Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Proći će to. Dok samo prvu vatru preturim, onda je lako... Ostrvi se čovek...” Harambaša ga prenu iz misli: — Tu smo! On diže glavu. Žurava se pred njima vila kao guja; skoro da usahne od velike suše i vrućine.
a on je proletao po drumu kao mahnit... I ko zna gde bi se zaustavio da ga ne prenu poznat glas: — Ne mene!... On poznade Jovicu. I kao svuče mu se ona magla s očiju.
Dugo je gledao, dugo... Već mu se magla navuče na oči, dok ga prenu Sima knez. — Aleksa! — reče on. — Kazao je kmet da dođeš sudnici. — A što li me zove? — Ne znam. Znaćeš kad dođeš.
Srce mu je burno lupalo. Da je Kruška hteo oslušnuti, on bi čuo kako lupa. — A je l̓? — upita Turčin. Miloš prenu. — Šta? — Nadaš li se ti gostima?... Spremaš li večeru?... Mi ti se, bogme, spremamo... Miloš da propadne u zemlju.
Panduri poobarali glave, pa dremaju. Napolju se čuše koraci... On prenu preneražen. Učini mu se da ga ona ista ledena ruka uhvati za glavu... Htede viknuti, ali ne može.
Ne hte vikati ni moliti za milost... Jedared mu se učini da čuje kako se reza otvara... On prenu, skoči... Ta, da mu je samo da dahne sveža vazduha, da dahne slobodno, pa bi opet bio snažan, opet bi se okrepio...
Najedard začu graktanje. On prenu. Prenu i Zavrzan. Graktanje se začu opet. — Odgovori! — reče on Zavrzanu. Zavrzan zagrakta. Hajduci se trgoše iz sna.
Najedard začu graktanje. On prenu. Prenu i Zavrzan. Graktanje se začu opet. — Odgovori! — reče on Zavrzanu. Zavrzan zagrakta. Hajduci se trgoše iz sna.
Meni si kriv ti i tvoj Lazar... Ja ću na vama iskaliti!... Kad ču Lazarevo ime, Ivan prenu. — A gde je Lazar? — Kako nemam ovaca, tako ne čuvam ni pasa! Ti ćeš sam najbolje znati kud si ga poslao.
— Ustajte, svatovi, na noge lagane! — viknu iz petnih žila. Čeljad prenu iz sna i ustade, pa otrča na bunar da se umije.
To ćemo učiniti sad, odmah! Pa ustade i viknu: — Vojko! Vojko se zaneo, slušajući priču Zavrzanovu; prenu čim ču Zekin glas. — Čujem, buljubašo! — Odaberi družine koliko ti treba, pa otidi na Drenovu Gredu.
— Bog i duša, pobratime, još ćemo ih nadbiti! Stanko se prenu iz svojih sanova i reče onako, i ne znajući šta govori: — Gotovo...
Dučić, Jovan - PESME
Oči Cecilije mokrih trepavica, Od sveg okrenute sad gledaju drugde; Nit ih prenu trube ni glas noćnih ptica. Sto godina mirno ona pređe svugde: Lepota je smrti bez svojih granica...
ŠUM Pođe šum s gore jasenova, Dade ga šumi jelâ, I bukvi bukva, zovi zova, Prenu se priroda cela. Bivolje stado diže glavu: — Je li to pesma o moći? Ševa ču himnu nebu plavu, Buljina muziku noći.
VETAR Prenu se kao ptić u džbunu Plašljivi prvi dah i struja; No tek što siđe brdo, grunu, I oglasi se sav oluja. Na močvarnoj
Koliko je šuman eho moje laži, Da ne prenu nikog udarci mog srca! I koliko mira u reči gde grca Cela jedna duša i san od sveg draži!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
sveta oko njega — a sada sve pusto, nigde nikoga, samo pokisle vrane i gavrani grakću i preleću sa bagrema na bagrem. Prenu se iz misli Pera Tocilov, zadenu ugašenu lulu u čizmu, navuče kabanicu, pa ošinu konje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Grudi su joj se tresle. Njen muž se onda prenu, ustade, i, u svojoj dugačkoj košulji, bos, pođe prema prozoru, da ga otvori.
