Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Nek su, vala, i oni, nek ih nosi đavo! — mrmore po jaruzi premoreni ljudi, jer im od štrapaca i napora nije više ni do života, a kamoli do tamo ne znam kakve švapske divizije koja izmiče
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Življe, življe!... U zaprežnice! — čuo se glas potporučnika Aleksandra. Seljaci, već premoreni, zastrašeno su odmicali i ostajali pokraj puta... NA DUGOM MARŠU Bili su topli dani jula meseca.
Baterija je bila spremna za deset minuta. Putovali smo cele noći. Poslužioci, premoreni od duga marša i nespavanja, drže se za štitove i žmureći koračaju.
Pešaci uporno klackaju sa nama, onako u grupi, ali po jedinicama. Iako su premoreni, pogled je njihov odlučan. Na zastanku izbace samo desnu nogu, presamite se preko puške i ćuteći gledaju preda se.
Ili se prelije preko nas sveža struja vazduha izvučena ispod hladovitih senki stoletnih hrastova. Vojnici premoreni. Puna dva dana, i ovo je već druga noć kako su na nogama. Polegali su oko topova i spavaju.
Neki su već uz obalu, i onako goli beže pored nas, ili premoreni padaju na obalu, koju obasipaju kuršumi. Ropac i krici: „Braćo, pomozite!“... „U pomoć!“... „Spasite... spasite!“...
I opet pored nas dugačka povorka pešadije. Mali pešaci, natovareni ubojnom spremom, gamižu mrzovoljno i ravnodušno. Premoreni su već, pa odmiču za onim čelnim kao stado, i njihove misli ne idu dalje od skučenog pogleda u ovoj mračnoj noći.
Već smo premoreni što stojimo stalno na jednoj nozi, i narednik se ljutito obrecnu: — E, nije nego!... Neka on dođe ako mu nije pravo!
Selo se razlamalo od eksplozija šrapnela i razornih granata. Ali već smo premoreni... pa šta bude. Kroz jednu bočnu seosku ulicu vidimo kako naši pešaci, pognuti, u skokovima odmiču...
Pretrčasmo brisani prostor i sručismo se u zaklon. Pitaju vojnici kakva je situacija. Ali mi smo toliko premoreni, da samo digosmo ruke iznad glave i oni razumeše: gore biti ne može. Čudi nas samo upornost komandira.
Prokisli i premoreni, šljapkali su mrzovoljno pešaci pored topova i izgubiše se u noći. Ali nisu odmakli daleko. Bojali su se da ne naiđu na
Vojnici su potpuno mirni. Možda po inerciji, ili što su premoreni, te su postali ravnodušni. A možda su i oguglali, tek svi mirno očekuju da se obavi i ovaj današnji krvav tekući posao.
Negde pozadi nas, tamo oko Crne Bare, gruvali su topovi bez prestanka. Bilo je mučno. Ljudi premoreni, jer preko četrdeset dana leže bez smene u rovovima, kroz koje sada jure čitavi potoci.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Stanovnici varoši, premoreni šestonedeljnom opsadom i kanonadom, ležali su još u posteljama, pa i sama građanska i vojnička straža napustila je svoja
ovoj naučnoj raspri pokazao je Njutn svojim protivnicima svoju snagu i svoje zube i premlatio po kojeg od njih; ostali, premoreni, povukoše se sa megdana. Ali je ta dugotrajna borba zamorila i samog Njutna.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ljudi su već premoreni od nesnosnog iščekivanja. Rusija je zaključila mir. Rumunija stupila u rat kad smo mi izgubili zemlju, i propala.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Pustite ih. To je dobar znak. Nisu, znači, još premoreni — razmišlja potpukovnik Petar. — Ti znaš, kad balon počinje da pada, onda se iz njega izbacuje balast...
Ljudi pokriveni preko glave šinjelima i šatorskim krilima ležali su kraj utuljenih ugaraka. Premoreni konji stenjali pod amovima. Stražari su mrzovoljno zurili u noć... U selu je kukurikao petao.
Tek posle čitavog časa marša prestigosmo ih. Put je izlokan, usled mraza se stvrdnuo, te se premoreni konji neprestano sapliću. Ukraj puta vidimo mrtve konje ili polomljena kola.
Sada nam se čini da sneg još jače škripi pod našim nogama. Promakosmo pored nekih tamnih prilika. Verovatno su premoreni vojnici. Krećemo se padinom neke kose i oštar vetar kao da para naše lice, naterujući nam snežnu prašinu u oči...
Duž celoga puta sustižemo pešake. Neki sede i gledaju zamišljeno preda se. Drugi odmiču, nogu pred nogu, savijeni i premoreni, kao da vuku neki teret za sobom.
Marševska kolona ne postoji. Svaki se kreće prema svojim moćima. Neki odmiču, drugi zaostaju, ima ih koji premoreni ostaju na putu. Glavno je, na prenoćištu će se naći.
Radili su ćuteći. Tek što se nije pojavio dan. Premoreni već, dremali smo naslonjeni na izbačenu zemlju. Zanosio nas je njen sveži miris. Neko kresnu žižicu.
Tamo, gde smo nailazili na našu pešadiju, redovi su bili tanki i retki. A premoreni i desetkovani vojnici u trodnevnoj borbi bez smene, spavali su u svojim plitko zakopanim zaklonima.