Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Njima je sve to bilo nešto tajanstveno, a kao prosta čeljad, gotova odmah da prećeraju svaku slutnju, prepadoše se, zamišljajući bog zna kako nevidovno zlo da snađe Janka i njih. One počeše istiha kukati, muvajući se po kući.
„Neka te. Šta je to!?“ zagrmi serdar. „Kamo viđelo!“ Ona dva stranca ukraj kreveta, prepadoše se od toga gromkoga glasa, a u pomrčini, te se izmakoše. „Janko moj! šta je? što ti je čoče!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Onda oni bježi gorom što bolje mogu. Bježeći obazru se, kad li njezina mater za njima trči, oni se prepadoše, a baba već da ih stigne, ali u muci pade na um carevu sinu oni lješnik, pak ga izvadi i upita: „Ah za Boga!
Kad viđeše sluge, svi se od straha i od čuda prepadoše i pobjegoše kazujući caru, dok i sam car viđe, i brže bolje opet za bajalicu, a ona mu odgovori da lijeka ne zna
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tada mu se prepadoše za život, te poslaše do mladoga ljekara iz varošice. Rkać dođe po najvećem pljusku, prepisa što i prije, i ostavi zrnca,
Đaci se začudiše gdje on zna njihove tajne od toliko godina, a nikada im što nagovijesti o tome ni u šali. Oni se sad prepadoše od pošljedica. Bakonja sklopi ruke i načini žalosno lice. To privuče pažnju Baleganovu, te oćuta. — Striko moj!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Šurevi se njemu prepadoše. Progovara Strahiniću bane: „Nemoj mi se, taste, raskariti, ni vi, moje šure, prepanuti; u cara se ne nađe junaka da
kapiji četiri dželata: dva Arapa i dva Latinina, — krvave im ruke do ramena i ostrice sablje do balčaka; svatovi se malo prepadoše.
“ Pa opali brešku okovanu, te ukide Čulka barjaktara, — pust ostade barjak na ledini! Ostali se prepadoše Turci, pobjegoše po gori zelenoj, a ne znadu staza ni bogaza.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I slabo ih stizaše; više vraćaše se k njima natrag samo. Prepadoše se so toga čuda i prestaše fućanjem se na njih. A zimno bijaše ono vreme.
U tome pometnuše svu ostalu brigu i strah s toga dor preblenuše drhćući im od preplašena straha i preko mere se prepadoše što iz njih onim časom da bude! Te u tome obneznanju svi uglas podviknuše: što je to, rekoše, i tko je?
apostoli po smotrenju ne poznaše onde Hrista kroz ono čudo jer po vodi ide, i noćna rad nesvidela u prozorje nego većma prepadoše se, indi Hristos odazva se na njihovu viku s mora, da ga skoro po glasu proznadu i proberu se od straha.