Zaspaše tako u utrobi dereglije, brzo, a kirasir uskoro zahrka, a kad zahrka, sam se od sebe prenu, probudi, pogleda uokolo, kao da traži nekoga. Pavle je na svom krevecu, očigledno, spavao snom pravednika.
Je li razumeo? Čestnjejši Isakovič bio je kao zanemeo. Zatim se prenu, pa reče, nemecki, lepo, da on nije za taj posao i da on želi da krene, što pre, u Rosiju.
Samo se, još jednom, kao prenu, i reče, muklo, da će, zauvek, žaliti tu nesretnicu, koja ode u vodu, ode na drugi svet, sa detetom pod srcem.
Bio se sad zbunio i prepao. Kad ču, međutim, da Voroncov, podvikuje: Odgovarajte. Otvečajte! – Isakovič se trže, prenu, pa, skupivši svu volju i snagu, odgovori: kako je Sankt-Petersburg želeo da vidi – da doživi to – kao što, valjda,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I zbilja, čim ga večernji povetarci malo osvežiše, on se prenu i ućuta. Ćutke, gledao je kako se kola spuštaju prema baruštinama duž Dunava i kako za njima ostaju, na bregu, kuće
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Da vam ja to nisam rekao, ne biste ni primetili o čemu se radi! — smejao se taksista. —O čemu? — prenu se iz polusna, koji joj se lepio za lice. Mnogi i ne primete da ih služe robijaši!
Matavulj, Simo - USKOK
Onda, pred licem opasnosti, prenu se u njoj junačka krv i prikupiv svu snagu savlada slabost, te zapita sasvijem mirno, najobičnijem svojim glasom: —
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Seljak se prenu i zastade. Suton se hvata, još je pustije nego obično, a glog je tu, osamljen i tužan kao kakav čovjek.
Radičević, Branko - PESME
? Al' kad moma daleko odšeta Pa kad zađe za brsna drveta, Ja se prenu, duboko uzdanu, Zadrkta se pa još većma planu, Planu srce, a glava mi buknu, Pa za momom odma tragom suknu, Brzo
on se iz sna prenu, Pa desnicom ka srdašcu krenu. Još pogleda — jao mili Bože! Tare oči, verovat ne može: Blizu njega jedno čedo belo,
Ljupko cveće, ti još ne uvenu? A ti, zoro, opet iz sna prenu? A ti, sunce, opeta ogranu? A ti, danče, opet svetu svanu?
On vidi mile dole i ravnine, On vidi gore, brda i planine, Još divno mesto, de s' iz ništa prenu Pa prvi put u jarko sunce glenu; On vidi druge, vidi prijatelje, On vidi sve tu mile svoje želje, Oh, nju on vidi,
Al' naposletku s' iz nesvesti prenu, Pa sluškinju kraj sebeka zglenu, Pa upre u nju to stakleno oko, I malko diže, uzdanu duboko, Pa onda mladoj pade na
69. Nigde meni nema sreće Kako prenu i svet glenu. Kad posadi kako cveće, Za dan, za dva, pa uvenu; A tičicu kad odrani, Odma jadnu i sarani. 70.
X Ma zarašta, srećo kleta, Zaš' je turi u života, Kad je čeka ovog sveta Samo groza i straota? Ali jatka evo prenu, Diže oko začuđeno, I kraj sebe majku glenu, I to suzno oko njeno, I oko nje suza ova Vas obrte svet iznova.
— Kud? — Ne znade, Samo zna da napred mora. Sad na istok oko dade, Bože, Bože, eto zora, Kâ iz sna joj duša prenu Pa unapred življe krenu. XXIII Gle nad rekom tog grebena! Al' je gleda straoviti!
