Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
VEST Preko ljubičastog polja, u kasnu jesen, brzo i šumno, prelete jato vrabaca iz bukve u hrast. VIDIK U SLUTNjI Da li je vidljivo maska nevidljivog, poznato magla oko nepoznatog -
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Gospode!... Ti mu budi prijatelj!... Ti mu budi razgovor!... I pogleda na nebo. Jedna zvezda prelete preko plavog neba, pa se čak tamo negde ugasi... Ona prošaputa: — Za grm, druže!...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
On prelete preko njihovih modro-tamnih lica, oseti kako ga poplavi neki hladan talas i pomisli, da je i on sam isto tako sad ovde
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Izvinio se, mrmljajući, da je star, da ga bole noge i ponudio je gosta tronošcem kao da dočekuje svog čizmara. Garsuli prelete pogledom tu odaju i tesni alkov gde je bila postelja, a prelete, kroz prozor, pogledom, i utvrđenja, i utrinu, koja se
Garsuli prelete pogledom tu odaju i tesni alkov gde je bila postelja, a prelete, kroz prozor, pogledom, i utvrđenja, i utrinu, koja se nadaleko videla.
Za trenutak, Garsuli prelete pogledom i sliku iza svojih leđa, kao da se prašta, i vide, u pozadini utvrđenja, forove, topove, tornjeve Temišvara,
Tri balvana, kroz koje je video duboku vodu. Nije imao više vremena da misli. Ona prelete preko toga silno, besprekorno.
Kobila, stigavši u jednom ludom trku, pred barijeru, prelete, u jednom visokom divnom skoku. Sve je pljeskalo. Pre nego što je mogao ma šta da pomisli, oseti kako životinja jurnu,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Kola se kao pijana zanesu levo-desno, pokušaju da izbegnu bedem letnjikovca i, najzad, prelete uzan pojas popločan kamenom, slete u ribnjak, da bi se zauvek zaustavila.
Radičević, Branko - PESME
Oko podne eto preko puta Prelete mu lagana košuta. On je gleda: od takova brava Slabačka je za junaka slava; Što ne more da zubom naudi, Zašto na
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Odjednom strahovit krik, penjući se i spuštajući, zvuk sirene, prelete preko jezera. Ima dosta vremena da su potmulo u ušima svi elementi iz kojih je sastavljen.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Iz daljine se začu drhtav glas: — Blagosloven Bog naš vsegda ninje i prisno... Jedna zvezda prelete preko mračnog neba, ostavljajući za sobom trag, pa se i on istopi, a okolne zvezde kao da sinuše jače.
Sunce zađe za oblačak i kratka senka prelete preko razbojišta. Onda se zalepi za suprotan breg iskrivljena, raskrečena, kao užasnuta prilika, i zamače nekud iza
Bilo je hladno. Neispavani i prozebli, mokrih nogu, stajali smo naježeni, čekajući naredbu za pokret. Zvezda jedna prelete preko neba, pa se izgubi u mračnom ponoru. — Sad je neko umro — reći će jedan od vojnika. — Kamo da je samo jedan...
— Čula sam — poče moja majka — da si išla... Mlada devojka kao da se prenu. Preko njenog lica prelete senka, ono se skupi a dušu kao da poklopi težak oklop.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
On obori oči, a preko lica prelete mu oblačak ljutnje, nu on to vešto sakri, pa vrlo prijateljskim glasom nastavi: — Baš mi je mnogo teško bilo što ste me
Pandurović, Sima - PESME
NAŠA PESMA Kad oblaci sumnje nečujno prelete Tvojim umnim čelom, ili uzdah pirne Sa usana lednih — senka tamne sete Ovlada u meni i dušu mi dirne.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica poznade popa. — Pop! — reče on, i senka nekoga detinjega stida prelete mu preko lica, ali on brzo odagna osećanje, koje mu ne beše prijatno, pa reče Pantovcu: — Ako ja zastanem sa njim, ti
Đurica se iznenadi; lako crvenilo prelete mu preko lica, ali to Stanka, pri onako slabom osvetljenju, ne opazi. — Otkud ti to znaš ?
Pogleda ih svojim nemim staračkim pogledom, i najedared joj prelete radost preko lica, koje se razvuče u veseo osmejak. — Đuro!... Gle moga Đure!... Stanka!... — Dobro jutro, nano!
— Šta ti je danas, jesi li poludeo!... O kakvom ubistvu ti govoriš? — odgovori Simo začuđeno, ali mu preko lica prelete smrtno bledilo.
Đurica poznade glas Vujove žene. — Zovi ga jače, ne čuje! — viknu on, pa okrete; naviše uz kosu. Preko njega prelete buljina, mašući tiho i nemo čupavim krilima... On se strese i požuri uz brdo...
— Evo ti kuće... Ispravi se na noge, ne brukaj se! Đurica prelete očima preko gomile zemlje, što se izdigla pred njim, ugleda rupu i kolac što viri iz nje... Trže se, kao da ga munja ošinu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
vrednosti koja vrlo malo mesta ostavlja bezazlenoj igri oblikom i značenjem (gde se mnogo šta svodi na čiste jezičke prelete i prikrivena ukidanja različitih tabua), u našem jezičkopoetskome nasleđu postoji više malih oblika – kao što su
Miljković, Branko - PESME
tvoje nadmoći ostah pust i sam, Što snih zaboravih, pa me prože plam, Dok na kraju tvog imena bukti baršun Ptice što prelete svet unazad varav Do mirisa ruže u kamenu. Bar šum Naslikane grane da pomeri narav Bilja!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Lezite! — viknu komandir. Prućio sam se po zemlji. On samo čučnu. Strahovita eksplozija zapara zemlju, i kamenje prelete preko naših glava. Dah mi je stao. Drhtim, pa mi dođe da mu kažem: ne mogu više da glumim hrabrog čoveka.
Ćutali su. Komandir prelete očima preko sviju. — Jesu li svi tu? — Svi su! Komandir je razmišljao kratko vreme. Čuo se samo šum sa tavanice od
Komandir zaćuta. Onda se nakašlja. Lice njegovo kao da se zgrči, a oči blesnuše. Prelete pogledom preko vojnika i progovori odlučnim glasom: — Drugovi, u ime Boga!
Pričanje Dragišino prekide telefonista, koji predade Luki jednu depešu, primljenu telefonom. Luka prelete očima preko hartije, pa se obrati meni: — Čestitam...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Laka jeza prelete mu preko celoga tela. „I taj luk mi je poznat, njega su izmerile kraljeve putovođe i našle da ima dužinu od 5000
Ima ih koje u svakoj sekundi prelete po pet stotina kilometara, pa ipak nam ta kretanja ne menjaju sliku zvezdanog neba. Toliko je ogromna vasiona!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Jeste li, gospodo, svi tu? — prelete očima preko nas. — Dakle, istorijska odluka je donesena... Naš pravac daljeg ods...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Majko majčice, okrenu se Varalici svet oko glave. »Ovo ti je, budalo, kraj!« pomisli ali ga senka orla prelete. Jedva korak dalje od stene strmoglavi se orlušina i reče ljudskim glasom: — Ne grči se, dužnik sam ti!