Nušić, Branislav - POKOJNIK
NOVAKOVIĆ (prestravljen): Mojih pola miliona? Zar mogu, zaboga, propasti?! Kada bi se to desilo, verujte, meni ne bi ništa drugo preostalo do
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Kakvo je to čudo? — poviče prestravljen pa stade brzo obema rukama da otresa i čupa perje s glave. Zatim skoči sa stolice pa se stade okretati, zagledati se
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Onaj Jovica i onako mi dosadi govoreći mi kako bi on trebao da bude poslanik. JEVREM (prestravljen): Zar ti je govorio, boga ti? SEKULIĆ: Jes', još pre nedelju dana.
JEVREM (prestravljen maše rukom da prestane čitati): Čekaj! (Ode do Ivkovićevih vrata i oslušne, ode i do drugih pa proviri i opet se vrati
XX MLADEN, PREĐAŠNjI MLADEN (upadne i razdere se): Idu! JEVREM (prestravljen): Ko, brate? Govori ko? MLADEN: Eno ih ozgo, tek što nisu došli! JEVREM: Ama što urlaš, pobogu brate! Ko ide?
MLADEN (pokazuje na Ivkovićeva vrata): Pa... za onoga... JEVREM (hoće da ga ščepa za gušu): Za koga, bre? MLADEN (prestravljen): Pa... za zeta! JEVREM: Za zeta? A kako si, bre, smeo za njega da glasaš? MLADEN: Pa... molila me gospođica...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Hoćemo li slaziti već?“ upitaće Milan gotovo ijetko. „Hoćemo, no...“ „A, glete, braćo, vrću se!“ reče Janko, kao prestravljen. Drugovi mu nasmijaše se. Turci, zbilja, svrnuše s puta na jednu ledinicu.
Đakon, prestravljen skoči i obazrije se. Njemu se čisto učinje kao da neko ima biti iza njega; neko put koga se Vladika tako ustremio.
Stanković, Borisav - JOVČA
Govori, kaži da možda, možda... (Izmiče se, prestravljen.) MARIJA Ubij! Ali kamo sreća da je »možda«, da nije istina! JOVČA Pa kamo je? Gde je? Da je vidim. Jer ti lažeš.
joj je umiljat, nežan, čežnjiv, dok je Jovča u početku gleda nežnije; docnije, kad plane Jovča, pogled joj je unezveren, prestravljen; u držanju se vidi ukrućenost).
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Valjen Isus, dijače! — nazivaju Čagljina, Rdalo, Rora, Kljako, Controna, Žlandra... — Jevo puno naši! — reče Bakonja prestravljen, i prije nego što je mogao primiti stričevu naredbu, Zvrljevljani ga otiskoše, pa s neopisanom grajom sjatiše se oko
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ On otvara oči, onda usta i zaprepašćen, prestravljen jaukne. „Gle, gle“, kažem, „što jaučeš žalosnije, sve mi je smešnije.
Ludo prestravljen ja pokušah najpre da ga uhvatim, i to levom rukom pod koju mi nekako zgodno podiđe, ali ne uspeh. Onda, sasvim mehaničk
Ali posle kratkog vremena od tvog odlaska ti si se vratio k meni bled, prestravljen i bez daha. Jedna granata profijukala je preko tvoje glave, nekoliko puščanih zrna prozujala su pored tvojih ušiju i
direktnom, prilično prenaglio, jer se onaj policajac, zinuo od užasa, umalo ne stropošta pri kraju njegovog izlaganja. Prestravljen tako i okamenjen, on se, u svojoj policijskoj uviđavnosti, ipak savladao i odmah stao sa svoje strane i vrlo vatreno
i detektivi zaglaviše, kako ona spoljna tako i ona unutrašnja vrata, i prolaze i prozore, jer neko, u onom užasu, prestravljen viknu da je ono prava bomba što je onaj razjareni i strašni poilu vadi iz džepa.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A na obali planduje stado. — Gru-u! Zastao sam prestravljen i pogledao u nebo. Čujem zvuke pesme: Oj Moravo, oj Moravo, moje selo ravno... Navreše mi suze. Požurio sam.
— Eno ga jedan! — viknu osmatrač i dohvati pušku. Dragan skoči. — Stoj!... Ostavi ga, ranjen je. Prestravljen, pogledao sam kroz otvor. Pobauljke vukao se bugarski vojnik ka svojim rovovima. Raketla nanovo sinu.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Otvaraju se vrata od praktikantske sobe, te svi praktikanti nagrnu na vrata.) KAPETAN (skoči prestravljen): Šta je to, more? XVIII ANĐA, zatim MARICA i PREĐAŠNjI ANĐA (pojavi se usplahirena na vratima): Čoveče!
Petrović, Rastko - PESME
list, U sanjanju, poriče da ima jedan svet Koji je van ovog: slobodan, i bez mere; I opet kroz iste sale sna Zakucam prestravljen na mišićna vrata ovog života: Ah, jedan dva! ah, jedan dva! U Beogradu, XII 1921.