Ma u nju se nešto malo I podsmeja pomešalo; Prikupljene stoje veđe, Al' zamalo pa sve pređe; On trepetnu, iz sna prenu, Što li mi ga otud krenu? Doba veće? zar već zori? Spazi sveću e još gori.
oh, Bože!... On se iz sna prenu, Pa desnicom ka srdašcu krenu. Da li nešto zaista ga davi? Da l' je medved mamen i na javi?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
E, e, Petrače, lijepo ti mene jutros nakrasi. Tek tada se samardžija prenu i upilji u svog sagovornika. — Pobro, šta ti bi odjednom? — Još on pita!
Mi, dječurlija, također živahnusmo i potrčasmo da tražimo djeda. — Đede, đede, eno bradonja slika! — Gdje slika? — prenu se starac i pogleda put naše gostinske sobe. — Eno ga kod pojate. — Kod pojate? — izbeči se djed. — Otkud kod pojate?
Tek u neko doba bradonja se prenu iz svoje opčinjenosti, poispravi se na sjedištu, baci blok na nisku sofru pred sobom i sasvim trezveno reče razbijajući
Brat Sava, stari noćnik, jedini se prenu na taj jedva primjetljivi nagovještaj svojih sati. Premjeri čitavu družinu nekim sasvim novim pogledom, izbistrenim i
Oho-ho, čuješ li ti ovo, Rade, stari moj đogate? To raspojasano samardžijino groktanje prenu i djeda iz pokajničke oduzetosti, i on se priornu i podskoči kao napadnut puh. — Ih, presvete moje vile!
— Ono su oni naši nesrećnici prenu se vodnik iz čijeg su voda bili bjegunci. — Bogami sam i ja odmah poznao Gojkov mitraljez — čisto se obradova tršavi
Kostić, Laza - PESME
Iza sna se teškog prenu, Mrak je. Gde sam? — al' na tremu muklim tutnjom odgovara šetalica gluhog doba, navila je kivna zloba, te se nikad ne
I ti se prenu iz teške kobi, čauru ropstva krilima probi, poleti suncu i krstu svetu, al', još u letu, stade te piska, stade jauk.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Poslije večere metnu jedan panjić pod glavu a maramom pokri glavu, i leže da spava. Kad ujutru jutro osvanulo, on se prenu iza sna, ustade te se umi i pomoli bogu, pa htjede krenuti, ali da mu vjetar ne bi svirao u prazna usta, htjede da se
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Prenu se Pijevac, istegnu vrat, progunđa glasno: „Stao mi sat!“ — pa klepnu krilom i kukuriknu, u samo uvo Mačkovo viknu:
Ćosinom rukom, zaigra žrvanj sa divljom hukom i pođe poslu svom, a usred gore, u istom trenu, Brkonja div se iz sna prenu i poče strašan lom: „Na noge, divi, drugovi smrti, ovamo gvozden bat!
“ A kad je stigȏ nadomak mlina, iz trave skoči, zalaja: „Stoj!“ Prenu se Toša u snu zatečen i samo dreknu: „Sada sam pečen!
Lagašan vetrić pod vrbe zađe, koprenom igra lakom, zapao mačak u san dugačak, prođe mu jeza dlakom. Prenu se Toša i oči briše: „Brka mi moga, evo nam kiše!“ Svetlica oštra nebesa kreše, oblake modre para.
“ Od ždrala osta pod nebom tačka, zalud je oči traže. A Žuća svrnu na Tošu oči: „Čuješ li šta nam kaže?“ Prenu se Toša i snizi glas: „da nije putnik lagao nas?
Tišina zatim zavlada mlinom kao da nikog nije ni bilo. Istoga trena čiča se prenu, oči mu stare lukavo sjaje. „Jeste li, deco, svršili priču, spavati valja, dosta je graje.
Raspreda Toša: „U nekog cara rađala zlatna kruška . . .“ Pa istom prenu i Žuću pita: „Šta to kraj reke šuška?“ „To vetar šapće! — Žuća mu viče — Ne boj se ništa, već pričaj priče.
“ Istom ti mečka zabrunda neka: „Navali, sude, starina čeka!“ Evo ti lava, razjapi usta, a i vuk skoči brže, prenu se čiča, na noge đipi — pa se iza sna trže! Umesto vuka i strašnog lava, nad njim se beči — Vinkova krava . . . . .
