; mehandžija je gazda Milisav predsednik. Njeg’ pitaj, gospodine! On ga dočekuje i krčmi mu piće. Šta će da mu praviš, gospodin-daskalo?! Nestrećno vreme!
— . . . Pa ti lepo i mejandžija i predsednik, pa da uzmemo onu drugu polovinu tvoje kuće pa da preselimo tu sudnicu, jer i tako ova sad što je, batal je i krntija
uzmemo onu drugu polovinu tvoje kuće pa da preselimo tu sudnicu, jer i tako ova sad što je, batal je i krntija kao i predsednik što joj je.
Tek vidiš, a ono ušao neki bes u selo. Ne dopada se seljacima stari predsednik. »Ama pa da je sam Sveti Nikola, vele seljaci, pa odavna je zaseo. Sve on pa on!
— veli zadovoljno Sreta, — upis jednako traje! Propašće ka’ Žironda! I zaista! Na dan izbora propade stari predsednik Milisav i svi oni što su s njim bili na upravi. Nova opštinska uprava bi izabrana.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Neće da umre kao predsednik palanačkog suda! Pogleda: sve je isto, kuće, zima, i onog poznaje, i ženu poznaje, ne, to je beda, sirotinja...
I protiv sebe će danas. Aćim skoči s kreveta. Na vratima, poguren, stoji Steva Čađević, predsednik opštine prerovske, ćuti dugo, pa kaže: — Vojska pije u grabovačkoj mehani. — Znaju da trezna neće pucati u narod.
— Vi, mlađi, nastavite — reče kad se srce rasturi u lupnjavi; uđe u opštinu, u kojoj, poguren i zamišljen, sâm sedi predsednik Steva Čađević. — Idu li? — upita tiho. — Nek idu!
Aćim ga pogleda iznenađen, obradovan. — A ko si ti? — oficir se poguri ka Čađeviću. — Ja sam Steva Čađević, predsednik opštine prerovske. I radikal! A ko si ti? — Ovo je kasa! Ovo je vlast! — viče starac stojeći na kasi.
Vikao je, pretio i lupao pesnicom, od galame se ništa nije čulo, i on se jedva vratio u svoju klupu. Nešto kasnije predsednik je dao reč Vukašinu, tavanica je podrhtavala od smeha.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Onda je svima, pa i Gospodar-Jovanu, zastao dah: njegov brat, Gospodar Jevrem Obrenović, Predsednik Sovjeta ustavobranitelja, prilazio je polako, hrom i mršav, da Kneza i svog brata koga Ustavobranitelji na čelu sa
Međutim, uoči Svetoandrejske skupštine kojoj će biti predsednik, to je već 1858. godina, pred Anastasijevića je iskrslo novo iskušenje.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„I saslušanje optuženih bila je prosta formalnost. Predsednik suda Kofenal uguši u njegovom početku svaki pokušaj odbrane. Optuženi su smeli da na svako postavljeno pitanje odgovore
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Posle mi je pokazao jednoga gospodina vrlo uslužnog i dosadnog. „Za vreme okupacije bio ovde predsednik opštine i nije bilo većeg zlotvora od njega: internirao, batinao, žario i palio i obogatio se, pa sad kao da ništa nije
Dižem, dakle, ruku, javljam se sa ostalima i vidim kad predsednik upisuje moje ime. Onda on redom daje reč i uvek na isti način: „Izvolite, gospodine N. N.
A tada, i na moj užas, umesto da postupi i sa mnom kao sa svima ostalima, on, predsednik, pošto me je nekako pronašao očima, ustaje, dovikuje mi, i rekao bih čak ironično: „Lazo, ajde, Lazo. ti dolaziš.
Svi će oni doći i ruku mu ćuteći stegnuti, i poneku utešnu reč kazati. I predsednik suda će mu svakako neku utehicu reći, i manje će se bar nekoliko dana na njega izdirati.
svedoci ništa nisu mogli da posvedoče o delu radi koga su sudska dvorana i svi njeni hodnici bili ispunjeni seljacima. Predsednik je umorno diktirao delovođi sve jedno te isto: Janko Janković, govorio je, ništa ne zna po stvari za koju se pita,
Ostavljao je on utisak svedoka koji još manje zna od ostalih. I zato što je tako mislio, predsednik ga je upitao: „I ti“, rekao je, „ništa ne znaš da pokažeš?
“ Ali je svedok ponova zakolutao unaokolo, pa se zaustavio na predsedniku: „Ja, gospodin predsednik, sve znam i ’ću sve da ti kažem. Bog pa ti, gospodin predsednik.“ Neočekivana izjava uskomešala je sudnicu.
Bog pa ti, gospodin predsednik.“ Neočekivana izjava uskomešala je sudnicu. I sudije i advokati i svi prisutni oživeše, pa se stadoše udešavati da
I predsednik se ugodno namestio u stolici sa visokim naslonom. „E pa, ajd’ sad, ne oklevaj, kaži šta imaš“, obratio se Đorđu.
