Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U međuvremenu (a vreme je večni protok!) Presušila je reka i iščezao potok... Zamišljam taj trenutak: negde se čuje rog, Sunce, na zalasku, prikuplja prlje plamteće, I
Reka presušila, znoji se dviska, Od letnje žege spaljeno brdo, Nebo visoko, zemlja niska, A u duši crno i tvrdo... Pa da je barem
Ćosić, Dobrica - KORENI
Moram iduće noći da pregazim Moravu, jer odozgo ništa ni da šušne. Otišla je. Mir i mrak. Ja sam ti sada reka što je presušila. Suvih, rundavih obala, a na dnu se crne obluci. Ala si ti, bože, bezdušnik.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Posljednjim novcem pregnuli su da se vrate kući, i putovanje se prekinulo ondje gdje su im presušila sredstva: šarenu družinu, ispaćenu i otrcanu, skinuli su s lađe u tom nepoznatom gnijezdu pod surim planinskim bilom.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A nikoga po čaršiji, ćepencima. Samo sproću, gde je hladovina više vade, po kojoj od žege presušila voda jedva mili, metnuta vrata dućanska. Na njima izvaljeni, raskopčani, po nekoliko komšija sede. Puše.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (uplašena): A voda, da nije duboka? STANA Kako »duboka«? Presušila pa ne možeš ni izvor da nađeš. Nego, neka se onako gola na suncu igraju. (S podsmehom tajanstveno): Neko došao!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA (setno): Da, kao nekada. (Padne mu pogled na presušenu česmu): A ćutuk, česma presušila? MAGDA (izvinjavajući se): Jeste, gazdo. Ove godine sasvim presuši. Šta nismo činili. Ali ne ide.