Radičević, Branko - PESME
Stoji ajduk ukraj groba Oborio oka oba, Stoji srca prelomljena, Kao duša osuđena: „Oh da ranu već prebole, Da sam i ja tu već dole!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dvojicu su već odneli kod prvog topa. Jednome je raznesen ceo list na nozi, a drugom je prelomljena ruka. Tempirač je izdahnuo. Komandir skide kapu, a i mi ostali. — Jeste li izvestili divizion da je baterija nađena?
Pusta tišina i neki svečani mir ovladao je prirodom. Štrče oguljena stabla i prelomljena drveta, svedoci okršaja, a ovi šiprazi još kriju granama svojim mrtva tela ratnika.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Iza njih, kao ogroman grob, diže se zemlja, i nigde stabla, nigde ni žbuna. Sva se savila na istok, prelomljena od bura. Nigde jedan miran put – svi se previjaju, krhaju, beže.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Posle se nešto izlomilo i zveknulo, sablja prelomljena nadvoje, šta li, pa se razgovetno razglegao oficirski glas koji se bunio: — Prestanite tući, Boga vam zverskog!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
gledišta sa koje se prizor u celini opisuje, i koja je autorova; ona može biti, kao što kod Stankovića često biva, prelomljena u doživljaju nekog lika; zatim dolazi tačka gledišta lika, ili više likova, što ponekad vodi u vrlo složene odnose.
U Sofkinrm je sećanju zapravo, pa i u doživljaju njenom prelomljena - delimično kad nije potpuno - istorija hadžijske kuće na glasu, koja se primiče svom zalasku.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
rupi halabuka poput kamena kad padne u mirnu vodu, ustumara i izlomi sliku, ostane samo za trenutak nejasna mrlja prelomljena krugovima, zatim i ona iščezne, bolna oštrica, zrak što reže kao brijač, blesne mi pred očima, i ja sam ponovo ovde,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
je magarac i dalje mirno stajao i ćutao, Stric uze da gunđa u velikoj neprilici: — Dobio sam po leđima, grana je tu, prelomljena, a Sivac nema ruku! Šta onda? Ili je ovo neko čudo ili sam ja magarac još veći od Sivca!