Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Domentijana, Teodosija, Konstantina Filozofa, Camblaka, Pajsija; Dušanov zakonik je površno čitao u jednom mlađem prepisu. On pominje i strane istoričare, grčke, mađarske, ruske.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Po tome Ostojić-Džonićevu prepisu, koji sam poklonio Matici srpskoj i koji se sada čuva u Rukopisnom odeljenju Matičinom, preštampavam ovde tako teško
5. 13. 16. Gl. 5. 17. — „ali nije označeno na što se što odnosi”, kao što je Ostojić zabeležio na svome prepisu; 2) kod poslednjeg stiha pete strofe (Kako da ne plaču) ima zvezdica a u dnu pod njom primedba: Zri pri koncu knjižici,
Ostojić, nan. delo, 76) Ostojić, koji je prvobitni (i važni), od Rajića nedirnuti tekst Kozačinskoga tragedije imao u prepisu iz god.
(a baš pri takvoj najmanje), možda su samo verna slika rđavog izdanja Trlajićevih stihova, učinjenog očevidno po tuđem prepisu a ne sa originala, ali možda i rezultat pesnikovih stalnih kolebanja, uostalom vrlo logičnih, zbog njegovog naizmeničnog
— Trlajićeva pesma je štampana (u Letopisu) sa nekoliko očevidnih štamparskih pogrešaka, koje su u ovome prepisu ispravljene; jedan nepotpun stih je ovde popunjen, verovatno sasvim dobro, ali je ispravka stavljena u uglaste zagrade.
(kod jedne pesme Dositejeve i jedne Vase Živkovića; jedna Orfelinova štampana je u odeljku Napomene po rukopisnom prepisu; pesme Mušickoga štampane su po peštanskom izdanju iz god.