Obradović, Dositej - BASNE
Kratko vreme! Vami je do šale! Bre, mene vi pitajte, koji sam sve to što vam kažem preko glave premetnuo!” Tada i derviš kaže mu da to sve što je on stradao, to je za toliko bilo za | koliko je on glavu u čabru držao; da
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Prvi kapetan lopovski. Tek što se promolio, a njega gospodar Sofra silnim udarcem nadžakom po čelu. Premetnuo se; tek je jedared riknuo. Navale još dvojica. Gospodar Sofra malo natrag otskoči i nadžakom obori i trećeg.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
No u tebe vidim lepe aljine; ti si morao bolje sreće biti. ALEKSA: O, ja sam ti sila premetnuo preko glave. MITA: Da čujem. ALEKSA: Prvo sam ti bio advokat. MITA: Kad si ti učio prava?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Jesu, ćerce, oni te se našim kožama zimi ogrću. 17 Pitalo jagnje vuka, kad ga je oko vrata premetnuo i s njim bježao: — Kuda ćeš sa mnom? — Neću daleko. — A šta ćeš od mene? — Pritrpi se malo, znaćeš.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
svatovi iz crkve izlazili doleti među njih, te svoga brata, mladoženju, udari malo buzdovanom u leđa da se odmah s konja premetnuo, pa onda odleti opet natrag u čardak.
u ono isto vrijeme kad su svatovi iz crkve išli, doleti na đogatu, te i srednjega brata onako udari da se odmah s konja premetnuo, pa između svatova opet odleti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
svatovi iz crkve izlazili, doleti među njih, te svoga brata, mladoženju, udari malo buzovanom u leđa, da se odmah s konja premetnuo, pa onda odleti opet natrag u čardak.
u ono isto vrijeme kad su svatovi iz crkve išli, doleti na đogatu, te i srednjega brata onako udari, da se odmah s konja premetnuo, pa između svatova opet odlete.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
bakračliju skida, al' on skida zlatna šestoperca, te udara Đakovicu Vuka: koliko ga lako udario, tri puta se Vuče premetnuo. Veli njemu Miloš Vojinović: „Toliki ti rodili grozdovi u pitomoj tvojoj Đakovici!
“ Pobježe mu Nestopoljče Janko; stiže njega Miloš na kulašu, udari ga među pleći žive, četiri se puta premetnuo: „Drž' se dobro, Nestopoljče Janko! Tolike ti jabuke rodile u pitomu Nestopolju tvome!
jedan plamen modar, opali mu crnu mećedinu; a kad viđe da mu ne naudi, onda pusti vjetra studenoga: tri puta se kulaš premetnuo, al' Milošu ništa ne dosadi. Viknu Miloš iz grla bijela: „Eto tebe od šta se ne nadaš!