Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
smeja, što oboje odmah vide čitavo polje jedrih, plavo-zelenih, uvek kao rosom umivenih kupusnih listova, koje čovek i presne da jede. Prođoše dve godine, komšiluka nema. Sava se onda osmeli i zakorači u „pusto”.