Smiren je žrvanj još topal bio i mirisao na brašno meko. Prenu se deda, podiže glavu: „Mlin je zaspao!“ — tiho je reko.
A mlin zabruja ko nikad prije, polete žrvanj ko konjic propet. Prenu se deda, veselo viknu: „Čuješ li mlina, budan je opet!
Zaludu tmina juriša gluva kad mama dobra dečaka čuva. Jutarnje sunce kroz prozor virnu, u sobu zrakom kroči. Prenu se dečak. Ko li ga gleda? To su mamine oči! Putuju dani u sjajnom nizu, kada je mama rođena blizu. . . . . .
čika-Vukom sa dugim brkom, sav se pretvori u znoj i penu, dok se, napokon, u zadnjem trenu, skoro ukeban — iza sna prenu. Probudio se, al i to znaj, tu priči ne bi kraj.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Otkuda u ovo gluvo doba?... Pridigoh se. Stražar kao da se prenu, i pogleda me začuđeno. — Ne spava ti se?... — Čuješ li zvono? On nakrenu glavu na jednu stranu.
Najednom kao da se prenu. Zavrte glavom, mljasnu ustima kao da nekom nešto psuje, i zaurla iz basa: — Mečke jedne!...
Puk je stigao u Valjevo u prvi sumrak. Točkovi topova zatakaraše jače o džombastu kaldrmu, i kao da nas to prenu od onog jednoličnog šuma po seoskim drumovima. Pred osvetljenim kafanama posedao svet i posmatra nas radoznalo.
— Čula sam — poče moja majka — da si išla... Mlada devojka kao da se prenu. Preko njenog lica prelete senka, ono se skupi a dušu kao da poklopi težak oklop.
On me upitno pogleda i trepnu očima. Sasvim polako izgovori svoje ime. Ja izvukoh notes da zapišem. On se odjednom prenu. — Molim, zašto će vam?... Gospodine, ja ću pre poginuti nego što ću dozvoliti da se o meni govori kao o beguncu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Začu se samo jauk Ljubičin od bola, pa onda njen histeričan vrisak... Pisar se prenu: vidi da ovako neće nikad biti kraja skandalu, pa dohvati ženu za ramena i izgura je napolje.
Zar i to nije stradanje !... Gojko se trže; poče opet da mu nailazi oblačak na čelo, ali se on prenu i stade se otimati od toga novoga raspoloženja. — Stradanje... razume se. Pa baš to i jeste ono što vam kažem...
Oni ispod kruške poskakaše i nestade ih u pomrčini. Ljubica se prenu. Šta. je ovo... sama?!... A oni otišli... namilovali se, naljubili se, pa otišli svako svome gnezdu...
Ljubica podiže glavu i stade se domišljati ovim rečima. Nije ih u početku razumela. Odjednom se prenu i pogleda svesno. — Ko... ko ruča ?!... zapita ona zagušenim glasom, gotovo šapatom. — Znaš ko...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pomoli se sunce. Kmet se prenu i diže ljude. — Stan'te svi u red, jedan do drugog. Namestismo se svi u jedan red. — E, sad odbijajte vi u desno, a
Ali on ne podleže ovoj novoj navali. — Noćas sam te sanjala, reče mu Danica. — Ta nije mogućno! — viknu on I prenu od čuda. Kako si to snila, kaži mi, molim te? — Govoriš na ispitu o nekome caru i carici, ali nisam upamtila o kome.
A kad ga upitaše šta ga je izazvalo da ubije Spasoja, on se prenu, oči mu zasijaše, pa glasno odgovori: — Ja sam za pravdu i zakon... za Hrista Boga i svetu Trojicu... ne dam svetinju!.
