Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Jeste li sigurni?... Ali ja nemam naređenje za odstupanje! — Ipak se okrete naredniku Živojinu: — Trči i javi da prednjaci budu spremni. A vi možete u bateriju. Pretrčasmo brisani prostor i sručismo se u zaklon.
A kad ode Milan, Aleksandar mi reče kako se u selu, gde su naši prednjaci, nalazi jedna mlada seljanka, „ama da joj se iz usta vode napiješ“, i poziva me da je vidim.
Ima nešto bolje... Telećaci! — veli Tanasije, misleći na torbe austrijskih vojnika. Kada se razdani, privedeni su i prednjaci pozadi baterije. Nešto pre deset časova naiđe pešadija u koloni dvojnih redova.
Uto grunu jedan plotun i sa naše leve Strane ugledah kako se zaplavi poljana... „Na karteč!“ — viknu neko. „Prednjaci brže!“ — viču drugi. Kroz bateriju zviznuše kuršumi... dva poslužioca sa četvrtog topa padoše.
I dok punilac izvuče ašov iz zemlje, oni se približiše na pedeset metara. Top opali.,. Oni prilegoše. A otuda jure prednjaci i naleteše na njih. Jedna za prega se sruči na gomilu, ostali najahaše jedni na druge.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Naši su svi pešaci bili mrtvi. Iz nekih šljivika jurili su u trku prednjaci svojim topovima. Zapregnuti topovi i kare bežali su u neredu na sve strane, posluga je trčeći pešice zamicala u
Ali ispred mene grmele su eksplozije razornih zrna. Verovatno tuku bateriju. Kako li će se izvući!... A još kad naiđu prednjaci... Usporio sam konju brzinu, gledajući unezvereno u pravcu odakle su dopirale eksplozije. Zaustavio sam naglo konja.
— Eto... tako — izgovorio sam reči grcajući. — Grrr-u!... Grrr-u! — Beži odavde i čekaj dole na putu. Eto, idu i prednjaci. Ti jaši na čelu... Ne čekaj mene! — govorio je brzo i okrete se vojnicima. Potrčao sam niz padinu.
A putem, kao da je vitlao orkan, jurile su šestorne zaprege najvećim trkom. Tutanj se razlegao, prednjaci topova i kara su odskakali, vozari su mahali bičevima, a okolo je kovitlao oblak prašine. Naleteše pored mene.