Ćosić, Dobrica - KORENI
Iznad njega je nova i najveća kuća u Prerovu. Nad posteljom mojom Simkina je i Đorđeva soba. Malo desno, soba za Vukašina. Onoga što se čeka, a ne dolazi.
Čovek o kome se u Prerovu priča da ima pesnicu kao mal, leđima je polomio plot .i od stida se dva dana nije pojavljivao na poslu.
Da sam ludak, veruju mnogi u Prerovu, jer zapazili su, lopovi, da svakog proleća, kad mesec popase noć, Do zore lunjam livadama i stalno se saginjem kao da
“ Uzeo je njenu ruku i njome blago mešao gomilicu. „I u mraku svetle. Moji su. Ja sam ih zaradio. Niko ih u Prerovu nema ovoliko.“ Uplašeno je potvrđivala glavom. „Ne znaš ti šta su oni. Mogu da pevaju kao ptice.
Četrdeset prve večeri Luka se preseli u njegovu postelju. Đorđe je dobro znao priču koja još traje u Prerovu u razgovorima najstarijih.
— Levo! Levo! Zapamtiće ovo Badnje veče i ovaj Božić, poslednji u Prerovu, sutra će se vratiti, rano, večeras se mora sve svršiti. Glavu još dublje uvlači u astraganski okovratnik.
— Putuj, sine, putuj noćas. Odmah putuj! — korača senkom. — Onakve konje kakvi su tebe dovezli, možeš naći i u Prerovu. — Čim se Vukašin žuri, stvar je važna.
— jednog velikog Aćimovog razočaranja? Da li će mu, kad zauvek napusti ovu očevu sobu u Prerovu, kuća koju će da kupi za novac otet bratu doneti više radosti i sreće?
Stoji nasred sobe: šta to on hoće od sebe i života? S čim to on noćas raskida? Čemu ovo pozorište na Badnje veče u Prerovu? Njegova senka, polegla po patosu, uspela se zidom do prozora i na njemu presekla glavu. Dugo stoji.
Na carevinu mogu da udarim! — Zima mi je, Tole, mnogo mi je zima. Stresa me... — Naložiću, usijaće se odžak. U Prerovu ima dosta plotova. Sve ću ih noćas počupati. — Uzmi ovoga, daj mi „levog“. — Koliki je! Odakle se izvuče, boga ti?
Vukašin ga prekide: — Koliko si mi dao? — Trista. Ej, trista! Zar ti je malo, brate? Trista... Imanje u Prerovu možeš da kupiš za trista... Za školovanje sam ti dao više od pet stotina... Mnogo, Vukašine.
Levića, janičara, čokandžiju, za predsednika. Zar on Prerovu da sudi i pravdu deli?“ Kad Aćim tako kaže, kako onda možeš.. misli Tola. ... „Da branimo opštinu, braćo!