Rakić, Milan - PESME
ljubavi večne, Čas ljubavi prave, željene i čedne, I sve što u duši mojoj beše časno, I dobro, i nežno, ispod kore ledne Prenu se i živnu i zaklikta glasno.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ni to ne prenu čovjeka na prozoru. Zamišljen, dašto! Krupne li su te misli što se prebiraju u noćnoj tišini kad je odmoru doba, a na
Ta nagla promjena vidjela, prenu ih, te ona otevši mu se iz zagrljaja, utrča kao košuta. On osta, držeći još ruke raširene, pa kad ona uđe u kuću, diže
?“ i zamahnu čibukom. „Aman, zaboga! Ne lomi tu ruku što ti je đecu odnjivila!“ klikovaše jadnica. Na te riječi on prenu iz bjesnila, pa joj pusti ruku i stade se obazirati, da nije koga tu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Njekoliko kapljica kiše padoše mu na ruke, te se prenu od sanjarije i pogleda put istoka, gdje kroz oblak sunce granu. Pogleda svuda oko sebe, i učini mu se da su brdeljci i
Sad ih prenu graja slugu ispred velikih vrata, te potekoše tamo, ali ne mogoše izaći od Balegana, koji je odskakao. — Prikini odma!
Budionica zazvoni. Iz stare navike Bakonja se prenu i prekrsti, ali ne skoči kao njekad, no leška dokle ne izumre pošlednje zujanje zvona i zamišlja veseloga Butricu kako
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ćute drvo i more. Samo šýme Kao što nem to zna i jedino ume. U gluv svet sam zašo: u sivo i sinje... Nešto se u meni prenu, ko od treska: Bude se šakali iz moje pustinje I gone me, ludo, preko svoga peska.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Jedino tako. Od gorčine i žalosti magli mu se strah i oseća neko bolešljivo zadovoljstvo sobom. — Stoj! — prenu se pored groblja, pa bez objašnjenja skoči iz sanki u sneg i pođe brzo uz blagu uzvišicu, gazeći celac do kolena.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Ja hodam! Ja trčim! — uzviknu sva van sebe i htede da izleti napolje, kad je prenu nečiji slabašni glasić: — Lepo!! Lepo!! Ali pomozi mi! »Možda se vrabac vratio?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Čas ljubavi prave, željene i čedne. I sve što u duši mojoj beše časno, I dobro, i nežno ispod kore ledne, Prenu se, i živnu, i zaklikta glasno!
No kad sunce blisne na more i granje, Tad će da se prenu, i izađu tada, Kao crne zmije na svoje sunčanje... J. Dučić XCIII ZVEZDE Sa ostrva Lopuda Visoko u granju mirno gore
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Iz tih i sličnih turobnih misli prenu se on kad se Hemfre opet pojavi u čekaonici. Hemfre je sav blistao od radosti i zadovoljstva.
Posle nakoliko minuta Njutn se prenu iz sna. On pogleda začuđeno oko sebe. „Ja sam, Bog i duša, zadremao! - Moje delo nije više lektira za mene, već za
Pa i sada su mi unučići topli sunčev zrak koji ozarava poznu jesen moga života“. Kad spomenu svoje unučiće, on se prenu i pogleda na sat. „Vreme je da pođemo; moji mali vrapčići sigurno su dobro ogladneli posle svoje igre i cvrkutanja“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I tek što je ovo rekao uvide i sam kako je beskrajno jadan bio ovaj odgovor. Kao san nejasna dotle, žena se prenu, trže, onda se malo namršti i nešto svesnije i kao sama za sebe stade osluškivati kako se one tajne sile bude.
Onda pažljivo, jako pažljivo pogleda u ponor koji je ćutao. Pa se brzo prenu, i kao da viče u pomoć vrisnu: — Draga! draga! draga!
Tada, u tom momentu, zaista kritičnom, kao posle groma, kao munjom ošinut, kao ranjeni panter, prenu se Obilić; onda jednim baletsko-panterskim skokom odskoči Obilić u stranu, onda gurnu Vuka Brankovića, i onda licem
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Najedared začu se tiho, kao san, kao sa drugoga sveta, kucanje o kapak na prozoru. Đurica se prenu. Čitava bura osećanja probudi se u njemu, i za jedan mig beše na prozoru.
