Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
sećanja, nego je premeštao i njihov položaj u kompoziciji romana, čak toliko da je najzad došlo do punog temporalnog preokretanja.
je prvo jednu pa onda drugu etapu Sofkinog sećanja pomicao na sam početak, tako da je naposletku došlo do ogledalskog preokretanja vremena - što je u prvoj verziji bio početak (kompoziciona uloga prologa) u poslednjoj je kraj (kompoziciona uloga
strane da posmatramo genezu Nečiste krvi, tamo gde nam je omogućeno da u nju zavirimo, svuda nailazimo na istu vrstu preokretanja, zapravo svuda Stankovića nalazimo pred odlukom: produžiti opis iznutra (iz doživljaja lika) ili ga zameniti opisom
Odnosi se, naravno, i na izbor govora. Kao što je to u analizi vremena pokazano, do preokretanja nije dolazilo odjednom: ono se zbivalo u postepenim pomeranjima od jedne do druge verzije teksta.