Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Onako veselje, onaki gazda, onaki ljudi. Nego batali ćorava posla, daj da vidimo račun. Sreji već prekipe, pa ne znajući šta da mu odgovori, uzviknu: — Ne dam! — Šta, šta! Ne daš? — Ne dam!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
njemu su svi Crnobarci krasni ljudi... Jedino vrči na Aleksu, njega ne mari. Neće da čuje reči o njemu!... Popu prekipe. — Slave ti, Ivane, zar si ti mene zato zvao? — Pa ja... Što se, brate, džaba tuđimo od čoveka!...
— Pred samim Belotićem... Toga večera pade u postelju, s koje se nije digao šest nedelja. 17. PETLjANjE Već i Ivanu prekipe. Od toga večera on se reši da goni Aleksu. Naredi te ga doteraše sudnici. — Je li ta? — Šta je?
Iz luga se čula pesmica ptičija; vetrić je šuškao po lišću kao mali lopov... Oko Stanka se zemlja okretala. Već mu prekipe. Ciknu i baci Surepu ove reči: — Ti sedi... može ti se, a ja idem! — Ti nećeš ići! — Ko mi to brani?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona htede još nešto reći, ali Gojku prekipe. Podiže glavu i pogleda je oštro, na licu mu ispisano gorko stradanje i umor.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Poznao sam ja šta će biti sa njom, još kad je stala na noge... Stanci prekipe. Vrati joj se ona stara jogunasta samovolja, koju je vazda pokazivala prema ocu, pa, našavši se uvređena u dubini duše,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
dokle se dalo podnositi, da me zasipa smetovima pitanja, ali kad mi dosadi, kad neodvažna strina prevrši svaku meru, prekipe nešto u meni i, da bi je kakvom teškom uvredom ućutkao, ja dreknuh: — Vi ste hipotenuza! — Juh!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali kad se omače jedan rudni konj, i povuče za sobom vojnike, a jedan pešak dobaci: „Drž ga, bre, za rep!“ — njemu prekipe, okrete se i opali mu šamar. I začudo pešak najednom zaćuta i zauze stav „mirno“. Sve češće zastajemo.