Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Najposle, kad je ušao, oni se preneraziše. Lice mu je bilo tamno i sivo kao pepeo. Nakinđuren, sav u plavim, svilenim trakama i ešarpama, i on pod klobukom,
Čisti i bezbrojni potoci žuborili su sa tih stena, i vazduh što je prodirao u grudi kao nož. Porazboljevahu se mnogi. Preneraziše se kad videše varoši od kamena, čudne mostove, sprave čiju upotrebu nisu znali, čitava brda naslaganih kosa, koje behu