Ćosić, Dobrica - KORENI
Majka je umrla. Eno ga groblje. Tu je ona. Nije joj otišao na grob. Nikada više neće otići na prerovsko groblje... Baba Kata. Velika britva na dugoj uzici. Kokoške su joj iz krila kljucale žito.
Simka sedi na ivici kreveta i zamišljeno gleda u plameno i kockasto oko niske peći, i ne čuje to jedino prerovsko pseto noćas kad je selo zadavljeno snegom, ubijeno pomračinom što se izmešala sa oblacima, jer je Milunka čula njihovu
I psi jedu grožđe i, ne lajući, ujedaju ovce, koje frkću na njih. Celo prerovsko polje je puno strave i satiranja plodova, šuškanja, nemira, stenjanja, kao da su čudovišta iz priča osvojila zemlju kad je