Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Osjećam u džaku nešto vrlo sumnjivo. Onaj mali lopov hitro se uspuza do moje glave, pomirisa samo moju njušku i prestrašeno promuca: — Pa ovo miriše... Stani, stani... Ovo miriše... — Jest, jest, i meni se čini — propišta vodeni miš.
Istog časa Slaninko prestrašeno cijuknu: — U pomoć! Skoči konj na mene! — Pozor, braćo, evo konja mišolovca! — dočeka s vreće miš Brašnov.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA: Video sam ga! RINA (cikne prestrašeno): Koga? ANTA: Njega! RINA (očajno): Koga, zaboga? ANTA: Vašega prvog muža. RINA: Ovo je užasno, ovo je mučenje na
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— skrenu nam pažnju tetak Aćim na udaljeno zunzaranje, a na to Vačkonja samo podskoči i prestrašeno zabrza: — Đe, đe, đe su? — Zar ih ne čuješ od Prijedora?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ljubi u ruku! — reče joj i pokaza na ljude koji behu tu. Ona klecnu, pogleda ga preklinjući prestrašeno i htede pasti, ali njegov oštar pogled i surov izraz lica povratiše joj snagu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Smrt je zato došla da mu ga uzme. Ne dam te, lupi o zid, i jedva napipa vrata. — Doći! Doći! — ječi Simka. Đorđe je prestrašeno gleda. Koraknu ka postelji. Postiđen. — Ne zove tebe — zaustavi ga Nikola. Sedi uz krevet, ispod njenih nogu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Duboko u mulu češljao je zelene brkove. Ugledavši ga, mali šaran se prestrašeno pokloni, i reče: — Ti si najstariji, morao bi znati kako da pomognemo reci? — Hm, hm! — promrmlja som kroz brkove.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
NINKOVIĆ: Najbolje bi videli, gospođo, kako ja mislim sve to da izvedem ako odmah pređemo na stvar. ŽIVKA(prestrašeno): Na koju stvar? NINKOVIĆ: Evo kako mislim: bridž, na primer, možete od sutra početi da učite.
Krakov, Stanislav - KRILA
Nad Solunom se čule prve eksplozije. Čaše se isprevrtale. po stolu. Kneginja je ciknula prestrašeno. Šef, sav crven, šaputao je nešto pilotima. Ona dva Njepora kružila su da se spuste na zemlju. Nisu poneli mitraljeze.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Lazar prestrašeno odskoči u stranu, ali se brzo pribra i borbeno naroguši. — Hoćeš da se biješ? Čik! — Tebe su već izbili — poče da se
— Jao, propadoh! Prestrašeno je buljio oko sebe, jer je upravo sanjao kako pade s neke kruške. Kakve, vraga, kruške, kad je nad njim bukva!
Obnoć, sve bliže selu, čulo se zavijanje vučjeg čopora. Od toga se psima ježila dlaka na hrbatu i oni su prestrašeno grebali na kućna vrata.
— Ej, čuješ li ti ono?! — prestrašeno đipi Mačak. — Ehej vi tamo, dižite uvis ovu dimčinu! — zakreketa nekakva ljutita staračka glasina.