Crnjanski, Miloš - Seobe 1
natopljenim sirćetom, i dve babe, koje su neprestano obilazile oko nje, brišući joj usta i oči, uspijajući i krsteći se. Preneražena, shvati da je na samrti.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
da je to bio Stojan, prisluškivao, pa ga preskoči i istrča iz škole, Ljubica stajaše na vratima učionice drhćući, sva preneražena. Stojan se dizaše, stenjući: — Ej, bratiću jadni... obojica stradasmo!... Ja zle napasti, majko moja !...
— Eno, tu je i tužba i akt ministrov... Sve u parčeta!.. — Šta si radio?! Viknu preneražena Ljubica. — Ha-ha... ti se plašiš?... Ama rekoh li ja tebi, da nam niko ništa ne može... Niko!... Razumeš!...
I Gojko, iznenađen, samo se pitaše: Otkud to?... Kako može biti!... Zašto?... Od čega?... Ljubica gledaše, preneražena. Nije nikad po mislila, da će to takav utisak učiniti. Mislila je : to je zlo samo za nju, a drugima nije ništa...
Može biti svašta... odgovori lekar i pođe. — Kako... neće valjda umreti!?... viknu ona, preneražena, i pođe za lekarem. Mladić se osvrte i pogleda je pažljivo i dugo...
— Hoćeš li da ga ubiješ ?!... prošapta ona nekim piskavim, zagušenim glasom, otvarajući oči sve više i gledajući preneražena seljaka pravo u oči, kao da ga sugestuje. — Hoćeš?... Propusti ga napred... pa onako s leđa... nožem, pirni ga...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Idem do kuće, nešto sam zaboravila. | Jedva je to mogla da progovori, pa i ne dočeka da se šalom, koji joj tetka preneražena pruži, sasvim zaogrne, uvije, nego samo nabacivši ga, uvijajući više glavu, da je ko ne vidi, iziđe.
I zakrvavljenih očiju, besan, gledajući u nju kako ona ne preneražena, ne uplašena, nego kao sa nekom nasladom sve to trpi i čeka da i dalje produži sa njom, silom bi je gonio da sa njime
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— I nastavi s gorčinom: — Čuj! Ako ne prestaneš, sutra odoh i nikad više nećeš me čuti... — Ne, čedo!... — poče ona preneražena. On ode. I nikad više ona ne [zaplaka]. Ali, kao presečena time, njeno lice kao da ostare, omekša.
Stanković, Borisav - TAŠANA
BEKČE (odlazi). STANA (pušeći namešta po sobi). Utrče sluškinje. PRVA SLUŠKINjA (preplašena, preneražena): Jao, Stano! Eno ludi Paraputa gde se valja po avliji. STANA (ljutito): Pa što ga ne nahranite i napojite?
To je: nisam dolazio — zato što sam te voleo, i što te volim! TAŠANA (ustukne, preneražena): Saroše, jesi lud?! Nisam ja kao druge! SAROŠ (prekida je): Oh, pa to je najgore što nisi kao druge, kao svaka!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Okreće leđa mesečini.) Oh, ova mesečina! (Vrača, razmeštajući zrna): »Postelja mu prazna, put dalek i krvav«! (Preneražena odgurne sito): Ne, Gospode! Ne krv! Molim ti se, Gospode! Ništa njemu da ne bude, a sve na moju glavu! Sin mi je, čedo!
— ne udate. Svadba, novac, sve ću ja da dam. (Razjareno): Neću više za nju da čujem! Odmah! SALČE (đipi preneražena, pada pred Arsu): Ne to, gazdo... ARSA (razjaren): U Banju, za Asana!