Ćosić, Dobrica - KORENI
Kroz brestove i dudove, u nisko nebo, kuće pružaju crne kljunove, dimeći modro. Seljak, komšija mrtvih Prerovaca, gologlav i razdrljenih grudi, iziđe iz kuće noseći u rukama živog, šarenog petla.
Raka apsandžija odškrinu vrata, ne može da uđe u apsanu prepunu Prerovaca, pa samo promoli glavu i pozva Aćima da izađe. — Kažem li ja vama, ludi, da će njega da puste!
— A otadžbina... — motri da li Aćimu drhte ruke. Aćim pomisli da je neko od ranjenih Prerovaca umro, pa ne može iz sebe da iščupa reč. — Zašto si ga ubio?