Ona se prenu. Pogleda oko sebe začuđeno, i ne videvši nikakvih ostataka od ove pojave, dade se opet u misli. »Šta li je to, Bože,
— viknu Pantovac — za to ti nisam došao. Nego ako si svršio posao, da ti platimo, pa da idemo. Starac se prenu. Kao da ga sad tek obuze neka nova misao, neko čudno novo osećanje, koje mu baci sasvim novu svetlost na ovaj događaj.
Sede na postelju, dohvati pušku, pa stade da sluša. I Stanka se prenu, pa videvši ga tako na oprezu s puškom, skoči uplašeno. — Šta je to? — zapita ona poluglasno, osvrćući se oko sebe.
Bio sam kod devojaka, eto, pa sad šta ćeš mi !.... Stanka se prenu, raširi oči n pogleda ga za čuđena. — Zar baš tako,? — reče mu zagušenim glasom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad već vidno da će pući zora, on ti se naljuti, spopale za željezni štap da utrese jabuku, al se straža prenu i uhvati ga, pa s njim pred drugog cara.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ne daj, dado!.. Turčin!.. Na detinju vrisku Bogdana se plahovito prenu i spazi nadno kuće, nedaleko od vrata, svojega muža. Zbunio ga sinovljev poklič i stao ukočeno kao stup.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Ha, ha, ha! — To će biti unterhaltung? Hi, hi hi!“ — Ja znam, moja visokopočitajema gospože, da bi pet puti više prenu.
Krakov, Stanislav - KRILA
Nemir je u svima. Nešto se događa. Grunu kraj njih pucanj, drugi, treći. Sve se trže, prenu. Baterija kraj njih to otvara vatru. Vide se kraj topova i kara vojničke prilike kako se sagibaju i dodaju nešto.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Da, da — potvrđuje Kosta. — Celo sam jutro to računao... — To ti je ono: dokon pop jariće krsti. — Ali Rajko se prenu. — Čekajte malo, barone, da ja vama probam glas. Postaviću vam prostiji zadatak. Ali brzo da mi odgovoriš.
— Gospodine kapetane, osam je nestalo, a trojica su ranjeni. Komandir kao da se prenu. — Neka se odmah puste raketle i pregleda teren.
Bioskop u bioskopu. — Slušaj — govorila je zanosno — sutra u tri časa doći ću kod tebe. Vojin kao da se prenu: — No, hvala bogu. Nisi valjda odbio? — Pristao sam... Najzad, u tom momentu, ko ne bi pristao! I sutradan došla je.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— prenu se opet Relja kao iza sna, kad bijahu podaleko izmakli iz čaršije i prihvatili se brda. — Šjutra će biti grobovi i biljez
Ćipiko, Ivo - Pauci
Opet ti fala! —Zbogom, Rade! ...Te noći prvim snom zaspi tvrdo, samo za kratko vrijeme, a kad se prenu, protegnu se i zijevnu, ali istoga časa predstavi mu se u pameti nesreća i zlo što ga snađe, očito, odjelito...
Ivo osjećaše njihov teški rad i udisaše vonj prekopane zemlje. Njegova momačka snaga prenu se, razigrana žarom sunca i zvekom motika, na pogledu tih pregorjelih, znojnih lica.
Pokoj se spuštaše na njegovu dušu, uspavkujući mu svaku tešku misao, da je zaokrije otajstvom noći. Prenu se iz blaga pokoja tek kada začu tik blizu sebe nepoznato cviljenje, koje kao da je dolazilo iz zemlje, pa pogleda na
— Zbogom! — reče napokon iznenada. — Pošli zdravo! — prenu se stari i bolje se opruži. Ivo pokroči k izlazu. Starac pogleda za njim i nanovo se javi: — Pozdravite oca!...
I sve stoje tako, dok se iznenada ne prenu djevojka i pogleda u sunce. — Biće brzo podne... Zbogom! — pozdravi ga i pođe k izlazu. — Bog!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Za njome proletnji lahor iz mračnih planina stiže, I toplo zablista sunce na zrenik stupajuć bliže. Sve prenu iz teškog sanka i sve se radosno krete, Da primi podmlađen život iz ruku božice svete.
U svome staništu milom Slavujak u snu se prenu i naglo lepršnuv krilom Otresa studenu rosu. Svud blaga tišina vlada, Samo što bistra voda s kladenca romoreć pada...