Kašljao je duže nego što se iko nadao, dok su svi nestrpljivo iščekivali, pa je najzad rekao: „Imam, gospodin predsednik, kašalj u desnu plećku, baš mi je tako i doktor preporučio kako patim od kašalj u desnu plećku.
“ „Ene, pa šta ako imaš kašalj, proći će te“, primetio je predsednik, tek da nešto kaže, ali je Đoka na ovo zavrteo glavom: „Oće da prođe, gospodin predsednik, Bog da te živi, sinovi ti
proći će te“, primetio je predsednik, tek da nešto kaže, ali je Đoka na ovo zavrteo glavom: „Oće da prođe, gospodin predsednik, Bog da te živi, sinovi ti carevi i generali bili, kako da neće, znam da će da prođe.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Jedne zimske večeri 1885. godine gospodin Edison (Thomas Edison), Edvard Džonson (Edvard N. Jonson), predsednik Edisonove kompanije za osvetljenje, gospodin Bečelor (Batchelor), upravnik radova i ja ušli smo u mali hodnik preko puta
ocem ove ideje, pošto joj je dao više publiciteta i podsticaja od bilo koga drugog, pre nego što je to učinio i sam predsednik.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo Banata srpsko, naročito u onom kraju u kome se nalazi Idvor. Predsednik Vilson i g.
Nekoliko meseci kasnije predsednik Kolumbija univerziteta Batler i ja silazili smo istim liftom u hotelu Šoreham u Vašinggonu.
U to uđe i kardinal Gibons, a predsednik me predstavi njegovoj eminenciji. A on, sećajući se našeg ranijeg susreta u Baltimoru, reče: ”Poznajem ja profesora
U jesen, iste te godine, na ovaj Univerzitet upisao se i predsednik Vilson. III KRAJ “ŽUTOKLjUNAČKOG“ ŠEGRTOVANjA Slike iz Prinstona stalno su mi lebdele pred očima, kao što se na
Pored Kupera, tu su bili: Morze, koji je prvi primenio električni telegraf; Džozef Henri, veliki fizičar, predsednik Smitsonovog zavoda i osnivač naučnih ustanova u Vašingtonu; Mak Kormik, tvorac žetelice; Houv, izumitelj šivaće mašine;
sate mirno i strpljivo, po najvećoj kiši, ispred zgrade ”Njujork Trifun” čekao izveštaje da li će sledeće četiri godine predsednik biti Hejs ili Tilden.
Bio je neki praznik, a novine su objavile da će se tog dana u podne pred palatom pojaviti predsednik Hejs i ministar spoljnih poslova Vilijem Evarts. Tako je i bilo.
Ceremoniji predaje univerzitetskih diploma u Muzičkoj akademiji predsedavao je uvaženi predsednik Barnard. Njegova gusta, snežno bela kosa i duga brada, njegova sjajna inteligencija koja je zračila sa svakog dela
papire o državljanstvu, potpuno nezainteresovano, misleći verovatno samo na određenu taksu koju je trebalo da platim. Predsednik Barnard, kome je bio poznat moj visoki rang u klasi i mnoge teškoće preko kojih sam prešao da bih sve ovo postigao,
Džordž Rajvs, pokojni predsednik upravnog odbora Kolumbija koledža dao mi je pismo za V. D. Nivena, člana Triniti Koledža. Rajvs je posle diplomiranja na
Džordž Rajvs, pokojni predsednik upravnog odbora Kolumbija koledža dao mi je pismo za V. D. Nivena, člana Triniti Koledža. Rajvs je posle diplomiranja na
Među pokretačima te reforme bili su predsednik Barnard sa Kolumbija koledža i Džozef Henri, prvi i veoma istaknuti sekretar Smitsonian instituta.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Sima! ČEDA: Pa otac je već načelnik ministarstva, šta može više? ŽIVKA: A Državni savet, a upravnik Monopola, a predsednik Opštine? Oho, moj brajko, samo kad se hoće, ima vazdan. (Na vratima.) Rako! Rako! ČEDA: Šta će vam?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
geslo, glavno pravilo za život, koga se neko drži; deviza; odziv u vojnika. Girfild (1831—1881), predsednik severoameričkih saveznih država.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
podvalu svom predsedniku ministarstva, te se kriza završila promenom ministarstva (pri čemu je Čumić postao min. predsednik) i odlaganjem skupštine do 14 januara 1875 god. To vreme dok je skupština odložena, upotrebio je Čumić da se »učvrsti.
— Zatim je predsednik skupštinski Kaljević sastavio novu vladu. Radovi su u skupštini pošli redovno. Bivalo je opet tajnih sednica, gde je
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Strogo, nego šta? I da mi svršiš raspis sa onim: „Za svaku nemarnost po ovoj stvari odgovaraće mi lično predsednik.” A oni tamo znaju da taj svršetak u mome raspisu znači dvadeset i pet u zatvorenom prostoru i bez svedoka.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I već ovih dana Pozvaćemo goste i sa drugih strana. Predsednik odbora o svemu se stara, Jer je on određen da predstavlja cara: Imaće na grudma orden zlatnog runa, Ali mu na glavi
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
U pravoslavnom selu Peroj u Istri počeo je da piše pesme. Bio je urednik kalendara Orlić u Cetinjskoj čitaonici i predsednik društva Slavjanski dom. U Zagrebu je objavio Izabrane pjesme 1889.
je veoma uspešnu akademsku i političku karijeru kao potpredsednik Narodne skupštine, kraljevski diplomata u Rimu 1882, predsednik Narodne skupštine 1882–1885. i ministar prosvete 1886–1887. Pisao je rodoljubivu i ljubavnu poeziju i pripovetke.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Jesti li vi pisac ove pesme? — pitao je predsednik, onako isto kao i direktor. — Jesam! — odgovorio sam, pošto je u meni opet sujeta pobedila čoveka.
