Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Glavno je, kaže, da dođe, što pre, i da je, dotle, ne zaboravi. Rastajući se od nje, Isakovič joj priznade da je premirao od straha, da će Valdenzer, ili Valdenzerka, ili Božič, nešto saznati.
Bila je tako divna, tako strasna, u toj ludoj ljubavi, u snu, da se Isakovič stideo, da je ludeo, premirao kad se probudi ujutru. Sedeo bi sa pognutom glavom. Bio je užasnut tom potpunom sličnošću, istovetnošću, sna, i jave.
Bio je uobrazio da je i to kletva njegovog tasta, senatora iz Novago Sada, i premirao je od straha da se dete ne rodi mrtvo.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
te nekakav div s glavom kao plast sijena, te strašan bradonja s lepezastim rukama i kandžama, te crna baba s torbom. Premirao je na svakom koraku, zaustavljao dah i zatvarao oči samo da što lakše promakne kraj uklete prikaze. — U-uh, umakoh živ!