Čuj! U dolini tamnoj zatutnji nedeljno zvona... Jelen se u gori prenu i žurno podiže glavu, I pošto okrete pogled na zračno purpurni istok, On žurno u skoku naže i ode u maglu plavu. 1890.
On nije duvao mnogo, nit mnogo vremena prođe, A krupna seoska marva na zbornu poljanu pođe, I selo u časak prenu. Zvuci se od svuda hore, Istok se u purpur osu i sunce odskoči gore. I dan ogreja sjajni.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zaplače se gorko. I čisto se prenu celo groblje. Samo za trenutak. U palanci nema grobljanske melanholije, sem ponekad, pred veče, kad u toku dana nije
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kao da sam mu pozledio neku ranu, komandir je obuhvatio zubima donju usnu i namršteno gledao preda se. Onda se prenu: — Nije mi do topova...
Šantić, Aleksa - PESME
Sanja... No đaurska truba pisnu neđe. On se prenu, trže, guste skupi veđe, I obori glavu među suhe ruke. 1911. PREPEVI XAJHPIX HAJNE I LIRSKI INTERMECO PROLOG
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Bog ti staru ne ubio majku, koja te je takoga rodila i u svate caru opremile!“ Kad se prenu Miloš Vojinović, te sagleda caru oči čarne, kulaš ide s konjma carevijem; on pokupi dizgene kulašu, pa išćera njega iz
Pritište ga Mustaj-beže Lički su trideset i četiri druga, izmače mu svijetlo oružje. Kad se prenu junak iz travice, te on viđe crnijem očima da su njega Turci pritisnuli, a kod njega ne ima oružja: kako koga rukam’
Kad se prenu Janković Stojane, on besjedi Turkinji đevojci: „Što je tebe, Turkinja đevojko, te proljevaš suze od očiju? Il’ ti žališ
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Vraćali su se kući, veseli, rumeni i zadovoljni. — Ej, pa mi smo sad kao neki odrasli ljudi! — prenu se Stric — zamjenjujemo Nikoletinu. — Tako je. Sad se strina Marija na nas oslanja — potvrdi Jovanče.
— Kako, kad? Hajde pričaj. — Evo kako — povjerljivo poče Stric. — Ležim ja noćas na štali, kad li me iza sna prenu lavež. Laje naš Zeljov, laje, pa odjednom prestade i poče da ciči i da se oko nekog umiljava.
Jovanče se sjeti Nikoline puške i zanijeka Glavom: — Ne, nećeš ti to podnositi. Momčina se prenu i začuđeno pogleda dječaka. — Kako da neću?! Ćutaću kao krava i puštati da rade sa mnom što god oni hoće.
Koliko je poljar spavao, to ne zna ni on sam. Prenu ga tek prasak pušaka iz doline. Zadihani dječaci, Mačak i Vanjka, trčali su prema njemu i vikali: — Striče Lijane,
Lana poblijedi. — Eto ih! Gone nekoga. — Sakrijte se u našu pećinu — promuca Jovanče uzbuđeno. — Kakvu pećinu? — prenu se Nikoletina. — Našu pećinu. Mačkovu — objasni Jovanče.
Potpuno ga je skrivalo ono žbunje pred ulazom. — Meni se čini kao da sam sve ovo sanjao — prenu se najzad Jovanče i prevuče rukom preko čela.
Odjednom se Lunja uznemireno promeškolji, sjede i zabrinuto reče: — Neko ima u šumi. — Šta kažeš? — prenu se Stric i uze preplašeno da zvjera oko sebe.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Te angeli slažahu i pak uzlažahu gore i dole po njima. A i sam Bog svrha gore stajaše na njima. Tim plaho se Jakov prenu iz sna, skoči oma na noge pronerazen, te reče: »O, međer, Bog je na ovome mestu i ovo su ovde vrata nebesna!
I prenu se i te se misli što će to biti do sutra. Već mu ne bi do sna, nego sve se moli Bogu do zore. I na sutra dan zapovedi c