— Ali, molim vas, to je jedna šaljiva pesma, nema smisla shvatiti je tako ozbiljno. — To je tačno, — veli predsednik — ali, vidite, krivični zakonik i šaljive stvari shvata ozbiljno.
— Ali ona potpuno odgovara uslovima koje traži krivični zakon za optužbu, — odgovara mi predsednik. — Pa onda, vidite, gospodine predsedniče, ja se u neku ruku osećam nevin, jer tu mi pesmu nije diktovala nikakva
— Da, da, razumem vas ja, — prekida me predsednik — ali krivični zakon, vidite, baš taj nagon kažnjava. — Čudnovato! — iznenađujem se ja.
— Čudnovato! — iznenađujem se ja. Pošto me je, na taj način, predsednik upoznao sa svima dobrim stranama krivičnoga zakona, izjavio mi je da me taj isti krivični zakon kažnjava sa dve godine
da je arhimandrit; onaj što igra intrigante mora biti da je okružni prota; onaj što igra komične uloge mora biti da je predsednik konzistorije, a onaj što igra Kraljevića Marka i razmahuje buzdovanom mora da je đakon, jer i naš đakon tako kadi o
Zauzme se za tebe i advokat, i sreski načelnik, i predsednik sreske partijske organizacije, pa prođeš. Eto, meni je baš sumnjivo vladanje pomoglo te sam osuđen samo godinu dana.
Upamti, srešćemo se. Ja, ako ne doguram da budem narodni poslanik ono doguraću sigurno da budem predsednik upravnog ili nadzornog odbora kakve banke.
E, pa, brate, što ne biva, ne biva! – Gospodo – isprsi se predsednik i pogleda preko cvikera po svima – debata se ovako proizvoljnim razgovorima može nastaviti u beskonačnost i mi na taj
– Molim, ne upadajte u reč! – protestuje predsednik. – Budite parlamentarni! – A on neka govori u prozi – odgovara Bora. – Šta je okupio tu neke žudnje, neke snove i neke
– Čujmo dalje! – upada predsednik da bi ubrzo prešao preko ovog neprijatnog incidenta. – Ima reč Stevan Sremac! – A, ne! – brani se očajno Sremac.
– Ima reč Vojislav Ilić! – prekida Borino gunđanje predsednik. Vojislav se diže, uspravi i zanese glavu unazad, provuče ruku kroz kosu, pa je zatim zadenu između dugmadi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— 3amislite da je nama Vrhovna komanda stavila u zadatak da utvrdimo: ko je zauzeo Kajmakčalan... Recimo, ja sam predsednik te komisije. A vi, Mišiću, i ostali koji slušate, članovi komisije... — Molim! — potvrđuje Svetislav.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
ČIN 32 ČETVRTI ČIN 48 KOŠTANA (KOMAD IZ VRANjSKOG ŽIVOTA S PESMAMA) LICA: HADžI TOMA STOJAN, sin mu ARSA, predsednik opštine MITKA, brat Arsin MARKO, vodeničar Tomin POLICAJA, starešina nad pandurima PANDUR KMET CIGANSKI GRKLjAN,
Čekaš da gledaš kako me nose? KMET (uplašeno): Ne, Koštana, ne čekam! Neću da gledam. Nego, ne smem. Gazda predsednik ubiće mene ako tebe nema. Pa zato sam ovde. Moram da te čuvam. Ne smem da idem... KOŠTANA (besno): Čuvaš me?
(Kida sa sebe odelo, lice, kosu.) KMET (odstupa preneražen): Ne, bre, Koštana! Ne toliko! Evo idem! Ali ubiće me predsednik, ako te nema!... Ali opet idem. Samo ti nemoj toliko! A i Asan, dobar je — bogat je.
KOŠTANA (rasejano, neugodno): da... niko... STOJAN Niko! Ni Gospod! Ni otac, ni Mitka, ni predsednik, a kamo li policaja i panduri... Ko te pogleda, samo te vidi, reč ti kaže — toga je majka u crni povoj povijala!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I sam stari penzionisani predsednik suda, koga su mlađi činovnici među sobom zvali „mačor“, i on bi se svaki put okrenuo za Zonom, a kad bi mu prebacili i
zatvoren, iako je već malo podocne, jer je već davno prošla mnoga sila i gospodstvo; prošao i okružni načelnik, i predsednik suda, i direktor gimnazije, i upravnik preparandije, a sva ta gospoda — kao što je svakom poznato — ne moraju, pa se i