Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njemu bi prilazila, na konju, zadihana, sretna, kad bi dobro uzela preponu. Gledala ga je očima sjajnim, kad bi je pohvalio. Sad ga je bila zagrlila, kao u nekom bezumlju, na rastanku.
bio naselio, pred ložu, držeći u ruci crnu lepezu Božičkinu, a svaki čas je zvat, da pipa članke konja, koji su uzimali preponu. Veterinar je pipao noge konja, i vikao, nemecki, da im nije ništa, nijedan nije članak uganuo, nijedan nije oćopavio.
Poslednje dve bile su teške i visoke, više od visine čoveka, a okrečene, smrtonosne. Šestu preponu, oficiri su zvali „zid“. Stena! A sedmu: „grob“. Grobnica! Prekoputa tih prepona, bilo je nekoliko, drvenih, loža.
Začudo, međutim, ni jedan konj, tog dana, nije hteo da uzme preponu koja se zvala „zid“, a još manje onu, koju su bili nazvali „grob“.
On je uveren da su te životinje sposobne da uzmu i najvišu preponu, samo ih dobro ne jašu. Pošto je, međutim, pukovnik, njegov gost, iz lajbgvardije, već bio uzjahao crnog pastuva,
Pastuv je pošao na prepone, kao u oluju, prešao sve, ali kad ga jahač natera na preponu, koju su zvali „zid“, skrenu, a kad ga jahač poče udarati u slabinu, besno, jurnu na iduću, i tresnu jahača, koliko je
zvali „zid“, skrenu, a kad ga jahač poče udarati u slabinu, besno, jurnu na iduću, i tresnu jahača, koliko je dug, na preponu. Pukovnika izneše. Bio se jako ugruvao. Konjušari su jedva uspeli da pastuva odvedu. Bio se pomamio.
Nudi mu opkladu: Ako padne s konja, Ševičevo je sve što ima. Ako uzme preponu, da ga Živan, pred ženom, poljubi u vrh čizama. Zatim mu okrete leđa.
Pristaje, kaže, odlazeći, da poljubi čizmu Isakovičevu, ako preskoči poslednju preponu. Šta želi da dokaže – pitao je Pavla podrugljivo – tim ludilom, da nudi sve što ima, za kobilu, i preponu?
Šta želi da dokaže – pitao je Pavla podrugljivo – tim ludilom, da nudi sve što ima, za kobilu, i preponu? Da je isuviše dobar za pehotu? Svi će oni, iz Preradovičevog puka, biti premešteni u pehotu.
Ševič se pobrinuo da razglasi da se sprema nešto smešno. Da će Pavle pokušati, sa tom kobilom, i sedmu preponu. Grobnicu. Oba đenerala bila su poustajala u loži. Vitkovič je bio zabrinut.
Vitkovič je bio zabrinut. A Kostjurin uveren da kobila neće uzeti, ne može uzeti, tu preponu. Pavle, međutim, uzjaha, kao da se sledio – nije više ništa pitao, ništa govorio, nikog nije više ni pogledao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Okretoh konja. Onda se ponovo zaleteh. Ali konj je video preponu i još odmah skrenu, hteo bi u štalu, te ga jedva zaustavih.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
košave, koja pišti I fijuče oko sniskih pletarica, pa se ponese dale, preko gore i dubrave, ne znajući va stanak ni preponu... Ali čim pršte ledena kora i raskravi se snežno pokrivalo, dođe i čiča Pera.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Zar vam, na primer, izvlačenje korena ne predstavlja već prvu strahovitu preponu na toj trkačkoj stazi? Nama bar, đacima, to izvlačenje korena bila je operacija sasvim slična izvlačenju kutnjaka iz
Pa onda, kad ste već i taj napor postigli, vi nailazite na treću preponu: jedan širok prostor i po njemu rasuto ogromno stenje i kamenje beskonačnih i uobraženih količina, a preskočiti jednu
Pa kad ste i taj natčovečanski napor učinili i tu preponu savladali, onda tek nailazite na jedan ogroman zid, koji se niti može obići, niti preskočiti, niti glavom razbiti.